MBS 149

Dr. Arnold G. Fruchtenbaum

A on im reče: ‘Kad molite, govorite: Oče naš koji jesi na nebesima, sveti se ime tvoje; dođi carstvo tvoje; budi volja tvoja – kako na nebu, tako i na zemlji; hleb naš svagdašnji daj nam svaki dan; i oprosti nam grehe naše jer i sami opraštamo svakom dužniku svojemu; i ne uvedi nas u iskušenje. (Luka 11:2-4)

Nastavljamo sa različitim aspektima o temi molitve. Ova kratka serija, takođe, širi i vodi naša razmišljanja dok molimo. Ova kratka serija nazvana je ‘Komponente i Sadržaji Molitve’. To su zapravo dve glavne kategorije ove studije. Prvo ćemo da govorimo o komponentama molitve, a potom i o sadržaju molitve.

I. KOMPONENTE MOLITVE

Ima devet komponenti koje sačinjavaju molitvu.

A. Obožavanje

Šta je to obožavanje? Obožavanje je zaljubljeno pripisivanje hvale Bogu zbog onoga šta On jeste i zbog onoga šta On čini. Dobar način da se razume šta reč obožavanje (na Engleskom je worship; op. prev.) znači jeste da se upotrebi staro Engleski oblik te reči, a on glasi ‘worth-ship’ (sve šta je vredno; područje vrednosti; op. prev.). Šta je obožavanje? Obožavanje jeste reći Bogu da je On za nas vredan, ispovediti Njemu vrednost koju On za nas ima.

Znači, obožavanje je zaljubljeno pripisivanje hvale Bogu za sve ono šta On jeste i za ono šta On čini. Ovo vidimo u Psalmu 45:1-8; Psalam 138:2; Jovan 4:24 i u Filipljanima 3:3.

Možemo još da istaknemo da obožavanje sadrži u sebi i koncept podložnosti, tako da je zapravo uključen i koncept padanja na kolena. Padanje na kolena i obožavanje jako često idu jedno s drugim upravo zbog prisutnosti elementa podložnosti, a to pridonosi konceptu podložnosti u obožavanju. Primeri za ovo jesu Danilo 3:10; Psalam 95:6-7; Matej 4:9-10 i Dela 10:25.

B. Divljenje

Druga komponenta molitve jeste divljenje.

U Isusovom modelu molitve to je onaj deo kada On kaže ‘sveti se Ime tvoje’. Diviti se Bogu znači slaviti Njega. Postoji mala različitost između Divljenja i Obožavanja. Obožavanje stavlja naglasak u poznanju toga da je Bog vredan i u objavljivanju toga, ali divljenje je jednostavno proslavljanje onoga šta i ko On jeste bez da je uz to nužno vezan koncept vrednosti Njega za nas. Divljenje bi itekako trebalo da bude sastavni deo lične molitve. Upravo to je poanta iz: I Letopisa 29:11; Dela 2:46; 16:25; Jevrejima 13:15 i Otkrivenja 4:11.

Treba da slavimo Boga, kao u primerima kojima nas opremaju Pisma. U vezi sa elementima divljenja u molitvi učimo barem šest stvari zbog kojih bi trebalo da proslavljamo Boga.

