PREDGOVOR

U ovim opasnim i rizičnim vremenima ljudi se počinju pitati šta će budućnost da donese. Kako godine prolaze izgleda da život postaje sve komplikovaniji i sve nesigurniji. Standardi, koje su prijašnje generacije smatrale trajnim i neuzdrmljivim, odbačeni su u ovom našem danas. Ideje i kriteriji, novi i nepotvrđeni, prihvaćeni su, i celokupna civilizacija kreće se u smeru koji do sada još nismo videli, niti upoznali. Niko ne može da održi korak sa događanjima koja niču preko noći. Dobro je zapitati se, „Kamo mi to idemo?“

Jedino mesto gde možemo da pronađemo odgovor na to pitanje jeste nepogrešiva Reč Božija. Prema toj Reči, mi živimo upravo u poslednjim danima ove sadašnje dispenzacije. Pesak u peščanom časovniku, kako se to vidi i na omotu ove knjige, iscureo je i nema još mnogo preostalih zrnaca peska za ovo naše vreme. Moćni događaji i zastrašujuće promene sada su već bliska budućnost. Svet se suočava sa krizom koja je neviđena još od vremena Noje. Misao koja bi nas trebala zaokupljati više od svega jeste; „Da li smo spremni položiti račun Gospodaru svega?“

Veliki deo poglavlja dva ove studije već se pojavljuje u poglavlju trinaest moje knjige „Mesija: Raspored Njegovog Prvog Dolaska“. U toj studiji ja sam temeljito raspravljao o hronologiji koja se pojavljuje u Starom Zavetu. Posle dvadeset pet godina proučavanja hronologije potpuno sam uveren da su Sveta Pisma jedini materijal na koji se možemo osloniti za tačne podatke o čovekovom putu i sudbini na ovoj zemlji. Svaki onaj koji čita ovu studiju i svaki koji želi tačno i pouzdano poznavanje Pisama svakako bi trebalo da pročita, „Mesija: Raspored Njegovog Prvog Dolaska“.

Neka Gospodu bude ugodno da upotrebi ovu studiju da podstakne u čitatelju želju za daljnjim i još dubljim istraživanjem ove izuzetne i fascinantne teme o Biblijskoj hronologiji.

Los Angeles, California, Jul, 1941.

David L. Cooper

POGLAVLJE JEDAN

RANA OBEĆANJA O OTKUPITELJU ČOVEČANSTVA

Kada je čovek sagrešio, može se reči da se dogodio Pad; da je čovek pao sa svog uzvišenog položaja i stanja. Bog ga je potom isterao iz Edenskog Vrta, da čovek ne bi pružio svoju ruku i jeo sa stabla života i na taj način živeo večno u svom palom stanju. Međutim, doslovno odmah pošto se taj tragični čin odigrao, Bog je objavio da će On poslati Otkupitelja u svet, Otkupitelja koji će da zada smrtonosni udarac Satani, potpaljivaču svake nevolje i svakog zla.

Ovu izjavu nalazimo u rečima izgovorenim od Gospoda ka zmiji: Kad si to učinila, prokleta bila među svom živinčadi i među svim zverima poljskim! Po trbuhu ćeš svome puzati i prašinu jesti sve dane života svoga! I neprijateljstvo zamećem između tebe i žene, i između tvoga semena i njezina semena: on će ti glavu satirati, a ti ćeš mu petu ujedati. Ovo su stihovi iz Biblije. Sve šta je zapisano u tim Svetim Spisima jeste zapravo daljnje rastvaranje i razvijanje ovog objavljenog plana da se spasi sve šta može da se spase iz ove olupine koju su prouzročili Satana i greh.

U ovoj začetnoj, ili još bolje rečeno, embrionalnoj izjavi, osoba može da uvidi da treba da se dogodi sukob između onoga koji je nazvan seme zmije sa jedne strane, i Onoga koji je označen kao seme žene sa druge strane. Ono šta će ovaj prvi učiniti ovom drugom opisuje se izrazom „petu ćeš mu ujedati“, dok ono šta će ovaj drugi napraviti prvom saznajemo kroz izraz „on će ti glavu satirati“. Pa iako ova izjava nosi u sebi sam zametak zamisli o borbi između snaga dobra sa jedne strane i sila zla sa druge, i iako se ona delimično ispunila na Kalvariji, konačno ispunjenje ovog proroštva o konfliktu desiće se između dve osobnosti, odnosno između dve osobe.

