AURELIJE AUGUSTIN

ISPOVESTI

Naslov Originala: CONFESSIONES

KNJIGA PRVA

Glava 11

Čuo sam još kao dečak o večnom životu koji nam je obećan po poniženju Gospoda Boga našega, koji se snizio do naše oholosti. Već sam bio znamenovan znakom Njegova Krsta i okrepljen solju Njegovom, već tamo od utrobe majke svoje, koja se mnogo uzdala u Tebe.

Video si, Gospode, kad sam još bio dečak i kad sam jednoga dana od grčeva u želucu iznenada dobio groznicu da sam gotovo umro, video si, Bože moj, jer si već bio moj čuvar, kakvim sam zanosom srca i kakvom verom tražio krštenje Hrista Tvoga, Boga i Gospoda moga, tražio ga od pobožne majke svoje i od majke svih nas, od Crkve Tvoje.

I majka moga tela, koja je bila spremna da me i za večno moje spasenje još s većom ljubavlju rodi u svom čistom srcu verujući u Tebe, prestrašila se i već žurno učinila sve da primim spasonosne sakramente i da se operem priznajući Tebe, Gospodine Isuse, za oproštenje greha. Ali ja sam naglo ozdravio. Zato je bilo odgođeno moje očišćenje, kao da je bilo potrebno da se još jače uprljam ako poživim, jer bi, dakako, posle krsne kupelji bila veća i opasnija moja krivnja ako bih opet upao u prljavštine greha.

Tako sam već tada verovao ja, verovala je i ona i sva kuća naša, osim jedinoga oca, ali on ipak nije oslabio uticaj majčine ljubavi za mene da ne bih verovao u Hrista, kao šta on još nije verovao. Jer ona se trudila da Ti budeš moj otac, Bože moj, više nego on, i u tom si je Ti pomagao da svlada muža, kojemu je služila premda je bila bolja od njega, jer je tako radeći služila i Tebi koji to zapovedaš.

Molim Te, Bože moj, hteo bi da znam – ako i Ti to želiš – s kojom je namerom bilo tada odloženo moje krštenje, da li su meni za moje dobro bile u neku ruku puštene uzde da grešim ili nisu bile puštene. Stoga dakle i danas, kad se govori o ovome ili onome, dopiru do naših ušiju odasvud reči: „Pusti ga neka radi, još nije kršten!“. A ipak, kada se radi o zdravlju tela, ne govorimo: „Pusti ga neka se još jače ranjava, još nije ozdravio!“. Koliko bi bilo bolje za mene da sam se brzo lečio i da se sa mnom tako postupalo marom mojih i mojim vlastitim, da dobijem spas duše svoje i dođem pod sigurnu Tvoju zaštitu koju bi mi Ti dao.

Doista bi bolje bilo. Ali koliko se i kako velikih valova napasti spremalo da se surva na me posle dečačke dobi! Njih je već unapred videla moja majka, te je više volela tim valovima izložiti zemaljsku tvar iz koje ću posle biti oblikovan nego već oblikovanu sliku moju.

Glava 12

U mojoj dečačkoj dobi, u kojoj su se za mene manje bojali nego u mladenačkoj dobi, nisam volio knjige i mrsko mi je bilo što me teraju da učim. Terali su me ipak, i to je bilo dobro za me, ali nisam dobro činio ja: ne bi učio da me nisu silili. Niko, naime, ne čini dobro kad nešto preko volje čini, pa ako je i dobro ono šta čini. Ni oni koji su me silili nisu dobro činili, nego mi je dobro dolazilo od Tebe, Bože moj. Oni, naime, nisu gledali kamo ću ja okrenuti ono šta me teraju da učim, osim da zasitim nezasitne težnje za bogatom bedom i sramotnom slavom. Ali Ti, koji znadeš broj naših vlasi (Mat.10:30), Ti si zabludu svih onih koji su me terali da učim upotrebio na moju korist, a moju si zabludu, što nisam hteo da učim, upotrebio za moju kaznu koju sam i te kako zaslužio: tako malen dečak a već tako velik grešnik! Tako si preko onih koji nisu dobro činili Ti činio dobro meni, a za moje vlastite grehe uzvraćao si mi pravedno. Zapovedio si i tako je: da sama sebi bude kaznom svaka nesređena duša.

Glava 13

 A šta je bio uzrok da sam mrzio grčki jezik, kojim su me kao malena dečaka napajali, ni danas mi nije sasvim jasno. Latinski sam voleo jako, ali ne onaj šta ga podučavaju prvi učitelji, nego onaj šta ga podučavaju takozvani „gramatičari“. Jer one prve pouke, gde se uči čitati, pisati i računati, bile su mi jednako teške i mučne kao sve pouke iz grčkog. Pa odakle ta odvratnost ako ne od greha i taštine života? Po njemu sam bio telo i dašak što prolazi i ne vraća se više (Psa.78:39). Dakako, one prve poduke behu bolje, zato šta su bile sigurnije. One su me osposobile da mogu i čitati ako nađem šta napisano, i pisati sam ako šta želim. Bile su te pouke bolje nego one kad su me terali da pamtim lutanja nekog Eneje a zaboravljam svoja lutanja i zablude, i da oplakujem mrtvu Didonu, koja se ubila zbog ljubavi, a sebe samoga da podnosim suvih očiju, najveći jadnik, dok radi tih stvari umirem daleko od Tebe, Bože, živote moj!

