Charles Caldwell Ryrie – Šta je to Dispenzacija?

ŠTA JE TO DISPENZACIJA?

Poglavlje 2

Charles Ryrie

Ne postoji primarniji problem u celokupnoj materiji dispenzacije od same njene definicije. Pri tom ne mislim da se samo dođe do jedne rečenice koja će definisati reč, već govorimo o pokušaju da se uobliči koncept; opis/definicija. Ovo zahteva ispitivanje korištenja te reči unutar Pisama, upoređivanje reči dispenzacija sa rečima koje su povezane sa njom, poput doba ili period vremena, studije o korištenju reči u istoriji crkve, i neka zapažanja koja se tiču karakteristika i broja dispenzacija.

Reći da postoji veliki nedostatak jasnoče po ovoj temi preslab je izraz i ni blizu ne pokazuje realnost. Dispenzacionalisti i Ne-Dispenzacionalisti snose krivicu za ovaj nedostatak jasnoče. Mnogi iz obe ove grupe zadovoljili su se da koriste dobro poznatu definiciju u zabeleškama originalne Scofield Reference Biblije: „Dispenzacija je period u vremenu tokom kojeg je čovek testiran u pogledu poslušnosti na neko tačno određeno otkrivenje Božije volje. Sedam takvih dispenzacija razlikujemo u Pismima.“

Dispenzacionalisti koriste ovu definiciju bez daljnjeg razmišljanja o njezinim implikacijama (o posledicama i o mogućnosti primenjivanja) u odnosu na vremenski period na primer, i bez da ikada preispitaju sam temelj ili nedostatak temelja ove izjave u otkrivenjima koje nam daje samo Pismo. Ne-dispenzacionalisti koriste ovu definiciju kao prikladno i korisno žrtveno jagnje, i to jednostavno zato šta se ne može (i nije moguće u dve rečenice) sadržati sve ono šta je uključeno u koncept dispenzacije. Ako je ova sažeta definicija bila sve šta je Scofield imao da kaže o dispenzacijama, onda bi svakako bilo u redu skoncentrisati se na to da se napadne ova definicija, ali ako ima još toga da kaže (a ima itekako), onda to nije u redu.

New Scofield Bible, mada započima sa istom zabeleškom kao i originalni Scofield, nastavlja sa paragrafima u kojima dodatno obrazlaže ovaj pojam. Među drugim temama ovi dodani paragrafi fokusiraju se na koncept; (1) polaganja (davanja) Božanskog otkrivenja; (2) čovekove odgovornosti u upravljanju u odnosu na to otkrivenje; i (3) vremenski period u kojem je dispenzacija na snazi. Isto tako je jako jasno naglašeno da dispenzacija nije nikakav odvojen put spasenja; već postoji samo jedan način spasenja – „milošću Božijom kroz Hristovo delo … na krstu.“ Savremeniji ne-dispenzacionalisti izgleda kao da ne žele da mnogo rade sa ovom proširenom opis/definicijom u njihovim raspravama o dispenzacionalizmu.

Da bi smo povukli analogiju sa drugim doktrinalnim područjima, konzervativac, kada se forsira da sačini sažetu izjavu o teoriji Pomirenja, će odgovoriti; „Verujem u zamensku žrtvu pomirenja.“ Ovo je u potpunosti tačno i verovatno je najbolji sažetak koji se i može dati. Ali liberali su jako dobro poznati po tome šta koriste ovu jednostavnu izjavu da bi je ismejavali, jer, ističu oni, Hristovo delo ne može se svesti na samo jedan aspekt, poput zamenske žrtve. To je istina, i konzervativci prepoznaju da se celokupno delo Hristovo ne može u punini izraziti sa izrazom zamenska žrtva. Unatoč tome, čitavo delo Hristovo jeste temeljeno na Njegovoj zamenskoj žrtvi.

