POGLAVLJE DVA

ŠESDESET DEVET SEDMICA GODINA

Brz pregled centralnih Mesijanskih predviđanja koje nalazimo u Petoknjižju probudiće u našim srcima želju da spoznamo vreme tačno određeno od proroka u kojem treba da se desi Mesijino prvo pojavljivanje. Upravo sa tim istraživanjem upravo krećemo.

Rečeno nam je od dobrih i pouzdanih autoriteta da je „tekst odvojen od konteksta zapravo izgovor od teksta.“ Ispravnost ove izjave odmah postaje očigledna čim neko pogleda današnje načine korištenja Pisama. Isuviše često se stih iz svete Reči ugrabi sa mesta gde je stavljen i onda ga se koristi kao osnov za lekciju ili za propoved. Jako često se samo deo rečenice odabere zato što se određene reči koje se pojavljuju unutar izjave čine prikladnima za naslov teme o kojoj se priča. Takva praksa je navela jednog od mojih profesora sa teologije da često iskoristi priliku da kaže: „Znam da je Biblija istinita jer je preživela toliko lošeg i bednog propovedanja.“ Sagledavajući ovu praksu loše upotrebe tekstova iz Pisama, ja ću, baš zbog toga, dati celokupno proroštvo koje čini temelj ove naše rasprave, kako bi onaj koji čita mogao na umu da ima celokupnu sliku, dok ulazimo u studiju ovog izuzetno zanimljivog odlomka. Odlomka koji pred nama razvija nacrt vremena i doba koja započimaju sa vremenom ovog proroka.

1 Prve godine Darija, sina Ahasverova, iz roda Medijaca, koji beše car nad Haldejskim carstvom,

2 prve godine njegova carevanja ja, Danilo, razabrah u knjigama broj godina koji kroz reč Gospodnju beše otkriven proroku Jeremiji kad se ima dovršiti opustošenje Jerusalima – sedamdeset godina.

3 I upravih lice svoje prema Gospodu Bogu išćući molitvom i preklinjanjima, u postu i kostreti i pepelu.

4 I molio sam se Gospodu, Bogu svomu, i priznavao i govorio: ‘Ah, Gospode, veliki i strašni Bože, koji držiš Savez i milosrđe s onima koji Njega ljube i drže Njegove zapovedi!

5 Mi sagrešismo i bezakonje počinismo i zlo učinismo i pobunismo se i odstupismo od Tvojih zapovedi i od sudova Tvojih.

6 I nismo slušali sluge Tvoje, proroke, koji su u Tvoje ime govorili našim carevima, našim knezovima i našim očevima, i svemu puku zemaljskom.

7 U Tebe je, Gospode, pravednost, a u nas stid na licu, kao u ovaj dan – u ljudi iz Jude i u stanovnikā Jerusalima i u svega Izraela, onih blizu i onih daleko, po svim zemljama kamo si ih razagnao zbog njihove nevernosti kojom Ti se izneveriše.

8 Gospode, stid na licu nama, našim carevima, našim knezovima i našim očevima, jer sagrešismo protiv Tebe.

9 U Gospoda je, Boga našega, smilovanje i praštanje, premda se pobunismo protiv Njega.

10 I nismo slušali glas Gospoda, Boga našega, da hodimo po Njegovim zakonima što ih je postavio pred nas preko Svojih slugu proroka.

11 Da, sav je Izrael prekršio Tvoj Zakon i odstupio da ne sluša glasa Tvojega. Zato se na nas izlilo prokletstvo, i kletva što je zapisana u Zakonu Mojsija, sluge Božijega, jer sagrešismo protiv Njega.

12 Tako je potvrdio Svoje reči što ih je govorio protiv nas i protiv naših sudaca koji su nam sudili, svalivši na nas veliko zlo; jer pod čitavim nebom nije se zbilo kako se zbilo u Jerusalimu.

13 Kako je zapisano u Zakonu Mojsijevu, sve ovo zlo dođe na nas, ali mi nismo tražili naklonost Gospoda, Boga našega, odvrativši se od svojih bezakonja i razumevši Tvoju istinu.

14 Zato je Gospod stražio nad zlom te ga svalio na nas. Jer pravedan je Gospod, Bog naš, u svim delima Svojim što ih učini, ali mi ne poslušasmo glasa Njegova.

15 A sada, Gospode, Bože naš, koji si rukom jakom izveo svoj puk iz zemlje egipatske i pribavio Sebi ime, kao što je današnjega dana – sagrešili smo, zlo smo učinili!

16 Gospode, po svoj Tvojoj pravednosti neka se sad odvrati Tvoj gnev i srdžba Tvoja od Tvog grada Jerusalima, svete gore Tvoje; jer zbog naših greha i zbog bezakonja očeva naših Jerusalim i narod Tvoj ruglo su svima oko nas.

