Mesijansko Biblijska Studija 002

Dr. Arnold G. Fruchtenbaum

Evo, dan Gospodnji dolazi, okrutan, s besom i gnevom žestokim, da zemlju u pustoš pretvori i da istrebi iz nje grešnike

(Isaija 13:9)

 

UVOD

Ova studija tiče se programa Velike nevolje i načina na koji je taj program povezan sa Božijim planom i programom za jevrejski narod. Napravićemo uvod citirajući Ponovljeni zakon 32:8-9: Kad je Svevišnji delio baštinu narodima, kad je razdvojio sinove ljudske, postavi međe narodima prema broju sinova Izraelovih. Jer deo je Gospodnji narod njegov, Jakov je uže nasledstva njegova.

Bog ima sveobuhvatni proročki program koji se često deli na tri različita plana: prvo, Božiji plan za Crkvu; drugo, Njegov plan za paganske narode; i treće, Njegov plan za narod Izraela. Ali, bez obzira da li govorimo o Božijem planu za Izrael, za Crkvu, ili za paganske narode, sva tri plana se vrte oko plana za jevrejski narod. Mojsije piše da je ovo istina sve do tačke da je Bog u Svojoj providnosti tako odredio i ono što će postati granice nacijama; na neki način je On te granice odredio prema broju Jevreja i ulozi koju će oni imati u postojanju tih nacija. To znači da kada je Bog mapirao ono što će biti granice Sjedinjenih Američkih Država, On je to učinio prema broju Jevreja i njihovom udelu u američkoj istoriji:

Jer deo je Gospodnji narod njegov, Jakov je uže nasledstva njegova.

U stihu 8, o Bogu se govori kao o Svevišnjem. Prema Postanku 14, kada god se o Bogu govori kao o Svevišnjem, naglašava se time On kao Onaj koji poseduje nebesa i zemlju. Kako je On taj koji poseduje nebo i zemlju, On može i da podeli zemlju i može dati koji god deo kome god On hoće i kojoj god naciji On odluči.

Kada je Bog započeo da deli zemlju i kada je odlučio da određeni deo zemlje da određenoj naciji, On je uključio u Svoje proviđenje i ulogu koju će jevrejski narod imati u sudbini svake pojedine nacije, u njenoj istoriji ili u njenoj proročkoj budućnosti.

Još jednom, kada je Bog odredio granice Sjedinjenih Američkih Država, On ih je odredio na temelju broja Jevreja i njihovoj ulozi u američkoj istoriji.

Iako jeste istine da će Velika nevolja pasti generalno govoreći na celu zemlju, Božiji program Velike nevolje ima poseban i jedinstven odnos i vezu sa Njegovim programom za jevrejski narod.

Temeljni nacrt za ovu studiju i temu je podela na četiri zasebna područja: prvo, Jevreji i svrha Velike nevolje; drugo, Jevreji i početak Velike nevolje; treće, Jevreji u vremenu Velike nevolje; i četvrto, Jevreji i kraj Velike nevolje.

Prva tri područja ćemo obraditi u ovoj studiji, a sa četvrtim područjem ćemo se baviti u zasebnoj studiji pod nazivom, „Kampanja Armagedon.“

I. JEVREJI I SVRHA VELIKE NEVOLJE

Iz velikog broja odlomaka iz Pisama koji govore o Velikoj nevolji, može se izvući zaključak da Bog ima tri glavna razloga za uvođenje Velike nevolje. Prvi razlog je jednako povezan i sa Jevrejima i sa paganima. Međutim, drugi i treći razlog za Veliku nevolju direktno je povezan i ima direktan uticaj na Božiji program za jevrejski narod.

A. Da se dovrši opačina i opaki

Prvi cilj Velike nevolje nalazimo u dva ključna odlomka: Isaija 13:9 i 24:19-20. Prvo, Isaija 13:9 kaže: Evo, dan Gospodnji dolazi, okrutan, s besom i gnevom žestokim, da zemlju u pustoš pretvori i istrebi iz nje grešnike.

Ovaj stih koristi termin dan Gospodnji (dan Jahvin) kao referencu na Veliku nevolju i daje njenu svrhu kroz frazu, da istrebi iz nje grešnike. Svrha toga je dakle da istrebi opake iz Zemlje.

Ovo se nadalje opisuje u Isaiji 24:19-20: Zemlja će se cela razbiti, sasvim će se zemlja rascepiti, zemlja će se silno zaljuljati. Zemlja će snažno zateturati kao pijanac i zanjihati se poput kolibe; a prestup njen otežaće nad njom, te će pasti i više se dići neće.

Završne reči ovog odlomka tvrde da je osnovni razlog za sud Velike nevolje opšte svetski prestup koji će pasti, i više neće ustati. Cilj je da se dokrajči opačina.

 

B. Da se prouzroči veliko opštesvetsko probuđenje

Drugi cilj Velike nevolje jeste da se donese opšte svetsko probuđenje. U Mateju 24:14, Ješua (Isus) kaže da će se evanđelje kraljevstva propovedati svim narodima pre nego dođe kraj. Neko vreme pre nego Velika nevolja završi, neko vreme pre nego se Drugi dolazak dogodi, mora da se desi opšte svetsko propovedanje evanđelja tom naraštaju.

Otkrivenje 7 je izlaganje Mateja 24:14 i može da se podeli u dva dela. Stihovi 1-8 koji opisuju sredstva i način probuđenja, dok nam stihovi 9-17 daju rezultat ovog probuđenja.

 

1. Sredstva opštesvetskog probuđenja: Otkrivenje 7:1-8

I nakon toga videh četiri anđela gde stoje na četiri kraja zemlje, zadržavajući četiri vetra zemaljska da nikakav vetar ne duva ni na zemlji ni na moru ni na ijednome stablu. I videh drugoga anđela gde uzlazi od istoka sunčeva; imao je pečat Boga živoga. I povika snažnim glasom onoj četvorici anđela kojima bȋ dano nauditi zemlji i moru govoreći: ‘Ne naudite ni zemlji ni moru ni drveću dok ne opečatimo sluge Boga našega na čelima njihovim.’ I čuh broj opečaćenih, sto četrdeset i četiri hiljade opečaćenih iz svih plemena sinova Izraelovih: iz plemena Judina dvanaest hiljada opečaćenih, iz plemena Ruvimova dvanaest hiljada opečaćenih, iz plemena Gadova dvanaest hiljada opečaćenih, iz plemena Asirova dvanaest hiljada opečaćenih, iz plemena Neftalimova dvanaest hiljada opečaćenih, iz plemena Manasijeva dvanaest hiljada opečaćenih, iz plemena Simeonova dvanaest hiljada opečaćenih, iz plemena Levijeva dvanaest hiljada opečaćenih, iz plemena Isaharova dvanaest hiljada opečaćenih iz plemena Zavulunova dvanaest hiljada opečaćenih, iz plemena Josifova dvanaest hiljada opečaćenih, iz plemena Venijaminova dvanaest hiljada opečaćenih.