  1. Treba da slavimo Boga zbog Njega samog, treba da Ga slavimo zbog toga ko i šta On jeste, kao šta vidimo da se to čini u Psalmu 8:1; 18:3, 31.
  2. Treba da slavimo Boga zbog Stvaranja. Da Ga slavimo dok gledamo svu veličanstvenost i lepotu univerzuma. To je svakako nešto zbog čega bi trebalo da slavimo Boga, kao što ljudi to čine u Psalmu 19; u Psalmu 24; Psalmu 29; i u Psalmu 104. To su Psalmi koji slave Boga diveći se Njemu.
  3. Treba da slavimo Boga zbog Njegove Reči. Najdulji Psalam jeste Psalam 119, a tema koja se provlači kroz celi taj Psalam jeste Psalmist koji slavi Boga zbog Njegove Reči.
  4. Treba da slavimo Boga zbog našeg spasenja. Trebalo bi da bez prestanka proslavljamo Boga zato šta smo spašeni od greha, od satane, od pakla, i od ognjenog jezera, a to da ljudi proslavljaju Boga za svoje spasenje vidimo u I Petrovoj 1:1-9 i u Otkrivenju 5:9-10.
  5. Treba da slavimo Boga zbog svega šta On čini za nas, zbog Božijih intervencija u našu korist i za našu dobrobit, baš kao šta to rade ljudi u Psalmu 40:1-3 i u II Korinćanima 1:8-11.
  6. Treba da slavimo Boga zbog drugih ljudi. Kroz poglavlje 16, Poslanice Rimljanima, Pavle proslavlja Boga zbog različitih ljudi koji su imali određene uloge u njegovom životu.

Znači, trebalo bi da kroz divljenje slavimo Boga i to bi trebalo da bude redovan i sastavni deo našeg molitvenog života.

 C. Zahvaljivanje

Treća komponenta molitve jeste Zahvaljivanje.

I zahvaljivanje bi itekako trebalo biti sastavni deo našeg molitvenog života, a vidimo da nas se to podučava na mnogim stranicama Biblije. Psalam 103:2; 136:1 pokazuju nam zahvalno prepoznavanje Božije ljubavi i dobrote. Psalam 118:1; Luka 10:21; Jovan 11:41; Efescima 5:20; Filipljanima 4:16. I Solunjanima 5:18 je izuzetno lep odlomak koji nam kaže da zahvaljujemo Bogu u svim situacijama i okolnostima u kojima se nađemo. Još neki stihovi su I Timoteju 2:1 i Jevrejima 13:15. Ovi stihovi naglašavaju činjenicu da bi zahvaljivanje trebalo da bude komponenta kojoj ćemo pridavati veliku pažnju u našem molitvenom životu.

Osim ovih odlomaka, koji zapravo iznose doktrinu o tome da bi zahvaljivanju trebalo dati veliki značaj u našem molitvenom životu, takođe su nam dati i neki posebni primeri u Pismima gde se ljudi mole i zahvaljuju Bogu čineći zahvalu sastavnim delom svoje molitve. Ovi primeri uključuju Matej 11:25; Jovan 11:41; Rimljani 1:8; I Korinćanima 1:4; Efescima 1:15-16; 5:20; Filipljani 1:3; I Solunjanima 1:2; 3:9; 5:17-18; II Solunjanima 1:3; 2:13 i II Timoteju 1:3. Sve ovo su odlomci koji služe kao primer o velikoj ulozi zahvaljivanja kao sastavnom delu molitve.

D. Ispovedanje

Četvrta komponenta molitve jeste Ispovedanje.

Ispovedanje ili priznanje greha jeste velika komponenta naših molitvi. Ovo nas se podučava u I Carevima 8:47; Jezdra 9:5-10:1; Neemija 9:6-7; Psalam 32:5; 51:3-4, 17; Danilo 9:3-19; Jevrejima 10:32 i u I Jovanova 1:9. Ispovedanje naših greha izuzetno je važan sastavni deo naših molitvi.

E. Podložnost

Peta komponenta molitve jeste Podložnost.

Kao šta vidimo u Psalmu 31:5 trebalo bi da imamo spremnost da se podložnošću prepustimo Božijem autoritetu u molitvi. Podložnost je sastavni deo molitve.

F. Predanje Budućoj Poslušnosti

Šesta komponenta molitve jeste Predanje Budućoj Poslušnosti.

U Psalmu 80:18 vidimo da treba da predamo sebe ne samo sadašnjoj polušnosti, a to je podložnost, već isto tako i budućoj poslušnosti. Učiniti predanje sebe na poslušnost Gospodu u budućnosti isto onako kako to činimo i u ovom sadašnjem vremenu.