17 Zato sad, Bože naš, poslušaj molitvu sluge Svoga i preklinjanja njegova; i licem svojim obasjaj Svoje opustošeno svetište – Gospoda radi.

18 Bože moj, prikloni uho Svoje i poslušaj! Otvori oči Svoje i pogledaj našu pustoš i grad koji se Tvojim zove imenom! Jer mi ne podastiremo preda te preklinjanja svoja zbog svoje pravednosti, nego zbog velikih smilovanja Tvojih.

19 Gospode, čuj! Gospode, oprosti! Gospode, poslušaj i čini! Ne oklevaj – Sebe radi, Bože moj, jer se Tvoj grad i narod Tvoj Tvojim zovu imenom.’

20 Dok sam ja još govorio i molio se i priznavao svoje grehe i grehe naroda svog Izraela, i podastirao svoju molbu pred Gospoda, Boga svoga, za svetu goru Boga svoga,

21 dok sam dakle ja još govorio u molitvi, onaj čovek Gavrilo, kojega videh spočetka u viđenju, dolete brzo i dotače me se u vreme večernje prinosnice.

22 I uputi me, i progovori sa mnom, i reče: ‘Danilo, izađoh sad da ti dam mudrost i razumevanje.

23 Od početka tvojih preklinjanja izašla je reč, i ja dođoh da ti je objavim – jer ti si miljenik. Zato pazi na reč i razumi viđenje.

24 Sedamdeset je sedmica određeno tvom narodu i tvom svetom gradu da se dokonča prestup i da se prestane s gresima, te da se izvrši pomirenje za bezakonje i uvede večna pravednost, i da se zapečati viđenje i proročanstvo i da se pomaže Sveti nad svetima.

25 Zato znaj i razumi: od časa kad je izašla reč da se vrate i sagrade Jerusalim do Mesije Kneza bit će sedam sedmica i šezdeset i dve sedmice; i biće opet sagrađena ulica i zid, i to u teskobna vremena.

26 A posle šezdeset i dve sedmice Mesija će biti satrt, ali ne za Sebe. I narod kneza koji će doći razoriće grad i svetište. Tada će s potopom doći njegov kraj, a sve do kraja biće rat i određena pustošenja.

27 I utvrdiće savez s mnogima za jednu sedmicu; a usred sedmice obustaviće žrtvu i prinos. I na krilu gnusoba doći će onaj koji pustoši, i to do uništenja, i što je određeno, izliće se na pustošnika.’

I dok polako ulazimo u ovo fascinantno proroštvo, moramo da imamo na umu da Gospod ispunja Svoja proroštva onako kako su zapisana, a ne onako kako ih tumače ljudska nagađanja. Proučavajući ovo predviđanje, trebamo takođe imati na umu da ima jedno pravilo kojim možemo da budemo vođeni kako bi došli do ispravnog razumevanja bilo kog odlomka. Ovaj princip se naziva „Zlatno Pravilo Tumačenja“, a glasi: „Kada je smisao koji nalazimo u tekstu Pisama očigledan i potpuno jasan, nemoj da tražiš drugi smisao; već svaku reč uzmi u njenom primarnom, uređenom, uobičajenom, doslovnom značenju, osim ako činjenice iz konteksta u kojem se nalazi tekst očigledno upućuju drugačije.“

Naučna metoda Biblijske studije poznata je kao istorijsko-gramatička egzegeza. Oni koji ovom pitanju pristupaju sa ovog stajališta i koji uz to traže vođstvo Duha Svetoga u svom studiranju zadanog odlomka u većini slučajeva stići će do ispravno protumačenog teksta. Mi ćemo iz tih razloga započeti ovu studiju posmatrajući situaciju, prilike i okolnosti u kojima je nastalo ovo proročanstvo.

 

I. Postavljanje Istorijske Pozadine

Kako bi osoba mogla da razume značenje određenog teksta, bez obzira da li se radi o zapisima ovog sveta ili o Svetim Spisima, takav mora da prostudira istorijske okolnosti iz kojih je proizašao taj tekst. Posebno treba da se obrati pažnja na sve ono šta prethodi, a ima uticaj i odraženo je na prorokovano, kako bi došli do stvarnog značenja. Ukoliko se zanemari istorijska pozadina bilo kog odlomka, biće apsolutno nemoguće, za bilo koga, da u potpunosti razume značenje i važnost teksta. Držeći se tog naučnog principa prvo ćemo proučavati predviđanja izrečena od Jeremije o ovoj temi.

