web-site Potraga za Bogom započela je sa objavljivanjem Blaga Davidovog, od Čarlsa Spardžena. Radi se o izuzetnom studiju izlaganja Knjige Psalama, od strane čoveka koji je ostao upamćen kao Princ među propovednicima

 

TREASURY OF DAVID by CHARLES SPURGEON

PREDGOVOR

Moj predgovor će posedovati barem vrlinu sažetosti; teško mi je, naime, da mu pripišem bilo koju drugu.

Prosvetljujuće proučavanje Psalama donosi mi puno toga dobrog i pruža sve veće zadovoljstvo; uobičajena zahvalnost me ograničava u tome da drugima prenesem deo te dobrobiti, ali molim se da ih podstakne da dalje traže za sebe. To što ne mogu da ponudim ništa bolje o ovoj jedinstvenoj knjizi, ništa bolje od mene, najdublje me žalosti; to što uopšte imam šta da predstavim budi u meni pobožnu zahvalnost milostivom Bogu. Dao sam sve od sebe, ali, svestan mnogih nedostataka, najiskrenije bih želeo da sam mogao više.

Ovo izlaganje je moje. Pre nego što sam ga napisao, konsultovao sam nekolicinu drugih autora – da mi pomognu u tumačenju i podstaknu me na razmišljanje. Ipak, mogu da kažem da su komentari moji; barem se iskreno nadam da je tako. Ne znam da li ih to čini boljim ili gorim; znam, međutim, da sam, pišući ih, tražio vođstvo odozgo, pa sada očekujem blagoslov da budu odštampani.

Indeks citata i referenci   je naknadna ideja. Zapravo, pomislio sam da se radi o materijalu koji je suviše dobar da bi bio odbačen. Činilo mi se da bi i drugima moglo biti od koristi ukoliko bih prezentovao deo onoga što sam pričitao o psalmima; vremenom je to naraslo do mere da je u ovom tomu naveden tek delić pročitanog.

Voleo bih da čitalac razume jednu stvar i molim da to ima na umu: Daleko od toga da podržavam sve što sam citirao. Nisam odgovoran za poučenost i pravovernost citiranih autora. Imena su navedena kako bi svaki od citiranih pisaca mogao da ponese svoj deo tereta; citirani su različiti autori kako bi se pred čitaocem mogla naći različita mišljenja. Verujem da se u korišćeni materijal nije uvuklo ništa zlo; ako jeste, onda je to previd.

Istraživanje za potrebe ovog toma oduzelo bi mi previše vremena da mi gospodin John L. Keys, moj prijatelj i prepisivač, nije najusrdnije pomogao u pretrazi materijala Britanskog muzeja, biblioteke „Dr. Williams’s Library“ i drugih riznica teološkog znanja. Uz njegovu pomoć, pretražio sam na stotine knjiga, u kojima često ne bi bilo ni retka vrednog pominjanja; u nekim drugim prilikama, takva pretraga je davala izuzetne rezultate. Čitaoci malo znaju o tome koliko napora se mora uložiti da bi se došlo do pasusa vrednog pažnje;  zasigurno nisam štedeo na takvom zalaganju: usrdno molim da iz toga proistekne nešto dobro za moju braću u službi i crkvu uopšte.

Napomene propovednicima su veoma jednostavne. Sveštenicima koji ovo čitaju dugujem izvinjenje što sam ih uvrstio u ovaj tom; skromno se, međutim, nadam da će biti od pomoći onima kojima su i namenjene, tj. zauzetim propovednicima-laicima, kao i onima čija su dostignuća skromnija.

Ukoliko ovaj tom naiđe na odobravanje razumnih, nadam se da ću, po milosti Božijoj, nastaviti da radim tempom kojim bude napredovalo moje istraživanje i koliko to dozvole moje pastorske dužnosti. Ako mi Bog sačuva život i da snagu, naredni tom bi najverovatnije usledio za nekih dvanaest meseci.

Moglo bi se dodati sledeće: dok su komentari proizvod mog zdravlja, ostatak ovog toma je rezultat moje bolesti. Kad god bi me uporna bolest sprečila u dnevnom propovedanju, posegao bih za olovkom kao jedinim sredstvom pomoću kojeg mogu uraditi nešto dobro. Da sam bio u stanju, propovedao bih; međutim, pošto mi je  Gospodar uskratio privilegiju da Mu služim na taj način, sa zadovoljstvom sam prigrlio drugi način da svedočim za Njegovo ime. Neka me učini plodnim i na ovom polju i neka Njemu pripadne sva čast.

Psalam 1

Naslov – Ovaj Psalam se može posmatrati kao Psalam – Predgovor, budući da u sebi nosi obavest o celom sadržaju Knjige Psalama. Želja psalmiste je da nas poduči kako dolazi blagoslov u život, i da nas upozori na sigurno uništenje grešnika. Stoga se ovaj prvi Psalam, uz svo dužno poštovanje, može posmatrati kao predgovor na koji se čitava Knjiga Psalama nastavlja kao božanska propoved.

Podela – Ovaj Psalam se sastoji od dva dela; u prvom (od stiha 1 do kraja 3 stiha) David nam izlaže u čemu se sastoje sreća i blagoslov pobožnog čoveka, šta je ono šta on radi, i koje će blagoslove primiti od Gospoda. U drugom delu (od 4 stiha pa do kraja) on suprostavlja tome stanje i karakter bezbožnika, otkriva njihovu budućnost i opisuje snažnim i upečatljivim izrazima ishod njihove sudbine.

