II POGLAVLJE 

ISKRIVLJENO EVANĐELJE

Sredovečna dama obožava zajedno sa crkvenim zborom. Njene ruke su podignute, a njeno lice je gotovo kao lice anđela. Niz njene obraze kotrljaju se suze. Ona je žrtva nesrećnog braka. Upoznala je mladića u biblijskoj školi i oni su se venčali. Nešto kasnije, on je doživeo nervni slom i postalo je nemoguće živeti sa njim. Razveli su se.

Nakon dosta godina ostvarila je vezu sa drugim čovekom. Nedavno je dobila vanbračno dete i dalje nastavlja da se viđa sa tim čovekom. Ovo je njeno objašnjenje: “Gospod zna moje potrebe“.

Ovo nije izmišljena priča. Sa ovom, pričom sam ja lično upoznat. U suštini, siguran sam, da je ovo priča isuviše onih koji ispovedaju da su Hrišćani. Njena trenutna veza sa ovim čovekom potpuno je jasno osuđena od strane Pisma i trebala bi da bude neprihvatljiva za bilo koju evangelističku grupu.

Žena je prevarena misleći da Bog toleriše takvo ponašanje. Da li bi predaleko otišli ako bi postavili pitanje, da nije njeno obožavanje u stvari idolopoklonstvo usmereno prema nekom drugom Hristu – nekom neprijateljskom duhu?

Ono što najviše iznenađuje jeste da se ovde radi o nekadašnjoj studentici biblijske škole koja potiče iz hrišćanske porodice. Ona je oduvek u evangelističkim krugovima i još uvek se, u tim krugovima, oseća kao kod kuće.

Da li bi bilo ispravno da se pretpostavi da krivica za ovakvu zabludu u pogledu Božije prirode leži ne samo na njoj, kao individui, već i na njenom hrišćanskom okruženju? Da li je ovo rezultat ozbiljne oskudice u njenoj duhovnoj prehrani kroz duži vremenski period? Na primer, koliko često je slušala propovedi, ili čitala štivo koje teži da naslika Hrista iz knjige Otkrivenja? Da li to može da se uporedi sa nebrojeno puta kada joj je On predstavljan kao dragi, Čovek iz Galileje koji sve oprašta?

Kako god bilo, obmana ne leži uvek na ljudskom uticaju. U svojoj prvoj poslanici, Jovan nas je upozorio: Ispitujte duhove da poznate jesu li od Boga? (l Jovanova 4:1).

Otkrivenja, snovi, vizije i prikazi, neki su od načina na koji nam se duhovi mogu očitovati.

U takvim manifestacijama, duh nam se može predstaviti kao Hristos. Isus je rekao: Jer će mnogi doći u ime Moje govoreci: Ja sam Hristos i mnoge će zavesti (Matej 24:5). Nije svaki duh koji kaže: „Ja sam Isus“, uistinu Hristos.

To je činjenica sa kojom se moramo suočiti i temeljno preispitivati svako ekstra-duhovno iskustvo upoređujući ga sa pisanom Rečju Božijom.

Ovo mora da bude po meri celokupnog okvira istine Pisma i da bude apsolutno dosledno u smislu svega što je napisano. Pojedinačno, stih ili dva, izvan konteksta nisu dovoljni. U kušanju Hrista, Sotona je pokazao da je veoma sposoban da citira delove Pisma samo da bi postigao svoj cilj.

Galati su opomenuti sa Pavlove strane, s’obzirom na izopačenost u odnosu na Hristovo evanđelje. Upozorio ih je na anđele, na apostole, čak je u to uključio i samoga sebe, kao moguće sredstvo obmane. Jasno je da su Galati već bili prevareni i da je zabluda bila mnogo više od običnog ljudskog uticaja.

“Ko vas je zadivio ili opčinio, ili bacio čaroliju na vas?“ (Galatima 3:1 prev.sa Eng.).

Pavle je rekao da se plaši za Korinćane: kao što zmija zavede Evu lukavstvom svojim, tako se plašim da se i misli vaše ne iskvare i ne odvrate od čistoće koja je u Hristu. Jer ako neko dođe da vam propoveda … DRUGOG ISUSA … vi bi ste to ipak trpeli (II Korinćanima 11:3-4).

Ova opasnost je bila realna u vremenu apostola, a realna je i danas. Sam Isus je bio kušan i pozivan da se pokloni Sotoni, ni Njegovi sledbenici neće biti izuzeti od te kušnje.

