web-site Potraga za Bogom započima sa objavljivanjem Blaga Davidovog, od Čarlsa Spardžena. Radi se o izuzetnom studiju izlaganja Knjige Psalama, od strane čoveka koji je ostao upamćen kao Princ među propovednicima

TREASURY OF DAVID by CHARLES SPURGEON

 

PREDGOVOR

 

Moj predgovor će posedovati barem vrlinu sažetosti; teško mi je, naime, da mu pripišem bilo koju drugu.

Prosvetljujuće proučavanje Psalama donosi mi puno toga dobrog i pruža sve veće zadovoljstvo; uobičajena zahvalnost me ograničava u tome da drugima prenesem deo te dobrobiti, ali molim se da ih podstakne da dalje traže za sebe. To što ne mogu da ponudim ništa bolje o ovoj jedinstvenoj knjizi, ništa bolje od mene, najdublje me žalosti; to što uopšte imam šta da predstavim budi u meni pobožnu zahvalnost milostivom Bogu. Dao sam sve od sebe, ali, svestan mnogih nedostataka, najiskrenije bih želeo da sam mogao više.

Ovo izlaganje je moje. Pre nego što sam ga napisao, konsultovao sam nekolicinu drugih autora – da mi pomognu u tumačenju i podstaknu me na razmišljanje. Ipak, mogu da kažem da su komentari moji; barem se iskreno nadam da je tako. Ne znam da li ih to čini boljim ili gorim; znam, međutim, da sam, pišući ih, tražio vođstvo odozgo, pa sada očekujem blagoslov da budu odštampani.

Indeks citata i referenci   je naknadna ideja. Zapravo, pomislio sam da se radi o materijalu koji je suviše dobar da bi bio odbačen. Činilo mi se da bi i drugima moglo biti od koristi ukoliko bih prezentovao deo onoga što sam pričitao o psalmima; vremenom je to naraslo do mere da je u ovom tomu naveden tek delić pročitanog.

 

Voleo bih da čitalac razume jednu stvar i molim da to ima na umu: Daleko od toga da podržavam sve što sam citirao. Nisam odgovoran za poučenost i pravovernost citiranih autora. Imena su navedena kako bi svaki od citiranih pisaca mogao da ponese svoj deo tereta; citirani su različiti autori kako bi se pred čitaocem mogla naći različita mišljenja. Verujem da se u korišćeni materijal nije uvuklo ništa zlo; ako jeste, onda je to previd.

Istraživanje za potrebe ovog toma oduzelo bi mi previše vremena da mi gospodin John L. Keys, moj prijatelj i prepisivač, nije najusrdnije pomogao u pretrazi materijala Britanskog muzeja, biblioteke „Dr. Williams’s Library“ i drugih riznica teološkog znanja. Uz njegovu pomoć, pretražio sam na stotine knjiga, u kojima često ne bi bilo ni retka vrednog pominjanja; u nekim drugim prilikama, takva pretraga je davala izuzetne rezultate. Čitaoci malo znaju o tome koliko napora se mora uložiti da bi se došlo do pasusa vrednog pažnje;  zasigurno nisam štedeo na takvom zalaganju: usrdno molim da iz toga proistekne nešto dobro za moju braću u službi i crkvu uopšte.

Napomene propovednicima su veoma jednostavne. Sveštenicima koji ovo čitaju dugujem izvinjenje što sam ih uvrstio u ovaj tom; skromno se, međutim, nadam da će biti od pomoći onima kojima su i namenjene, tj. zauzetim propovednicima-laicima, kao i onima čija su dostignuća skromnija.

Ukoliko ovaj tom naiđe na odobravanje razumnih, nadam se da ću, po milosti Božijoj, nastaviti da radim tempom kojim bude napredovalo moje istraživanje i koliko to dozvole moje pastorske dužnosti. Ako mi Bog sačuva život i da snagu, naredni tom bi najverovatnije usledio za nekih dvanaest meseci.

Moglo bi se dodati sledeće: dok su komentari proizvod mog zdravlja, ostatak ovog toma je rezultat moje bolesti. Kad god bi me uporna bolest sprečila u dnevnom propovedanju, posegao bih za olovkom kao jedinim sredstvom pomoću kojeg mogu uraditi nešto dobro. Da sam bio u stanju, propovedao bih; međutim, pošto mi je  Gospodar uskratio privilegiju da Mu služim na taj način, sa zadovoljstvom sam prigrlio drugi način da svedočim za Njegovo ime. Neka me učini plodnim i na ovom polju i neka Njemu pripadne sva čast.