Izlaganje

1 Blagoslovljen je čovek koji ne hodi na veće bezbožničko i na putu grešnika ne stoji i u zboru podrugljivaca ne sedi,
2 nego mu je uživanje u Zakonu Gospodnjem i o Zakonu Njegovu misli dan i noć.

„Blagoslovljen“ – Pogledajte ovo otvaranje Knjige Psalama, sa blagoslovom, baš kao što otvara i slavna Propoved na Gori. Reč koju prevodimo kao „blagoslovljen“ izuzetno je izražajna. Originalna reč je množina, i dosta rasprave izaziva pitanje da li je reč pridev ili imenica. Stoga možemo učiti o umnažanju blagoslova koji će počivati na čoveku kojeg je Gospod opravdao, kao i o savršenosti, veličini i sreči koju će on uživati. Ali je možemo čitati i „O blagoslovljenosti!“ i jednako je dobro posmatrati (kao što to čini Ainsworth) kao radosnu objavu blagoslovljene sreće čovekove. Neka takav blagoslov počiva na nama!

Ovde je blažen čovek opisan i negativno (stih 1) i pozitivno (stih 2). On je čovek koji ne hodi na veće bezbožničko . On prima mudar savet, i hoda u zapovestima Gospoda svoga Boga. Za njega, put pobožnosti je put mira i ugododnosti. Njegovi koraci uređeni su Rečju Božijom, a ne lukavim i iskvarenim načinima telesnog čoveka. Bogat je to i snažan znak unutarnje milosti kada je izvanjski hod promenjen i kada je bezbožnost stavljena daleko od našeg delovanja. Primetite sledeće, i na putu grešnika ne stoji . Njegovo društvo još je probranije nego je bilo. Iako je i sam grešnik, sada je krvlju-oprani grešnik, oživljen Duhom Svetim i obnovljenog srca. Stojeći u obilnoj milosti Božjoj, u zajednici pravednika, ne usuđuje se združiti sa velikim stadom koje čini zlo. Dalje kaže, u zboru podrugljivaca ne sedi . On ne nalazi odmor u neverničkom ruganju. Neka drugi ismejavaju greh, večnost, nebo ili pakao, samog Večnog Boga; ovaj čovek ima mnogo bolju filozofiju od ove neverničke, i mnogo je više svestan prisustva Božjeg da bi trpeo i podnosio da sluša hule. Ta sedeljka podrugljivaca može biti visoko cenjena u ljudskim očima, ali nalazi se jako blizu vratima Pakla; bežimo odatle, jer uskoro će biti prazna sedišta i uništenje će progutati one koji su tamo sedeli.
Uočite ovo stepenište u prvom stihu;

čovek koji     ne hodi     na veće bezbožničko
ne staje     na putu grešničkom
ne seda     u zboru podrugljivaca.

Kada čovek živi u grehu on se kreće od lošeg ka gorem. Na početku on tu i tamo posluša i hoda u savetu bezbrižnih i bezbožnih, koji zaboravljaju na Boga – zlo se ponekad čini ali još nije način života – ali uskoro, postaje navika i način života i eto ga gde stoji na putu sa onima koji otvoreno greše, koji svojevoljno krše zapovesti Gospodnje; i ako se može, idu i korak dalje, i sami postaju deo zaraze i bolesnih naučavanja, kušači drugih, postaju oni koji sede u društvu podrugljivaca. Uzeli su svoje diplome u porocima, i sada kao pravi Doktori Prokletog učvršćeni su i na njih se gleda kao na Učitelje Belijala. Ali blagoslovljeni čovek, čovek kojem blagoslovi Božji pripadaju, neće ostvariti nikakvo zajedništvo sa takvim likovima. On čuva sebe čistim od ovih gubavaca; on odlaže od sebe zle stvari kao odeću koja je zaprljana mesom; on odlazi od bezbožnih, izvan njihova kampa, on prebiva u prekoru Hristovom.
O, neka nas milost odvoji od grešnika.

A sada pogledajmo pozitivan opis njegovog karaktera. Nego mu je uživanje u Zakonu Gospodnjem. Ovaj čovek se ne nalazi pod zakonom kao pod kletvom i osudom, već je on u njemu i užitak mu je biti u njegovim pravilima života; i više od toga, uživa da razmišlja o njemu, čitati ga danju i misliti o njemu noću. Uzme tekst i nosi ga sa sobom ceo dan; a za noćne straže, kada je san uskraćen njegovim očima on razmišlja nad Rečju Božijom. U dan kada sve ide dobro on peva Psalme iz Reči Božije, a u noći kada tuga pritisne, Reči iste Knjige njegova su uteha. „Zakon Gospodnji“ hleb je svagdašnji istinskog vernika. Pa opet, u Davidovim danima, kako je samo bio malen ovaj raspon inspiracije, jer sve šta su imali bilo je pet Mojsijevih knjiga! Koliko bi smo samo više mi morali vrednovati to da je celokupna Reč tu, na dohvatu, u našim kućama. Ali, jao nama kako se samo naopako odnosimo prema tom anđelu sa neba! Svi mi ipak nismo poput onih vernika iz Bereje koji su istraživali Pisma. Kako su samo retki oni među nama koji ove blagoslove iz teksta mogu staviti kao istinu nad svojim životom! Možda neki među vama mogu reći za sebe onaj negirajući deo, jer ne hodate putem bezbožnim; ali da vas pitam – je li vaše uživanje u Zakonu Gospodnjem? Da li proučavate istinski Reč Božiju? Da li vam je poput ovog čoveka Reč Božija najbolji prijatelj i vodič iz sata u sat? Ako ne – ovi blagoslovi ne pripadaju vama.