Reči kojima započima, I nakon toga, u ovom slučaju nisu hronološke, već jednostavno govore da se radi o sledećoj viziji koju je Jovan video. U stihovima 1-3, četiri anđela koja su određena da donesu sud na zemlju dobijaju zapoved da zadrže određeno uništenje sve dok tačan broj slugu ne bude zapečaćen. Pečaćenje se radi iz dva razloga: zbog služenja i zbog zaštite. Oba razloga su ovde prisutna. Ovde se radi o onima koji će objavljivati poruku evanđelja u vremenu Velike nevolje. Pominjanje četiri vetra pokazuje da će 144.000 jevrejskih evangelizatora doći sa svih strana sveta, ne samo iz Izraela.

U stihovima 4-8, identifikovanje onih koji su zapečaćeni je jasno određeno sa 144.000 Jevreja. Da bi to bilo učinjeno još jasnijim, popisano je dvanaest plemena uz izjavu da je 12.000 izabrano iz svakog plemena. Posredstvom ovih 144.000 jevrejskih evangelizatora, Bog će doneti sveopšte svetsko probuđenje i tako postići još jedan cilj Velike nevolje. Posmatrajući sve ovo sa čisto ljudske perspektive, ukoliko neko želi da dovede do sveopšteg probuđenja u jako kratkom vremenskom roku, jer ovo probuđenje treba da se dogodi tokom prve 3 i po godine Velike nevolje, takav teško da bi mogao da smisli bolju grupu ljudi koju će zato upotrebiti od jevrejskog naroda. Međutim, kako izjava dolazi od mene koji sam jevrejski vernik u Isusa, svakako ne zvuči baš objektivno. Zato ćemo navesti neke objektivne razloge zašto ovo svakako jeste istina.

Ukoliko neko dobro osmotri svetsku misionarsku situaciju danas, jedna od stvari koju će otkriti jeste da je ogroman broj tih misija poreklom američki. Ukoliko započnete da intervjuišete ove misionare kako biste saznali koliko su vremena proveli u obučavanju pre nego su na jedan dobar i ispravan način počeli da objavljuju Reč Božiju u zemlji koja nije njihova, uvidećete da su u obučavanju proveli tri do četiri godine na nekakvom biblijskom institutu ili biblijskom univerzitetu. Ukoliko su postali vernici neko vreme posle univerziteta svakako su morali dodatno učiti još tri ili četiri godine na raznim seminarima. Iako biblijski instituti, univerziteti ili seminari postepeno podučavaju i pripremaju za objavljivanje Božije reči među svojim narodom ili među nekim drugim narodom sa engleskog govornog područja, njihovi učenici ni po završetku školovanja nisu spremni to činiti na stranom jeziku ili na nekom stranom misijskom polju. Stoga, sledećih nekoliko godina mora da bude provedeno u učenju stranog jezika. Prosečni američki misionar u stranoj zemlji mora da provede otprilike šest godina u učenju i pripremanju pre nego započne da objavljuje Reč na jeziku koji nije njegov maternji. Ovo sveopšte svetsko propovedanje evanđelja dogodiće se u samo 3 i po godine i jednostavno nema vremena za takvu pripremu. Jedna razlika koja čini značajnu prednost ukoliko se koriste Jevreji jeste u tome da su Jevreji rasuti po celom svetu. Svaki od velikih svetskih jezika, kao i veliki broj manjih svetskih jezika, neki od Jevreja, negde govore tim jezicima. Izuzevši američke Jevreje, većina svih ostalih Jevreja uglavnom govori barem dva jezika. Ovaj autor govori dva jezika, a roditelji ovog autora su svaki pojedinačno govorili po pet jezika.

Još jedna prednost ako se koriste jevrejski evangelisti je u tome da, iako i ovde moramo isključiti popriličan broj američkih Jevreja, većina Jevreja ima nekakvo osnovno poznavanje Spisa Starog zaveta. Svi oni imaju veće ili manje poznavanje Starog zaveta, ovisno o njihovim ličnim životnim pozadinama.

Stoga, neko vreme pošto Bog izvrši Uzdignuće Crkve, On će spasiti 144.000 Jevreja iz dvanaest plemena, sa svih strana sveta. Ovi Jevreji će već pričati jezicima koji budu potrebni. Oni će već imati osnovno poznanje tekstova Starog zaveta. Oni će trebati jedino jedno kraće vreme da se upoznaju sa Novim zavetom. Tako da mogu započeti objavljivati evanđelje u jako kratkom vremenskom periodu.

Tokom prve polovine Velike nevolje, Bog će da evangelizira svet posredstvom 144.000 Jevreja i tako će ispuniti proroštvo koje nalazimo u Mateju 24:14: I propovedaće se ovo evanđelje o kraljevstvu po svem svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći svršetak.

 

2. Rezultat opštesvetskog probuđenja: Otkrivenje 7:9-17

Nakon toga pogledah, i gle: mnoštvo veliko, što ga niko ne mogaše izbrojiti, iz svih naroda i plemena i pukova i jezika. Stoje pred prestolom i pred Jagnjetom odeveni u bele haljine, a u rukama im palme. I viču snažnim glasom govoreći: ‘Spasenje Bogu našemu, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu!’ I svi anđeli stajahu uokolo prestola i starešina i četiriju bića, i padoše pred prestolom na lice svoje i pokloniše se Bogu govoreći: ‘Amen! Blagoslov i slava i mudrost i zahvalnica i čast i sila i snaga Bogu našemu u veke vekova! Amen.’ I odgovori jedan od starešina govoreći mi: ‘Ovi odeveni u bele haljine, ko su i odakle dođoše?’ I rekoh mu: ‘Gospode, ti znaš.’ I reče mi: ‘To su oni koji dolaze iz velike nevolje i opraše haljine svoje i izbeliše ih u krvi Jagnjetovoj. Zato su pred prestolom Božijim i služe mu dan i noć u hramu njegovu; i Onaj koji sedi na prestolu prebivaće među njima. Neće više gladovati ni žeđati više; neće ih pržiti ni sunce ni ikakva žega. Jer Jagnje koje je posred prestola njih će napasati i voditi ih na žive izvore vodne; i obrisaće Bog svaku suzu s očiju njihovih.’