Psalam 1

 

Naslov – Ovaj Psalam se može posmatrati kao Psalam – Predgovor, budući da u sebi nosi obavest o celom sadržaju Knjige Psalama. Želja psalmiste je da nas poduči kako dolazi blagoslov u život, i da nas upozori na sigurno uništenje grešnika. Stoga se ovaj prvi Psalam, uz svo dužno poštovanje, može posmatrati kao predgovor na koji se čitava Knjiga Psalama nastavlja kao božanska propoved.

Podela – Ovaj Psalam se sastoji od dva dela; u prvom (od stiha 1 do kraja 3 stiha) David nam izlaže u čemu se sastoje sreća i blagoslov pobožnog čoveka, šta je ono šta on radi, i koje će blagoslove primiti od Gospoda. U drugom delu (od 4 stiha pa do kraja) on suprostavlja tome stanje i karakter bezbožnika, otkriva njihovu budućnost i opisuje snažnim i upečatljivim izrazima ishod njihove sudbine.

 

Izlaganje

1 Blagoslovljen je čovek koji ne hodi na veće bezbožničko i na putu grešnika ne stoji i u zboru podrugljivaca ne sedi,
2 nego mu je uživanje u Zakonu Gospodnjem i o Zakonu Njegovu misli dan i noć.

„Blagoslovljen“ – Pogledajte ovo otvaranje Knjige Psalama, sa blagoslovom, baš kao što otvara i slavna Propoved na Gori. Reč koju prevodimo kao „blagoslovljen“ izuzetno je izražajna. Originalna reč je množina, i dosta rasprave izaziva pitanje da li je reč pridev ili imenica. Stoga možemo učiti o umnažanju blagoslova koji će počivati na čoveku kojeg je Gospod opravdao, kao i o savršenosti, veličini i sreči koju će on uživati. Ali je možemo čitati i „O blagoslovljenosti!“ i jednako je dobro posmatrati (kao što to čini Ainsworth) kao radosnu objavu blagoslovljene sreće čovekove. Neka takav blagoslov počiva na nama!

Ovde je blažen čovek opisan i negativno (stih 1) i pozitivno (stih 2). On je čovek koji ne hodi na veće bezbožničko . On prima mudar savet, i hoda u zapovestima Gospoda svoga Boga. Za njega, put pobožnosti je put mira i ugododnosti. Njegovi koraci uređeni su Rečju Božijom, a ne lukavim i iskvarenim načinima telesnog čoveka. Bogat je to i snažan znak unutarnje milosti kada je izvanjski hod promenjen i kada je bezbožnost stavljena daleko od našeg delovanja. Primetite sledeće, i na putu grešnika ne stoji . Njegovo društvo još je probranije nego je bilo. Iako je i sam grešnik, sada je krvlju-oprani grešnik, oživljen Duhom Svetim i obnovljenog srca. Stojeći u obilnoj milosti Božjoj, u zajednici pravednika, ne usuđuje se združiti sa velikim stadom koje čini zlo. Dalje kaže, u zboru podrugljivaca ne sedi . On ne nalazi odmor u neverničkom ruganju. Neka drugi ismejavaju greh, večnost, nebo ili pakao, samog Večnog Boga; ovaj čovek ima mnogo bolju filozofiju od ove neverničke, i mnogo je više svestan prisustva Božjeg da bi trpeo i podnosio da sluša hule. Ta sedeljka podrugljivaca može biti visoko cenjena u ljudskim očima, ali nalazi se jako blizu vratima Pakla; bežimo odatle, jer uskoro će biti prazna sedišta i uništenje će progutati one koji su tamo sedeli.
Uočite ovo stepenište u prvom stihu;

čovek koji     ne hodi     na veće bezbožničko
ne staje     na putu grešničkom
ne seda     u zboru podrugljivaca.

Kada čovek živi u grehu on se kreće od lošeg ka gorem. Na početku on tu i tamo posluša i hoda u savetu bezbrižnih i bezbožnih, koji zaboravljaju na Boga – zlo se ponekad čini ali još nije način života – ali uskoro, postaje navika i način života i eto ga gde stoji na putu sa onima koji otvoreno greše, koji svojevoljno krše zapovesti Gospodnje; i ako se može, idu i korak dalje, i sami postaju deo zaraze i bolesnih naučavanja, kušači drugih, postaju oni koji sede u društvu podrugljivaca. Uzeli su svoje diplome u porocima, i sada kao pravi Doktori Prokletog učvršćeni su i na njih se gleda kao na Učitelje Belijala. Ali blagoslovljeni čovek, čovek kojem blagoslovi Božji pripadaju, neće ostvariti nikakvo zajedništvo sa takvim likovima. On čuva sebe čistim od ovih gubavaca; on odlaže od sebe zle stvari kao odeću koja je zaprljana mesom; on odlazi od bezbožnih, izvan njihova kampa, on prebiva u prekoru Hristovom.
O, neka nas milost odvoji od grešnika.