Ići ćemo korak dalje. Potpuno je moguće da samo sa spoznajom Hrista iz evanđelja, kako pojedinac tako i hrišćanstvo generalno, ozbiljno bi patili. Postoje duhovni principi koje Reč Božija izričito naučava i koji ovo potvrđuju: Ono šta čovek vidi – to i postaje. Jakov je to prikazao kada je pred Lavanova krda, tokom oplodnje, stavljao pruće sa oguljenim belim prugama u cilju da proizvede šarene i prugaste potomke. Iz ovog razloga Pavle često upućuje hrišćane da postojano, netremice gledaju u Hrista i da se kroz delo Duha Svetog: preobražavamo se u tom istom liku iz slave u slavu (II Korinćanima 3:18).

Jovan je obećao da ćemo jednog dana kada se On pokaže, bićemo slični Njemu, jer cemo Ga videti kao što jest (I Jovanova 3:2).

Dakle, od suštinske je važnosti i nephodno je da imamo ispravnu sliku Hrista pred sobom.

U čitavoj Bibliji, najasnije i najpotpunije otkrivenje proslavljenog Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista nalazi se u poslednjoj knjizi. Ne usuđujmo se da se zaustavimo na evanđeljima. Naše razumevanje nikada neće moći da se smatra adekvatnim dok ne dođemo do poslednjeg poglavlja Novog Zaveta. Isus iz Nazareta, Hristos iz Galileje, je od strane nekih pogrešno protumačen kao gotovo feminizovani, ljubazni, nežni i blagi, lako povodljivi.

Izuzetno je važno je za svakog hrišćanina, danas u crkvama, da preispita predivne atribute Hrista koji ulivaju strahopoštovanje, a nalaze se u Jovanovom Otkrivenju. On će morati da razluči da li je to onaj Hristos kome je on prišao, Onaj isti koga je apostol video i opisao, Onaj koga trebamo posmatrati kroz sva vremena.

Naša generacija se nalazi u sudbonosnoj potrebi za svežom vizijom Gospoda Isusa Hrista, vizijom koja će biti u potpunom skladu sa Pismima i koja će imati moć da otvori oči.

III POGLAVLJE

VERNI SVEDOK

 

Kada sam bio mali, svaki član naše porodice, dok smo sedeli za stolom da bi večerali, uzeo bi malu kartu sa stihom iz kutije obećanja i svako, po redu, bi pročitao šta piše. Kupujući te kartice, moj tata se potrudio da vidi, da one u svom sadržaju imaju kako blagoslove, tako i upozorenja. On je želeo da njegova deca nauče loše vesti isto kao i dobre. Danas se ljudi često boje da se suoče sa negativnim činjenicama. Neko čak može da nabavi “bibliju” bez i jednog “lošeg dela”.

Zaparalo mi je uši kada sam jednog dana slušao horsku grupu, kada su stigli do dela, “takvog crva kao što sam ja” iz poznate himne “Na Krstu”. Oni su otpevali “takvog nekog kao što sam ja”.

Moderno izvođenje poznate Newton-ove himne “Amazing Grace”, radije nam nudi verziju “Divna milost, kako slatko zvuči da spasila je nekog kao što sam ja”, nego original koji glasi “spasila je bednika kao što sam ja”. Pitam se šta bi John Newton imao da kaže u vezi ovoga. Pre svog obraćenja Newton je bio okrutni trgovac robljem, koji je silovao afričke žene ropkinje koje je prevozio na svom brodu za Ameriku – uistinu je bio bednik.

Čini se da danas mnogi kompozitori i muzičari ne čuju “Isusa Hrista svedoka vernog”. Ovaj naziv Jovan daje Hristu u Otkrivenju 1:5, a on je ovaj termin pozajmio od samog Gospoda. Hristos ga koristi u svom predstavljanju Laodikeji u trećem poglavlju.

Kada Isus govori Svojim crkvama u knjizi Otkrivenja, On verno stoji na strani istine. Do kraja Njegove poruke, svaka crkva tačno zna svoju poziciju ispred Boga. On ih je ohrabrio za njihove dobre strane i takođe razotkrio njihovo pogrešno činjenje i upozorio ih na posledice.

Laodikeja je imala veoma optimistično mišljenje o sebi. Ona je rekla: “Ja sam bogata” i uhvatila se za svoja materijalna dobra. Čujemo da danas, popularne religijske ličnosti iznose iste tvrdnje o finansijskom prosperitetu. Njihova poruka zvuči nekako ovako: ”Bog ne želi da budemo siromašni … ipak mi smo deca Kralja … mi imamo potencijal da preuzmemo svet.”

Verni Svedok govori nešto drugo – “i ne znaš da si … siromašan” (Otkrivenje 3:17).