3 I bit će on kao stablo zasađeno uza vode tekućice, šta u svoje vreme rađa plodom svojim; i lišće mu uvenuti neće i u svemu šta radi uspevat će.

I bit će on kao stablo zasađeno ; ne divlje stablo, već stablo zasađeno , izabrano, gledano kao vlasništvo, uzgojeno i osigurano od poslednjeg strašnog čupanja iz korena jer, Svaka sadnica koju nije zasadio Otac moj nebeski iskorenit će se. Matej XV 13. Uza vode tekućice , tako da ako jedna voda opadne, to stablo ima i drugih voda. Vode oprosta, vode milosti, vode obećanja i vode zajedništva sa Hristom su izvori koji nikada ne presuše i nikad ne prestaju da pune naš život. I bit će on kao stablo zasađeno uza vode tekućice, šta u svoje vreme rađa plodom svojim, to nije milost koja nema svoje doba, poput one smokve kojoj nije bilo vreme ploda. Čovek koji uživa u Reči Božijoj, čovek koji je podučen od Reči Božije; rađa strpljenje u vremenu patnje, rađa verom u dan kušnje, i rađa svetom radošću u vremenu blagoslovljenog napretka. Plodonosnost je suštinska kvaliteta blagoslovljenog čoveka i ta plodonosnost ima svoje vreme.  Lišće mu uvenuti neće ; njegova najmanje razgovetna reč trajat će večno; njegovo najmanje delo ljubavi ostat će u sećanju. Ne samo šta će njegov plod biti sačuvan i trajan, već će i sa lišćem biti isto tako. I u svemu šta radi uspevat će. Blagoslovljen je čovek na kojem počiva ovo obećanje. Ali ne bi smo uvek smeli procenjivati ispunjenje obećanja po onome šta naše oči vide. Kako samo često, braćo moja, ako sudimo našim slabim osetilima, dođemo do žalosnih zaključaka poput Jakova. Sve se to na me svaljuje!  Jer iako znamo šta nam je sve obećano, često smo tako iskušani i zbunjeni da naše prirodne oči počnu videti suprotno od onog šta su nam obećanja prorekla. Ali za oči vere ova Reč je sigurna i pouzdana i po njoj ćemo lako opaziti naš napredak, čak i kada izgleda da je sve protiv nas. I nije izvanjski napredak ono šta Hrišćanin ceni i za ćime čezne; već je to napredak njegove duše. Mi često, poput Jošafata, izrađujemo brodove koji treba da idu u Taršiš po zlato, ali oni bivaju razbijeni kod Ezion – Gebera; ali čak i u tome ima istinskog napretka, jer često je dobro za zdravlje naše duše da budemo siromašni, ucviljeni i progonjeni. Ono najgore za nas je često najbolje za nas. Kao šta ima kletva koja je umotana u dobročinstvo bezbožnika, isto tako ima i blagoslov koji je sakriven u krstu pravedničkih gubitaka i tugovanja. Kušnje svetih su Božija poljoprivreda iz koje izrasta i iz koje se rađa obilan plod.

4 Bezbožnici takvi nisu, nego su ko pleva koju raznosi vetar

Sada smo došli do druge glave ovog Psalma. U ovom stihu nalazimo kontrast između bolesnog stanja bezbožnika koji je još snažnije naglašen finom i ugodnom slikom koja prethodi. Još snažniji, još forsiraniji prevod „Vulgate“ i „Septuaqinte“ kaže; „Nisu takvi bezbožnici, ne nisu takvi…“  i ovim načinom razumemo da sve ono dobro šta je rečeno o pravedniku, nije tako u slučaju bezbožnika. O kako je strašno imati dvostruku negaciju stavljenu nad obećanja, pa ipak, to jeste pravedno stanje bezbožnika. Primetite korištenje ovog pojma bezbožnik , jer kao šta vidimo na samom početku Psalma, oni su početnici u zlu, i najmanje uvredljivi u tom poretku grešnika. O, ako je tako tužno stanje onih koji tiho nastavljaju u svom moralu, zanemarujući Boga, kakvo li mora biti stanje onih koji su otvoreni grešnici i besramni su u svom neverstvu? Prva rečenica je negativni opis bezbožnika, a druga nam govori kakvi oni jesu, pozitivna je. Evo njihovog karaktera, nego su ko pleva, bezvredni u svojoj nutrini, mrtvi, neupotrebljivi, bez sadržaja, i lako odnešeni. Ovde takođe, primetite njihovu sudbinu; pleva koju raznosi vetar ; smrt će ih brzo dostići sa ognjem koji će ih progutati za večnost.

5 Stoga se bezbožnici neće održati na sudu, ni grešnici u zajednici pravednih.

Stajat će tamo da bi bili osuđeni, ne da bi bili oslobođeni. Strah će se tamo prostreti nad njima; njihovo mesto neće ih držati, vetar će ih oduvati; neće moći ustati u svoju odbranu; crvenit će se, prekriveni večnim prezirom.