Na isti način, nedispenzacionalisti istiću neke nedostatke u staroj Scofield-ovoj definiciji i uz odmahivanje rukom odbacuju dispenzacionalizam na temelju slabosti definicije! Možda ranija definicija ne razlikuje dispenzaciju od vremenskog perioda (doba), ali takva pogreška ne znači da se ne može učiniti razlikovanje ili da drugi nisu već učinili razlikovanje. A još više od toga; nikako ne znači da kopletan sistem treba osuditi. John Wick Bowman izvlači svojevrstan trik kada izjavljuje, „Reč koja se prevodi kao dispenzacija u Grčkoj Bibliji… ne znači, niti ima bilo kakav odnos (reference) sa vremenskim periodom kao takvim, kao šta to Scofield-ova definicija zahteva.“

Iako se tačnost Bowmanove izjave može dovesti u pitanje referencama u Efescima 1:10 i 3:9, čineči takvu optužbu protiv Scofieldove definicije, Bowman pokušava obezvrediti i odbaciti čitav sistem.

Popularnost Scofield Reference Bible učinilo je da se poprilična pažnja fokusira na definiciju iz njegovih zabeleški i učinila je tu definiciju prvenstvenom metom napada od nedispenzacionalista. Međutim, učenjaci koji su kritični prema dispenzacionalizmu trebaju prepoznati da Scofield nije jedini koji je definisao reč, i ako ima nedostataka u definiciji, dužni su prepoznati da su njegovi revizori, kao i drugi pored njih, ponudili definiciju koja je umnogome proširena. U svakom slučaju, svaka učena kritika trebala bi svakako uzeti u razmatranje nekoliko definicija ukoliko se sistem želi na jedan ispravan način predstaviti. Na primer, Lewis Sperry Chafer ne naglašava vremenski aspekt dispenzacije kada govori o njenom konceptu, a ne tako davno, ovaj autor učinio je definiciju dispenzacije u potpunosti vezanu sa terminom (ekonomije) rasporedbe i upravljanja, a ne sa vremenskim periodom. Svaka kritika trebala bi uzeti u obzir i te definicije pored Scofieldove.

ETIMOLOGIJA REČI DISPENZACIJA

Engleska reč dispenzation  je Anglikanizovani oblik Latinskog dispenzatio, koju Vulgata koristi da prevede Grčku reč. Latinski glagol je složenica, koja znači, „odvagnuti, odmeriti ili razdeliti.“ Tri temeljne ideje su vezane za značenje Engleske reči; (1) „Posao deljenja ili raspoređivanja.“; (2) „posao administriranja (raspoređivanja), uređivanja, ili vođenja; sistem po kojem se stvari raspoređuju (administriraju) i (3) „posao deljenja sa nekim zahtevima“. U daljnjem definisanju korištenja reči u teološkom značenju, isti rečnik kaže da je dispenzacija „stepen ili stadij u progresivnom otkrivenju, izražajno prihvaćen za potrebe određenog naroda ili perioda u vremenu … Takođe, doba ili period vremena tokom kojeg određeni sistem prevladava.“ Zanimljivo je primetiti, u svetlu uobičajenog kriticizma Scofildove definicije, da se u ovom rečniku definicije, dispenzacije i doba (vremenski period) , jako usko povezane.

Grčka reč oikonomia  dolazi od glagola koji znači; upravljati, regulisati, administrirati, i planirati. Sama reč je složenica koju ako rastavimo i doslovno prevedemo znači; „deliti, razdvajati, upravljati ili administrirati poslovima nenaseljene kuće“. U papirusima službenik (oikonomus) je onaj koji upravlja dispenzacijom, a odnosi se na nadglednika ili menađera imanja, ili čak blagajnika. Stoga, centralna ideja reči dispenzacija  je ideja o upravljanju ili o administriranju poslovima kućanstva.