 

A. Proroštva Jeremije 25 i 29 

Jeremija je sa punim pravom nazvan prorokom koji plače. On je živeo u jednom kriznom vremenu Vavilonske opsade Jerusalima. Njegovo srce je bilo razbijeno zbog tolikog greha njegovog naroda i zbog tvrdoće njihova srca. Iako ih je on neprestano pozivao na pokajanje i na ispovedanje greha, njegovu poruku jednostavno nisu poslušali. Napokon je Gospod, govoreći preko njega, rekao da narod, koji je tako daleko napredovao u pobuni i zloj praksi, zasigurno neće izbeći kazni koja će doći na njih po meri njihova greha.

 

1. Izvorno Proroštvo

U četvrtoj godini Joakima, cara Judinog, a to je prva godina Navuhodonosora cara Vavilonskog i dvadeset treća godina Jeremijine službe, prorok je prorokovao o Vavilonskom zatočeništvu, koje će, reče on, da potraje sedamdeset godina. U njegovom izvornom proroštvu (poglavlje 25), on je jako jasno rekao da su zarobljeništvo i patnje direktan rezultat množine greha Izraela i njegove pobune. Gospod je nazvao Navuhodonosora Svojim Slugom – ali ne poslušnim i voljnim slugom, već slugom kojeg će On upotrebiti u daljnjem razvijanju svojih planova i ciljeva. Njegovo korištenje ovog paganskog cara gotovo je identično načinu na koji će On posle upotrebiti Kira, cara Persije. U 25:9-10, predstavljena nam je potresna slika konačnog kolapsa nacije pod Navuhodonosorom. Celo ovo proroštvo sledi izjava koja se odnosi na dužinu progonstva u Vavilon. I sva će ova zemlja postati pustoš i strahota, a ovi narodi služiće caru vavilonskom sedamdeset godina. U stihu 12 istog ovog poglavlja, prorok obećava da će po isteku ovog perioda zatočeništva sami zatočenici biti obnovljeni u zemlji njihovih otaca.

 

2. Pismo Jeremije Zatočenicima

Pismo koje je pomenuto u naslovu ovog pasusa napisao je Jeremija izgnanicima u Vavilonu i to nakon što je Joakim, zajedno sa svim plemenitašima zemlje deportovan u Vavilon. Jeremija je otposlao ovu komunikaciju po Elasi i Gemariji koji su poslani od Sedekije, cara Judina, na posebno izaslanstvo kod Navuhodonosora. Naravno, ovi verni ljudi Božiji dostavili su pismo „starešinstvu ostatka u zatočeništvu“, dok su u Vavilonu vodili careve poslove. Zatočeništvo Jehonije događa se u godini 597 pre Hrista, po opšte prihvaćenoj hronologiji. Ovo pismo nije poslano sve dok Sedekija nije došao na vlast, jer ovu dvojicu koja su pismo odnela u Vavilon poslao je upravo Sedekija. Ne možemo tačno reći u kojoj je godini nastao ovaj dokument. U proroštvu koje nalazimo u prethodnom (28) poglavlju govori se o četvrtoj godini Sedekije. Ovo poglavlje beleži sukob Jeremije sa lažnim prorocima u Jerusalimu. Kako pismo govori o lažnim prorocima i vračevima koji su aktivni u Vavilonu, i pošto sve zajedno dolazi po redu odmah posle ovih događanja, za pretpostaviti je da se radi o istom vremenu, konkretno, o četvrtoj godini Sedekije.

Danilo i oni koji su deportovani zajedno sa njim već se nalaze u izgnanstvu između 10 i 15 godina. Tokom tog vremena, među prognanicima su ustali lažni proroci, koji drsko govore u ime Gospoda, insistirajući da se zatočenici nikako ne trebaju skrasiti u jedan uređen i svakodnevan život, jer, oni su to govorili, zatočenicima će uskoro biti dozvoljeno da se vrate u svoju rodnu zemlju. U isto vreme, lažni proroci u Jerusalimu predviđali su skori povratak svoje braće iz Vavilona. Na primer, Ananija je rekao da će se obnova desiti unutar dve godine. Naravno, Jeremija je odbacio ova lažna proroštva. Sa ovog stajališta Jeremija piše pismo koje je sada postalo sastavni deo njegovog dela kao poglavlje 29. U ovoj poruci on ponavlja proroštvo o sedamdeset godina izgnanstva.

Kako bi mogli sagledati situaciju onakvu kakva je stvarno bila, želim da ispitamo stihove 10-14 iz ovog poglavlja.

10 Jer ovako veli Gospod: ‘Kad se u Vavilonu navrši onih sedamdeset godina, ja ću vas pohoditi i ispuniti vam svoju dobru reč da ću vas vratiti na ovo mesto.

11 Jer ja znam misli što sam ih ja s vama namislio,’ reč je Gospodnja, ‘misli mira, a ne zla, da vam dam budućnost i nadu.

