TREASURY OF DAVID by CHARLES SPURGEON

PSALAM II – IZLAGANJE

Psalam II

Naslov – Verujem da nećemo napraviti neku veliku pogrešku ukoliko ovaj uzvišeni Psalam nazovemo Psalam Princa Mesije; jer pred nas postavlja čudesnu viziju komešanja i meteža ljudskog koje se podiže protiv Pomazanika Gospodnjeg, protiv unapred određenog plana Božijeg da uzvisi Svog Sina, i protiv konačnog kraljevanja tog Sina nad svim Njegovim neprijateljima. Hajde da ga čitamo očima vere, posmatrajući pažljivo kako se sve jasnije vidi, konačan trijumf našeg Gospoda Isusa Hrista nad svim Njegovim neprijateljima. Lowth ima sledeću zabelešku nad ovim Psalmom; „Tema ovog Psalma je utvrđivanje Davida na njegovom tronu unatoč protivljenju od strane njegovih neprijatelja. Davida u Psalmu nalazimo u dvostrukoj ulozi, onoj doslovnoj i onoj alegoričnoj. Ako čitamo ovaj Psalam, prvo sa pogledom na doslovnog Davida, značenje je očigledno i kroz svetu istoriju, sklanja sa strane svaku raspravu. Uistinu ovde nalazimo neuobičajeni sjaj i uzvišenost u stilskim figurama, a sam izražaj je ponegde čak preteran, kao da ima svrhu da nagovesti, i da nas povede u duboko promišljanje o važnim temama koje su skrivene unutar Psalma. Krenemo li za savetom i još jednom osmotrimo Psalam, relativizirajući osobu i gledajući sada na duhovnog Davida, još plemenitiji niz dešavanja počima da se odvija pred nama, a samo značenje postaje još očiglednije i istovremeno još uzvišenije. Kolorit ovog Psalma koji nam se možda učinio malo presmion i preblistav za Kralja Izraela, odjednom više ne izgleda tako kada se položi na njegov Veličanstveni Prototip. Nakon šta smo pažljivo razmotrili ove dve teme odvojeno, hajde sada da ih razmotrimo zajedno i videćemo svu puninu lepote ove toliko predivne pesme. Trebali bi uočiti dva osećaja jako udaljena uzajamno, a opet, ujedinjena u savršenom skladu, kako isijavaju čudesnu sličnost u svakoj crtici i svakom svojstvu dok analogija među njima ostaje netaknuta i sačuvana, tako da svaki predstavlja original od kojeg je drugi kopiran. Novo svetlo se neprekidno širi kroz izražajnost Psalma, osećajima je dodana svežina novog tereta i dostojanstva, dok se, postepeno, odozdo prema gore, od ljudskih napora ka onima od Boga, odražava veličina i važnost teme koju nosi, dok se sve zajedno na kraju ne postavi na visinu i jasnoću neba.“

Podela – Ovaj Psalam ćemo najbolje razumeti ako ga sagledamo kao četveroslojnu sliku. (u stihovima 1,2,3), Narodi besne; (od 4-6), Gospod im se podsmehuje; (7-9), Sin objavljuje uredbu; (i od 10 do kraja), savet dan kraljevima da se u poslušnosti pokore Pomazaniku Gospodnjem. Ovo je podela koju ne sugeriše samo razum, već je diktirana pesničkom formom Psalma, koji se prirodno razlaže u četiri strofe od po tri stiha.

IZLAGANJE

1 „Zašto se razbesniše narodi i puci ispraznosti snuju? 2 Digoše se kraljevi zemaljski i vladari se udružiše zajedno protiv Gospoda i protiv Pomazanika Njegova: 3 Raskinimo sveze njihove i zbacimo sa sebe užad njihovu!“