 

KORIŠTENJE REČI DISPENZACIJA U PISMIMA

U različitim oblicima reč dispenzacija pojavljuje se u Novom Zavetu dvadeset puta. Glagol oikonomeo upotrebljen je jednom u Luka 16:2, gde je prevedena kao „upravljati“. Imenica oikonomos pojavljuje se deset puta (Luka 12:42; 16:1,3,8; Rim.16:23; 1.Kor.4:1,2; Gal.4:2; Titu 1:7; 1.Pet.4:10) i uglavnom se prevodi kao „upravitelj“ (jednom kao „blagajnik“ u Rimljanima 16:23). Imenica oikonomia koristi se devet puta (Luka 16:2,3,4; 1.Kor.9:17; Efe.1:10; 3:2,9; Kol.1:25; 1.Tim.1:4). U ovim slučajevima prevodi se različito, kao; „uprava“, „dispenzacija ili rasporedba“, „administriranje (uprava)“, „posao“, „provizija (korist, izgradnja)“.

Neke Očitovane Karakteristike

Pre nego pokušamo sa bilo kakvom formalnom definicijom, moglo bi biti korisno primetiti neke od karakteristika ili osobina koje su povezane sa samom reči onako kako se ona pojavljuje u Novom Zavetu. Ne radi se nužno o karakteristikama dispenzacijske šeme, već ćemo jednostavno razmotriti poveznice unutar samog korištenja reči. U Hristovom podučavanju reč je ograničena sa dve usporedbe koje su zapisane u Luki (12:42; 16:1,3,8). U oba slučaja usporedba se odnosi na upravljanje kućanstvom od strane upravitelja, ali usporedba koja je zabeležena u Luki 16 daje nam neke zanimljive karakteristike o upravništvu, ili dispenzacionalno, o dogovoru. Ove karakteristike uključuju sledeće;

  1. U osnovi ima dve strane; jedna strana koja ima autoritet da odredi zaduženja, i druga strana čija je odgovornost da izvrši ta zaduženja. Bogati čovek i upravitelj su u ovim ulogama u usporedbi iz Luke 16
    (stih 1).
  2. Postoje tačno određene odgovornosti. U usporedbi, upravitelj nije izvršio dužnosti za koje je znao da ih treba izvršiti i tako je rasipao imanje svog gospodara (stih 1).
  3. To da se računa na osobu, jednako kao i odgovornost te osobe, deo su dogovora ili aranžmana koji je pomenut. Upravitelj je pozvan da da račun i može biti razvlašten sa svog položaja upravitelja u bilo koje vreme, jer vlasničke ili gospodstvene ovlasti su da očekuje vernu poslušnost prema dužnostima koje su poverene upravitelju (stih 2).
  4. Promena može biti urađena u bilo koje vreme kada se pronađe nevernost u postojećem administriranju („više ne možeš biti upravitelj“).

Ove četiri odlike daju nam određenu ideju o tome šta je uključeno u koncept dispenzacijskog dogovora onako kako je reč korištena u vremenu Hrista.

Druga pojavljivanja ove reči su sva u pisanju Pavla, osim reference u 1.Pet.4:10. Određene karakteristike koncepta su očigledne iz ovih upotreba.

  1. Gospod je Onaj kome je čovek odgovoran zbog zanemarivanja ili neizvršavanja svojih obaveza. Na tri različita mesta ovaj deo odnosa prema Bogu pominje Pavle (1.Kor.4:1-2; Titu 1:7).
  2. Vernost se zahteva od onih kojima je poverena dispenzacionalna odgovornost (1.Kor.1:2). Ovo nam je ilustrovano sa Erastusom, koji je držao važnu poziciju blagajnika (upravitelj) u gradu (Rim.16:23).
  3. Upravništvo može biti završeno u vreme koje je unapred određeno (Gal.4:2). U ovoj referenci završetak upravništva došao je jer je uveden različit cilj od onog prvog. Ovaj nam primer takođe pokazuje da je dispenzacija povezana sa vremenom.
  4. Dispenzacije su povezane sa tajnama Božijim, to jest, sa posebnim otkrivenjem koje dolazi od Boga (1.Kor.4:1; Efe.3:2; Kol.1:25).
  5. Dispenzacije i vremenska doba su povezane zamisli, ali sama reč nije takva da znači jedno i drugo. Na primer, Pavao objavljuje da je otkrivenje ove sadašnje rasporedbe (dispenzacije) bilo sakriveno „od vekova i od naraštaja“, a to jednostavno znači, dug period vremena (Efe.3:9). istu stvar kaže i u Kološanima 1:26. Međutim, kako dispenzacija radi unutar određenog vremenskog perioda, koncepti su međusobno povezani.
  6. Najmanje tri dispenzacije (kako se obično razume u dispenzacijskom naučavanju) pominje Pavao. U Efescima 1:10 on piše o „provedbi (KJV – dispensation) punine vremena“, a odnosi se na buduće vreme. U Efe.3:2 on označava i imenuje „rasporedbu (KJV – dispensation) milosti Božije“ koja je upravo naglasak njegovog propovedanja u tom trenutku. U Kološanima 1:25-26 implicira da druga dispenzacija prethodi sadašnjoj, u kojoj je tajna Hrista u verniku otkrivena.