12 Tada ćete me zazivati i dolaziti i moliti se meni, i ja ću vas uslišati.

13 I tražićete me, i naći ćete me, jer ćete me tražiti svim srcem svojim.

14 I daću vam da me nađete’, reč je Gospodnja, ‘i vratiću roblje vaše i sabrati vas iz svih naroda i iz svih mesta kamo sam vas razagnao’, reč je Gospodnja. I vratiću vas na mesto odakle vas u ropstvo odvedoh.’

U stihu 14 vidimo da će se ropstvo produžiti do sedamdeset godina, i da će po isteku tog perioda Gospod pohoditi prognane i učiniti da se vrate u zemlju njihova rođenja. Obnova će, naravno, da bude u skladu sa Božijom dobrom reči za njih. Prema stihu 11 prorok objavljuje da je povratak Izraela posle sedamdeset godina apsolutno neophodan kako bi i dalje tekao večni plan Svemogućeg za Njegov narod. Gospod ima plan za sva doba i vremena, a Izrael ima glavnu ulogu na Božijoj pozornici svake svetske drame, u prošlim i budućim vremenima; i zato, prorok objavljuje da je neophodno da Gospod obnovi prognane po isteku sedamdeset godina njihovog boravka u Vavilonu. Njegove misli za Izrael su za njihovo dobro; – da im da nadu i budućnost. On to ne može da učini ako će se njihovo zatočeništvo nastavljati.

Moramo posebno da primetimo da se obnova po isteku sedamdeset godina meša zajedno sa nadom za iščekivani kraj Izraela, odnosno sa budućnošću Izraela. Jedan neobičan literarni fenomen nalazimo u ovom odlomku, a to je karakteristično baš za proročku reč. Slika povratka zatočenih, pod vodstvom Zorovavela posle sedamdeset godina, meša se sa konačnim i proslavljenim obnovljenjem celokupne nacije na kraju vremena. Kada bi ovaj odlomak bio jedini koji govori o ovoj temi, onaj koji čita logično bi zaključio da će Izrael ostati u Palestini sve do konačnog ispunjenja, do određene budućnosti, kada će Bog u potpunosti da ispuni i provede Svoju dobru reč u vezi sa Izabranim Narodom.

U stihovima 12 i 13 Gospod daje obećanje, da će kada zazovu Njega, On i odgovoriti; ali, u isto vreme, On insistira da pokajanje mora da bude iskreno i da njihov vapaj Njemu treba da bude u veri. Ukoliko bi proroštvo završilo sa stihom 13, onaj koji čita mogao bi da pomisli da je Jeremija jednostavno gledao na kraj Vavilonskog ropstva kada će Gospod da obnovi zatočene, a vapaj Izraela Njemu u tom vremenu jeste to o čemu prorok u stvari govori.

Međutim, kada pročitamo stih 14, vidimo da se zatočeništvo o kojem prorok govori proteže na raseljene po čitavom svetu, i iz tog raseljenja će na kraju vremena svi biti sakupljeni. I daću vam da me nađete’, reč je Gospodnja, ‘i vratiću roblje vaše i sabrati vas iz svih naroda. Ove reči jasno pokazuju da prorok ima na umu konačno i stalno okupljanje Izraela sa četiri kraja sveta. Ovo je ista moćna obnova o kojoj je govorio u poglavlju 23:7-8.

7 Zato, evo, dolaze dani’, reč je Gospodnja, ‘kad se više neće govoriti: ‘Tako živ bio Gospod koji sinove Izraelove izvede iz zemlje egipatske’,

8 nego: ‘Tako živ bio Gospod koji izvede i koji dovede potomstvo doma Izraelova iz zemlje severne i iz svih zemalja kamo ih bejah prognao.’ Tada će živeti u svojoj zemlji.’

Isaija nam daje proroštvo poput ovoga o istom nacionalnom obnovljenju (Isaija 11:11-12).

Ukoliko osoba koja čita nije jako pažljiva da uoči svaki, pa i najmanji razvoj misli dok čita stihove 10-14, takav neće uočiti razliku između povratka zatočenika iz Vavilona po isteku sedamdeset godina izgnanstva i konačne obnove celokupne nacije na kraju vremena. Jeremijino pismo prognanicima, u ovoj izuzetnoj proročkoj knjizi, sledi odmah posle povećeg proroštva koje se odnosi na novi savez koji će Gospod učiniti i sa Judom i sa Izraelom u vremenu njihove konačne obnove. Obraćenje celokupne nacije je takođe tu prorokovano. Slika budućnosti prisutna u ovim poglavljima iznijansirana je sa sjajnim bojama proslavljenog vremena Kraljevstva. Površni čitalac verovatno neće ni primetiti delikatno mešanje slika dve obnove, za koje mi znamo, sa ove naše tačke gledišta, da su međusobno udaljene otprilike 2500 godina, već će videti samo jedan povratak – i to onaj na završetku Vavilonskog izgnanstva.

