Isaija 55

Strastan poziv

U poglavlju 55, bavili smo se porukom spasenja. Izučavali smo Onoga koji će, u poglavlju 45, preneti poruku i doneti decu. Sada vidimo primaoce poruke i način na koji će poruka biti primljena. Bilo da u tvom prevodu u prvom stihu postoje znaci uzvika ili ne, oni se jasno vide u ponavljanju reči dođite. Dođite … dođite … dođite!

Da li je prorok znao da će ovaj poziv dosegnuti XXI vek? Ko to može reći? U svakom slučaju, Duh Sveti kojim je nadahnut je to znao i želeo je da nam taj poziv bude pred očima: „Dođite na vodu svi vi koji ste žedni! Ako i nemate novca, dođite, kupite i jedite! Dođite! Kupite vina i mleka bez novca i bez troška“ (stih 1).

Nemoguće je da promaknu dobre namere nebeskog Oca. Sedam stotina godina kasnije, Reč se utelovila i poziv je obnovljen: „Dođite k Meni, svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas odmoriti“ (Matej 11:28). U Jovanu 6:37 je dodao: „Sve što mi Otac daje, doći će k meni i neću odbaciti onoga ko mi dođe“. Još mnogo godina kasnije, pet stihova pre nego što će zatvoriti kanon Novog Zaveta, govoreći o Duhu i Crkvi, Apostol Jovan čitaocima upućuje poslednji vapaj: „I Duh i Nevesta kažu: ‘Dođi!’ I ko god ovo čuje, neka kaže: ‘Dođi!’ I ko je žedan, neka dođe; ko hoće, neka besplatno zagrabi vode života“ (Otkrivenje 22:17).

Duhovna glad i žeđ

Jedini zahtev je da ta žeđ i glad budu istinske. Vode ima u izobilju. Reč je u množini, a isto obilje pronalazimo i u Jovanu 7:38 … reke žive vode!  Iako je i to važno, ovde se ipak ne nudi prosto gašenje žeđi i očuvanje života. Ponuđeni su vino i mleko, i to besplatno; to je ponuda milosti. Zapravo, ne možeš platiti blagoslove koje Bog pruža, a svaki pokušaj da tako nešto učiniš, pre će doneti prokletstvo nego blagoslov (vidi Dela 8:20)

„Zašto da trošite novac na ono što nije hleb i svoju nadnicu na ono što ne siti?“ Duhovna glad je od suštinske važnosti da bi se mogle baštiniti stvari sa Neba. Nema veće radosti nego posmatrati očajnog grešnika kako pije iz dubina voda spasenja ili gledati mlade vernike, nedavno rođene odozgo, koji ne mogu dovoljno da se napiju mleka Reči. Na ovom mestu, međutim, mora se uputiti jedno upozorenje: ekstremno gladni ljudi se mogu videti kako preturaju i po kontejnerima. Drugima se može desiti da daju novac za bilo kakvu, manje vrednu hranu.

Glad i žeđ neke mogu navesti da slušaju Jehovinog svedoka koji im dođe na vrata. Mladi ljudi napuštaju svoje domove da bi se priključili opasnim sektama, zajednicama koje sebe nazivaju porodicama i da bi zadovoljili potrebu za ljubavlju i mirom. Malobrojni su čak počinili samoubistvo, unutar grupa fanatika koje predvode poludeli diktatori. Na kraju, milioni ljudi, i to uz ogromnu cenu, nastoje da se zadovolje pribavljajući sebi materijalne posede i sigurnost.

Ovo nas dovodi do razumnog pitanja: Zašto bi ljudi trebalo da idu ovom duhovnom zaobilaznicom? Gde izvan prirode palog čoveka može ležati odgovor? Ja ne mogu da pronađem smislen razlog. Pala priroda odvlači ljude od istine; stvorenja i njihova volja okreću se Njemu samo kada nema drugog izlaza. U međuvremenu, blagoslovljeni, od Boga darovani glad i žeđ zadovoljavaju se i gase demonskom smeće-hranom.

„Dobro me slušajte, i dobro ćete jesti i naslađivati se bogatim jelima“ (stih 2). Bog ništa ne skriva; nudi najbolje od Neba, umesto najgoreg sa zemlje. Ko god je jeo s Njegovog stola reći će ti da na zemlji nema ničeg što bi se moglo uporediti s tom trpezom. Ne dopusti da ti umakne prilika; dobro poslušaj Evanđelje: „Slušajte i dođite k meni, čujte, i živećete.“

Pisac poslanice Jevrejima moli potencijalnog jevrejskog vernika: „Zato još više treba da pazimo na ono što smo čuli, da ne promašimo cilj … Kako onda mi da izbegnemo kaznu ako prenebregnemo toliko spasenje?“ (Jevrejima 2:1,3). Kroz čitavu knjigu, pisac poslanice navodi argumente koji dokazuju superiornost Evanđelja u odnosu na religiju Jevreja. Dobro slušajte … dođite … čujte … još više pazite … „Bogu se svidelo da ludošću propovedanja spase one koji veruju“ (1. Korinćanima 1:21).