Važno je primetiti da u prva dva slučaja od ova poslednja tri primera, ne može biti upitno da Biblija koristi reč dispenzacija na potpuno isti način na koji to čine dispenzacionalisti.  Čak i sam Bowman priznaje to; „Zapravo, od svih sedam dispenzacija koje su prihvaćene od strane Scofielda i njegovih kolega, samo su dve (Milosti i Punine Vremena) povezane sa reči ’dispenzacija’ kako je oni koriste.“ Negativna strana Bowmanove izjave svakako nebi trebala ukloniti ili sakriti važnost ovog zaključka. Dopuštam, ne imenuje ih sedam, ali kako ipak imenuje dve, možda ima nešto u tom podučavanju koje se naziva dispenzacionalizam.

Gotovo svi protivnici dispenzacionalizma pokušavaju snažno da naglase tvrdnju da Pisma ne koriste reč dispenzacija , ni teološki ni tehnički, u smislu u kojem ga koristi dispenzacionalna šema podučavanja. Dve činjenice treba istaknuti u odgovoru na ove optužbe. Na prvi deo smo već odgovorili u prethodnom odlomku: Pisma na barem dva mesta koriste reč u istom smislu i na isti način na koji to čine dispenzacionalisti. Stoga, ta optužba jednostavno nije tačna.

Drugo, savršeno je ispravno uzeti biblijsku reč i koristiti je u teološkom smislu dok god taj teološki smisao nije nebiblijski. Svi konzervativci to čine sa rečju pomirenje. To je reč koja se nikada ne koristi u Novom Zavetu, pa ipak, teološki je svi koriste kao nešto šta je uključeno u Hristovu smrt. Biblijski, reč pomirenje se ne koristi u vezi sa smrću Hristovom, ali, kako se koristi za prekrivanje greha u Starom Zavetu, nije nebiblijski da joj se da teološko značenje koje u stvarnosti uključuje više nego šta ta reč znači u striktno biblijskom korištenju. Dispenzacionalist čini sličnu stvar sa reči dispenzacija. Korištenje reči i karakteristike same reči, kako su prethodno navedene, dovode nas do ispravnog zaključka da dispenzacionalisti ni na koji način ne koriste reč u nebiblijskom smislu kada sa njom označavaju celi svoj sustav naučavanja. Čak i Daniel Fuller to priznaje; „U konačnici, dojam koji izrasta je, da je potpuno ispravno i teološki valjano korištenje reči ’dispenzacija’ da bi se označio period vremena u kojem Gospod tretira sa čovekom na određeni način.“

Definicije

Šta se tiće samog korištenja reči unutar Pisama, dispenzacija, se može definisati kao upravljanje, raspoređivanje, nadgledanje ili vođenje tuđeg vlasništva. Kao šta se može videti, ovo uključuje, odgovornost, brigu i vernost u delu koji se odnosi na onog koji upravlja.