Pravednici svakako treba da žude za nebom, jer ni jedan zao čovek tamo neće biti ni grešnici u zajednici pravednih . sve naše zajednice na zemlji su izmešane. Svaka crkva ima po jednog đavla. Kukolj raste u istoj brazdi sa pšenicom. Još uvek nema nivoa koji je u potpunosti očišćen od pleve. Grešnici su izmešani sa svetima, kao šta se šljaka meša sa zlatom. Božiji dragoceni dijamanti još leže u istom polju sa šljunkom. Pravedni Loti sa ove strane neba neprekidno su uznemireni ljudima iz Sodome. Radujmo se, stoga, da u svečanom zboru i Crkvi prvorođenih tamo gore, ni na koji način, neće biti dopušteno da uđe nijedna neobnovljena duša. Grešnici ne mogu da žive na nebu. Bili bi van svog elementa. Pre ćemo videti ribu kako živi na drvetu, nego opakog na nebu. Nebo može biti poput netolerantnog pakla za neraskajanu dušu, čak i ako bi joj bio dozvoljen ulaz; ali takav privilegij nikada neće biti omogućen čoveku koji ustrajava u svojoj nepravednosti. Neka Gospod učini mogućim da možemo imati svoje ime i mesto gore u Njegovom dvorištu.

6 Jer Gospod poznaje put pravednih, a bezbožnički će put propasti.

U doslovnijem prevodu Jevrejskog kaže „Poznat je Gospodu put pravednih“. On stalno gleda u njihovom pravcu i mada se oni mogu ponekad zagubiti u izmaglici i tami, i dalje su poznati Gopsodu. Vama su vlasi na glavi izbrojane; neće zlu dozvoliti da padne na nas; Ali on poznaje put kojim hodim; neka me iskuša, kao zlato ću izaći. (Job XXIII 10), a bezbožnički će put propasti.  Ne samo da će oni propasti, i njihov put će propasti. Pravednik urezuje svoje ime na steni, ali opakom je ime zapisano u pesku. Pravedan čovek ore svoje brazde na zemlji i žanje žetvu ovde, žetvu koja neće biti potpuna sve dok ne uđemo u radost večnosti; ali šta se tiće opakih, oni oru more, pa iako ponekad izgleda kako sunce sija ned njihovim pramcem, talasi će to razneti, i više ga ni mesto njegovo neće poznavati. Sam „put“ bezbožnički će propasti. Ako i ostane u sećanju, pamtit će ga po lošem; jer Gospod će učiniti da ime bezbožničko istruli, da bude smrad u nosnicama dobrih i da bude poznato samo po bezbožnicima i njihovoj truleži.

Neka Gospod očisti naša srca i naše puteve, da možemo izbeći sudbinu bezbožnih i uživati u blagoslovima pravednih.

PSALAM I – IZLAGANJE

DODATNA OBJAŠNJENJA I KOMENTARI

Psalam u celini. – S obzirom da se u hebraizmu Knjiga pesama slavljenja naziva Pesmom Pesama, čime se ističe da je najizvrsnija, ovom Psalmu bi pristajalo da bude naslovljen Psalam Psalama, budući da on sadrži samu srž i suštinu hrišćanstva. Ono što je Jerome rekao o poslanicama apostola Pavla, ja bih mogao reći o ovom Psalmu; što se tiče njegove građe, on je kratak, ali je, kada je reč o poruci, i dug i snažan. Ovaj Psalam nosi blagoslovljenost od prvog reda; počinje tamo gde se svi nadamo da ćemo završiti. Jednako bi mogao biti nazvan Vodič Hrišćanina; on, naime, otkriva živi pesak kroz koji opaki tonu u propast, kao i čvrsto tle po kojem sveti hodaju ka slavi. – Thomas Watson, Saint’s Spiritual Delight (1660).

Čitav psalam se može razložiti u dve međusobno suprodstavljenje tvrdnje: Božiji čovek je blagoslovljen; opaki čovek je jadan. Ove dve tvrdnje su, čini se, poput dva izazova koje upućuje prorok: prvo, da će Božijeg čoveka održati pred pridošlicama, da on bude jedini Jazon koji osvaja zlatno runo blagoslovljenosti; drugo, iako se bezbožnici u svetu predstavljaju kao srećni, oni su ipak najjadniji od svih ljudi. – Sir Richard Baker, 1640.

Sklon sam tome da prihvatim mišljenje nekih drevnih tumača (Augustine, Jerome itd.), koji smatraju da je prvi Psalam zamišljen kao opis karaktera i nagrade Jednog Jedinog, odnosno Gospoda Isusa. – John Fry, 1842.

Stih 1. – Psalmista je u ovom kratkom Psalmu više rekao o istinskoj sreći nego bilo koji filozof ili svi filozofi zajedno; oni su samo zatresli grm, ali je Bog taj koji nam je morao dati pticu u ruke. – John Trapp, 1660.

Stih 1. – Tamo gde je reč blagoslovljen istaknuta kao znak, zasigurno ćemo naći pobožnog čoveka. – Sir Richard Baker.

Stih 1. – Put pijanca je put prezira. – Mathew Henry, 1662-1714.

Stih 1. – „Koji ne ide… ne stoji… ne sedi,“ itd. Negativne pouke su u nekim slučajevima apsolutnije i obaveznije od pozitivnih. Reći: „Koji ide za savetima pobožnih“ ne mora biti dovoljno. Čovek, naime, može ići za savetima pobožnih, a da pritom i dalje ide i za savetima bezbožnika; naravno, ne istovremeno, već naizmenično. Negativna pouka ga svako vreme čisti od hodanja za savetima opakih. – Sir Richard Baker.

Stih 1. – Reč koji služi da naglasi reč čovek; on je jedan među hiljadu, jedan koji živi da bi ostvario cilj za koji ga je Bog stvorio. – Adam Clarke, 1844.