Mi koji živimo u vremenu između te dve restauracije možemo da vidimo da novi savez nije sačinjen sa Izraelom u vremenu njegovog povratka iz Vavilona, jer kada se ovo proroštvo ispuni Izrael više nikada neće biti iskorenjen sa svoje zemlje. Kako je ponovo izbačen 70 godine nove ere, i kako je raspršen među sve narode već otprilike 1900 godina, mi znamo da se poslednji deo ovog proroštva još uvek nije ispunio. Za nas, obnova po povratku iz Vavilona bila je samo obris i senka konačne i proslavljene obnove na kraju vremena. Kada čitamo ove odlomke ne bi to trebali da činimo sa naše tačke gledišta, već sa tačke gledišta proroka i njegovih savremenika. Pitanje je da li bi neko ko ovo opušteno čita ili sluša u tom vremenu mogao da vidi ove dve obnove i vremenski period između njih? U ovom trenutku ostaviću ovo pitanje neodgovorenim, ali na pravom mestu (Deo D) raspravićemo ovo pitanje.

 B. Danilova Studija Proroštva

Prve godine Darija, sina Asvirovog, od plemena Medijaca, koji beše zakraljen nad haldejskim carstvom, prve godine njegova carevanja ja, Danilo, razabrah u knjigama broj godina koji kroz reč Gospodnju beše otkriven proroku Jeremiji kad se ima dovršiti opustošenje Jerusalima – sedamdeset godina (Danilo 9:1-2).

Danilo kaže da je razumeo u knjigama broj godina kad se ima dovršiti opustošenje Jerusalima. Očigledno, on je proučavao više knjiga, a jedna od njih je zasigurno Knjiga Proroka Jeremije. Ali, on je to razabrao u knjigama. Koje je još spise on imao koji su mogli da daju još svetla na ovu temu? Poslednja poglavlja II Carevima i II Letopisa govore nam o godinama zarobljeništva, posebno odlomak u II Carevima 24. Nadalje, pošto je Isaija prorekao da će Kir biti onaj koji će da izda dekret da se ponovno gradi i hram i grad, možemo biti sigurni da je Danilo čitao ovo proroštvo. Sa popriličnim stepenom sigurnosti možemo ustvrditi da se knjigama odnosi upravo na ove knjige koje smo naveli.

Važno je da dobro i ispravno razumemo ove činjenice kako bi smo mogli ispravno dati vrednost reči godina. Kakvu vrstu godine je Danilo imao na umu kada je čitao ove zapise? Ima samo jedan odgovor: vrstu godine koja je dana u tim istorijskim knjigama. Godine o kojima čitamo u njima jesu obične solarne godine koje se sastoje od četiri godišnja doba. Već smo videli da su Jevreji naštimavali svoj kalendar posmatranjem žetve i godišnjih doba. Stoga je godina o kojoj je Danilo čitao obična solarna ili tropska godina. Kao što ćemo to i videti u ovoj raspravi, poruka od anđela Gavrila mora biti tumačena u svetlu danilovog razmišljanja, a to razmišljanje jeste utemeljeno na ideji da je reč godina prenešena njemu iz istorijskih knjiga. Ova činjenica je toliko važna da mi se čini da nemam dovoljno reči da to naglasim. Ali, i posle ćemo još govoriti o tome.

Danilo nas informiše da je čitao Knjigu Jeremije u prvoj godini Darija, sina Asvirovog, od plemena Medijaca. To je godina šesdeset-osma, od sedamdeset godišnjeg perioda izgnanstva. Stoga, dve godine udaljen od obnove Danilo je čitao zapise svog starijeg savremenika, koji je ostavljen u Jerusalimu a poslednji deo njegovog života zapravo se preklapa sa životom Danila. Zašto je Danilo trošio svoje vreme čitajući predviđanja Jeremije?

1. Svrha Proroštava

Postoji dizajn i mudrost u svemu šta Gospod čini. Stoga zaključujemo da postoji svrha i razlog kojoj proročka reč služi. On je kroz Amosa rekao da On neće učiniti ništa bez da to prvo objavi Svojim slugama, prorocima. Ovaj temeljni princip, da prvo upozna Svoje sluge sa svojim namerama, jeste princip koji podvlači svako provođenje planova Gospodnjih i koji dovodi Njegov narod u jako blisko i intimno zajedništvo sa Njim. Tajna Gospodnja za one je koji se Njega boje, i savez će Svoj njima objaviti (Psalam 25:14). Stoga proroštvo nije dano kako bi zadovoljilo praznu znatiželju, već da bi prouzrokovalo da narod Božiji razume Njegove planove i da može da živi saobražavajući se tim planovima. Ova činjenica je prekrasno ilustrovana kroz Danilovu iskrenu ispoved i istinski vapaj koji su zabeleženi u stihovima 3 do 19, poglavlja 9. Na prvi pogled uviđamo da je Danilo započeo da ispoveda svoje grehe i mane, zajedno sa gresima i manama svog naroda, i u isto vreme moli da Gospod razastre Svoju milost nad celi narod. Proročka reč, stoga, ima itekako svoj konačni cilj i svrhu unutar plana Božijeg; a to je: da Svoj narod učini sposobnim da deluje zajedno sa Njim u razvijanju Njegovog plana kroz sva vremena. Stoga, onaj koji čita predviđanja sa duhovnim rasuđivanjem, on će po prirodi stvari biti vođen u molitvu kako bi razumeo otkrivene stvari i kako bi mogao da prilagodi svoj život i svoje delovanje u skladu sa planom i programom Božijim.