A sada pogledajmo pozitivan opis njegovog karaktera. Nego mu je uživanje u Zakonu Gospodnjem. Ovaj čovek se ne nalazi pod zakonom kao pod kletvom i osudom, već je on u njemu i užitak mu je biti u njegovim pravilima života; i više od toga, uživa da razmišlja o njemu, čitati ga danju i misliti o njemu noću. Uzme tekst i nosi ga sa sobom ceo dan; a za noćne straže, kada je san uskraćen njegovim očima on razmišlja nad Rečju Božijom. U dan kada sve ide dobro on peva Psalme iz Reči Božije, a u noći kada tuga pritisne, Reči iste Knjige njegova su uteha. „Zakon Gospodnji“ hleb je svagdašnji istinskog vernika. Pa opet, u Davidovim danima, kako je samo bio malen ovaj raspon inspiracije, jer sve šta su imali bilo je pet Mojsijevih knjiga! Koliko bi smo samo više mi morali vrednovati to da je celokupna Reč tu, na dohvatu, u našim kućama. Ali, jao nama kako se samo naopako odnosimo prema tom anđelu sa neba! Svi mi ipak nismo poput onih vernika iz Bereje koji su istraživali Pisma. Kako su samo retki oni među nama koji ove blagoslove iz teksta mogu staviti kao istinu nad svojim životom! Možda neki među vama mogu reći za sebe onaj negirajući deo, jer ne hodate putem bezbožnim; ali da vas pitam – je li vaše uživanje u Zakonu Gospodnjem? Da li proučavate istinski Reč Božiju? Da li vam je poput ovog čoveka Reč Božija najbolji prijatelj i vodič iz sata u sat? Ako ne – ovi blagoslovi ne pripadaju vama.

 

3 I bit će on kao stablo zasađeno uza vode tekućice, šta u svoje vreme rađa plodom svojim; i lišće mu uvenuti neće i u svemu šta radi uspevat će.

I bit će on kao stablo zasađeno ; ne divlje stablo, već stablo zasađeno , izabrano, gledano kao vlasništvo, uzgojeno i osigurano od poslednjeg strašnog čupanja iz korena jer, Svaka sadnica koju nije zasadio Otac moj nebeski iskorenit će se. Matej XV 13. Uza vode tekućice , tako da ako jedna voda opadne, to stablo ima i drugih voda. Vode oprosta, vode milosti, vode obećanja i vode zajedništva sa Hristom su izvori koji nikada ne presuše i nikad ne prestaju da pune naš život. I bit će on kao stablo zasađeno uza vode tekućice, šta u svoje vreme rađa plodom svojim, to nije milost koja nema svoje doba, poput one smokve kojoj nije bilo vreme ploda. Čovek koji uživa u Reči Božijoj, čovek koji je podučen od Reči Božije; rađa strpljenje u vremenu patnje, rađa verom u dan kušnje, i rađa svetom radošću u vremenu blagoslovljenog napretka. Plodonosnost je suštinska kvaliteta blagoslovljenog čoveka i ta plodonosnost ima svoje vreme.  Lišće mu uvenuti neće ; njegova najmanje razgovetna reč trajat će večno; njegovo najmanje delo ljubavi ostat će u sećanju. Ne samo šta će njegov plod biti sačuvan i trajan, već će i sa lišćem biti isto tako. I u svemu šta radi uspevat će. Blagoslovljen je čovek na kojem počiva ovo obećanje. Ali ne bi smo uvek smeli procenjivati ispunjenje obećanja po onome šta naše oči vide. Kako samo često, braćo moja, ako sudimo našim slabim osetilima, dođemo do žalosnih zaključaka poput Jakova. Sve se to na me svaljuje!  Jer iako znamo šta nam je sve obećano, često smo tako iskušani i zbunjeni da naše prirodne oči počnu videti suprotno od onog šta su nam obećanja prorekla. Ali za oči vere ova Reč je sigurna i pouzdana i po njoj ćemo lako opaziti naš napredak, čak i kada izgleda da je sve protiv nas. I nije izvanjski napredak ono šta Hrišćanin ceni i za ćime čezne; već je to napredak njegove duše. Mi često, poput Jošafata, izrađujemo brodove koji treba da idu u Taršiš po zlato, ali oni bivaju razbijeni kod Ezion – Gebera; ali čak i u tome ima istinskog napretka, jer često je dobro za zdravlje naše duše da budemo siromašni, ucviljeni i progonjeni. Ono najgore za nas je često najbolje za nas. Kao šta ima kletva koja je umotana u dobročinstvo bezbožnika, isto tako ima i blagoslov koji je sakriven u krstu pravedničkih gubitaka i tugovanja. Kušnje svetih su Božija poljoprivreda iz koje izrasta i iz koje se rađa obilan plod.

