Narod – rođen za jedan dan

Opiranje Svetom Duhu

Ovako kaže Gospod: Nebo mi je presto, a zemlja je podnožje mojim nogama. Kakvu ćete mi kuću sagraditi? Kakvo mesto počinka za mene? (stih 1). Nakon izgradnje hrama, koji jeste bio čudo drevnog sveta, Solomon je, ipak, ponizno priznao da ta građevina nije vredna da u njoj prebiva Tvorac. Rekao je: Ali, zar će Bog zaista prebivati na zemlji? Pa ni nebesa ni nebesa nad nebesima ne mogu te obuhvatiti, a kamoli ovaj Dom koji sam sagradio! (1. Carevima 8:27).

Kada je mučenik, Stefan, izneo svoj neoborivi argument o načinima na koje se Izrael opirao Svetom Duhu, uključio je i njihovu odanost hramu. Svevišnji, međutim, ne živi u rukotvorinama. Kao što kaže prorok … Zatim je citirao ovaj prvi stih poslednjeg poglavlja Isaijinog proroštva. Dva stiha kasnije, Stefan kaže: Vi tvrdoglavi i nepokorni! Uvek se protivite Svetome Duhu! Isti ste kao vaši praoci! (Dela 7:48-51). Bog je naložio samo podizanje šatora, kako je i podsetio proroka Natana (2. Samuilova 7:6-7). Do Hristove doslovne vladavine na zemlji, nijedna građevina koju Mu čovek podigne nema nikakvog smisla, barem kada je reč o duhovnom značaju.

Isus nije dao nikakva uputstva u pogledu stvaranja bilo kakve institucije na zemljinom tlu; njegovi učenici nisu preduzimali korake u tom smeru. Moguće da je u vreme ranog hrišćanstva bilo prostora koje su vernici iznajmljivali za sastanke, ali većina dokaza o takvim sastajalištima pominje domove. Crkva u nihovoj kući (Rimljani 16:5; 1. Korinćanima 16:19; Kološanima 4:15; Filemonu 1:2). Nisu građene Biblijske škole, nisu formirane institucije, nije uspostavljano centralno mesto upravljanja, nije bilo nekakvog sistema ili programa kojem su ljudi podučavani ili ga sledili. Knjiga Dela opisuje dela Duha Svetog, a učenici su bili vođeni Njegovom moći i kretali su se u pravcu u kojem ih je On vodio.

Stvoritelj sveta, Onaj koji je sve načinio, ne traži materijalne darove. Evo šta On hoće: Ali ovo će mi biti milo: onaj ko je ponizan i skrušenog duha, ko drhti pred mojom rečju (stih 2). On traži ljude, tačnije, pojedince, koji su ponizni i imaju strah od Boga. Daj Mu to i zadovoljićeš Njegovo srce. Od takvih je sačinio Ostatak, u Isaijino vreme; od takvih danas izgrađuje Svoju crkvu. Njegova pažnja usmerena je na ljude, ne na stvari i razvoj „dela“, osim ako se ne radi o delu u čovekovoj nutrini. Neverovano je koliko daleko čovek crkve može da zastrani u odnosu na prvobitni plan – prvi vek hrišćanstva – i da misli da je to normalno. U svojim počecima, crkva je bila čista, smela, primitivna i moćna.

Manjina koja drhti i zla većina

Kroz istoriju, pa sve do današnjih dana, oni koji su ponizni i boje se Boga predstavljaju manjinu, dok većinu populacije čine oni koji su u pobuni protiv svog Tvorca. Uprkos tome, teže da budu religiozni, ali Bog mrzi svako pretvaranje. On govori o čoveku koji, u skladu s ceremonijalnim zakonom, žrtvuje vola, ali ima pagansko srce ubice i prinosi ljudske žrtve. Sladak, ugodan prinos nije prihvatljiv ako dolazi od preljubničke duše. Prinosi u skladu s levitskim zakonima mogli su biti prihvaćeni jedino ukoliko su dati čistog srca. Ova srca su onečišćena poput srca onih koji žrtvuju nečiste živote, kao što su psi i svinje.

Srž zla leži u paloj prirodi čiji su putevi uvek suprotni putevima Božijim. Oni odbijaju da Mu se potčine. Kao što hram sagrađen rukom ne može udovoljiti Tvorcu, tako ni spoljašnje prakse licemera ne mogu opravdati prljavu dušu: Sami su izabrali svoje puteve i uživaju u svojim gadostima (stih 3). Njihova kazna biće u skladu s njihovim grehom … Pa ću im i ja žestoku nevolju izabrati i navući na njih ono čega se plaše. Bili su gluvi za Boga, ignorisali su Njegovu reč i birali zlo … I izabrali ono što mi nije milo (stih 4).

