„Tako on (Avram) uđe k Agari, i ona zače. A kad vide da je začela, gospodarica njezina bi prezrena u očima njezinim. Tada Saraja reče Avramu: „Krivica moja nek je na tebi! Ja sam stavila sluškinju svoju tebi u naručje, ali otkad vide da je začela, prezrena sam u očima njezinim. Sudio Gospod između mene i tebe!“ Nato Avram reče Saraji: „Evo, tvoja je sluškinja u tvojim rukama. Postupi prema njoj kako je dobro u tvojim očima!“ A Saraja je stade zlostavljati te ova pobeže od lica njezina. No anđeo Gospodnji nađe je kod zdenca u pustinji, kod zdenca na putu za Sur, te reče: „Agaro, sluškinjo Sarajina, odakle dolaziš i kamo ideš?“ A ona reče: „Od lica Saraje, gospodarice svoje, ja bežim.“ Tada joj reče anđeo Gospodnji: „Vrati se svojoj gospodarici i podloži se pod njenu vlast.“: „I reče joj anđeo Gospodnji Tvoje potomstvo silno ću umnožiti, od mnoštva se ni prebrojiti neće!“ I reče joj anđeo Gospodnji: „Gle, trudna si i rodićeš sina; i nadjeni mu ime Ismailo, jer ču Gospod nevolju tvoju. A biće to čovek poput divljeg magareta: njegova ruka dizaće se na svakoga i svačija ruka na njega. I pred licem sve mu braće on će prebivati.“ Tada ona Gospodu koji joj govoraše nadjenu ime: „Ti si Bog koji vidi.“ Jer reče ona, „Zar i ja ovde videh onoga koji mene vidi?“ (Postanak 16:4-13)

ŽENA PORED ZDENCA

Jedna od najvažnijih tema u Svetim Pismima tiče se karakteristika koje postoje u ljudskom srcu.

Pisma nam daju jasan pogled o tome što je unutar ljudskog srca i uistinu je iznenađujuće kada otkrijemo da se suštinski čovek uopšte nije promenio. Običaji i kultura življenja jako su različiti u odnosu na Biblijska vremena, ali ako smo iskreni, prepoznaćemo da su pogreške i osobine srca i dan danas iste.

Pre četiri hiljade godina, bogat i važan nomad po imenu Avram (posle će to ime biti promenjeno u Avraam) poreklom iz Mesopotamije lutao je zemljom Hanaan. Taj čovek bio je vlasnik mnogo stoke i mnogo robova. Njegova žena Saraja (posle će to ime biti promenjeno u Sara) bila je jalova (nije mogla da ima dece) pa tako nije mogla svom suprugu podariti naslednika. U kulturi tog vremena i mesta gde su oni živeli to stanje predstavljalo je uistinu veliki problem. Sara je očajnički tražila rešenje i pronašla ga je u jednoj od svojih robinja, egipčanki po imenu Agara. Ponudila je nju Avramu kao nadomestak za svoju jalovu utrobu, da bi mu tako mogla dati sina kojeg je želio. Na ovaj način, koji je nama u modernom društvu jako teško razumeti, dala je ovoj siromašnoj devojci čast i dostojanstvo o kojem ona nije mogla ni sanjati da će primiti u kulturi vremena u kojem je živela.

Verujem da nam je jasno, robovi su pripadali najnižem društvenom sloju, i to ne samo tada, već kroz čitav tok istorije. Rob nema nikakvih ljudskih prava i jedini njegov značaj ovisi isključivo o tome kako ga vidi njegov vlasnik. On je samo vlasništvo, poput životinje ili stvari.
Kada bi smo samo na tren mogli zamisliti sebe unutar običaja tog vremena, toliko različitog od ovih naših dana, zasigurno bi videli da je Agara, po prvi put u životu počela kušati i uživati dostojanstvo koje je njenom životu donelo smisao i puninu.