A šta ima jadnije od jadnika koji sam sebe ne žali, koji oplakuje smrt Didone šta je umrla iz ljubavi prema Eneji, a ne oplakuje svoju smrt koja mu je došla što ne ljubi Tebe, Bože, svetlo srca moga, hleb u ustima moje duše, snago koja oplođuješ moj duh i krilo misli mojih? Nisam ljubio Tebe, nego sam bludio daleko od Tebe (Psa.73:27), a dok sam bludio odasvud su mi dovikivali: „Sjajno! Sjajno!“ Jer prijateljstvo ovoga sveta (Jak.4:4) bludnja je daleko od Tebe, a dovikuju „Sjajno! Sjajno!“ da bi čoveka bilo sram ako nije takav. I eto, nisam plakao zbog toga, a plakao sam nad Didonom „koja je umrla i mačem potražila zadnje časove“; ja sam opet tražio zadnja stvorenja Tvoja ostavivši Tebe, ja, zemlja koja se vraća u zemlju. I da su mi branili čitati te stvari, bio bi se žalostio, jer ne bi smeo da čitam ono zbog čega bi se žalostio. Takva ludost smatra se poštenijom i plodnijom naukom nego ona u kojoj sam naučio čitati i pisati.

Ali sada neka u mojoj duši viče Bog moj, i istina Tvoja neka mi govori: „Nije tako! Nije tako!“. Svakako je bolja ona prva pouka. Jer, evo, spremniji sam zaboraviti Enejina lutanja i sve priče takve vrste nego čitati i pisati. Zastori vise na ulazima gramatičkih škola, ali oni manje znače ugled tajanstvenosti a više pokrivalo zablude. Neka ne viču protiv mene oni kojih se više ne bojim, dok Tebi ispovedam šta hoće duša moja, Bože moj, i dok počinak nalazim u osuđivanju zlih puteva svojih, da bih uzljubio dobre putove Tvoje; neka ne viču protiv mene prodavci ili kupci lepe knjige, jer ako im postavim pitanje: je li istina šta pesnik kaže da je Eneja nekoć došao u Kartagu, neukiji će odgovoriti da ne znaju, a učeniji će reći da to nije istina. Ali ako zapitam, kojim se slovom piše Enejino ime, svi će mi koji su to učili pravo odgovoriti prema onom dogovoru i sporazumu kojim su ljudi među sobom te znakove uglavili. Isto tako, ako bih pitao što čovek sa većom štetom za ovaj život zaboravlja, čitati i pisati ili ove pesničke izmišljotine, svako zna što će odgovoriti onaj koji nije potpuno sišao s uma.

Grešio sam dakle kao dečak kad sam one ispraznosti više volio od ovih korisnijih stvari, ili bolje reći, kad sam ove mrzio a one ljubio. Zaista mi je već bila mrska ona pesma: jedan i jedan su dva, dva i dva su četiri, a kako su mi slatke bile isprazne predstave, drveni konj pun naoružanih ljudi, požar Troje i „senka same Kreuze“.

Glava 14

A zašto sam onda mrzeo grčku književnost, koja takođe peva takve stvari? Jer i Homer je vešt u tkanju takvih pričica i vrlo je ugodan u izmišljanjima, a ipak mi je kao dečaku bio gorak. Pretpostavljam da je i grčkim dečacima isto tako s Vergilijem, kad ih teraju da ga uče kao šta su mene terali da učim Homera. Teško je bilo od početka naučiti strani jezik i ta mi je teškoća žučju prelivala sve miline grčkih bajoslovnih priča. Nisam, naime, poznavao nijedne od onih reči pa su me mnogim pretnjama i kaznama žestoko nagonili da ih naučim.

Ni latinskih reči nekoć kao malo dete nisam poznavao, a ipak sam ih naučio samo pažljivo slušajući, bez ikakva straha i mučenja, dapače uz ljupke poticaje mojih dojilja, uz šale onih koji su se sa mnom smejali i uz veselje onih koji su se sa mnom igrali. Naučio sam ih bez pritisaka i pretnje kaznom, jer me je teralo moje srce da izrazim njegove misli, a toga ne bi bilo da nisam neke reči naučio izvan pouke, iz razgovora ljudi oko mene, kojima sam i ja u uši govorio šta god sam osećao.

Iz toga je dosta jasno da veću vrednost za učenje tih stvari ima slobodna radoznalost nego prisila s pretnjama. Ali zanos radoznalosti sapinje prisila, i to po Tvojim zakonima, Bože, po zakonima Tvojim sve do učiteljski šiba pa do mučeničkih kušnja, jer Tvoji zakoni znaju umešati spasonosne gorčine da nas dozovu natrag k Tebi od otrovne slasti radi koje smo se okrenuli od Tebe.

Glava 15

Usliši, Gospode, molitvu moju (Psa.61:2), da ne klone duša moja pod stegom Tvojom, i da ne klonem ja ispovedajući Tebi smilovanja Tvoja kojima si me odvukao od svih najgorih putova mojih; da mi budeš sladak iznad svih zavodljivosti za kojima sam išao, da Te uzljubim svom snagom i obuhvatim ruku Tvoju svim srcem svojim pa da me Ti izbavljaš od svake napasti (Psa.18:30) sve do kraja. Eto, neka Tebi, Gopsode, Kralju moj i Bože moj (Psa.5:3) sve šta god sam kao dečak naučio korisno, neka Ti služi što god govorim i pišem, čitam i računam, jer u vreme kad sam učio isprazne stvari Ti si mi davao pouku i otpustio mi grehe moje što sam ih počinio uživajući u onim ispraznim stvarima. Naučio sam, naime, u njima mnogo korisnih reči; ali se one mogu naučiti i na stvarima koje nisu isprazne, i taj je put siguran, te bi dečaci trebali njime ići.