G. Posredovanje

Sedma komponenta molitve jeste Posredovanje.

Ovo vidimo u I Samuilovoj 12:23; u Knjizi o Jovu 42:8; Delima 12:5; I Timoteju 2:1. Ova četiri odlomka jasno uče da je posredovanje sastavni deo molitve.

Kao dodatak ovim pozitivnim tvrdnjama prilažemo i primere koji idu uz njih. U Efescima 3:14-19 čitamo o Pavlovom posredovanju za njihovu duhovnu dobrobit, a u Filipljanima 1:9 Pavle posreduje za njihov duhovni rast.

H. Prošnja

Osma komponenta molitve jeste Prošnja.

Ovo nalazimo u Efescima 6:18 i u I Timoteju 2:1.

I. Traženja ili Zahtevi

Deveta komponenta molitve jesu Traženja ili Zahtevi.

Ovde se radi o nekim našim posebnim zahtevima ili traženjima koji su ispravan deo naših molitvi. Ovo nas se podučava u Danilo 2:17-18; 9:16-19; Matej 7:7-12; Dela 4:29-30 i u Filipljanima 4:6.

 

II. SADRŽAJ MOLITVE

Ovu temu ćemo razlagati u četiri celine.

A. Proširenje Sadržaja

Koliko bi zapravo trebao da bude opsežan sadržaj našeg molitvenog života? Jednostavno rečeno, trebalo bi da molimo za sve i za svaku stvar, za sve veliko i za svaki mali detalj u našim životima. Drugim rečima, govoreći o širini sadržaja molitve, tu nema ograničenja. Možemo da se molimo za sve i za svaki detalj našeg života.

 B. Elementi i Obris Sadržaja

Elementi i obris sadržaja naše molitve jesu model molitve. Ovde ćemo da sumiramo šta jeste model. To nalazimo u Luka 11:1-4: I dogodi se, dok je na jednome mestu molio, da mu, kad prestade, reče jedan od njegovih učenika: ‘Gospode, nauči nas moliti, kao što je i Jovan naučio svoje učenike.’ A on im reče: ‘Kad molite, govorite: Oče naš koji jesi na nebesima, sveti se ime tvoje; dođi carstvo tvoje; budi volja tvoja – kako na nebu, tako i na zemlji; hleb naš svagdanji daji nam svaki dan; i oprosti nam grehe naše jer i sami opraštamo svakom dužniku svojemu; i ne uvedi nas u iskušenje.

Ovaj model molitve ćemo da sumiramo u šest elemenata.

  1. Molitva treba da bude adresirana na Boga Oca jer nam kaže Oče.
  2. Treba da posvećujemo Boga, sveti se ime tvoje. Ovo je vreme u molitvi u kojem treba da primenimo one druge stvari koje smo već pomenuli, poput obožavanja i divljenja.
  3. Dođi carstvo tvoje. Ovde molimo za program Carstva. Ovo uključuje buduće stvari. Ovde se molimo za Uzdignuće, ovde se molimo za mir Jerusalima, ovde se molimo za spasenje Jevreja. Deo programa Carstva jeste i da molimo za pojedince; molimo se za pastora, za učitelje koji nas podučavaju Bibliji, molimo se za naše misionare koje podupiremo, molimo se za spasenje prijatelja i naše rodbine koji su još uvek nespašeni.
  4. Hleb naš svagdanji daji nam svaki dan. U ovom delu molitve se molimo za naše lične potrebe. Ovde se molimo za hranu, za izgradnju naših kuća i objekata, za kirije, za automobile, za sve takve stvari.
  5. Peti deo molitve ima veze sa priznanjem naših greha; oprosti nam grehe naše. U ovom trenutku mi primenjujemo I Jovanovu 1:9: Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravde.
  6. Šesti element u ovom nacrtu molitve jeste da se molimo za duhovno ratovanje; ne uvedi nas u iskušenje. Ovde se molimo za duhovnu pobedu nad svetom, nad telom i nad đavolom i njegovim demonskim armijama.