 

4 Bezbožnici takvi nisu, nego su ko pleva koju raznosi vetar

Sada smo došli do druge glave ovog Psalma. U ovom stihu nalazimo kontrast između bolesnog stanja bezbožnika koji je još snažnije naglašen finom i ugodnom slikom koja prethodi. Još snažniji, još forsiraniji prevod „Vulgate“ i „Septuaqinte“ kaže; „Nisu takvi bezbožnici, ne nisu takvi…“  i ovim načinom razumemo da sve ono dobro šta je rečeno o pravedniku, nije tako u slučaju bezbožnika. O kako je strašno imati dvostruku negaciju stavljenu nad obećanja, pa ipak, to jeste pravedno stanje bezbožnika. Primetite korištenje ovog pojma bezbožnik , jer kao šta vidimo na samom početku Psalma, oni su početnici u zlu, i najmanje uvredljivi u tom poretku grešnika. O, ako je tako tužno stanje onih koji tiho nastavljaju u svom moralu, zanemarujući Boga, kakvo li mora biti stanje onih koji su otvoreni grešnici i besramni su u svom neverstvu? Prva rečenica je negativni opis bezbožnika, a druga nam govori kakvi oni jesu, pozitivna je. Evo njihovog karaktera, nego su ko pleva, bezvredni u svojoj nutrini, mrtvi, neupotrebljivi, bez sadržaja, i lako odnešeni. Ovde takođe, primetite njihovu sudbinu; pleva koju raznosi vetar ; smrt će ih brzo dostići sa ognjem koji će ih progutati za večnost.

 

5 Stoga se bezbožnici neće održati na sudu, ni grešnici u zajednici pravednih.

Stajat će tamo da bi bili osuđeni, ne da bi bili oslobođeni. Strah će se tamo prostreti nad njima; njihovo mesto neće ih držati, vetar će ih oduvati; neće moći ustati u svoju odbranu; crvenit će se, prekriveni večnim prezirom.

Pravednici svakako treba da žude za nebom, jer ni jedan zao čovek tamo neće biti ni grešnici u zajednici pravednih . sve naše zajednice na zemlji su izmešane. Svaka crkva ima po jednog đavla. Kukolj raste u istoj brazdi sa pšenicom. Još uvek nema nivoa koji je u potpunosti očišćen od pleve. Grešnici su izmešani sa svetima, kao šta se šljaka meša sa zlatom. Božiji dragoceni dijamanti još leže u istom polju sa šljunkom. Pravedni Loti sa ove strane neba neprekidno su uznemireni ljudima iz Sodome. Radujmo se, stoga, da u svečanom zboru i Crkvi prvorođenih tamo gore, ni na koji način, neće biti dopušteno da uđe nijedna neobnovljena duša. Grešnici ne mogu da žive na nebu. Bili bi van svog elementa. Pre ćemo videti ribu kako živi na drvetu, nego opakog na nebu. Nebo može biti poput netolerantnog pakla za neraskajanu dušu, čak i ako bi joj bio dozvoljen ulaz; ali takav privilegij nikada neće biti omogućen čoveku koji ustrajava u svojoj nepravednosti. Neka Gospod učini mogućim da možemo imati svoje ime i mesto gore u Njegovom dvorištu.

6 Jer Gospod poznaje put pravednih, a bezbožnički će put propasti.

 

U doslovnijem prevodu Jevrejskog kaže „Poznat je Gospodu put pravednih“. On stalno gleda u njihovom pravcu i mada se oni mogu ponekad zagubiti u izmaglici i tami, i dalje su poznati Gopsodu. Vama su vlasi na glavi izbrojane; neće zlu dozvoliti da padne na nas; Ali on poznaje put kojim hodim; neka me iskuša, kao zlato ću izaći. (Job XXIII 10), a bezbožnički će put propasti.  Ne samo da će oni propasti, i njihov put će propasti. Pravednik urezuje svoje ime na steni, ali opakom je ime zapisano u pesku. Pravedan čovek ore svoje brazde na zemlji i žanje žetvu ovde, žetvu koja neće biti potpuna sve dok ne uđemo u radost večnosti; ali šta se tiće opakih, oni oru more, pa iako ponekad izgleda kako sunce sija ned njihovim pramcem, talasi će to razneti, i više ga ni mesto njegovo neće poznavati. Sam „put“ bezbožnički će propasti. Ako i ostane u sećanju, pamtit će ga po lošem; jer Gospod će učiniti da ime bezbožničko istruli, da bude smrad u nosnicama dobrih i da bude poznato samo po bezbožnicima i njihovoj truleži.

Neka Gospod očisti naša srca i naše puteve, da možemo izbeći sudbinu bezbožnih i uživati u blagoslovima pravednih.

Charles Spurgeon (Knjiga ‘Treasury of David’ je konačno završena i izdana – 1885)