Stih 1. – „Koji ne ide za savetima opakih.“ Označava razlike u karakteru i ponašanju. I. Opak čovek ima savet. II. Grešnik ima svoj put. III. Rugalac ima svoje veće. Bezbožnika ne zanima religija; on ne revnuje ni za sopstveno ni za spasenje drugih. Savetuje one s kojima ulazi u razgovor kako bi ih naveo da prihvate njegov plan i koji ne mare za molitvu, čitanje, pokajanje itd.; „Nema potrebe za tim stvarima; živi pošteno, ne uzbuđuj se mnogo oko religije i u najmanju ruku ćeš dobro proći.“ Dakle, „blagoslovljen je onaj koji ne ide za savetima takvog čoveka“ – to bi značilo da ne prihvata njegova merila i ne postupa po njegovom planu.

Grešnik ima svoj poseban način da sagreši. Jedan je pijanac, drugi je nečastan, treći je prljav. Navedena je nekolicina za svaku vrstu greha. Ima puno požudnih ljudi kojima se gadi pijanstvo, puno pijanaca kojima se gadi požuda, što važi i za druge tipove grešnika. Svaki od njih ima svoj greh; stoga, kaže prorok, „Neka opaki ostavi svoj put.“ Dakle, blagoslovljen je onaj koji ne stoji na putu takvog čoveka.

Podrugljivac je religiju i osećaj za moral doveo do kraja. Seo je – njegova nepobožnost je potvrđena i izruguje se grehu. Njegova savest je spržena i on veruje u neveru. Dakle, blagoslovljen je on koji ne sedi u njegovom veću. – Adam Clarke.

Stih 1. – Na hebrejskom, reč „blagoslovljenost“  je imenica u množini, ashrey (blagoslovljenosti); to znači da svi blagoslovi pripadaju čoveku koji nije otišao putem opakih itd. Naime, kao da je rečeno: „Sve je dobro kod čoveka koji“ itd. Zašto osporavaš ovo? Zašto izvlačih isprazne zaključke? Ako je čovek pronašao taj skupoceni biser – voli Zakon Gospodnji i kloni se bezbožnika – njemu pripada sva blagoslovljenost; ako, međutim, nije pronašao taj dragulj, tražiće blagoslov, ali ga nikada neće naći. Jer, kao što je kod čistih sve čisto, kao što se sve voli kod onih koji vole, sve je dobro kod onih koji su dobri; kakav si ti, takav je i Bog prema tebi, mada On nije stvorenje. Izopačen je sa izopačenima i svet sa svetima. Stoga, nema ničeg dobrog, ničeg što spašava – za onog koji je zao; ničeg milog na onome kome Zakon Gospodnji nije omileo. Reč „savet“ se ovde nesumnjivo može razumeti kao da označava zakone i pouke, imajući u vidu da nema ljudskog društva koje je formirano i očuvano bez normi i zakona. David ovim terminom gađa ponos i proklinje drskost bezbožnika. Najpre, zato što se neće poniziti do mere da hodaju putem Gospodnjim, već se vladaju po svojim savetima. Zatim, on to naziva njihovim „savetom“, jer to je njihova mudrost, put koji im se čini da je bez greške. Jer, u ovome je propast bezbožnika – u tome što su mudri u sopstvenim očima i samopoštovanju i u tome što svoje greške zaodevaju u mudrost i ispravnost. Jer, kada bi oni pred ljude dolazili otvoreno pokazujući da greše, ne hodati s njima i ne bi bio neki znak blagoslovljenosti. David, međutim, ovde ne kaže: „u ludosti bezbožnika“ ili „u grešenju bezbožnika“; on nas stoga upozorava da se sa svom marljivošću čuvamo onoga što izgleda kao ispravno, kako nas đavo preobražen u anđela svetlosti ne bi zaveo svojom spretnošću. Potom savet bezbožnika suprotstavlja zakonu Gospodnjem, kako bismo naučili da opazimo vukove u jagnjećoj koži, uvek spremne da svakoga savetuju, pouče i ponude pomoć, iako su najmanje kvalifikovani za tako nešto. Termin „stoji“ opisuje njihovu tvrdoglavost i to da su tvrdih šija, što dodatno produbljuju i izgovaraju se pakosnim rečima, budući da su postali nepopravljivi u svojoj bezbožnosti. Naime, reč „stajati“, onako kako se koristi u Pismu, označava tvrdoću i fiksiranost: kao u Rim 14:4: „On svom gospodaru stoji ili pada. A stajaće, jer je Gospod u stanju da ga podrži“. U hebrejskom, reč „stub“ je izvedenica od glagola „stajati“, kao što je to slučaj s rečju „statua“ u latinskom. Jer, osmišljavanje izgovora i jačanje tvrdoglavosti bezbožnika sastoji se u tome što oni sami sebi izgledaju kao da žive ispravno i da sijaju u večnom sjaju dela nad svim drugim delima. Što se tiče termina „sedeti“, on znači podučavati, delovati kao instruktor ili učitelj, kao u Mt 23:2: „Učitelji zakona i fariseji zaseli su na Mojsijevu stolicu.“ Zaseli su na stolicu pošasti koja crkvu puni mišljenjima filozofa, ljudskim tradicijama i savetima zasnovanim na ljudskoj mudrosti i zarobljava one slabe savesti, gurajući u stranu reč Božiju, koja jedina hrani, oživljava i održava dušu. – Martin Luther, 1536-1546.