U ova prva tri stiha imamo tačan opis mržnje koju proizvodi ljudska priroda protiv Hrista Božijeg. Ne trebamo bolji komentar od onog kojeg su izrekli apostoli u Delima IV.27,28; „…udružiše se, uistinu, protiv svetoga sluge tvojega Isusa, koga si pomazao, i Herod i Poncije Pilat, zajedno s poganima i pucima izraelskim, da učine sve što su tvoja ruka i naum tvoj predodredili da se dogodi.“  Psalam počima iznenada sa preispitivanjem o gnevu; i moglo bi se reći; tako da um Psalmiste izgleda pomalo začuđen pogledom na naoružana stvorenja koja su se udružila protiv Gospoda. Vidimo narode koji su se razbesnili, hučeći poput uzburkanog mora, kojeg neumorni talasi bacaju tamo amo, prostranstvom olujnog okeana; a onda nam se pokazuje stanje ljudi u njihovim srcima; ispraznosti snuju protiv Gospoda. Gde god da postoji mnogo gneva, tamo zasigurno postoji glupost, a u ovom slučaju glupost se prelila. Uočite da to komešanje nije prouzročeno samo od naroda, već njihove vođe potiču pobunu. Digoše se kraljevi zemaljski. Zloća koja ih određuje učinila je da se postroje zajedno protiveći se Bogu. To nije privremeni gnev, već duboko ukorenjena mržnja, jer su se odlučno postavili u poredak protiv Princa Mira.
i vladari se udružiše zajedno. U sukob kojeg su odabrali ulaze vešto, ne žureči se budalasto, već sa namerom, promišljeno. Koriste se svakom veštinom koju imaju. Poput Faraona i oni vape, „Daj nam mudrosti da znamo sa njima.“ O kada bi ljudi bili upola toliko revni u službi Gospodu, kao šta su vešti i revni oni koji napadaju Njegovo Kraljevstvo. Grešnici imaju svoj razum; sveti se ne oslanjaju na razum. Ali, šta oni kažu? Šta znači to komešanje? „Skršimo njihove okove.“ „Budimo slobodni da počinimo sve vrste grozota. Budimo sopstveni bogovi. Oslobodimo se svih kočnica.“ Gomilajući bestidnost, kroz jedan izdajnički poziv na pobunu, oni dodaju: „zbacimo“ – kao da je to mala stvar – odbacimo „njihove lance“. Šta! O, da, kraljevi; zamišljate da ste Samsoni? I da su lanci Svemoćnoga zeleno šiblje? Sanjate li o tome da ćete razbiti na sitne komade i uništiti zapovesti Božije – uredbe Najuzvišenijeg – kao da su obična stvar? I govorite li: „Zbacimo njihove lance“? Da! Ima vladara koji su tako govorili, kao što još uvek ima pobunjenika na prestolima. Koliko god odluka o pobuni protiv Boga bila suluda, čovek u njoj istrajava otkako je stvoren – sve do dana današnjeg. Slavno kraljevstvo Isusovo neće biti uspostavljeno sve dok narode prethodno ne udari snažan potres. Njegov dolazak biće poput ognja i dan Njegovog dolaska peći će kao užarena peć. Zemlja ne voli svog pravednog vladara, već se drži uzurpatora; zastrašujući sukobi koji će nastupiti poslednjih dana pokazaće – kako ljubav sveta prema grehu, tako Jahvinu moć da preda kraljevstvo svom Jedinorođenom. Hristov jaram je nepodnošljiv vratu koji ne zna za Njegovu slavu; spašenom grešniku je, međutim, lagan i blag. Sebe možemo prosuđivati na osnovu sledećeg: da li volimo jaram ili želimo da ga zbacimo sa sebe?

4 Smeje se onaj koji na nebu sedi na prestolu, Gospod im se izruguje.

Preusmerimo sada pogled sa veća bezbožničkog i komešanja čovekovog na tajno mesto prebivanja preuzvišenosti Najuzvišenijeg. Šta kaže Bog? Šta će Kralj učiniti onima koji odbacuju Njegovog Jedinorođenog Sina, Onog koji vlada nad svime?

Uočite tiho dostojanstvo Svemoćnoga i prezir koji izliva na prinčeve i njihov uskomešani narod. Ne pada Mu na pamet da ustane i da se bori protiv njih. On ih prezire; On zna koliko su apsurdni, koliko su nerazumni, koliko su jalovi njihovi pokušaji da idu protiv Njega. Smeje im se.