C. Organizacija Sadržaja

Treća stvar u vezi sa Sadržajem Molitve ima veze sa Organizacijom Sadržaja.

Trebalo bi da izbegavamo da molimo nasumično, na jedan potpuno neorganizovan način. Trebalo bi da je naša molitva organizovana, a najbolji primer za organizovanost sadržaja molitve jeste poznata Isusova molitva u Jovan 17. Već smo pre isticali određene stvari u vezi sa ovom molitvom; to da je šest puta adresirao molitvu na Oca, kao i šest pomenutih elemenata koje sve nalazimo u ovoj molitvi. On se moli za učenike da ne budu uhvaćeni u grehe ovog sveta. On se moli za izbavljenje od zloga i drugih elemenata. Molitva je očigledno organizovana i to je oragnizovana u tri glavna dela.

  1. U stihovima 1-8 Isus moli za samog Sebe.
  2. U stihovima 9-19 On moli posebno za jedanaest apostola koji su još uvek sa njim.
  3. U stihovima 20-26 On moli za sve druge ljude, posebno za one koji će doći do spasiteljske vere kao rezultat svedočenja i službe jedanaestorice apostola.

Očigledno je da je Njegova molitva jako dobro organizovana.

Šta se tiče proširenog sadržaja možemo da molimo za šta god želimo, za bilo šta malo ili veliko, pa i za najsitniji detalj u našim životima, i drugo, treba da bude određen model tog proširenog sadržaja i to temeljeno na modelu iz Luka 11:1-4, i treće, dok se krećemo obrisima naše molitve uviđamo da je potrebno da molitva bude organizovana. Ja sam organizovao svoju molitvu temeljeći to upravo na Luka 11:1-4 i nalazim da koje god traženje ja imam ono može da se uklopi u neku od ovih navedenih kategorija. Nema ništa loše u tome da ponekad nasumično pridodamo nešto molitvi ili da molimo na taj način, ali je svakako potrebno da postoji jedna uravnoteženost između nepripremljene molitve i organizovane molitve, a Isus nam jasno pokazuje da je Njegova molitva organizovana.

D. Posebnosti

Koji su posebni elementi u samom sadržaju molitve? Za koje posebne stvari nam Biblija kaže da trebamo da molimo? Sve zajedno ima 20 takvih posebnosti.

  1. Treba da se molimo općenito za sve ljude, kako nas se to uči u I Timoteju 2:1, gde nam Pavle kaže da treba da se molimo za sve ljude posvuda. Ovde je naglasak na svaku vrstu ljudi, jer ne možemo da se molimo za svaku pojedinu osobu na svetu, ali treba da smo spremni da molimo za sve tipove i za sve vrste ljudi.
  2. Trebalo bi da se molimo za Vladare, kao šta to možemo da vidimo u I Timoteju 2:1-2. Trebalo bi da se molimo za svog predsednika bez obzira na našu političku pripadnost, trebalo bi da molimo za vlasti u gradu ili pokrajini gde živimo, za gradonačelnika grada u kojem živimo. Treba da molimo za civilne vlasti i za vladare.
  3. Trebalo bi da se molimo za spasenje Izraela. Ovo je jako važno kada govorimo o molitvi, da molimo za spasenje Izraela. Ovo nas se podučava u Psalmu 122:6; Isaija 62:6-7; Rimljanima 10:1. Ova tri odlomka jasno naglašavaju važnost toga da se moli za spasenje Jevreja.
  4. Trebalo bi da molimo u vezi sa pogrešnim delima nevernika. Umesto da reagujemo negativno prema neverničkim delima protiv nas i tako postajemo ogorčeni u vezi sa tim delima, treba da se molimo u vezi pogrešnih dela nevernika. Ovo nas se jasno uči u Luka 23:34, gde se Isus moli za one koji Ga razapinju, a isto nas se uči i u Delima 7:16, gde Stefan dok ga kamenuju, a to je očigledno delo nevernika, moli baš za spasenje tih koji ga kamenuju.
  5. Trebalo bi da se molimo za naše neprijatelje i za one koji nas progone. Ovo nalazimo u dva pasusa u Pismima.