 

2. Doslovno Tumačenje Proroštva

Okolnosti koje upravo istražujemo jedan su od najjasnijih primera o tome kako studirati i razumeti proročku reč. U originalnom proroštvu Bog je rekao da će prognanici ostati u zatočeništvu sedamdeset godina. Danilo je čitao ovo proroštvo, i verovao da je Gospod rekao što je mislio i da je mislio tačno ono što je rekao. On je ispravno razumeo da izraz „sedamdeset godina“ znači upravo to; sedamdeset godina – ništa više i ništa manje. Ovo zapažanje me odvodi do temeljnog principa koji ja jako često pominjem, i za koje mislim da je neophodno da bi smo mogli razumeti bilo koje spise, bili oni sveti ili ovosvetski. Temeljni princip tumačenja jeste taj da se svaka reč mora uzeti u svom izvornom, primarnom, doslovnom uobičajenom značenju, osim ako postoje naznake koje pokazuju da to nije slučaj. Nikada ne bi smo trebali pripisivati bilo kakvo značenje danom odlomku, osim onog koji taj odlomak očigledno ima, osim ako nemamo činjenice koje nam ukazuju na to unutar konteksta danog odlomka. Nema ničeg u poruci originalnog proroštva što bi naznačavalo napuštanje doslovnog značenja reči. Stoga, Danilo ispravno razume da izraz sedamdeset godina* treba da se razume doslovno. Znajuči da će za manje od dve godine period izgnanstva završiti, ovaj verni sluga Božiji odmah počinje da ispoveda i svoje grehe i grehe naroda i da moli za oprost i za naklonost Božiju.

___________________________________________________________________________

* Trenutno jako popularna hipoteza, u mnogim krugovima, poznata je kao „godina-dan teorija“. Ova doktrina pretpostavlja da se dan u proroštvima odnosi na godinu u istorijskom protoku vremena. Brojevi 14:34 se predstavljaju kao dokaz za ovo gledište: Prema broju dana u koje ste izviđali zemlju – četrdeset dana, za svaki dan po godinu – snosićete krivnju svoju četrdeset godina i spoznati što znači usprotivljenje moje. Jezekilj 4:4-8 se isto tako nudi kao pozitivni dokaz za ovu teoriju.
Na prvi pogled poprilično je očito da dan uistinu predstavlja godinu u istoriji. Da li smo mi uistinu ovlašteni da iz ova dva izuzetna slučaja izvučemo zaključak da kada god proroštvo uključuje vremenski element, dan u vremenu označavaće godinu u istoriji? Kako bi testirali ovu pretpostavku primenićemo je na sedamdeset godina Vavilonskog ropstva. Onaj koji zastupa ovu teoriju tvrdi da se proročka godina sastoji od 360 dana, a svaki dan predstavlja jednu godinu u istoriji. Vodeći se ovom teorijom moramo da pomnožimo 70 sa 360, a rezultat tog računa je 25.200. Kako po ovoj pretpostavci svaki od ovih takozvanih proročkih dana, u realnosti znači godina dana, Izrael je trebao da ostane u Vavilonu 25200 godina; stoga obnovu Izraela od ovog izgnanstva treba očekivati u sada još jako jako dalekoj budućnosti. Kada se logična primena pretvori u apsurdan zaključak, tada uviđamo da to nije primenjivo na ovaj slučaj. Idemo testirati na još jednom slučaju. U Postanku 15:13 čitamo da je Gospod rekao Avraamu da će njegovo  potomstvo biti došljaci u zemlji koja nije njihova i da će robovati narodu te zemlje. Proroštvo nam takođe kaže da će ta nesreća trajati 400 godina. Prema ovoj teoriji rezultat bi iznosio 144.000 dana, a svaki od tih dana bio bi godina u stvarnom vremenu. Stoga po ovoj pretpostavci Izraelci bi uistinu jako dug period trebali da provedu u Egipatskom ropstvu.
U ova dva primera primećujemo da ova teorija samu sebe svodi na apsurd. Ukoliko bi je pokušali primeniti na druge odlomke koji imaju tačno određeno vreme pronašli bi da u svakom slučaju primena ove pretpostavke za rezultat ime smešan i apsurdan rezultat; iz tih razloga, moram odbaciti ovu teoriju kao teoriju koja nije usklađena sa Pismima, u smislu da se koristi kao opšti princip za tumečenje proročke reči. Ovu teoriju ćemo u potpunosti raspraviti u poglavlju XXI (ovo poglavlje XXI odnosi se na poglavlje dvadeset jedan knjige „Mesija: Raspored Njegovog Prvog Dolaska“ – David L. Cooper.