5 Onda im u svom gnevu govori i u ljutoj srdžbi ih zastrašuje.

6 Svog Cara sam postavio na Sionu.

Nakon što im se narugao, On govori. Nema potrebe da udari; dovoljan je dah sa Njegovih usana. U trenutku kada je njihova moć na vrhuncu, a njihov bes najžešći, tada će Njegova Reč ustati protiv njih. I, šta On kaže? Radi se o veoma žučnoj rečenici u kojoj kaže: „uprkos tvojoj pakosti, uprkos tvojim komešanjima, uprkos mudrosti tvojih većanja, uprkos umeću tvojih zakonodavaca, ’Svog Cara sam postavio na Sionu, na svojoj svetoj gori.’“ Nije li to velika objava? On je već učinio ono što neprijatelj pokušava da spreči. Dok oni predlažu, on čini. Jahvina volja biće sprovedena, dok će se čovek svojom voljom hvalisati i besneti u prazno. Pomazanik Božiji je postavljen na mesto koje mu pripada i to se ne može promeniti. Pogledajte unazad kroz vekove nevere, oslušnite glasne i snažne stvari koje je čovek izgovorio protiv Najuzvišenijeg, slušajte grmljavinu zemlje protiv Veličanstva nebesa; za sve to vreme razmišljajte o tome kako Bog govori: „Svog Cara sam postavio na Sionu.“ Jer, Isus kraljuje, vidi agoniju svoje duše i doći će Njegovo kraljevstvo u kojem neće biti patnje; tada će zadobiti veliku vlast i vladaće s kraja na kraj zemlje. On i sada kraljuje na Sionu, a naše zahvalne usne objavljuju hvalu Princu mira. Mogu se predvideti i veći sukobi, ali možemo biti uvereni da će pobeda pripasti našem Gospodu i Kralju. Slavne pobede će tek doći; ubrzaj ih, molimo te, Gospode! Sionska gora slavi i raduje se zbog toga što je njen Kralj s njom, čuva je od neprijatelja i daje joj dobra. Isus sedi na prestolu milosti i prestolu moći, usred svoje crkve. U Njemu je najbolja zaštita Siona; neka se u Njemu raduju građani Siona.

„Tvoje zidine su jake, Straža nebeskih ratnika čuva tvoje kapije;
Ne mogu se pomeriti tvoji duboki temelji,
Učvršćeni u Njegovom savetu i Njegovoj ljubavi.
Uzalud se tvoji neprijatelji upinju; Uzalud protiv Njegovog prestola divljaju,
Oni su poput morskog talasa,
On s besnim huktanjem udara u obalu i umire.“

7 Objavljujem uredbu Gospodnju. On mi reče: „Ti si moj Sin, danas te rodih.“

8 Samo zatraži, i daću ti neznabošce u nasledstvo i krajeve zemlje u posed.

9 Razbićeš ih gvozdenom palicom, smrskati ih kao posudu grnčarsku.

Ovaj psalam ima pomalo dramatičnu formu; sada, naime, počinje da govori druga osoba. Posmatrali smo veće bezbožničko i presto Božiji, a sada slušamo Pomazanika, koji objavljuje svoju suverenost i upozorava izdajnike na propast.

Bog se smejao veću i komešanju opakih; sada istupa Hrist, sam Pomazanik, Otkupitelj, „postavljen za Sina Božijeg po Duhu svetosti, u sili, vaskrsenjem iz mrtvih“ (Rim.1:4). Gledajući ljutita lica pobunjenih kraljeva, Pomazanik kao da kaže: „Ako ovo nije dovoljno da vas stiša, ’Objavljuem Gospodnju uredbu’“ Ova uredba je, pak, u direktnom konfliktu s čovekovim naumom; njome se uspostavlja vlast protiv koje narodi besne. „Ti si moj Sin.“ Evo plemenitog dokaza slavne Božije prirode našeg Emanuila. „Jer kojem od anđela je Bog ikada rekao: ’Ti si moj Sin, danas te rodih’“? Kolika je samo milost što imamo božanskog Otkupitelja u kojeg se možemo pouzdati! „Danas te rodih.“ Ako se ovo odnosi na božansku prirodu našeg Gospoda, ne pokušavajmo to proniknuti; to je velika istina, istina koja se prima sa strahopoštovanjem i ne može se proviđati bez straha Božijeg. Možemo dodati i sledeće: ako se odnosi na Jedinorođenog Sina u Njegovoj ljudskoj prirodi, opet se moramo radovati toj tajni i ne smemo ni pokušati da narušimo njenu svetost bezobrazno čeprkajući po tajnama Večnog Boga. Dovoljno je ono što nam se otkrije; nema potrebe za uzaludnim spekulacijama. Mnogi su se izgubili u nastojanju da definišu Trojstvo ili da otkriju suštinu Božijeg; velike ovce su zalutale u tome. Šta u takvom moru možemo s našim slabašnim skifom?

„Samo zatraži.“ Među velikim kraljevima je postojao običaj da svojim miljenicima daju sve što zatraže (videti: Jestira 5:6; Matej 14:7). Sve što je Isus trebalo da uradi je da zatraži i dobije. Sada objavljuje da su i Njegovi neprijatelji Njegovo nasledstvo. U lice im objavljuje uredbu; „Hej! Ovamo,“ govori Pomazanik dok u nekoć probodenoj ruci drži skiptar svoje moći. „On mi je dao sve ovo; ne samo pravo da budem kralj, već i moć da osvajam.“ Da! Jahve je svom Pomazaniku dao gvozdenu palicu, kojom će pobunjene narode razbiti na sitne komade; biće poput grnčarevih posuda, biće ih lako razbiti kada se ova palica nađe u ruci svemogućeg Sina Božijeg. Oni koji se ne poviju, moraće da budu razbijeni. Grnčareve posude se ne mogu obnoviti nakon što su razbijene; ako ih Isus udari, razvaline grešnika biće beznadežne.