Stih 1. – „Podrugljivci.“  Peccator cum in profundum venerit contemnet: Kada dospe do najvećih dubina i najgoreg greha, on ismeva. Tako će Judeji prezreti Mojsija (Izlazak 2:14): „Ko je tebe postavio za vladara i sudiju nad nama?“ Tako će se Ahav svađati s Mihejem (1. Car 22:18) jer ne prorokuje dobro o njemu. Svako dete u Betelu podsmevaće se Jelisiju (2. Car 2:23) i imaće slobodu da ga naziva „ćelavi.“ Nešto što je počelo kao kap pretvorilo se u pravi okean otrova: nakon što zmija ujede, njen otrov dospeva u vene i širi se čitavim telom dok ne uguši dah života. „Gospod im se izruguje“ (Ps 2:4), jer su mu se podsmevali; Gospod će te prezreti jer si prezreo Njega u nama. Kada čovek pljune na nebo, ispljuvak pada na njegovo lice. Uvrede na račun vaših duhovnih lekara ležaće u prašini s vašim pepelom, ali će na sudu ustati protiv vaših duša. – Thomas Adams 1614.

Stih 2. – „Njegova je volja u Zakonu Gospodnjem.“ U ovom slučaju, „volja“ je ushićenje srca, pri čemu to zadovoljstvo, koje izaziva zakon, ne proističe iz toga što zakon nešto obećava, niti iz toga što nečim preti, već samo iz ovoga: „zakon je svet, pravedan i dobar.“ To, dakle, nije samo ljubav prema zakonu, već užitak srca koji ni blagostanje, ni nedaće, ni svet, ni poglavar sveta ne mogu oteti ili uništiti; jer se pobedonosno probija kroz siromaštvo, zao glas, krsst, smrt i pakao, najsjanije sijajući usred nedaća. – Martin Luther.

Stih 2. – „Nego uživa u Zakonu Gospodnjem.“ Užitak o kojem govori prorok je jedini užitak koji niti rumeni niti izgleda bledo; to je zadovoljstvo koje pruža obrok za koji kasnije ne stiže račun; jedini užitak koji se uklapa u rečenicu u bilo kom gramatičkom vremenu; i poput Eneja Anhiza nosi svoje roditelje na svojim leđima. – Sir Richard Baker.

Stih 2.„I o njegovom zakonu razmišlja.“ Na nivou teksta, u zakonu postoji svet duhovnosti i svetosti; ukoliko bismo ga izučavali u molitvi i duhu zavisnosti od Boga, pružio bi nam daleko više nego što se čini. Na prvo čitanje ili gledanje, vidimo malo ili ništa. Tako Ilijin sluga nije video ništa, pa mu je sedam puta zapoveđeno da pogleda. Sedmi put sluga reče: „Oblak malen kao ljudski dlan diže se s mora.“ Malo po malo, čitavo nebo bilo je prekriveno oblacima. Tako i vi možete površno gledati Pismo i ne videti ništa; često razmišljajte o njemu i videćete svetlost poput svetlosti sunca. – Joseph Caryl, 1647.

Stih 2.„I o njegovom Zakonu dan i noć razmišlja.“ – Dobar čovek to i radi; dan i noć razmišlja o zakonu Božijem. Crkveni službenici udaljavaju obične ljude od ovog blaga, ističući ovu navodnu poteškoću. Oh, Pismo je teško razumeti, ne zamarajte glavu time, mi ćemo vam reći šta Spisi znače. To je kao da kažu: Nebo je blagoslovljeno mesto, ali je put do njega težak; nemojte se zamarati, nego ćemo mi otići tamo umesto vas. Na dan velikog suda, kada bi trebalo da budu spaseni po Knjizi; jao! Nemaju Knjigu koja može da ih spase. Umesto Pisma, mogu da predstave likove i slike; to su knjige laika; kao da će im suditi rezbari i slikari, a ne dvanest apostola. Ne dajte se prevariti na ovaj način; proučavajte evanđelje dok u njemu tražite utehu. Onaj ko se nada nasledstvu, najbolje će iskoristiti prenos. – Thomas Adams.

Stih 2. – „Razmišljati“ se uobičajeno razume kao diskutovanje, rasprava. Njegovo značenje se uvek vezuje za upotrebu reči, kao u Psalmu 37:30: „Pravednikova usta govore mudrost.“ Tako Augustine u svom prevodu koristi termin „cvrkut“; radi se o lepoj metafori – kao što ptice cvrkuću, tako bi neprekidni razgovor o zakonu Gospodnjem (govor je čovekova posebnost) trebalo da bude nešto što radi čovek. Ja nisam u stanju da u potpunosti predstavim značenje i snagu ove reči. Naime, „razmišljanje“ se najpre sastoji u jednoj nameri da se posmatraju reči zakona, a potom u upoređivanju različitih knjiga Pisma. To je vrsta lova koji donosi ushićenje, poput igranja s jelenima u šumi, pri čemu je Bog taj koji nam obezbeđuje jelene i otvara nam njihova tajna skrovišta. Iz ovakvog razmišljanja nastaje čovek koji je dobro podučen zakonu Gospodnjem i koji govori drugim ljudima. – Martin Luther.

Stih 2. – „O njegovom zakonu dan i noć razmišlja.“ Pobožni čovek će čitati Reč preko dana; gledajući Njegova dobra dela, taj čovek može slaviti svog Oca koji je na nebu; činiće to i noću, kada ga drugi ne vide: danju, da bi pokazao kako nije jedan od onih koji se boje svetlosti; noću, da bi pokazao da i u senci može sijati; danju, jer se tada radi – radite dok je dan; noću, da ga Gospodar, dođe li kao kradljivac u noći, ne zatekne dokonog. – Sir Richard Baker.