Posle vizije o 144.000 Jevreja, sledeće što Jovan vidi jesu mirijade mirijadi pagana, kao i drugih Jevreja, koji su došli do spasonosne spoznaje Spasitelja tokom vremena Velike nevolje. Veza koja spaja jedno s drugim je fraza, nakon toga, i ona jeste hronološka i pokazuje nam uzročno posledičnu vezu između prvog i drugog dela Otkrivenja 7.

 

C. Da se slomi volja Svetog naroda

Treći cilj Velike nevolje nalazimo u Danilu 12. Na početku poglavlja 11, Danilu je dana vizija o tome kakvi će biti uslovi za njegov narod, Izrael, u vremenu Velike nevolje. Vizija Jevreja u Velikoj nevolji nastavlja se u poglavlju 12 i završava se u stihu 4.

Potom, u Danilu 12:5-7, postavlja se pitanje koliko će tačno biti dozvoljeno da traju ovi užasni uslovi: Tada ja, Danilo, pogledah, kad gle: druga dvojica stajahu, jedan s ove strane reke, a drugi s one strane reke. I reče jedan čoveku odevenom u lan, koji beše nad vodama reke: ‘Kada će biti kraj tim čudesima?’ Tad čuh čoveka odevenog u lan, koji beše nad vodama reke, kako podiže k nebu svoju desnicu i levicu svoju, i zakle se večno živim da će biti za vreme, vremènā i polovicu vremena; i čim se svrši rasulo sile svetoga naroda, sve će se ovo dovršiti.

Užasna osuda Velike nevolje mora da se nastavi, rečeno je Danilu, dok se moć volje svetog naroda ne završi u rasulu, sve dok se ne okrenu od pokušavanja da uspostave svoju sopstvenu pravednost i počnu da traže pravednost Božiju kroz Isusa Mesiju. U suštini, može se reći da je treći cilj zapravo da se Izrael dovede do nacionalne regeneracije.

I dok Danilo 12 iznosi treći cilj; Jezekilj 20:33-38 govori o tome kako će tačno ovaj treći cilj biti postignut: ‘Tako ja živ bio,’ reč je Gospoda Gospoda, ‘doista ću rukom jakom i mišicom ispruženom i jarošću izlivenom kraljevati nad vama. I izvesću vas iz naroda, i skupiti vas iz zemalja u koje ste bili razasuti rukom jakom i mišicom ispruženom i jarošću izlivenom. I odvesću vas u pustinju tih naroda, i onde ću se suditi s vama licem u lice. Kao što sam se s ocima vašim sudio u pustinji zemlje egipatske, tako ću se suditi s vama,’ reč je Gospoda Gospoda. ‘I provesću vas ispod štapa, i dovesti vas u sveze Saveza. I razlučiću između vas one koji se pobuniše i koji se odmetnuše od mene; izvesću ih iz zemlje u kojoj su pridošlice, ali u zemlju Izraelovu neće ući. Tako ćete spoznati da sam ja Gospod.’

U ovom odlomku Jezekilj čini jedno poređenje sa Izlaskom. U vremenu Izlaska, pod Mojsijem, Bog je izveo sav narod Izraela iz zemlje egipatske u pustinju Sinajskog poluostrva. Božiji plan i program za Izrael na Sinaju bio je da učini dve stvari: prvo, trebalo je da prime Zakon Mojsijev; i drugo, trebalo je da načine Tabernakul kroz koji je većina Zakona mogla biti sprovođena. Postigavši ove dve stvari, trebalo je da nastave dalje i da uđu u Obećanu zemlju. Međutim, zbog celog niza pobuna i mrmljanja protiv otkrivene volje Božije, konačno, na mestu zvanom Kadis Varna, tačno na granici Obećane zemlje, Bog je ušao u sud sa Svojim narodom. Ova Božanska osuda bila je u tome da oni koji su izašli iz Egipta, sada će morati nastaviti lutanje pustinjom sledećih četrdeset godina. Tokom tog perioda, svi koji su izašli iz Egipta, osim dva čoveka, Isusa Navina i Kaleba, i svih onih koji su tada imali manje od dvadeset godina, pomreće u pustinji. Četrdeset godina posle, biće to novi narod, narod koji je rođen u pustinji kao slobodni ljudi, ne kao robovi u Egiptu, oni će ući u Obećanu zemlje pod vodstvom Isusa Navina.

Jezekilj kaže da će se slična stvar dogoditi u budućnosti: Bog će početi da okuplja Svoj narod sa svih strana sveta, okupljanje koje možemo da vidimo u sadašnjem vremenu kroz modernu državu Jevreja, Izrael. Međutim, u jednom trenutku Bog će ponovo ući u sud sa Svojim narodom. Kroz sud Velike nevolje, buntovnici će biti pročišćeni iz naroda, a nevernici će biti očišćeni i regenerisani. Oni će se okrenuti od pokušaja da uspostave svoju pravednost i krenuće da traže pravednost Božiju kroz Ješuu Mesiju, a to će dovesti do nacionalne regeneracije. Biće to novi narod, narod koji će ući u Milenijsko Kraljevstvo pod vodstvom Kralja Mesije.

II. JEVREJI I POČETAK VELIKE NEVOLJE

Drugo područje ove studije tiče se uloge Jevreja na početku Velike nevolje. Dva ključna odlomka nam govore o ovome: Danilo 9:24-27 i Isaija 28:14-22.

 

A. Danilo 9:24-27

Stihovi 1-23 daju nam uvod o proroštvo o Sedamdeset sedmica. Pozadina nam je dana u stihovima 1-2, gde Danilo govori o tome da je proučavao knjigu proroka Jeremije, i još neke druge proroke, poput Isaije. Danilo zna, iz ovih proroštava, da će vavilonsko ropstvo trajati sedamdeset godina i da je tih sedamdeset godina gotovo isteklo. Danilo isto tako zna da je preduslov za uspostavljanje Kraljevstva ispovedanje greha naroda Izraela. Pretpostavivši da će odmah po isteku vavilonskog ropstva nastupiti Kraljevstvo, Danilo kreće da moli i da ispoveda grehe Izraela, u stihovima 3-19. U stihovima 20-23, anđeo Gavrilo je poslan Danilu da mu otkrije program i plan Božiji koji će dovesti do Kraljevstva. Kroz igru reči, on obaveštava Danila da se ne radi o sedamdeset godina, već o sedamdeset sedmica godina koje treba da prođu pre nego što Kraljevstvo bude uspostavljeno.