U izrazu „seme žene“ nalazi se ugrađena ideja o devičanskom rođenju Otkupitelja ljudske vrste. Ako bi čovek imao samo ovu izjavu bez ikakvih dodatnih informacija, bilo bi jako teško da se nekako pojmi konačna zamisao koja se odnosi na devičansko rođenje Spasitelja. Unatoč tome, kako geneaologija čoveka uvek dolazi i vodi se kroz muškarce, a nikada preko ženske strane, ovaj izraz istog trena navodi na nešto izuzetno neobično i jako čudno u vezi te osobe. Međutim, kada se čita u svetlu kasnijih otkrivenja, postaje potpuno jasno da ono šta u proroštvu izgleda zagonentno postaje razotkriveno i prosvetljeno kroz doktrinu o devičanskom rođenju Cara Mesije. Ova tajna u svetlu kasnijih proroštava postaje otkrivenje.

Ali, ko je seme zmije? Ispravan pristuo ovom pitanju nalazi se u pažljivom ispitivanju izraza „seme žene“. Ova fraza se očigledno odnosi na tačno određenu osobu, na čoveka, koji kada se prouči sav kontekst, zapravo jeste više od samo čoveka. Kako „seme zmije“ treba da ima smrtonosnu borbu sa „semenom žene“, zapravo postaje očigledno da je i „seme zmije“, takođe, najverovatnije čovek. Ali, ima nešto natprirodno u vezi sa ovim pojedincem. Postoje tu i tamo naznake unutar Pisama, koje nam daju tragove koje možemo pratiti da bi smo došli do identiteta ovog čoveka i do njegovih aktivnosti. Kako ovo „seme žene“ nije niko drugi do naš Gospod Isus Hrist, koji će da zada taj strahoviti udarac „semenu zmije“; i kako, prema Knjizi Otkrivenja, poglavlje 19, Hrist, po Svom Drugom Dolasku treba da ima smrtonosnu borbu sa zveri, koja opet nije niko drugi do Antihrist, kojeg Jovan opisuje u svojoj prvoj poslanici, i koji će da nadvlada zver; zapravo odmah dolazimo do zaključka da je najverovatnije ovaj svetski diktator upravo ta osoba na koju se odnosi pojam „seme zmije“. Ali, zbog čega ovakav karakter treba da bude označen na ovakav način? Istraživanje Otkrivenja 13 i 17 će nam verovatno otključati ovu tajnu. Ova osoba prima smrtonosni udarac usred perioda Velike Nevolje. Ali je izlečen, odnosno obnovljen je od tog udarca. Pre ovog incidenta ta osoba uživa period o kojem nam u Otkrivenju 17 govori kao o „zver koju sam video – beše.“ On je potom nadvladan i tako je ušao u vreme koje nam je označeno kao period u kojem „i nije.“ Tokom tog vremena on će se nalaziti u Hadu; to jest, njegov duh će da bude tamo. Ali, on tamo neće ostati za stalno. Ubrzo će biti vraćen u život; Satana će da ga vrati svojim nadprirodnim moćima i davaće mu svu silu potrebnu da živi. Izgleda da je ovaj događaj ono o čemu Pavle piše u II Solunjanima 2:8 kada kaže; „čiji je dolazak po delovanju Satane sa svom silom i znacima i lažnim čudesima.“ I kada je vraćen u život ušao je u period vremena u svom postojanju koji nam je označen sledećim rečima: „i uzaći će iz bezdana i ići u propast.“

Kada on bude vraćen iz smrti i Satana bude imao potpunu vlast nad njim, svi ljudi koji su čuli, ali nisu prihvatili istinu, biće prevareni i zavedeni njegovim nadprirodnim moćima i delovanjem, a ceo svet čudiće se zveri. Možda je vaskrsenje ovoga ubijenog i nadvladanog moćnika, koje će se desiti kroz moć Satane, već bilo u mislima svetog zapisivača kada je označio ovu osobu kao „seme zmije“. Bitka iz Postanka 3:15, proučena i prostudirana pomno, u svetlu mnogih odlomaka, upućuje nas upravo na sukob između Hrista i Antihrista, i izgleda nam kao da ova drevna izjava već sama po sebi daje to naslutiti.

Obećanje o otkupitelju koji će da sruši sve šta se protivi Bogu ostavilo je neizbrisiv utisak na Adama i Evu. Kada se rodio njihov prvi sin, Kain, Eva je rekla: „Stekla sam čoveka uz pomoć Gospoda“ (Postanak 4:1). Reči „uz pomoć“, jesu italic u American Revised Version. Ova činjenica nam pokazuje da su te reči dodali prevoditelji, razmišljajući da će Engleskom čitatelju pomoći da ispravnije razume Hebrejski tekst. Ponekad, ovi dodaci unutar prevoda, koji su stavljeni da pomognu, uistinu i pomognu; ali, u nekim slučajevima, odvedu u pogrešan zaključak. Meni se čini da je ovde upravo ovaj drugi slučaj u pitanju.

