PSALAM 27

Psalam Davidov. Gospod je moje svetlo i spasenje moje, koga da se bojim? Gospod je bedem života mojega, pred kime da strepim?

2  Kad zlotvori navališe na me da mi telo žderu, moji protivnici i neprijatelji moji, posrnuše oni i padoše.

3  Ako se i vojska protiv mene utabori, moje se srce uplašiti neće; ako se i boj protiv mene zametne, u ovo ja ću se uzdati.

4  Jedno išćem od Gospoda, samo ovo tražim: da prebivam u domu Gospodnjemu sve dane života svojega, da gledam krasotu Gospodnju i razmišljam u Hramu njegovu.

5  Jer će me u dan zli u senici svojoj kriti; sakriće me u skrovištu šatora svojega, na stenu me podići.

6  I sada se glava moja uzdiže nad neprijatelje moje oko mene; stoga ću prineti žrtve radosne u šatoru njegovu, pevaću i hvaliti Gospoda.

7  Čuj, Gospode, glas vapaja moga, i milostiv mi budi i usliši me!

8  Kad reče: »Tražite lice moje!«, moje ti srce kaza: »Tvoje ću lice, Gospode, tražiti!«

9  Ne skrivaj lica svoga od mene, ne odbij u gnevu slugu svoga; ti si bio pomoć moja, ne napuštaj me i ne ostavljaj me, Bože spasenja moga!

10  Jer me otac moj i mati moja ostaviše, ali Gospod će me prihvatiti.

11  Poduči me, Gospode, putu svojemu, i ravnom me stazom povedi zbog neprijatelja mojih.

12  Ne predaji me na volju protivnicima mojim, jer ustadoše na me svedoci lažni i oni koji odišu nasiljem.

13  U očaju sam bio dok ne poverovah da ću videti dobrotu Gospodnju u zemlji živih.

14  Čekaj na Gospoda, ojunači se, i osnažiće srce tvoje! Da, čekaj na Gospoda!