„Grešnici, tražite milost Njegovu,
Onoga čiji se gnev ne da podneti;
Pohitajte u sklonište Njegovog krsta,
Tamo ćete naći spasenje.“

10 Zato se urazumite, carevi, opomenu prihvatite, vladari zemaljski.

11 Sa strahom služite Gospodu, sa trepetom mu kličite.

12 Poljubite Sina, da se ne razgnevi, da ne propadnete na svom putu. Jer, Njegov gnev samo što nije planuo. Blago svima koji se u Njega uzdaju.

Scena se ponovo menja; savet se daje onima koji su prethodno poslušali savet da se pobune. Daje im se podsticaj da se potčine, da daju poljubac kojim će iskazati čast i ljubav prema Onome kojeg su mrzeli.

„Urazumite se.“ – Uvek je mudro da čovek bude spreman da bude podučen, posebno kada poduka vodi spasenju duše. „Urazumite se sada“; ne odlažite, nego neka vas vodi zdrav razum. Vaša borba ne može biti uspešna; odustanite i radosno kličite Njemu, koji će vas naterati da se poklonite ukoliko i odbijete Njegov jaram. O kako je mudra, kako je bezgranično mudra poslušnost Isusu i kako je zastrašujuća ludost onih koji nastavljaju da budu Njegovi neprijatelji. „Sa strahom služite Gospodu“; neka vaše služenje bude prožeto strahopoštovanjem i poniznošću. On je veliki Bog, a vi niste ništa drugo do slabašna stvorenja; poklonite se, stoga, u poniznom obožavanju i neka detinji strah prožme vašu poslušnost velikom Ocu Večnom.

„Sa trepetom mu kličite.“ – Strah od Boga uvek mora biti pomešan s radošću u Hristu. To je tajni sastojak, koji daje ugodan miris, i moramo voditi računa o tome da na oltaru ne spalimo nešto drugo. Strah bez radosti je mučenje; radost bez svetog straha bi bio bezobrazluk. Evo velikog argumenta u korist pomirenja i poslušnosti. Užasno bi bilo nestati usred greha, na samom putu pobune; a ipak, Njegov gnev bi nas tako lako mogao iznenada uništiti. Njegov gnev ne mora biti sedam puta ljući; neka se Njegov oganj iole zagreje, i progutaće nas. O, grešniče. Vodi računa o gnevu Gospodnjem; jer, „naš Bog je oganj koji proždire.“ Uočite blagoslov s kojim Psalam završava: „Blago svima koji se u njega uzdaju!“ Da li imamo udela u ovom blagoslovu? Da li se pouzdajemo u Njega? Naša vera može biti tanana poput paukove niti; ako je, međutim, stvarna, imaćemo meru blagoslova. Što više verujemo, to ćemo potpunije upoznavati ovaj blagoslov. Stoga bismo Psalam mogli završiti molitvom apostola: „Gospode, uvećaj našu veru.“

Prvi psalam ticao se kontrasta između pravednika i grešnika; drugi se odnosi na suprotstavljenost između glasnog neposluha bezbožnog sveta i pouzdane uzvišenosti Sina Božijeg. U prvom psalmu videli smo opake raznete poput pleve; u drugom ih vidimo razbijene na komade poput grnčareve posude. U prvom psalmu, posmatrali smo pravednika, koji je poput drveta zasađenog pokraj tekućih voda; jer, On je učinjen kraljem svih ostrva, svi pagani će mu se pokloniti licem u prašinu. On je taj koji blagoslovi sve koji se u Njega uzdaju. Ova dva psalma su vredna najdublje pažnje; ona su, zapravo, predgovor čitavoj Knjizi Psalama, i u nekim starim rukopisima spojeni su u jedan. Ipak, radi se o dva psalma; apostol Pavle govori o ovom psalmu kao o drugom (Dela 13:33). Prvi nam pokazuje karakter i štošta drugo o pravednome; sledeći nas poučava da su psalmi mesijanski i govori o Hristu, Mesiji – Princu koji će s reke vladati nad celom zemljom.

Uvereni smo da oba poseduju proročke domete, ali se ne osećamo kompetentnim da otvaramo taj aspekt; ostavljamo to sposobnijima.

 

Charles Spurgeon