Proroku Danilu je dana slavna vizija o sedamdeset nedelja, ili još bolje, Sedamdeset Sedmica, o 490 godina koje je Bog odredio nad jevrejskim narodom u stihovima 24-27: Sedamdeset je sedmica određeno tvom narodu i tvom svetom gradu da se dokonča prestup i da se prestane s gresima, te da se izvrši pomirenje za bezakonje i uvede večna pravednost, i da se zapečati viđenje i proročanstvo i da se pomaže Sveti nad svetima. Zato znaj i razumij: od časa kad je izašla reč da se vrate i sagrade Jerusalim do Mesije Kneza biće sedam sedmica i šezdeset i dve sedmice; i biće opet sagrađena ulica i zid, i to u teskobna vremena. A posle šezdeset i dve sedmice Mesija će biti satrt, ali ne za sebe. I narod kneza koji će doći razoriće grad i svetište. Tada će s potopom doći njegov kraj, a sve do kraja biće rat i određena pustošenja. I načiniće on savez s mnogima za jednu sedmicu; a usred sedmice obustaviće žrtvu i prinos. I na krilu gnusoba doći će onaj koji pustoši, i to do uništenja, i što je određeno, izliće se na pustošnika.

Ukoliko pažljivo studiramo stihove 24-26, otkrićemo da se do kraja stiha 26 nalaze prve 483 godine od 490 godina, i to se već ispunilo u istoriji čovečanstva, a završeno je Prvim dolaskom Isusa Mesije. Međutim, još uvek je preostalo sedam godina ovog proročkog sata koji otkucava nad Izraelom. Tih poslednjih sedam godina često se nazivaju „Sedamdeset Sedmica Proroka Danila.“ Tih sedam godina su upravo sedam godina Velike nevolje.

Pitanje koje sada treba postaviti je: Kada tačno započima Velika nevolja ili šta će tačno učiniti da tih poslednjih sedam godina počne da otkucava? Odgovor nalazimo u Danilu 9:27: I načiniće on savez s mnogima za jednu sedmicu; a usred sedmice obustaviće žrtvu i prinos. I na krilu gnusoba doći će onaj koji pustoši, i to do uništenja, i što je određeno, izliće se na pustošnika.

Kada razložimo ovaj stih dobijamo tačnu sliku onoga o čemu se govori. Prvo, rečenica kojom započinje stih kaže: I načiniće on savez s mnogima za jednu sedmicu. Lična zamenica on, u stihu 27, odnosi se na onoga koji neposredno prethodi ovom stihu, na kneza koji će doći, kojeg nalazimo u stihu 26. Drugim rečima, knez koji će doći, iz stiha 26, i on, s kojim će mnogi sklopiti savez iz stiha 27, jesu jedna te ista osoba; osoba koja je u evangelističkim krugovima danas poznatija pod imenom Antihrist.

Odlomak kaže: I načiniće on, Antihrist, savez s mnogima za jednu sedmicu. Početna tačka poslednjih sedam godina ili početak Velike nevolje jeste potpisivanje Sedmogodišnjeg Saveza između Izraela i Antihrista. Treba potpuno jasno i snažno naglasiti u ovom trenutku da nije Uzdignuće Crkve događaj kojim započima Velika nevolja. Biblija uči, bez ikakve sumnje, da će se Uzdignuće dogoditi neko vreme pre nego Velika nevolja započne. Pa, iako se Uzdignuće dešava neko vreme pre Velike nevolje, ono nije događaj kojim započima Velika nevolja. Uzdignuće može da se desi neposredno pred početak Velike nevolje, ali može da se desi i deset, dvadeset, trideset, ili još više godina pre nego Velika nevolja započne. Uzdignuće može da se dogodi i danas, ali ako se i dogodi, to nikako ne znači da će Velika nevolja početi sutra. Svetska pozornica još uvek nije postavljena za početak Velike nevolje. Iako se Uzdignuće može dogoditi doslovno bilo kad, tačka započinjanja Velike nevolje jeste trenutak u kojem će biti potpisan Sedmogodišnji Savez između Izraela i Antihrista.

U stihu 27 postoje četiri tačke koje su ključne za razumevanje ove studije. Prvo, i načiniće on savez s mnogima za jednu sedmicu. Savez je sačinjen sa mnogima, ne sa svima. Postojaće segment jevrejskog naroda koji će odbiti da ima bilo šta sa ovim savezom. Savez je sačinjen sa mnogima, a to mora uključivati liderstvo Izraela koji imaju moć da potpišu savez ovakve prirode, ali neće biti sačinjen sa svima.

Druga tačka je: a usred sedmice obustaviće žrtvu i prinos. Iako je savez sačinjen da traje sedam godina, biće razvrgnut po isteku polovice tog vremena. Na pola vremena, posle 3 i po godine, savez će biti razvrgnut. Ista ova poenta dana nam je u Otkrivenju 11:1-2.

Treća tačka je: i na krilu gnusoba doći će onaj koji pustoši. Kao posledica razvrgavanja saveza i prestanka žrtvenog sistema, pustošenja i gnusobe doći će na narod Izraela. Reč gnusoba na hebrejskom se odnosi na „slike“ ili „idole,“ a to znači da će lik Antihrista biti postavljen u Hramskoj građevini. Isto ovo nam se kaže u Danilu 12:11 i u Mateju 24:5. Sam lik zveri je progovorio u Otkrivenju 13:14-15. Pustošnik je Antihrist i on će prouzročiti pustošenje koja će doći na Jerusalim.

I četvrta tačka je: i to do uništenja, i što je određeno, izliće se na pustošnika. Fraza i to do uništenja, jeste hebrejska reč koja znači „dovršiti“ ili „dovesti do kraja.“ Reč određeno, znači „ono što je dekretom unapred odlučeno,“ jer događaji o kojima se govori u Danilu 9:27 su već prorokovani i određeni davno pre Velike nevolje. To se vidi u Isaiji 10:23 i 28:22. Nadalje, fraza isto tako znači da Velika nevolja neće potrajati ni jedan jedini dan duže nego je određeno da traje. Završiće na tačno određeni dan. Ista poenta je učinjena i u Mateju 24:22. Ovo ne znači da će Velika nevolja trajati kraće od sedam godina; već, neće biti dopušteno da traje i dan duže od dodeljenog joj vremena koje iznosi tačno sedam godina. Poslednja fraza je: izliće se na pustošnika. Reč prevedena kao pustošnik može da se prevede i kao „pustoš.“ Ukoliko se prevede kao „pustoš“ onda se odnosi na jevrejski narod tokom druge polovine Velike nevolje, kada će gnev biti izliven na opustošene. Ukoliko se prevede kao pustošnik, onda se odnosi na Antihrista i na njegovo uništenje po Drugom dolasku na poslednji dan ovih Sedamdeset sedmica.

Još jednom, čin kojim će da započne Velika nevolja jeste potpisivanje Sedmogodišnjeg Saveza. Ovaj Sedmogodišnji Savez sagledan je u Danilu sa ljudske tačke gledišta. Sa ljudske tačke gledišta, biće to Sedmogodišnji Savez koji neće trajati onoliko dugo koliko je bila namera da traje.