Hrišćanska psihologija ne može da očisti mrlje krivice sa iskvarene savesti. Čitava priča o samopoštovanju, svom ugledu i ljubavi za samoga sebe nije zaustavila bujicu pacijenata na njihovom putu ka psihijatriskim odeljenjima. Božiji Verni Svedok kaže: ”što ne znaš da si … nesrećan” (3:17).

Savremen čovek koji ide u crkvu zatiskuje oba uha u taštom pokušaju da izbegne izričit proglas.

Svi seminari, TV evangelizacija, radio emisije i moderni magazini nisu uklonili krljušti sa očiju modernog profesora hrišćanstva. On može da ima prepune notese natuknica i koraka, a još uvek da bude potpuna neznalica koja je zabrinjavajuće daleko od lične i intimne spoznaje Boga.

Verni Svedok je posvedočio: ”Ti si … slep” (3:17) i dok nebo ne pošalje očinji melem koji uklanja prokletstvo, sva učenja sveta neće obasjati tu tamu.

Neko se nađe u iskušenju da doslovno shvati Isusovu izjavu: ”Ti si … go” (3:17), zato što će odlazak sa modernim posetiocima crkve na plažu i u šoping centre posvedočiti da se mnogi od njih malo trude u pokušaju da budu skromni i pristojni.

Ipak sramota duhovne golotinje još je upadljivija. Sećate se nalepnice sa automobila “Hrišćanin nije savršen – samo mu je oprošteno”? Pa, naravno da je to istina, ali nesavršenost – bolje rečeno – gresi kod Hrišćanina teško da trebaju da se objavljuju. Život koji kroz neobavezno svedočanstvo sramoti ime Hristovo nije oslobođen krivice sa izjavom: ”Hrist je moja pravednost” i “Bog me vidi kroz Hrista”. Sećam se pesme koja obelodanjuje:

“Ono šta ti jesi toliko glasno govori

Da svet ne može da čuje to šta ti pričaš”

Isus je rekao: ”Ja sam … istina” (Jovan 14:6). To je ta istina, koja pobeđuje u poslednjem sudu. Sve ostalo će biti satrto, pašće i biće pometeno u kraljevstvo tame. U Njegovoj knjizi nema preuveličanih izveštaja. On beleži nedostatke i ljudske padove, isto kao i njihove uspehe. On nikada ne ulepšava gole činjenice, da bi bile atraktivnije. On nikada ne prenaglašava jednu stranu s´ciljem da ostvari lažni utisak. On pominje pakao isto kao i nebo, progonstva isto kao i sreću, tugu i jauke isto kao i radost i veselje, gnev i mržnju isto kao i ljubav i milost.

Prođi kroz Jovanovo evanđelje i vidi Vernog Svedoka – vernog do same smrti. Isus je beskompromisni nosilac istine. U Pilatovoj sudskoj dvorani On je izjavio da je rođen i da umire kao Kralj Istine. ”Ja sam zato rođen i zato dođoh na svet da svedočim za istinu. Svaki koji je od istine sluša Moj glas” (Jovan 18:37).

Izgleda da ni u jednom vremenu nije bilo popularno da se bude siguran u bilo šta. Kao što je to slučaj među onima koji oblikuju društvo ni Pilat nije znao ništa do kraja. ”Šta je istina?” upitao je.

Mišljenja i tačke gledišta se uzdižu iznad Božije istine. Ko želi da bude označen kao dogmatičan, ili fanatik?  ”Ali vi sada gledate da učinite da Ja budem ubijen” rekao je Isus, “Ja koji vam kazah istinu koju sam čuo od Boga” (Jovan 8:40).

Pavle je otkrio da čak i vernici imaju problema sa prihvatanjem istine. ”Zar vam postadoh neprijatelj, što vam istinu govorim?” (Galatima 4:16).

Hrišćanin koji pokušava da kroz život na zemlji ide pobedonosno, mora da ima opasana bedra istinom. ”Ako ko po istini radi, ide k´svetlosti, da se vide dela njegova, jer su po Bogu učinjena” (Jovan 3:21).

Sami sebi ne činimo nikakvu uslugu time što se okrećemo, kada nam je nelagodno, dok smo izloženi Božijem svetlu. Hristos iz Otkrivenja veran je da bude iskren sa nama. Ovo je naša ogromna prednost. Preobražavajuće i savršeno delo u našim životima počinje određivanjem i razumevanjem našeg stanja.

On nije prijatelj koji nam laska. Svaki “Hrist” koji samo gleda na naše pozitivne strane, koji zataškava naše nedostatke i mane, on je neprijateljski duh.

Hristos će ostati veran istini, i ako čitav svet živi i umire u protivljenju njoj.

 

______________________________________

Prevod i obrada: www.potragazabogom.com – 2021.