Stih 2. – Nema mi odmora do u ćošku, s Knjigom. – Thomas à Kemppis, 1380-1471.

Stih 2. – „Razmišljati.“ Razmišljanje izdvaja i karakteriše čoveka; time se može ispitati njegovo srce – da li je dobro ili loše. Dopustite mi da pojasnim: „Jer, on je onakav kako misli“ (Izreke 23:7). Čovek je onakav kako razmišlja. Razmišljanje je kriterijum za procenu jednog hrišćanina; pokazuje od čega je sačinjen. To je duhovni indeks. Kao što indeks pokazuje čega ima u knjizi, tako razmišljanje pokazuje šta je u srcu. – Thomas Watson, Saint’s Spiritual Delight.

Razmišljanje je kao preživanje; njime se slast i hranljiva vrednost Reči pretače u srce u život. To je način na koji pobožni ljudi daju plod. Barholomew Ashwood, Heavenly Trade, 1688.

Prirodnjaci uočavaju da održavanje i prilagođavanje telesnog života počiva na različitim vrstama sposobnosti, među kojima su: 1. Sposobnost privlačenja – preuzeti i uneti hranu; 2. Sposobnost zadržavanja – zadržati hranu nakon što je uzeta; 3. Sposobnost asimilacije: pripremiti hranu od različitih sastojaka; 4. Sposobnost rasta. Razmišljanje je sve ovo. Pomaže rasuđivanju, mudrosti i veri – da se misli, razlikuje i vrednuje ono što se dobije čitanjem i slušanjem. Pomaže memoriji da u svoju bezbednu riznicu smesti dragulje božanske istine. Razmišljanje ima moć varenja, pa istinu pretvara u duhovnu hranu; na kraju, ono pomaže obnovljenom srcu da raste i uvećava svoju moć da spoznaje stvari koje nam Bog besplatno daje. – Priređeno; Nathaniel Ranew, 1670.

Stih 3. – „Drvo“ – Postoji drvo koje se može naći samo u dolini reke Jordan, koje je suviše lepo da bi se samo prošlo pokraj njega. To je oleander, koji ima svetle cvetove i tamnozelene listove i koji svakom mestu na kojem raste daje izgled bogatog vrta. Pismo ga retko pominje, ako ga uopšte i pominje. To bi, međutim, moglo biti drvo zasađeno pokraj voda tekućih, koje u pravo vreme donosi svoj rod „i lišće mu nikad ne vene.“ – A. P. Stanley, D. D., u Sinai and Palestine.

Stih 3. „Drvo zasađeno pokraj voda tekućih.“ – Ovo je povezano s načinom sadnje drveća na Bliskom Istoku; između redova drveća prave se kanali ispunjeni vodom, čime se drveću, na jedan veštački način, obezbeđuje stalni izvor vlage.

Stih 3. – „U pravo vreme donosi svoj plod.“ – U ovakvom slučaju, očekivanja nikada nisu izneverena. Plod se očekuje, rađa i stiže u vreme kada treba da stigne. Naobrazba o Bogu, kada je vođena Duhom Svetim, koji neće izostati ukoliko se istinski traži, zasigurno će dati plod pravednosti. Onaj koji čita, moli i razmišlja o Bogu uvek će moći da vidi delo koje mu je Bog dao da čini; moć da to učini; vremena, mesta i prilike da čini stvari kojima će Bog zadobiti najveću slavu, njegova duša najviše blagostanja, a njegov bližnji najviše pouka. – Adam Clarke.

Stih 3. – „U pravo vreme.“ Bog nam predaje vremena i stavlja nam ih na raspolaganje. Hajde da ih poboljšamo i da zajedno s nemoćnima kraj banje u Vitezdi, uđemo u vodu kada je anđeli zatalasaju. Ako crkva pati, vreme je za molitvu i učenje; kada crkva raste, vreme je zahvaljivanja. Sada sam na propovedi – hoću da čujem šta će Bog reći. A sada sam u društvu podučenog i mudrog čoveka – hoću da primim pouku i savet od njega. U iskušenju sam, što znači da je pravo vreme da se oslonim na Gospoda; nalazim se na mestu koje nosi dostojanstvo i moć – hoću da razmotrim šta Bog zahteva od mene u takvim okolnostima. Kao što je drvo života donosilo plod svakog meseca, tako mudar hrišćanin, poput mudrog supruga, svakog meseca ima svoja razmišljanja, zahvaljujući čemu daje ploda u pravo vreme. John Spencer, Things New and Old, 1658.

Stih 3. – „U pravo vreme.“ Oh, zlatna i divljenja vredna reč koja izjavljuje slobodu hrišćanske pravednosti. Bezbožnici imaju svoje utvrđene dane, vremena, određene poslove i određena mesta. Tako ih se čvrsto drže, da se od njih ne bi odvojili ni da im komšije umiru od gladi. Ali, ovaj blagoslovljeni čovek, slobodan u svako vreme, na svakom mestu, za svaki posao i za svaku osobu služiće ti kad god mu se ukaže prilika za to. Šta god da mu dođe do ruku, on će raditi. On nije ni jevrejin, ni paganin, ni Grk, ni varvarin, niti bilo koja druga posebna osoba. On daje ploda u pravo vreme, onoliko često koliko Bog ili čovek zahteva njegovo delo. Zato ni njegovi plodovi ni njegova vremena nemaju ime. – Martin Luther.