Hajde da doslovno prevedemo šta kaže Hebrejski tekst bez da dodamo bilo koju reč. Rečenica bi glasila: „Dobila sam čoveka, Gospoda.“ Rani Jevrejski Targumi, prevodi na Aramejski, kažu to na sledeći način: „Dobila sam čoveka, Anđela Gospodnjeg. Ovi Hebrejski studenti dodali su reč „anđeo.“ Napravivši ovo oni su prišli bliže stvarnom značenju rečenice nego ovi naši prevodioci, koji su ubacili reči koje smo malopre naveli. U ranim knjigama iz Pisama, na različitim mestima, za anđela Gospodnjeg rečeno je da se pojavljuje ponekom od tih drevnih uglednika. Stoga su ti Jevrejski prevoditelji, razumevajući da u Evinoj izjavi postoji jedan natprirodni element, kao i to da se anđeo Gospodnji pojavljivao pred ljudima s vremena na vreme, tu ubacili reč „anđeo.“ Kada se jednostavno doslovno prevede Hebrejski tekst, kako smo to malo pre napravili, kao da se čuje eho jednog praobećanja u njezinoj izjavi, Drugim rečima, ona je pomislila da je njen prvorođenac ispunjenje obećanja koje se odnosilo na seme žene. Ali, kao šta će to nastavak priče pokazati, tužno je koliko je samo pogrešila.

Lameh, kada se rodio njegov sin Noja, imao je očigledno na umu ovo izvorno obećanje, jer je rekao u trenutku kada je svom sinu dao ime Noja: „Ovaj će nas tešiti u radu našemu i naporu ruku naših zbog zemlje što je prokle Gospod“ (Postanak 5:29).

Reč „Noja“ doslovno znači „počinak“, ili „odmor.“ Lameh je znao da svet pati pod kletvom koja je pala na zemlju kada su Adam i Eva sagrešili. U njegovoj proročkoj viziji dodeljen mu je pogled na delo njegova sina koje je trebalo da se dogodi u daljnjem razvoju Božijeg plana za vremena koja su dolazila. On je, stoga, govorio o budućim postignućima kada je rekao da će Bog da uteši njihova srca u njihovom radu i njihovom naporu zbog zemlje što je Gospod prokleo. Kada se ovo iskazano proroštvo čita u svetlu istorijske činjenice potopa i duhovnog značenja potopa, može se videti da Lamehu nije dana sva istina, već samo delimično viđenje budućnosti. Gospod je poslao potop da uništi opake koji su život pobožnih činili iz dana u dan sve težim, i to jeste i milost i uteha za Lameha, za Noja, kao i za njihove porodice. Zato je pročišćenje sveta od zlih i opakih uistinu bila uteha za pravedne. Sasvim je moguće da je Lameh videvši budućnost, i u toj budućnosti delo svoga sina, nekako kroz maglu naslutio obris Onoga koga Noje tipološki predstavlja; otkupitelja čovečanstva koji će učiniti uistinu izbavljenje čoveka od mukotrpnosti njegova rada i napora, koje je došlo sa prokletstvom na zemlju, u vremenu čovekovog neposluha.

Lameh, baš kao i njegov deda Enoh, imao je svoj pogled usmeren u buduće, iščekujući dan kada će „seme žene“ doneti dugo željeno izbavljenje. Bez sumnje, ova nada je zapaljena u srcu ovog patrijarha, dostojnog poštovanja, od samog Enoha, njegovog dede, koji je u proročkoj viziji gledao unapred i video vreme kada će Otkupitelj čovečanstva doći sa hiljadama hiljada Svojih svetih da izvrši sud nad zlima i bezbožnima (Judina 14, 15).

Avraam, prijatelj Božiji, koji je po veri hodao sa svojim Stvoriteljem, gledao je napred sa žarkim iščekivanjem, na vreme kada će njegov Izbavitelj da se pojavi nad zemljom i doneti oslobođenje čoveku od svih efekata pada i prokletstva. On, njegov sin Isak, i njegov unuk Jakov, bili su proroci kojima je Gospod davao viđenja budućeg (Psalam 105:13-16). Verom je Avraamu omogućena vizija Hristovog dana, i on je video i radovao se (Jovan 8:56).

Na svojoj samrtnoj postelji, Jakov je, u viziji, gledao u budućnost i dao nam je skicu stanja svog potomstva u kasnijim danima. U ovom rastvaranju budućnosti video je vreme kada će Mesija, kojeg naziva Šiloh, da se pojavi; jer on objavljuje, Od Jude se žezlo (skiptar) neće udaljiti, ni vladalački štap od nogu njegovih, dok ne dođe (Šiloh) Onaj kojemu pripada; i njemu će se narodi pokoriti (Postanak 49:10). Bez sumnje, Jakov je video vreme kada će Mesija doći i ustvrdio je da se vladalačka moć i autoritet neće odmaknuti od plemena Judina sve dok On ne dođe. Po prvi puta u svetim zapisima uopšte dana nam je nekakva ideja o vremenu kada će se On pojaviti. Međutim, moramo priznati da je ovo predviđanje jako nejasno i nedefinisano, ali vremenski element počima da se nazire u ovom predviđanju.