Sigurno ćemo misliti da bi ona sada trebala biti sretna, ali nije tako. Kada je zatrudnela, počela je da sa prezirom gleda na svoju gospodaricu i to do tačke da se iz svoje beznačajnosti uzdigla do tačke u kojoj je sebe počela videti boljom od svoje gospodarice u svakom pogledu.

Ponos, skriven u dubinama ljudskog bića razotkriva se ćim stigne priznanje, a sa njim stiže ugledniji i bolji položaj. Da li nalazimo isti ovaj fenomen u ljudima i danas? Itekako, nalazimo ga gde god da pogledamo.

Izaberite jedan od ova četiri Biblijska primera i stavite ga u društveno okruženje. Napravite moderni apdejt, ubacujući ime i okolnosti i posmatrajte koliko je samo ponos čvrsto usađen u ljudsko srce:

„Pod trima se zemlja trese, a pod četverim ne može izdržati: pod slugom kad kraljuje i bezumnikom kad se hleba nasiti, pod nevoljenom kad se uda i sluškinjom kad nasledi gospodaricu svoju.“
(Izreke 30:21-23).

Četvrti slučaj mi upravo istražujemo. Iako Agara nije u potpunosti istisnula svoju gospodaricu okusila je njen položaj i to je bilo dovoljno da se zemlja zatrese. Njeni potomci do današnjeg dana tresu ovaj planet.

Kako je ponos samo sladak, ali koliku gorčinu donose njegove posledice u naš život. Kada je počela da živi posledice svog ponosa, pobegla je od patnje i počela je besciljno lutati pustinjom. Sarino zlostavljanje dovelo je Agaru u još veću opasnost, a njeno stanje postalo je još gore.
Iako je Agarin stav bio taj koji ju je doveo u nevolju svake vrste, ima jedan koji nije zadovoljan njenim bekstvom. Iako je ona bezvredna robinja i egipčanka kojoj pripada malo ili čak nimalo mesta u planu koji je Gospod počeo rastvarati sa Avraamom i Sarom, veliko srce Gospodnje pokrenulo se saosećajući i učinilo je da On počne da čini za njeno dobro. Anđeo Gospodnji je pronašao. Pogledajmo kako će On tretirati ovu situaciju koja je među najranijim pričama Starog Zaveta.

Pitao je dva pitanja. Prvo je: „Odakle dolaziš?“ Kada ja razmišljam o ovom pitanju, mene ono odvede u priču o izgubljenom sinu. Ja sam često tog sina predstavljao kao grešnika (pojedinca) koji je odlutao daleko od Boga i počeo da živi upropaščujući svoj život. Mislim da je to ispravan način gledanja. Neki drugi ga, međutim vide kao hrišćanina koji je otišao iz očeve kuće i vratio se u ovaj svet. Oba ova načina nemaju zadovoljavajuće i celovito objašnjenje ove usporedbe. Neki segmenti ostaju da vise, uslovno govoreći. Mislim da bi najispravnije bilo gledati starijeg sina kao Jevreja u vremenu Isusa. Njima je upravo priča i ispričana (vidi Luka 15:2-3). Mlađi sin, meni se tako čini, predstavlja Pagane, paganske narode ovog sveta, koji su jako puno zastranili od Oca svih duhova.

Sve ono šta je Gospod, Stvoritelj, dao ljudskoj vrsti u Edenskom vrtu oni su uzeli, da bi potrošili i protračili; zdravlje, snagu, mentalne sposobnosti, osećaje, duhovnost, savršeno okruženje; i to su potrošili i protračili na samo-zadovoljstvo i na svoje egocentrične potrebe, bez i da razmisle o svrsi i razlozima zašto su opšte stvoreni. U usporedbi, mlađi je isprovocirao starijeg na ljubomoru, a Pavle nam kaže da je to misija paganskih vernika (Rimljani 10:19; 11:11, 14).

Agara dolazi iz sličnog okruženja iz kojeg dolazi i izgubljeni sin, iz bezvrednog Egipatskog življenja u atmosferu koja je blagoslovljena od Boga.