Savez ljubavi

„Sklopiću s vama savez večan, svoju vernu ljubav Davidu obećanu“ (stih 3). Osoba koja sluša i veruje postaje deo novog saveza; zovemo ga Novi Zavet. On je, na prvom mestu, namenjen Judejinu, ali je ovaj novi put života otvoren i paganinu. To je put večne, nepokolebljive i sigurne ljubavi.

Možda se sećaš da je David hteo da izgradi dom Gospodu; Bog je, međutim, poslao svog proroka Natana, da tome suprotstavi Njegovu volju: „Ja, Gospod, kažem ti da ću sam Ja učvrstiti tvoju vladarsku kuću“ (2. Samuilova 7:11). Čovekova religija vrti se oko toga šta on može da učini za Boga. Hrišćanstvo je okrenuto onome što Bog može da uradi za čoveka. Poučava nas da dođemo bez novca. Poučava nas milosti, uči nas da uzmemo Njega i Njegovu reč i da verujemo Njemu. Dolazimo praznih ruku … Šta mu možemo ponuditi?

Savez ljubavi, sklopljen s Davidom, u Isaijinoj knjizi se nudi gladnima i žednima: „Ja ću mu biti otac, a on će mi biti sin. Kada učini neko zlo, kazniću ga … Ali, neću mu uskratiti svoju ljubav, kao što sam je uskratio Saulu … Tvoja vladarska kuća i tvoje carstvo opstaće preda mnom doveka“ (2. Samuilova 7:14-16). Isaija o Davidu govori više u stihu 4, gde pokazuje da je On taj koji je Davida učinio da bude po Njegovoj volji.

Izrael će pozvati narod koji sam ne poznaje i koji, isto tako, ne poznaje njega (stih 5). Među njima nije bilo nikakvog odnosa; Petar je u viđenju morao biti ubeđen da ode u pagansku kuću i propoveda (Dela 10:28). Zato im je napisao: „A vi ste izabrani rod, carsko sveštenstvo, sveti narod … vi koji nekad niste bili narod … a sada ste Božiji narod …“ (1. Petrova 2:9,10). Jahve je Bog Izraelov; Njegova osoba i Njegovi putevi su sveti i On ih je proslavio. Evanđelje je propovedano prvo njima, a preko njih je dospelo svetu pagana. Oni će ponovo biti svetlo Božije, koje će iznedriti narod koji će biti spasen kroz Veliku Nevolju i ući u Milenijum. Izrael će predvoditi narode u Hristovom Kraljevstvu.

Uslovi

Gospodnji poziv gladnima i žednima je besplatan i nema cenu, ali nije bezuslovan. Kada ne bi bilo uslova, spasenje bi bilo univerzalno; obratimo pažnju na Božiji savet onima koje poziva: „Tražite Gospoda dok se još može naći, prizovite ga dok je blizu. Neka opaki ostavi svoj put  i grešnik svoje misli. Neka se okrene Gospodu, i on će mu se smilovati, našem Bogu, jer će mu velikodušno oprostiti“ (stih 6-7).

Prvi uslov je tražiti Boga. Primetićemo da se to traženje ima odvijati u vremenskom okviru koji zadaje Gospod, a ne u dokolici. Pravimo grešku kada grešniku govorimo da Gospodu može doći kad je njemu drago. Mora postojati jasno prepoznavanje Njegovog suverenog Gospodstva. On je taj koji bira vreme kada će se učiniti dostupnim; ljudi, jadni i bezvredni, moraju Ga prizivati dok je blizu. Ne spasava se niko ko posti po svome, na svoj način.

Naredni stih govori o pokajanju. Čovek napušta svoj put; mora, dakle, napustiti svoj način života, svoje planove, svoju budućnost; da bi živeo, mora se okrenuti Bogu. Ne ostavlja se samo svojih postupaka, već i svojih misli. Njegov um sada pripada Gospodu. To su koraci kojima se udaljava od samoga sebe, što je praćeno pouzdanjem.