 

B. Isaija 28:14-22

Božije gledište na ovaj savez vidimo u ovim stihovima. Božija perspektiva, onih mnogih koji su ušli u ovaj savez, dana nam je u stihu 14: Stoga čujte reč Gospodnju, vi ljudi podrugljivi što vladate ovim narodom koji je u Jerusalimu.

Bog ove mnoge, lidere Izraela, koji su ušli u savez, naziva podrugljivcima. On ih vidi kao ljude podrugljive, ne kao ozbiljne vođe.

Stih 15 daje nam razlog zašto ih Bog smatra podrugljivcima i takođe nam daje Božiju tačku gledišta na ovaj savez: Jer rekoste: Sa smrću smo savez sklopili, i sa Šeolom napravili sporazum. Kad prođe bič potopni, nas sustići neće; jer od laži sebi načinismo utočište i u prevaru se sakrismo.

Kroz živopisne termine ovde možemo da uvidimo zašto Bog te lidere naziva podrugljivcima. Očigledno je da je liderstvo Izraela ušlo u ovaj savez kako bi postiglo određenu meru sigurnosti i kako bi izbeglo bič potopni. Govorna figura potopa, kada se koristi simbolično, uvek označava vojnu invaziju. Stoga će liderstvo Izraela, ulazeći u ovaj savez, verovati da su sigurni od bilo kakve nadolazeće vojne invazije. Međutim, Bog im objavljuje da to nije savez sa životom, nego savez sa smrću. To nije savez sa Nebom, nego savez sa Paklom. Ne da neće dobiti sigurnost, već će primiti snažnu meru nesigurnosti. Još nešto iz stiha 15; razlog zašto Izrael ulazi u ovaj savez sa antihristom nije zato što su prihvatili antihrista kao svog Mesiju. Ovo je jako uobičajen i pogrešan koncept koji je usvojen među mnogim vernicima. Pisma nam nigde ne kažu da će Izrael prihvatiti antihrista kao Mesiju. To se neće dogoditi. Umesto toga, ući če u sigurnosni dogovor sa antihristom. To je sve što ovaj savez znači. To naravno znači da će se oni pouzdati u antihrista za svoju sigurnost, umesto da se pouzdaju u Boga. Ali, još jednom, nigde u Pismima nema toga da Izrael prihvata antihrista kao svog Mesiju.

Potpuno istu stvar vidimo u Danilu 9:27, a ona se vidi u sledećem kontekstu. Na primer, oni ne mnogi koji će odbiti da imaju bilo šta sa ovim savezom pominju se u stihu 16: Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo, na Sionu ja postavljam kamen, kamen prokušani, dragoceni, ugaoni, temelj čvrsti. Onaj koji veruje u nj, požuriti neće.

Biće jedan segment jevrejskog naroda koji će odbaciti mogućnost da učestuje u savezu. Još jednom, oni koji će sačiniti savez, mnogi, ili većina, uključuje i liderstvo Izraela, ali postojaće manjina jevrejskog naroda, manjina koja će odbiti da ima bilo šta sa tim savezom. Oni neće biti ni u kakvoj žurbi da uđu u to, niti će sebe da identifikuju sa tim savezom.

Potom, u stihovima 17-22, nalazimo ista tri rezultata kao i u Danilu 9:27. Prvo, u stihovima 17-18, savez je razvrgnut, a onda sledi vojna invazija koju su se nadali izbeći: I uzeću pravdu za meru, a pravednost za visak; i tuča će pomesti utočište laži, a vode će preplaviti skrovište. I opozvaće se vaš savez sa smrću, i vaš sporazum sa Šeolom održat’ se neće. Pa kad prođe bič potopni, njime ćete biti izgaženi.

U stihu 18, kao i u Danilu 9:27, savez će biti razvrgnut u jednom trenutku, tokom trajanja Velike nevolje, precizno, tačno na sredini Velike nevolje i biće, kao šta to Isaija kaže, opozvan.

Drugo, pustošenja koja će pasti na jevrejski narod opisana su u stihovima 19-20: Kad god prođe, dohvatiće vas. Jer prolaziće jutro za jutrom, danju i noću. I biće straha, samo da bi se razumela poruka. Jer prekratka je postelja da se čovek pruži, i preuzak pokrivač da se umota.

Umesto da imaju sigurnost, imaju nesigurnost; umesto da budu izuzeti od vojne invazije, sada su predmet i meta vojne invazije. U stihu 20, ova nesigurnost je opisana kao zastrašujuće neugodna i ilustrovana je na dva načina. Prvo, ona je kao čovek koji pokušava da se pruži na krevetu, a krevet je prekratak za njega. Drugo, ona je poput čoveka koji hoće da se umota u ćebe kako bi se zaštitito od hladnoće, ali ćebe je preusko da prekrije njime celo telo. Na mesto sigurnosti, nalazi se nesigurnost. Na mestu udobnosti, nalazi se nelagoda.

Treći rezultat je gnev Božiji, koji je naglašen u stihovima 21-22: Jer ustaće Gospod kao na gori Peracimu, razgneviti se kao u Givonskoj dolini, da izvrši svoje delo, svoje delo čudnovato, i obavi svoj posao, svoj posao neobični. Zato sad ne budite podrugljivci, da okovi vaši ne postanu jači; jer od Gospoda, Gospoda Nad Vojskama, čuh i za uništenje određeno svoj zemlji.

Stari zavet nam daje mnogo imena za ono šta sada poznajemo pod imenom Velika nevolja, a u stihu 21, nalazimo dva takva imena: Jahvino delo čudnovato i Jahvin posao neobični. Ova dva neobična imena su dana upravo zbog reči kojim završava stih 22: jer od Gospoda, Gospoda Nad Vojskama, čuh i za uništenje određeno svoj zemlji. Ova odredba o uništenju sadržana je u Knjizi sa Sedam Pečata iz Otkrivenja 5.

Kako koji pečat biva razlomljen, kreće razaranje strahovitih razmera na zemljinoj površini i uništenje stanovništva zemlje. Do vremena u kojem će Velika nevolja biti pri kraju biće uništeno između dve trećine i tri četvrtine zemljine površine i jednaki procenat stanovništva zemlje.

Stoga, još jednom, istu poentu koju čini Danilo 9:27, čini i Isaija. Događaj kojim započinje Velika nevolja jeste potpisivanje Sedmogodišnjeg Saveza između liderstva Izraela i Antihrista. Jednom kada savez bude potpisan Velika nevolja započima i odredba o uništenju i razaranjima biće izdana od samog Boga.