Prvo je u Matej 5:44-48, gde Isus kaže a Ja vam kažem i na taj način čini to nedvosmislenim. Taj izraz znači da će sada da kaže nešto šta sa sobom nosi autoritativno uputstvo. Molite za svoje neprijatelje. Molitva bez ikakve sumnje uključuje i nevernike. Molite za one koji vas progone. Mi treba da se molimo za one koji nas progone i to treba da traje dok god nas oni progone i muče. Mi treba da molimo za njihovu dobrobit i za utvrđivanje činjenice da mi jesmo deca Božija, i zato šta jesmo istinska deca Božija molimo se za naše neprijatelje.

Drugi odlomak koji nas ovo uči jeste Luka 6:27-28 gde nam Isus kaže molite za one koji vas zlostavljaju. Molite za nam govori o nevernicima, a reč zlostavljaju znači oni koji vas maltretiraju, one koji vas vređaju. Ako ste zlostavljani zbog vaše vere, ako ste vređani zbog vaše vere, molite za one koji su krivi baš za to.

  1. Trebalo bi da molimo za sve svete, za sve naše sudrugove vernike. Ovo treba da radimo prema Efescima 6:18; Filipljanima 1:9 i Kološanima 1:9-11.
  2. Trebalo bi da molimo za nove vernike. Ako je iko u opasnosti da se spotakne, onda su to novi vernici, novi obraćenici na našu veru prema I Solunjanima 3:9-13 i II Solunjanima 1:11-12.
  3. Trebalo bi da se molimo za one vernike koji su pali. Kada vernik doživi pad mi bi trebalo da se molimo za njega prema I Jovanovoj 5:16.
  4. Trebalo bi da se molimo za ljude koji služe. Ovo nas se podučava u I Solunjanima 5:25 i u Efescima 6:19-20. Treba da se molimo za one koji služe. Trebalo bi da se molimo da im se da reč da propovedaju evanđelje. Trebalo bi da molimo da budu neustrašivi u podučavanju, predstavljanju i propovedanju Reči.
  5. Trebalo bi da molimo za naše misionare i za sve koji se trude u evanđelju. To je poanta Kološana 4:3 i II Solunjanima 3:1. Treba da se molimo za misionare i za sve koji se trude u evanđelju.
  6. Trebalo bi da se molimo za radnike. Treba da se molimo da Bog pošalje još evangelista i još misionara. Ovo nam se iznosi u dva odlomka.

Pre svega u Matej 9:38 gde kaže: Zamolite dakle Gospodara žetve da pošalje radnike u žetvu svoju. Treba da molimo za povećanje radne snage u evangelističkim nastojanjima. Ova molitva se odnosi na žetvu spasenja nespašenih.

Drugi odlomak je Luka 10:1-2. U stihu 1 učenici su poslani po dvojica, a u stihu 2 molitva je ista kao i u Matej 9:38, ali poanta je u ovom kontekstu da oni koji se mole za radnike treba da budu voljni i da sami postanu radnici.