Verovati znači pouzdavati se. Čovek postaje zavisan od Gospoda, potpuno prepušten Njegovom putu. Tada će doživeti saosećajnost i ljubav koju Bog ima za njega. Isaija nam je, u poglavlju 53, pokazao krst i ono od čega se grešnik okreće da bi mu bilo oprošteno. Bog se kroz smrt Svojeg Sina pobrinuo za njegove grehe. Uslovi su, dakle, pokajanje i pouzdanje ili vera u osobu i delo Božije. Nema istinske razlike između spasenja u vremenima Starog i vremenima Novog Zaveta. Spasenje dolazi putem pokajanja i okretanja Bogu, po milosti, kroz veru.

Božije misli i reči

Sada primamo ogromnu pouku koja govori o Božijim mislima u poređenju s našim: „’Jer, moje misli nisu vaše misli i moji putevi nisu vaši putevi’, govori Gospod. ‘Kao što su nebesa visoko nad zemljom, tako su i moji putevi viši od vaših puteva i moje misli od vaših misli’“ (stihovi 8-9). Nakon pokajanja i okretanja, u veri, Hristu, naš „pogled na svet“ se izrazito menja. Način na koji vidimo stvari mora biti okrenut naglavačke. Pali čovek nosi prokletstvo izopačenih misli, a njegov um se stoprocentno protivi Bogu. Zbog načina na koji čovek misli, sistem koji je on uspostavio u svetu suprotan je Kraljevstvu Božijem.

Hristovi učenici imali su ogroman konflikt s Njegovim načinima, počev od toga kako je On prihvatao decu. Taj sukob se očitovao i u situaciji kada žena na Njega izliva skupocenu mirisnu pomast. Postoji još puno situacija u kojima se vidi njihovo nepoznavanje Njegovih nauma. Zato nas apostol Pavle poziva da se ne saobražavamo svetu i na obnovu uma: „I nemojte više da se saobražavate ovom svetu, nego se preobražavajte obnovom svoga uma, da razaberete šta je Božja volja, šta je dobro, prijatno i savršeno“ (Rimljanima 12:2). Nemoguće je živeti Hrišćanstvo ljudskim putevima, sposobnostima i načinima. Kolektivno gledano, nemoguće je da crkva funkcioniše, a da se pritom koristi svetskim metodama i alatima.

U nastavku učimo o suverenoj i nepogrešivoj moći Njegove reči. „Kao što kiša i sneg padaju sa neba i ne vraćaju se dok ne natope zemlju, čineći da ona propupi i procveta … Tako se ni reč koja izlazi iz mojih usta ne vraća meni bez ploda, nego izvršava ono što želim i ostvaruje ono radi čega sam je poslao“ (stihovi 10,11). Naučite nebeski rečnik: Na primer, nada u Gospodu nije kao kada u svakodnevnom govoru kažemo „nadam se“. Njegova nada je izvesna, nepokolebljiva, garantovana, zapečaćena budućnost koja će se neizostavno dogoditi onako kako je On rekao.

Verovati Bogu znači verovati Njegovoj reči i postupati u skladu s njom. Ova dva stiha nam govore da ona donosi sigurnu žetvu. „Od Njega“ … kroz reč koju nam On šalje s neba… „i kroz Njega“ … snagom Duha Svetoga, koji na zemlji radi kroz ljude, da bi ispunili Njegove naume… „Njemu“ … vraća Mu se s plodom. Ovo je jedini način na koji može biti učinjeno istinsko i trajno delo.

Sve što Bog čini je večno. Šta je večna reč s neba, u situaciji o kojoj smo upravo razmišljali? To je obećanje koje ne može biti iznevereno – da će delovati u nama i vratiti se na nebo, da donese slavu i čast svom Autoru. Kako to Isaija kaže, biće to za spomen Njemu: „Izlazićete u radosti i u miru ćete biti vođeni. Planine i bregovi pevaće pred vama i sve poljsko drveće vam pljeskati. Mesto trnja rašće borovi, i mesto trnjaka mirta. To će biti za spomen na Gospoda, znak večan, neprolazan“ (stihovi 12-13).

Postoji novo stvaranje i postoji superiorni svet Novog Saveza. To Mu je bio naum kada je pozvao sve gladne i žedne da dođu k Njemu. To je zemlja obilja voda, vina, mleka i ukusne hrane, što sve, u potpunosti, obezbeđuje Bog. „Gospod to učini i to je divno u našim očima. Ovo je dan koji je Gospod načinio – kličimo i radujmo se u Njemu“ (Psalam 118:23-24). To je delo koje započinje u pojedinačnom ljudskom srcu, a do čijeg će doslovnog i fizičkog ostvarenja doći u hiljadugodišnjem vladanju Gospoda Isusa Hrista. Kamen odbačeni postaje Kamen ugaoni. Ostaviću vas da uživate na Njemu i u Njemu.

 

Lowell Brueckner