Teološka definicija reči se temelji na biblijskom korištenju i karakteristikama. Već smo citirali Scofield-ovu definiciju; „Dispenzacija je period u vremenu tokom koje se čovek podvrgava testu, u odnosu na poslušnost nekom tačno određenom otkrivenju Božije volje“. Kao šta smo videli, kritike se obično usmeravaju na ovu definiciju tako da pokazuju da nije tačno objašnjena reč oikonomia , jer ta reč ne govori ništa o vremenskom aspektu, već ima veze sa upravljanjem. Primetite ipak da Fuller priznaje vrednost praktično iste definicije, naime, kaže da se reč može koristiti; „da označi period vremena tokom kojeg Bog tretira sa čovekom na određeni način“. Međutim, postoji određena opravdanost za ovakve kritike, jer dispenzacija jeste prvenstveno ugovor o upravljanju, a ne period u vremenu (iako jeste očigledno da taj ugovor postoji tokom određenog vremenskog perioda). Doba, vremenski period  i dispenzacija nikako nisu sinonimi u svom značenju, iako mogu da se odvijaju usklađeno u toku historijskog dešavanja. Temeljno, dispenzacija uključuje dogovor, ugovor, a ne uključuje vreme; ispravna definicija bi trebala to uzeti u obzir. Međutim, nema razloga za veliku uzbunu ukoliko definicija pripiše vreme u dispenzaciju.

Sažeta definicija dispenzacije je ovo; (A dispensation is a distinguishable economy in the outworking of God’s purpose ) „Dispenzacija je različitost (različitost koja nije lako uočljiva) upravljanja i rasporedbe (ekonomije) u razvoju i napredovanju plana Božijeg“. Ukoliko neko krene opisivati dispenzaciju, verovatno će uključiti i druge stvari, poput ideje o različitim otkrivenjima, odgovornostima, testiranju, padu i osudi. Ali u ovom trenutku tragamo za definicijom, ne za opisom. Upotrebivši reč – (ekonomija) „upravljanje rasporedbom“ – kao jezgru same definicije, naglasak je stavljen na biblijsko značenje same reči. Ekonomija takođe daje naznačiti da određene karakteristike same raspored-uredbe mogu biti iste ili slične. U razlikovanju političkih i ekonomskih ekonomija uočavamo da one nisu u potpunosti različite, već su međusobne različitosti teško uočljive. Komunističke i kapitalističke ekonomije se temeljno razlikuju, pa ipak, postoje funkcije, karakteristike i proizvodi tih suprostavljenih ekonomija koji su isti. Isto tako, u različitim ekonomijama Božijeg vođenja poslova u ovom svetu određene stvari su slične. Međutim reč „distinguishable“ (različitost koja je teško uočljiva, koja ima sličnosti) u definiciji ističe da su određene karakteristike različite za svaku dispenzaciju i obeležava je i odvaja kao različitu dispenzaciju. Te karakteristike su sadržane u delovima otkrivenja koje je različito za svaku dispenzaciju.

Fraza, „u razvoju i napredovanju plana Božijeg“ unutar definicije podseća nas da je tačka gledišta u razlikovanju dispenzacija Božija, a ne ljudska. Dispenzacije su različite ekonomije institucionalizirane i dovedene do svrsishodnog zaključenja od strane Boga. Te različitosti i karakteristike uvedene su od Boga; sličnosti unutar karakteristika zadržane su od Boga; a konačna zajednička svrha i cilj celokupnog programa je slava Božija. Erich Sauer kaže to na ovaj način:

„Novi period uvek počima samo onda kada se sa Božije strane uvodi promena u sastavne principe koji su vredili do tog vremena; to jest, kada se sa Božije strane tri stvari poslože;
1. Nastavak određenih odredbi koji su do tada vredili;
2. Anuliranje drugih propisa koji su do tada vredili;
3. Uvođenje svežih i novih principa koji pre nisu vredili.“

Da zaključimo: Dispenzacionalizam vidi svet kao kućanstvo koje vodi Bog. U Svom kućanstvu-svetu Bog raspoređuje ili administrira Svoje poslove prema Svojoj vlastitoj volji u različitim stepenima otkrivenja unutar različitih vremenskih perioda. Ovi različiti stepeni obeleženi su uočljivo različitim ekonomijama (upravljanjem) u razvoju i napredovanju Njegovog celokupnog Plana, a te različite ekonomije sačinjavaju dispenzaciju. Razumevanje Božijih različitih ekonomija je suštinski važno da bismo ispravno tumačili Njegova otkrivenja u tim različitim upravljanjima.