  1. Da možemo da vidimo i da se družimo sa posebnim svetima. Ljudi koje poznajemo, sudionici iste vere, od kojih smo odvojeni i želimo da budemo sa njima; to je itekako vredno breme za molitvu. Ovo je poanta u Rimljanima 1:9-12 i u I Solunjanima 3:10.
  2. Trebalo bi da molimo za našu decu prema I Letopisa 29:18-19. Ukoliko imamo decu, Bog nam je dao izuzetno veliku odgovornost i ta odgovornost bi trebala da se nosi posredstvom molitve.
  3. Trebalo bi da se molimo za sigurnost, posebno za sigurnost sudrugova misionara. Ovo nam je vidljivo u II Solunjanima 3:2.
  4. Trebalo bi da molimo za mudrost. Trebamo mudrost kada se suočimo sa raznim situacijama. Moramo se naučiti da se molimo za mudrost.
  5. Trebalo bi da se molimo za patnju. Kada patimo, ili kada vidimo druge kako pate trebalo bi da se molimo vezano za taj aspekt patnje, bez obzira da li smo u pitanju mi ili drugi, kao šta to vidimo u Jakovljevoj 5:13.
  6. Trebalo bi da se molimo u vezi sa bolestima. Ovo nas se uči u Jakovljevoj 5:14-16. U stihu 14 osobi koja je bolesna rečeno je da pozove starešine koji mogu da se mole zbog bolesti. Prema stihu 15 radi se o bolesti koju je prouzrokovao određeni greh. U takvim slučajevima stih 16 obećava da će molitva da bude odgovorena i iscelenje je zagarantovano. Ukoliko je bolest rezultat krhkosti ljudskog bića onda nema garancija da će bolest biti isceljena, ali ukoliko je bolest posledica Božanske discipline, koja je opet rezultat nekog određenog greha i taj greh je sada ispoveđen i starešine mole za bolesnog, onda je u tom slučaju izlečenje zagarantovano.
  7. Trebalo bi da se molimo u sferi kada se nalazimo usred krizne situacije. Ovo nas se podučava u Psalmu 102:17 i u Jakovljevoj 5:14.
  8. Trebalo bi da se molimo za sebe. Imamo svako pravo da se molimo za sebe. Ovo nas se uči i u Starom i u Novom Zavetu. U Starom Zavetu, I Letopisa 4:10 i Psalam 106:4-5, a u Novom Zavetu, II Korinćanima 12:7-8 i u Jevrejima 5:7; ti stihovi stavljaju nas same u molitvenu sliku i pokazuju nam da smo mi itekako valjano breme za molitvu.
  9. Treba da se molimo za Jevreje u iseljeništvu. Reč iseljeništvo (dijaspora) odnosi se na Jevreje koji žive izvan Zemlje (izvan Izraela; op. prev.) U Jeremiji 29:7, rečeno nam je da je molitva za iseljeništvo ispravna molitva. Još određenije govoreći, ovaj stih se odnosi na Jevrejske vernike koji su u iseljeništvu. Kada Jevreji žive izvan Zemlje, a ima mnogo Jevrejskih vernika; zapravo većina Jevreja i Jevrejskih vernika žive izvan Zemlje, ali posebno za Jevrejske vernike treba da se primeni ovaj stih Jeremija 29:7, a oni opet treba da mole za mir mesta gde su se smestili i gde žive. Za one među nama koji su Jevrejski vernici a živimo u Sjedinjenim Američkim Državama, jedna od posebnih stvari za koje treba da se molimo jeste mir za mesto gde sada živimo. Mir za Sjedinjene Države. Jevrejski vernici koji žive u drugim zemljama treba da mole za mir u tim drugim zemljama.

___________________________________________________________________________

Napomena prevodioca: Za prevod ovog MBS-a činilo mi se dobro da prevodim Biblijske tekstove iz Engleske verzije prevoda koja je korištena u ovoj studiji. Pri tome mi je od velike pomoći bila Varaždinska Biblija – izdanje Hrvatskog Biblijskog Nakladnika, 2012.

Koristio sam i Savremeni Srpski Prevod u izdanju Hrišćanskog evangelizacionog centra iz Bačkog Petrovca.

 

Prevod: Branko Gotovac 2020.