 

III. JEVREJI U VREMENU VELIKE NEVOLJE

Proroci Starog zaveta imali su da kažu jako puno toga o temi kojom se bavi ova studija. Međutim, zbog vremena i prostora, mi ćemo ovde pokriti samo četiri ključna odlomka: Jeremija 30:4-7; Matej 24:15-22; Otkrivenje 12:1-17; i Zaharije 13:8-9.

 

A. Jeremija 30:4-7

A ovo su reči što ih Gospod kaza o Izraelu i o Judi. Ovako naime veli Gospod: ‘Čusmo glas straha, prepasti, a mira nema. Raspitajte se sad i razvidite: može li muškarac roditi? Zašto onda vidim kako se svaki muškarac rukama svojim drži za bedra svoja kao rodilja? I zašto su sva lica postala bleda? Jao! Jer velik je ovaj dan, slična mu ne bȋ. I to je vreme nevolje za Jakova, ali će se spasiti od nje.’

Iako nam Biblija daje mnogo imena za Veliku nevolju, ime koje je ovde navedeno, povezuje direktno Veliku nevolju sa jevrejskim narodom: vreme nevolje za Jakova. Istina je da će svi ljudi patiti tokom tog vremena nevolje, ali Jevreji će patiti više od svih drugih. Prema Izlasku 4:22, temeljni razlog za to leži u odnosu Izraela sa Bogom, on je Božiji prvorođeni sin, i zbog toga, Izrael prima dvostruko, i blagoslova i prokletstva. Ovaj princip nam je iznesen u Isaija 40:1-2, gde nam se kaže da je Izrael primio dvostruko za sve grehe svoje. Sledeća tri pasusa će jasno pokazati koliko više će Izrael patiti.

 

B. Matej 24:15-28

‘Kada dakle vidite gnusobu opustošenja, prorečenu po proroku Danilu, kako stoji na svetome mestu (ko čita, neka razume): koji tada budu u Judeji, neka beže u gore; ko bude na krovu, neka ne silazi da uzme što iz kuće svoje; a ko bude u polju, neka se ne vraća natrag uzeti haljine svoje. A jao trudnicama i dojiljama u one dane! Molite pak da bežanje vaše ne bude zimi ni subotom, jer će tada biti velika nevolja kakve nije bilo od početka sveta sve dosad, niti će je ikada biti. I kad se ne bi skratili oni dani, ne bi se spasilo nijedno telo. No poradi izabranih skratiće se dani oni. Ako vam neko tada rekne: ‘Gle, Hristos je ovde ili onde, ne poverujte! Jer ustaće lažni hristi i lažni proroci i izvodiće velike znake i čudesa da, bude li moguće, zavedu i izabranike. Eto, prorekao sam vam. Reknu li vam dakle: ‘Evo, u pustinji je!’, ne izlazite; ‘Eno ga u ložnicama!’, ne poverujte! Jer kao što munja izlazi od istoka i bljesne do zapada, tako će biti i dolazak Sina Čovečjega. Jer gde god bude strvine, onde će se skupljati orlovi.’

U vezi sa događajima druge polovine Velike nevolje, u ovom odlomku je od strane Mesije pomenuto osam stvari. Prvo, On ovde govori o tačno određenom događaju iz stiha 15 koji će obeležiti početak druge polovine Velike nevolje. Isus daje upozoravajući znak za one Jevreje koji budu živeli usred vremena Velike nevolje: ‘Kada dakle vidite gnusobu opustošenja … kako stoji na svetome mestu. Gnusoba opustošenja će uključivati dve faze. Prva faza će se dogoditi kada Antihrist preuzme jevrejski hram, zasedne u Svetinju Nad Svetinjama i proglasi sebe jedinim pravim bogom (II Solunjanima 2:3-10). Druga faza se događa kada Lažni Prorok načini lik Antihrista i postavi ga u Svetinju Nad Svetinjama (Otkrivenje 12:13-17; Danilo 12:11). Ovo će biti signal da je započela druga, još strašnija i još gora polovina Velike nevolje.

Drugo, u stihovima 16-20, Gnusoba Opustošenja biće signal za Jevreje da beže iz Zemlje Izraela i da to učine odmah i u žurbi! Ovo bežanje je zabeleženo i u Otkrivenju 12:13-17. Ceo ton ovog odlomka je naglašavanje hitnosti, potrebe za brzinom i žurbom, bez da se i sekunda izgubi pri tome. Ukoliko se neko nađe na krovu kuće, nikako sebi ne bi trebalo da dozvoli nekoliko minuta da siđe niz merdevine, da uđe u kuću i da uzme bilo kakvu ličnu vrednost. Zapravo, čim mu noge dodirnu tlo, treba da beži iz Izraela. Ili, ako ore na polju i čuje o ovim dešavanjima, ne treba da sebi dozvoli ni nekoliko minuta da ode do nastambi gde provode dan kako bi uzeo čak ni kaput. Sa mesta gde je vršio oranje, treba da beži iz Izraela. Naglasak je na hitnosti i brzini prilikom bežanja.

U stihu 20, upućuje ih se da mole, da kada se ovi događaji počnu dešavati, a dešavaće se zasigurno, to ne bude zimi niti na dan Šabata. Zašto ne zimi? U Izraelu zimi jako retko pada sneg, pa koji je problem ako se sve to desi zimi? Razlog za ovu molitvu je taj što će Jevreji bežati prema planinama na istoku. Ima više razlika između Sjedinjenih Američkih Država i države Izrael. U Sjedinjenim Državama kiša pada kroz sva četiri godišnja doba: leto, jesen, zimu i proleće. Ali, to nije tako u Izraelu, gde kiše počinju da padaju krajem oktobra. Kiši kroz novembar, decembar, januar i februar, a u martu kišna sezona lagano prestaje, da bi polovinom aprila kiša potpuno stala. Od sredine aprila do sredine oktobra, kroz celu zemlju ne padne ni jedna kap kiše. Još jedna razlika između Sjedinjenih Država i Izraela jeste način izgradnje puteva. Kada se u Americi gradi put i dođe se do vodenog sliva, čak i ako se radi o presušenom vodenom slivu, preko tog mesta se izgradi most. To nije slučaj u Izraelu gde se putevi utabaju u te slivove i onda gde je potrebno opet izađu iz njih. Ovi vodeni slivovi se tehnički nazivaju wadis (gazišta). Ova gazišta su preko celog leta, a i jedan deo zime, u potpunosti suva. Međutim, u zimskim mesecima, kada kiša počne da pada u planinama Izraela, voda se sjuri niz ova gazišta ili vodene slivove noseći na tone kamenja i šljunka i ispirući načinjene puteve, ubijajući sve što se nađe na putu tim bujicama. Izraelci uživaju hodati i planinariti po ovim gazištima jer je to izuzetno slikovit krajolik i donekle podseća na minijaturni Grand kanjon. Jako često hodaju i u jesenjim mesecima ne shvatajući da je otpočela kišna sezona. Možda kiša i ne pada tu gde se oni nalaze, ali na drugim mestima počnu kiše. Pre nego i shvate šta se dešava nađu se preplavljeni vodom, kamenjem i šljunkom. Svake jeseni, u novinama iz Izraela možete pronaći izveštaje o sličnim dešavanjima. Poprilično živ primer za ovo što govorimo desio se pre nekoliko godina kada je grupa turista iz Francuske šetala jednim od tih gazišta da bi stigli do grada koji se zove Petra. Nije padala kiša na mestu gde su se oni nalazili, ali je počelo da kiši na drugim mestima. U roku od pola sata, tridesetosam od tih četrdeset francuskih turista se utopilo. Samo iz ove nesreće se lako da videti zašto bi Jevreji trebali moliti da njihovo bežanje ne bude zimi. Kada budu bežali, Jevreji će bežati upravo kroz ova gazišta. Ukoliko se sva ta dešavanja obruše na njih zimi njihovo bežanje biće u mnogo čemu itekako otežano.