Stih 3. – „I lišće mu nikad ne vene.“ Opis ploda dat je pre opisa lišća. Sam Duh Sveti uvek podučava svakog vernog propovednika u crkvi da Božije carstvo nije u rečima, nego u sili (1. Kor 4:20). Ipak, „Isus poče i činiti i naučavati“ (Dela 1:1). Zatim, „koji je bio prorok delom i rečju silan…“ (Lk 24:19). Zato, neka onaj ko ispoveda reč učenja prvo donese rod – ukoliko mu plod nije uvenuo, jer Hrist je prokleo smokvu što ne daje ploda. I kao što je rekao Gregory – čoveku čiji je život prezren sudi njegovo učenje, jer propoveda drugima, a sam je proklet. – Martin Luther.

Stih 3. – „I lišće mu nikad ne vene.“ Božije drveće je uvek zeleno. Nema te zimske hladnoće koja može da uništi zelenilo tog drveća; uz to, za razliku od zimzelenog drveća u našoj zemlji, svo ovo drveće daje roda. – C. H. S.

Stih 3. – „Sve što čini, dobro mu uspeva.“  Kada je reč o ovom „uspehu“, vodi računa o tome da se ne radi o telesnom prosperitetu. Radi se o skrivenom uspehu, koji sav tajno počiva u duhu. Ukoliko nemaš uspeh koji dolazi kroz veru, onda bi na svoj prosperitet trebalo da gledaš kao na nevolju. Kao što ogorčeno mrzi ovo lišće i Reč Božiju, đavo isto tako mrzi one koji Reč poučavaju i slušaju i progoni ih, potpomognut silama ovog sveta. Stoga, čuvši da sve što blagoslovljeni čovek čini dobro uspeva, čuo si o najvećem od svih čuda. – Martin Luther.

Stih 3. U jednoj kritičkoj publikaciji se iznosi da bi stih „Sve što čini, dobro mu uspeva“ trebalo da glasi: „Svaki rod koji donese sazreće“. To ovaj iskaz čini celovitim, ali ne postoji u nekim prevodima i starim verzijama.

Stih 3. (poslednja rečenica). – Spoljni prosperitet, ukoliko sledi hodanje blizu Boga, jeste veoma prijatan; tako cifra, kada dođe nakon računske operacije, menja broj iako sama po sebi ne znači ništa.

Stih 4. – „Pleva.“ Sada bismo opake mogli upoznati s tim da bi imali čemu da zahvale, iako o tome malo razmišljaju; svetima bi mogli da zahvale za sve dobro što žive na zemlji i da uvide kako je to dobro namenjeno pravednima, a ne njima, mada uživaju u njemu. Jer, i pleva, dok je pomešana sa žitom, uživa pogodnosti koje su tu zarad žita i biva pažljivo pohranjena u ambar; međutim, čim je izdvojena, čim je razdvojena od žita, pleva biva odbačena i razneta vetrom. Tako i opaki, dokle god su izmešani sa svetima, dokle god i pravedni žive među njima, baštine neke od blagoslova koje je Bog obećao svojima. Ukoliko ih, međutim, pravedni napuste ili budu odvojeni od njih, na grešne iznenada dolazi potop – kao što se to dogodilo svetu kada se Noje odvojio od njega – ili nesreća u vidu ognja – kao što se to dogodilo sa Sodomom, kada je Lot izašao iz grada.  – Sir Richard Baker.

Stih 4. – „Razneti“ ili odbačeni; na haldejskom, „vetrom“, „vihorom“. Henry Ainsworth, 1639.

Ovo pokazuje žestoku buru koja vodi u smrt, buru koja razvejava dušu bezbožnika.

Stih 5. – „Zato se opaki neće održati na sudu,“ itd. Ovako možemo razmišljati o tome zašto se bezbožnici ne mogu održati u zajednici s pravednima: pravedni hodaju putem koji Bog poznaje, dok opaki hodaju putem koji Bog uništava. Budući da se ova dva puta nikada ne preklapaju, kako će se sresti ljudi koji hodaju njima? Kako bi bilo jasno da se oni odista ne mogu sresti, prorok je put pravednika obeležio prvom karikom lanca dobrote Božije, a to je poznavanje; put opakih obeležio je poslednjom karikom lanca Božijeg suda, a to je uništenje. Mada se Božiji sud i Njegova milost često sreću i stoje blizu jedno drugom, prva karika u lancu Božije milosti se nikada ne sreće s poslednjom karikom u lancu Božijeg suda. Naime, do uništenja ne dolazi dok Bog ne kaže Nescio vos (lat. „Nisam vas poznavao“), a Božije Nescio vos i Božija spoznaja se zasigurno ne mogu sesti. – Sir Richard Baker.

Stih 5. – Pre će irski vetar doneti žabu krastaču ili zmiju nego što će nebo doneti grešnika. – John Trapp.

Stih 6. „Jer, Gospod zna put pravednih, a put opakih propašće.“ Eto kako nas David uči da se užasavamo spoljnih predstava uspešnosti i upozorava nas na razna iskušenja i nedaće. Bog ne zna ništa o putu onih koji proklinju put pravednika. To je mudrost krsta. Dakle, samo Bog zna put pravednika; on je skriven čak i od njih samih. Jer, Njegova desnica ih vodi na jedan čudesan način; čini da uvide da to nije put čula niti put razuma, već samo put vere; vere koja vidi u mraku i prozire nevidljivo. – Martin Luther.

Stih 6. – „Pravedni“. Oni koji iz svoje nutrine nastoje da žive ispravno i u kojima prebiva Hristova pravednost. – Thomas Wilcocks, 1586.

Charles Spurgeon

Charles Spurgeon (Knjiga ‘Treasury of David’ je konačno završena i izdana – 1885)