___________________________________________________________________________

Danilova Molitva i Ispoved

Kada osoba krene da čita Pisma, trebalo bi da ta osoba bude iznimno ozbiljna u vezi sa tim. Danilo je bio upravo takav. Za njega, Pisma su bila sama REČ BOŽIJA. I zato, kada je on čitao, on je tu Reč primenjivao na svoj život. Ukoliko nas naše čitanje Reči ne dovodi u blisko i intimno zajedništvo sa Gospodom naše proučavanje Pisama je potpuni promašaj. Neizbežno je, kada savesno i pažljivo čitamo Pisma da nas to uvede u stanje u kojem ćemo da ispovedamo svoje grehe i da se molimo, ne samo za sebe, već i za narod Božiji. Prvenstveni cilj zašto nam Bog daje Svoju Reč jeste da bi mogli što potpunije upoznati Njegovu volju do samog kraja i da naši planovi mogu da uđu i da se saobraze Njegovoj volji i Njegovim planovima. Naravno, učiti čudesne i prekrasne stvari otkrivene u Njegovoj Reči jeste izvor velikog zadovoljstva i radosti, kako duhovnog, tako i intelektualnog. Ali, prvenstveni cilj Božiji kada nam otkriva Svoju Reč nije da nahrani neku našu morbidnu znatiželju u vezi sa stvarima koje se tiču prošlosti i budućnosti, niti da nahrani čisto intelektualnu žudnju za znanjem i mudrosti, niti da zadovolji ambiciozne želje telesno-intelektualnih umova, koji traže nakakav oblik kulturološkog napredovanja, već je svrha da nam pokaže put koji vodi natrag ka Njemu i da živimo istinsku radost i zadovoljstvo. To je nešto što u potpunosti zadovoljava svaku žudnju i potrebu onoga koji iskreno traži istinu. To otkrivenje reči provocira i izaziva sposobnost mentalnog oštroumlja najpredanijih filozofa i učenjaka i daje odgovor na potrebu i zahteve koje imaju njihove duše. Cilj koji Gospod ima na umu dajući nam Svoju Reč jeste da nas privuče u blisko i intimno zajedništvo sa Sobom kao što je to snažno pokazano u slučaju Danila.

Kada je Danilo počeo da moli, anđeo Gavrilo je poslan sa neba da odgovori na njegov vapaj. Njegova molitva, njegovo traženje može da se pročita u četiri minute. Stoga, mora da je anđeo napravio jako dug put kroz prostor za nezamislivo kratko vreme. Ova računica izgleda ispravna, pod uslovom da je ono šta je zapisano uistinu cela molitva. Prema Reči Božijoj, anđeli su Božiji glasnici koji služe dobru onih koji poznaju Njega. Anđeo Gospodnji utaboruje se oko onih koji se boje Njega, i izbavlja ih (Psalam 34:7).

Misija Anđela Gavrila

U Danilu 9:22-23, imamo zabeležen anđeoski jezik upućen proroku u trenutku kada je anđeo stigao. U svom uvodnom govoru mi nalazimo odjek činjenice da je Danilo pogrešno shvatio ono što je pročitao.

 

1. Da Danilu da Uputstva

Gavrilo je odmah obavestio Danila da je on poslan da ti (Danilu) dam mudrost i razumevanje. Iz celokupnog konteksta jasno je; Danilo je čitao proroštva Jeremije, a anđeo je došao da mu da mudrost i razumevanje; da prorok očigledno nije razumeo ono šta je pročitao; to jest, nije obuhvatio, nije shvatio puno značenje i važnost Jeremijinog proroštva. Govoreći o Gavrilovoj poruci, Danilo nam na početku stiha 22 kaže da ga je anđeo uputio, da mu je dao uputstva. Uputiti nekoga znači dati mu znanje koje on do tada ne poseduje; stoga bi bilo ispravno zaključiti da je Gavrilo proroku dao spoznaju o stvarima koje se odnose na ono što je Danilo upravo pročitao, a što nije razumeo. Danilova izjava, ponovo potvrđena od Gavrila, govori o svrsi anđeoske posete. Da je prorok u potpunosti razumeo Jeremijine zapise, Gavrilo zasigurno ne bi imao potrebu da dolazi k njemu.