Takođe su ohrabreni i da mole da se njihovo bežanje ne dogodi na sam dan Šabata. Zašto ne na dan Šabata? U Izraelu, sav javni prevoz na taj ne radi i ništa ne vozi, ni vozovi, ni autobusi. Ukoliko tog dana nemate svoje prevozno sredstvo, bežanje će biti itekako otežano. Primer za ovaj problem očigledan je u slučaju Jom Kipurskog rata iz 1973. Arapi su napali na sveti dan, kada javni prevoz doslovno ne postoji. Ovo je izuzetno otežalo mogućnost Izraela da svoje mobilisane snage dovede do linija fronta. To je razlog zašto su podstaknuti da mole da se njihovo bežanje ne dogodi na Šabat.

U stihovima 21-22, razlog za bežanje je opšte svetski anti semitizam. Opšte svetsko progonstvo Jevreja počeće izuzetno rano i ozbiljno i produžiće se i kroz druge 3 i po godine. Izrael će preživeti, ali biće uvelike smanjen brojčano.

Stihovi 23-28 su posebna poruka upućena verujućem Ostatku unutar Izraela, upozorenje za njih da ne trče za glasinama da se Mesija vratio, niti da izlaze iz svojih skloništa. Kada se Mesija uistinu vrati, svi će moći da Ga vide, jer biće to poput svetla munje koje će obasjati svet. I dok će svi Jevreji biti praganjani, ovde je poseban naglasak na prevari koja će biti usmerena prema verujućem Ostatku.

 

C. Otkrivenje 12:1-17

Drugi odlomak koji opisuje ovo bežanje Jevreja započinje sa istorijskim pregledom i sažima se u stihovima 1-5: I znak velik pokaza se na nebu: Žena zaogrnuta suncem, i mesec joj pod nogama, a na glavi joj venac od dvanaest zvezda. I trudna viče u porođajnim bolima i mukama rađanja. I pokaza se drugi znak na nebu, i gle: Zmaj, velik, ognjen, sa sedam glava i deset rogova, a na glavama mu sedam kruna; i rep njegov povlači trećinu zvezda nebeskih, i baci ih na zemlju. I Zmaj stade pred Ženu koja imaše roditi da, kad rodi, proždre dete njezino. I ona rodi sina, muško, koji će vladati svim narodima štapom gvozdenim. I dete njeno bȋ uzeto k Bogu i prestolu njegovu.

Ova dva stiha zaokružuju život Mesije od neposredno pre Njegovog rođenja do Njegovog Uznesenja. Jovan na nebu vidi dva znaka. U stihovima 1-2, Izrael je prikazan kao žena zaogrnuta suncem … mesecom … zvezdama. Sve ovo nas vraća na jako poznat Josifov san u Postanku 37:9-11, gde sunce predstavlja Jakova, mesec predstavlja Rahelu, simbol majčinstva kod jevrejskih žena, a dvanaest zvezda predstavljaju dvanaest sinova Jakovljevih, iz kojih nastaje dvanaest plemena Izraela. Ova žena predstavlja narod Izraela, neposredno pred rođenje Mesije.

U stihu 3, Jovan opisuje drugi znak, zmaj, velik, ognjen, a to je Sotona u svom svojem besu. Sedam glava i deset rogova predstavljaju konačnu formu četvrtog paganskog svetskog Carstva, ovde prikazanog pod kontrolom i autoritetom Sotone. Sedam kruna ukazuje na koncept osvajačkog pohoda.

U stihu 4, dva znaka dolaze zajedno. Sotona dovodi celu svoju demonsku vojsku na zemlju, u Zemlju Izraela kako bi pokušao da uništi program Prvog dolaska. Iz ovoga se može razumeti zašto ima toliko snažnog demonskog delovanja u evanđeljima, dok ih istovremeno ima jako malo u Starom zavetu, kao i u izveštajima o događajima koji slede nakon vremena evanđelja.

I u stihu 5, satanski pokušaj da onemogući Prvi dolazak propada i dete, koje je određeno da vlada svim narodima štapom gvozdenim, podignuto je kod Božijeg Trona Uznesenjem sa Maslinske gore.

Nakon ovog istorijskog pregleda, Jovanova vizija ide dalje ka događajima koji će se odigrati usred Velike nevolje, u stihu 6: I Žena pobeže u pustinju, gde imaše mesto od Boga pripremljeno, da je onde hrane hiljadu dvesta šezdeset dana.

Kao u Mateju 24, tako i u Otkrivenju 12; odjednom žena, Izrael, se nalazi u begu, bežeći u mesto koje Biblija jednostavno naziva pustinjom. Iz odlomaka kao što su Mihej 2:12, poznato nam je da je pustinja zapravo tačno određena zemlja Edom i u njoj grad Petra.

Pa, iako nam stih 6 govori da je žena u begu, ne daje nam i razlog za to. Ovo nam je objašnjeno u stihovima 7-12: I nasta rat na nebu: Mihailo i njegovi anđeli zaratiše protiv Zmaja. I Zmaj zarati i anđeli njegovi, i ne nadjačaše. I ne nađe se više za njih mesta na nebu. I bȋ bačen veliki Zmaj, stara zmija koja se zove Đavo i Sotona, zavodnik svega sveta. Bȋ bačen na zemlju, a s njime behu bačeni i anđeli njegovi. I čuh snažan glas gde govori u nebu: ‘Sada nasta spasenje i sila i kraljevstvo Boga našega i vlast Pomazanika njegova! Jer zbačen je tužitelj braće naše koji ih je dan i noć optuživao pred Bogom našim.’ I oni ga pobediše krvlju Jagnjetovom i rečju svedočanstva svoga; i ne uzljubiše život svoj sve do smrti. Zbog toga se veselite, nebesa i vi koji u njima prebivate! Jao vama, stanovnici zemlje i mora, jer đavo siđe k vama s gnevom velikim znajući da vremena malo ima.