Pre nego ostavimo ovu temu definicije, mislim da će biti od pomoći ukoliko dodamo još neke korisne definicije dispenzacije. W. Graham Scroggie, priznati Škotski pisac i pastor dao je ovu definiciju koja je od velike pomoći:

„Reč  oikonomia  nosi jedno značenje, a to je „administriranje“ (upravljanje u raspoređivanju), bez obzira da li se radi o kući, o vlasništvu, državi, narodu, ili kao u ovom našem studiju, o administriranju ljudske rase ili bilo kog njenog dela, u bilo kom vremenu. Na isti način na koji roditelji vode svoje kućanstvo na različite načine, prema potrebama koje kućanstvo ima, ali uvek prema istom dobrom cilju, tako i Bog, u različitim vremenima tretira sa čovekom na različite načine, u skladu sa potrebama određene situacije, ali kroz sve to ide ka jednom velikom i veličanstvenom cilju“.

Harry Ironside, princ među dispenzacijskim propovednicima definisao je to na sledeći način: „Ekonomija je uređeno stanje stvari … Postoje razne ekonomije koje su na snazi unutar Reči Božije. Dispenzacija, ekonomija je, stoga, jedan određeni poredak ili stanje stvari koji preovladava u jednom posebnom vremenu, a koji ne mora nužno da preovladava u drugom vremenu“.

Clarence E. Mason, Jr., dekan sa dugim stažom na Philadelphia College of Bible, uključio je opisne karakteristike dispenzacije u svoju definiciju:

„Reč dispenzacija doslovno znači, upravništvo ili administracija ili ekonomija. Stoga, u njenoj Bilijskoj upotrebi, dispenzacija je božanski uspostavljeno upravništvo posebnog otkrivenja Božijeg uma i volje koja donosi dodatne odgovornosti celokupnoj ljudskoj rasi ili delu te rase kome je to posebno otkrivenje dano od Boga.

Kada govorimo o otkrivenju; sa jedne strane, to su obećanja o nagradi ili o blagoslovu za one koji odgovore u poslušnosti vere, dok s druge strane, tu su upozorenja o osudi nad onima koji ne odgovore u poslušnosti vere na to posebno otkrivenje.

Međutim, iako vremenski period (doba) završi, određeni principi otkrivenja (dispenzacije ili upravništva) često se prenose u doba koje sledi, jer Božija istina ne prestaje biti istina, a ti principi postaju deo rastučeg tela istine zbog kojeg je čovek odgovoran u progresivnom otvaranju otkrivenja Božije otkupljujuće svrhe“.

I sledeća definicija takođe uključuje opisne elemente:

Dispenzacija je Božiji različit metod upravljanja čovečanstvom ili grupom ljudi kroz period ljudke istorije, a koji je obeležen ključnim događajem, testom, padom i osudom. Sa božanskog stajališta, to je upravništvo, pravilo za život, ili odgovornost za vođenje Božijih poslova u Njegovom kućanstvu. Sa istirijskog stanovištva, to je stepen, stadij u rastučem i razvijajućem otkrivenju“.

Razlikovanje koje se čini u ovom pogledu na definiciju je za nas od pomoći. Dispenzacija je sa Božijeg gledišta – ekonomija (upravljanje); sa ljudskog gledišta – odgovornost; a u odnosu na progresivno otkrivenje – jedan od njegovih stadija razvoja.

Jedan savremeniji pokret koji sebe naziva progresivni dispenzacionalizam uključuje neke važne razlike u odnosu na normativni dispenzacionalizam. Iako oni koji podržavaju ovaj pokret ne žele da budu ograničeni sa sine qua non, ipak priznaju direktno i jasno značenje reči; naime, „Reč dispenzacija odnosi se na poseban dogovor kojim Bog upravlja način na koji su ljudska bića u vezi sa Njim“. Međutim, oni sebe distanciraju od klasičnog dispenzacionalizma tako da se opisuju kao oni koji razumeju da; „dispenzacije nisu jednstavno ugovor između Boga i čovečanstva, već nasledujući ugovori u progresivnom otkrivenju i postizanju otkupljenja“. Ove razlike biće diskutovane u poglavlju 9.