Njegovo pogrešno razumevanje proroštva vodi me u to da napravim sledeću primedbu. Proroci nisu uvek nadahnuti. Ova činjenica postaje očigledna kada čitamo njihove poruke i izjave koje jako često govore o dolasku reči Gospodnje njima u raznim situacijama. Mnoga njihova proroštva su vremenski određena. S vremena na vreme ljudi bi dolazili ka tim prorocima i tražili bi odgovore. Ovi ljudi Božiji odlazili bi ka Njemu u molitvi i On bi odgovarao na molitvu. Kada god je Duh bio nad njima, oni bi govorili nepogrešivo. Pod tim uslovima nisu mogli da pogreše. U drugim prilikama, kada ih Duh ne bi nadahnjivao, niti bi ruka Gospodnja bila nad njima, mogli su i izvlačili su pogrešne zaključke, povezane sa raznim stvarima. Kao ilustraciju ove činjenice, prizvao bi vašu pažnju na Natanov slučaj. Prema izveštaju iz II Samuilove 7, David je obavestio proroka o svojoj nameri da podigne hram za slavu Božiju. Natan je odmah prihvatio kraljevu ideju i uverio kralja da će Bog biti sa njim u tome. Dajući ovo ohrabrenje, on je govorio kao čovek koji govori svom dobrom prijatelju. Te noći, reč Božije je došla ka njemu da ga ispravi za ono što je rekao kralju i da mu zapovedi da poništi savet koji je on dao svojom telesnom moći. Razlog zašto je Gospod odlučio sprečiti Davida da podigne hram bio je to što je David bio čovek rata i krvi. Kada je Duh Božiji bio nad Natanom on je, naravno, govorio nepogrešivo. U drugim prilikama, kada Duh nije objavljivao kroz njega on je mogao, kao u situaciji koju smo naveli, da učini pogrešku.

Zasigurno slavimo Boga i zahvaljujemo mu zbog činjenice što su proroci nepogrešivo i u potpunosti nadahnuti mogli da nam predaju nepogrešiva otkrivenja, na koja se možemo osloniti sa potpunom sigurnošću. Proročka reč, kroz toliko primera, overena je i potvrđena doslovnim ispunjenjem. Sve ove prognoze i stvari koje otkrivaju ova proroštva, a već su se dogodila i sada su prošlost, doslovno su ispunjene. Ova činjenica nas ohrabruje da verujemo da će proroštva čije ispunjenje očekujemo u budućnosti takođe biti doslovno ispunjena, baš kao i ona iz prošlosti koja su se desila tačno onako kako je zapisano.

 

2. Da Upozori Proroke

Danilo je bio poput drugih ljudi. On je, naravno, imao svoje predrasude, stvari koje mu se dopadaju, i one koje mu se ne dopadaju. On je, baš poput nas, bio po prirodi sklon pogrešnim stavovima, u smislu da odbaci nešto što njenmu nije toliko primamljivo, čak do tačke da odbaci spoznaju koju on do tada nije usvojio. Anđeo, poznavajući njegove ljudske slabosti, govori mu kako bi ga upozorio i opomenuo: Zato pazi na reč i razumi viđenje. Da nije bilo potrebe za opomenom, Gavrilo nikada ne bi inzistirao da razmotri objašnjenje koje će upravo uslediti. U iskrenoj poniznosti i sa željom da nauči istinu u vezi sa stvarima o kojima je čitao, Danilo je počeo da pažljivo sluša anđeosku poruku.

U vernoj poslušnosti volji Božijoj on je zabeležio ovo čudesno otkrivenje, otkrivenje koje nam daje tačan datum kada će Mesija biti odsečen i satrt.

Jedna od najnesrećnijih crta ljudske prirode jeste pretpostavka čoveka da je naučio sve šta se moglo naučiti u vezi sa određenom temom, i stoga, više ništa ne može da ga se pouči u vezi sa tim. Čak i u ovom vremenu prosvetljenja postoje ljudi koji osećaju za sebe da su istinski doktori određenih tema; pa su iz tih razloga nezainteresovani  da čuju bilo šta novo o tim temama. Dozvolite mi da vam otvorim srce i da kažem da šta god veće postaje moje iskustvo, sve manje vidim da znam i sve je veća moja potreba za dubljom spoznajom i jasnijim uvidom u stvari koje sam već naučio. Neka Gospod sačuva svakog od nas od pogrešnih i smrtonosnih stavova i pretpostavki kako sve znamo i ne može jasnije da nam se osvetli neka tema. Jako često, čak i mala deca prizovu našu pažnju na stvari koje su izmakle našoj opservaciji.

Možemo li uistinu, poput Danila, uvek biti spremni da naučimo još istine iz Božije reči?

 

Prevod: Branko Gotovac 2019.