Ovi stihovi kao da nam dodatno objašnjavaju već rečeno, ali nam svakako daju i razlog za bežanje Izraela. U stihovima 7-9, Sotona je izbačen iz svog sadašnjeg trećeg prebivališta, iz atmosferskih nebesa, i ograničen je na svoje četvrto prebivalište, na zemlju, za vreme druge polovine Velike nevolje. U stihovima 10-12a, opisana su nam dva rezultata ovih anđeoskih ratova. Prvo, postoji radovanje na Nebu zato što onaj koji optužuje braću jeste zbačen i njegova dozvola za pristup na Nebo je zauvek ukinuta. Ali, drugo, u stihu 12b, ima jedan jao za zemlju, jer Sotona je sada pun besa znajući da je vreme koje mu je preostalo kratko, još samo 3 i po godine.

Stihovi 13-17 nastavljaju tamo gde je stih 6 stao: I kad Zmaj vide da je bačen na zemlju, progna Ženu koja rodi muško. I Ženi behu dana dva krila orla velikoga da odleti u pustinju na svoje mesto gde se, sakrivena od lica zmijina, ima hraniti vreme i vremènā i polovicu vremena. I zmija iz usta svojih ispusti za Ženom vodu poput reke, da je reka odnese. I zemlja priteče u pomoć Ženi: i otvori zemlja usta svoja i proguta reku koju Zmaj ispusti iz usta svojih. I razgnevi se Zmaj na Ženu pa ode i zarati se s ostatkom potomstva njezina, s onima što drže zapovedi Božije i imaju svedočanstvo Isusa Hrista.

Stih 13 nam kaže da će Sotona, jednom kada bude zbačen na zemlju, progoniti ženu, Izrael. Ovaj stih bi trebalo povezati sa stihom 6, jer nam nastavlja davati objašnjenja o begu Izraela u pustinju. Treba ga povezati i sa stihom 12, koji zaključuje da to znači jao za zemlju, jer je Sotona pun gneva i zna da ima još malo vremena, još 3 i po godine.

U stihu 14, izraz dva krila orla velikoga opisuje uspešan beg Izraela u pustinju, gde će biti hranjen jedno vreme i vremènā i polovicu vremena.

U stihu 15, progon je opisan u terminima vodu poput reke, da je reka odnese. Ovo je opis vojne invazije koju je pokrenuo Sotona pomoću koje će Antihrist uspešno preuzeti kontrolu nad Jerusalimom i nad Hramom i počiniće Gnusobu Opustošenja.

Ali, u stihu 16, ova invazija će propasti u svom pokušaju da uništi Jevreje, jer Izrael će uspeti u svom bežanju u pustinju, gde je pobegao upravo od progona invazione armije. Božanska intervencija uništiće invazionu armiju.

Stih 17 zatvara ovaj odlomak, tako što opisuje nastavljanje sotonskog gneva zbog početnog neuspelog pokušaja da uništi Jevreje. Kao i u odlomku iz Mateja, Sotona će tada otpočeti sa ratom posebno usmerenim na verujući Ostatak, jer nam kaže da on sada ide da ratuje sa ostatkom semena žene, i to, s onima što drže zapovedi Božije i imaju svedočanstvo Isusa Hrista. Ovo će uključivati sve vernike Jevreje u tom vremenu, a to znači i onih 144.000 Jevreja koji će objavljivati evanđelje.

Otkrivenje 12 je slika sotonskog progona Jevreja, u svoj žestini toga gneva, tokom vremena Velike nevolje. To će započeti usred vremena Velike nevolje, nakon što bude zbačen na zemlju. On u tom vremenu organizuje sveopštu anti semitsku kampanju sa svrhom da uništi sve Jevreje jednom i zauvek. Ali, ovaj inicijalni pokušaj da se unište Jevreji usred vremena Velike nevolje, završiće tako što će propasti.

Otkrivenje 13 opisuje dva bića koja će Sotona koristiti u svom programu za uništenje Jevreja, a to su: Antihrist i Lažni prorok. Jako je važno uvideti poveznicu između Otkrivenja 12 i 13. U Otkrivenju 12, Jovan opisuje sotonski program i njegovu želju da uništi sve Jevreje jednom i zauvek. Otkrivenje 13 nam pokazuje sredstva pomoću kojih Sotona želi da sprovede ovaj program: dve zveri.

 

D. Zaharije 13:8-9

I dogodiće se po svoj zemlji, reč je Gospodnja, da će dva dela u njoj biti istrebljena i izginuti, a trećina će se u njoj ostaviti. I tu ću trećinu provesti kroz oganj, i pročistiću ih kao što se pročišćava srebro i iskušaću ih kao što se iskušava zlato. Oni će zazvati moje ime, i ja ću im se odazvati. Reći ću: ‘To je moj narod, a oni će reći: ‘Gospod je Bog moj.’

Ovaj odlomak nam daje odgovor na pitanje, „Do koje tačke će Sotona i Antihrist uspeti u svom programu zatiranja Jevreja?“ U holokaustu, pod Hitlerom, jedna trećina jevrejske populacije u svetu je umrlo. Pod gnevom i besomučnim progonstvima, pod kontrolom Antihrista oživotvorenom od samog Sotone, dve trećine jevrejske populacije koji će biti živi na početku Velike nevolje, neće preživeti. Ovo će biti najveće i najintenzivnije progonstvo Jevreja ikada viđeno u istoriji Jevreja.

_____________________________________

Beleška: Za četvrto područje ove studije, o Jevrejima u vremenu Velike nevolje, pročitajte mesijansko biblijsku studiju: MBS 004 – Kampanja Armagedon.

______________________________________

Napomena prevodioca: Za prevod ovog MBS-a prevodio sam Biblijske tekstove iz Engleske verzije NASV – prevoda koja je korištena u ovoj studiji. Pri tome mi je od velike pomoći bila Varaždinska Biblija – izdanje Hrvatskog Biblijskog Nakladnika, 2012.
Koristio sam i Savremeni Srpski Prevod u izdanju Hrišćanskog evangelizacionog centra iz Bačkog Petrovca, kao i prevod Daničić – Karadžić kako bi što vernije tekst prilagodio duhu Srpskog jezika.
 
Prevod: Branko Gotovac 2020.