ODNOS IZMEĐU DISPENZACIJA I PROGRESIVNOG OTKRIVENJA

Progresivno otkrivenje je prepoznavanje da Božija poruka čoveku nije dana odjednom, nekim posebnim činom, već se odmotava u nizu činova koji slede jedan drugi i dolazi kroz umove i ruke mnogih ljudi različite životne pozadine. To je, da tako kažemo, teistički pogled na otkrivenje, a nije deističko gledanje na stvari. Stranice Biblije predstavljaju nam „ne izlaganje o celokupnom danom nam otkrivenju, već zapise o otkrivenju koje raste i razvija se. Vidljivi su nam delovi i karakteristike tog otkrivenja, ne kao da su uređene posle njegovog razvoja, već nam je vidljivo kako se uređuje samo, krečući se u smeru svog razvoja i raste, kroz stadije, koji mogu biti obeleženi i po svom uzdignuću mogu biti izmereni, a sve se to sklapa u savršen oblik koji će u konačnici biti dosegnut“.

Princip progresivnog, (napredujućeg, rastučeg), otkrivenja očigledan je u samim Pismima. Pavao je rekao svom slušateljstvu na Marsovom Brdu da je u proteklim danima Bog zanemario vremena njihova neznanja, ali sada zapoveda pokajanje (Dela 17:30). Veličanstveno otvaranje Poslanice Hebrejima posebno naglašava različite oblike progresivnog otkrivenja (Heb.1:1-2). Jedan od najsnažnijih stihova koji pokazuje različite načine Božijeg delovanja i tretiranja sa čovečanstvom je Jovan 1:17; „Jer je Zakon dan po Mojsiju, a milost i istina su došle po Isusu Hristu“. Drugi primeri se mogu naći u Jovan 14:16-17; 14:26; i 16:24. Očigledno je da Božija istina nije dana sva odjednom, a različiti stepeni otkrivenja pokazuju da je On radio na različite načine u različitim vremenima. Onaj koji tumači Bibliju mora pažljivo da posmatra ova napredovanja u otkrivenju, a dispenzacionalizam pomaže da se sve ovo ispravno uoči.

U celom ovom pitanju ispravnog uočavanja i tumačenja napretka i rasta otkrivenja vidimo jako blisku povezanost između dispenzacionalizma i hermeneutike. Standardni tekst o hermeneutici, koji se prvi put pojavio 1883 i koji uz sebe ne veže nikakav dispenzacijski napor, kaže; „Sa svakom novom serijom naraštaja, daju se neka nova obećanja ili je neki veliki cilj Božiji iznesen na svetlo“. Upravo označavanje ovih stepena u otkrivenju plana Božijeg temelj je za dispenzacijski pristup tumačenju Pisama. Čak i Bernard Ramm, koji se posle odmaknuo od dispenzacijske pozicije, priznaje da je jasnije uočavanje progresivnog otkrivenja itekako ima svoj dug prema „dobrom i korisnom uticaju dispenzacionalizma“.

Nedispenzacijski tumači (iz škole teologije saveza) krivi su za čitanje unazad (ponekad se to snažno forsira) podučavanje Novog Zaveta u Starom, posebno sa ciljem da učine suštinskom njihovu doktrinu spasenja unutar Starog Zaveta.

Dispenzacionalisti, sa druge strane, ponekad rade tako tvrda i tako na brzu ruku napravljena razlikovanja između vremena i osobina različitih dispenzacija da, na primer, na kraju kažu jako malo o milosti unutar Starog Zaveta. Međutim, pogrešno tumačenje teologa Saveza rezultat je temeljno ugrađenog defekta unutar njihovog sistema (jer takav podlaže sve od Pada naovamo u jedan savez, savez milosti), dok nedostatak dispenzacionalista nije u njihovom sistemu, već u izlaganju i razvijanju tog sistema.