Valamu, lažnom proroku, kojeg je pozvao Valak, Moavski car, da prokune Decu Izraela, koja su prolazila uzduž njegovih granica, data je proročka vizija Izraela i njegove budućnosti. Tako da je Duh Božiji dolazio nad njega četiri puta i davao mu informacije u vezi sa Izraelom i sa budućim carem Izraela. Na primer, u prvom proroštvu, (Brojevi 23:7-10) on otkriva činjenicu, a u vezi sa obećanjem učinjenim Avraamu, da će njegovo seme postati brojno poput zvezda na nebu i naglašava ovu misao u sledećem retoričkom pitanju: Ko će da prebroji prah Jakovljev, ko li izbrojiti četvrtinu Izraelovu? Vizija Izraela toliko naraslog brojem bila je toliko zadivljujuća lažnom proroku da je spontano uzviknuo; Da mi je umreti smrću čestitih i da svršetak moj bude kao njegov! U njegovom sledećem proroštvu (Brojevi 23:18-24), on je video da će Izrael biti oslobođen od svih izopačenosti i bezakonja i da će Gospod Bog biti usred njih, a poklik carev među njima. Stoga, u ovom proroštvu nam se jasno otkriva činjenica da će Izraelski budući Car usred njih biti Gospod. U trećem proroštvu (Brojevi 24:3-9), vizija zemlje Izraelove kada je kletva maknuta i kada je njena rodnost obnovljena dana nam je sa najvatrenijim rečima. Opet govori i usmerava na moć Cara Izraela.

U poslednjem proroštvu koje je dobio, Valam je uhvatio potpuno jasnu viziju ovog budućeg Suverena Izraela i uzviknuo:

Vidim ga, ali ne sada; promatram ga, ali ne izbliza. Izaći će Zvezda od Jakova i uzdići se Žezlo od Izraela; i satrt će okrajke Moava i zatrti sve sinove Šetove (Brojevi 24:17).

Valam je posmatrao tog budućeg cara, ali mu je jasno otkriveno da Njegovo pojavljivanje na zemlji ne treba iščekivati uskoro. Međutim, implicira se, da će Njegov dolazak biti u dalekoj budućnosti. Stoga se ponovo i ovde, na horizontu proročke vizije, nazire vremenski element.

Istorija Izraela uistinu je istorija bola, tragedije, i katastrofe. Nikada nije bilo ljudi koji su više progonjeni od Jevreja. Tokom dugog postojanja tog naroda njihova istorija je uglavnom bila zapisivana kroz suze i krv. Istina je da su i kroz kratko vreme uživali poneko vreme mira i napretka. Ali, ta vremena, upoređena sa vremenima tuge, uistinu su jako kratka.

Neprestana patnja i katastrofa kroz vremena su se znala do te tačke pojačati da bi intenzivirala žudnju za pojavljivanjem izbavitelja. Prirodno, pitanje je bilo ponavljano i od proroka i od psalmista: Koliko još, o Gospode, koliko još? Iz različitih konteksta u kojima se ovo pitanje pojavljuje, jasno je da se gleda i govori o informaciji koja se odnosi na vreme kada će izbavljenje biti ispisano kroz pojavu Cara Mesije. Kao što apostol Petar objavljuje: O tome su spasenju istraživali i ispitivali proroci koji su prorokovali o milosti vama namenjenoj. Istraživali su na koje je ili kakvo vreme ukazivao Duh Hristov u njima, koji je unapred svedočio o Hristovim patnjama i slavama što su nakon toga imale doći (I Petrova 1:10-11). Proroci i psalmisti su uistinu bili jako zaokupljeni spasenjem koje mi sada imamo u Hristu. Stoga su razmišljali o tome i predano istraživali o tome koje vreme i kakvo vreme je Duh Sveti imao na umu kada je On proricao o patnjama Hristovim i o slavama što su nakon toga imale doći.

Nakon vekova ćutanja o ovom pitanju, Gospod je konačno kroz proroka Danila dao odgovor na ovo pitanje. Ovo otkrivenje zabeleženo je u Danilu 9, a dano je u godini 538 pre Hrista, a to je, u Biblijskoj hronologiji, godina čoveka 3587.

Sa podacima koje smo sakupili u ovom poglavlju, sada smo spremni da pristupimo intenzivnom studiju proroštva iz Starog Zaveta koje nam daje tačno vreme kada će Mesija biti satrt. Naravno da, kao što ćemo to posle videti, Mesija mora da se pojavi na zemlji pre nego šta On može da bude satrt, bez ičega.