Iako je bila rob, sve njene potrebe bile su pokrivene i imala je sigurnost i podršku. Ko može reći šta je Gospod imao spremno za njen život? Bila je na pravom mestu. Anđeo Gospodnji želio je da ona razmišlja o tome šta je ostavila za sobom; jedno mesto kojem je naštetio samo njen ponos i donio joj jad i nevolju. Ona je znala odakle dolazi i jako brzo je odgovorila na prvo pitanje, ali nikakav odgovor nije imala na drugo pitanje.

Drugo pitanje je bilo: „Kamo ideš?“ Hteo je da ona počne razmišljati o svojoj budućnosti. Uistinu, kakav plan je imala? Jako malo ljudi zastane da bi čuli ovo pitanje i žive u svojoj svakodnevnoj rutini koja im ne daje vreme za razmišljanje. Najvažniji njihov cilj je da se nastave kretati, bez da razmisle gde će ih njihove aktivnosti odvesti. Agara je besciljno odšetala u pustinju i jedino šta je privuklo njenu pažnju bio je zdenac koji je zadovoljio njene potrebe za jedan trenutak.

Bez obzira da li se radi o vodi, hlebu, alkoholu, drogama, poslu, studiranju, zabavljanju ili o bilo čemu drugom, izgubljene duše žive kako bi zadovoljile svoje trenutne želje i potrebe. Anđeo Gospodnji uvek tretira sa tim stvarima, kad god ima nameru da pomogne pojedinoj osobi.

On svakako saoseća sa njom, znajuči njeno stanje, i pokazuje zabrinutost zbog opasnosti koje je čekaju, ali Njegova ljubav uvek ima uslove. On joj nije dao mogućnosti ili savet, već joj je naredio da se vrati. Pokajanje je uvek na putu koji vodi u spasenje. Nema leka za nju u pustinji, gde se zatekla. Mora to napustiti i vratiti se u situaciju, gde ima mogućnosti da se razvije plan Božiji za njen život.

Nezavisnost osuđuje i ne donosi nikakvu nadu za pojedinca. Vrati se Avraamu i Sari, ljudima od Boga! Ostavi tu pobunu za sobom! Sada je bilo na Agari da reaguje.

Njegova druga naredba je glasila: „Podloži se!“ Trebala se podložiti mudrom gospodstvu Jedinog koji je znao tačno šta ona treba. Trebala se predati i biti pod disciplinom. Setimo se da je onaj koji joj govori Anđeo Gospodnji, a On je isti jučer, danas i zauvek. Nema načina da se postignu pozitivni rezultati bez da se učine isti koraci.
Kada je vidio da Agara pokazuje saobražavanje sa Njegovom voljom u tom trenutku, Anđeo je primenio savršeni odgovor za njenu dilemu, a sve u skladu sa Njegovom željom za dobrobit ove jadne robinje. Obećanja Božja su „da“ i vera je rođena u njenom srcu. Nakon ovakvog iskustva sa Bogom, niko ne može da ostane isti. Ne samo da se promeni smer kretanja, već se menja i karakter.

Sada dolazimo na samu svrhu ove priče i to je u suštini i razlog zašto imamo Bibliju; da bi nam se otkrio Sin Božiji.

Svi zaključci koje smo preispitali, koraci i uputstva dana Agari, sve je nepotpuno, ako ne vidimo Njega kroz oči duha. Šta je to ona videla? Bežeči sa mesta blagoslova i lutajući pustinjom došla je do mesta gde više nikog nije bilo briga što je ona očajna, izgubljena i sama. Nikog, osim Anđela Gospodnjeg. Iako je ona ostavila sve šta je dobro, Gospod nije ostavio nju da hoda svojim putem. Video je i našao je. Čak i ako Ga nikad pre nije poznavala, ako mu nije znala ni ime kako bi Ga zazvala, sada je sve to saznala. Videla je Onoga, koji je video nju i nazvala Ga „Elroi“ (Bog koji me vidi). Bila je to preobražavajuća stvarnost u njenom životu.

 

Odlomak iz knjige Lowell Brueckner-a “Tražite Carstvo Nebesko”