Ostatak iz vremena Isaije, oni koji su se bojali Boga, imali su istu prirodu kao Isusovi sledbenici. On ih je učio da od sveta koji ih okružuje mogu očekivati isto ono što je mogao očekivati Ostatak: Da ste od sveta, sve bi vas voleo kao svoje. Ali, pošto niste od sveta, nego sam vas ja izabrao iz sveta, zbog toga vas svet mrzi … Izopštiće vas iz sinanoge. Štaviše, dolazi vreme kada će svaki onaj koji ubije nekoga od vas misliti da služi Bogu (Jovan 15:19, 16:2). Isaija je rekao istu stvar… Oni koji se boje Boga biće predmet mržnje, odbačeni, a njihova „braća“ će misliti da takvim odnosom prema njima proslavlja Boga.

Reč nas podučava da iznad svega treba da častimo Boga; jer, iako će svet mrzeti i progoniti, oni će biti postiđeni (stih 5). Njegova čast mora biti naš cilj, a Njegova reč mora biti glasnija od buke ovog sveta. Možeš li da čuješ Njegov glas? Slušajte tu buku iz grada, taj glas iz Hrama! To je glas Gospoda, koji svojim neprijateljima uzvraća kako su zaslužili! (stih 6).

Spasenje bez presedana

Stih 7 – Pre nego što oseti trudove, rađa, pre nego što je spopadnu bolovi, sina donosi na svet – predstavlja čudesan kontrast u odnosnu na Ezekijino priznanje iz 37:3, koji glasi: … kao kad dete treba da izađe iz majčine utrobe, a ona nema snage da ga rodi. Izrael ulazi u novo doba, a njegov Bog ima potpunu kontrolu nad svime. To je moćno, suvereno delo koje se nije dogodilo nikad pre u istoriji bilo kog naroda ovoga sveta.

Negde u osvit XX veka, njihov Bog, Jahve, vratio ih je u zemlju iz koje su ih Rimljani isterali 70 godina posle Hrista. Nakon Drugog svetskog rata, kroz čitavu seriju događaja, Englezi su im vratili zemlju, a hebrejski je ponovo postao zvaničan jezik: Ko je za tako nešto čuo? Ko je tako nešto video? Zar se može zemlja roditi u jednom danu? Zar se može narod doneti na svet u jednom času? Tako nešto je bez presedana, ali 14. maja 1948, Izrael je ponovo postao suverena nacija. Gospod je to učinio, i to se ne menja. Uistinu, Izrael je tada po prvi put postao sasvim suveren, računajući od vremena njihovog robovanja u Vavilonu, pre dve i po hiljade godina. Nekih 1875 godina su oni bili lutalice na zemlji, bez svoje domovine.

Nije prošlo bez trudova; bilo je protivljenja i rata, ali je sve to trajalo kratko; A Kći Sionska, čim je osetila trudove, svoju decu rodi (stih 8). Gospod nas podseća na Božiji princip koji ne može zakazati. On nikada ne započinje nešto što neće i završiti: Zar ja majčinu matericu otvaram, kaže Gospod, a ne dam joj da se porodi? (stih 9). Na ovo pitanje postoji siguran odgovor. On neće poništiti nešto što je učinio, a Njegovo delo uvek donese plod. Ono što je najavio, to će biti učinjeno. Upamti, proroštvo sa usana večnog Boga sigurno je poput istorije.

Ovo zadivljujuće proročanstvo sadrži zapovest koje se Hrišćanska crkva, pa čak i sekularne nacije, moraju držati: Radujte se sa Kćeri Jerusalimskom i kličite zbog nje, svi vi koji je volite; silno se s njom radujte, svi vi koji ste zbog nje tugovali (stih 10). Mnogi su tugovali nakon što je istina o nacističkom Holokaustu postala javna. Za vreme progona Jevreja, osetljivi ljudi rizikovali su svoje živote i svoju slobodu da bi pomogli njima i njihovoj deci. Sada je vreme klicanja zbog Jerusalima i slave njegovog Boga.

Sud nad narodima uslediće pre Milenijuma; to će biti dobro za one koji su se radovali s Jerusalimom i pomagali mu dok je patio. U budućnosti, paganskim će narodima iz Jerusalima dolaziti Božija briga i blagoslov: Jer, sisaćete i nasititi se na njenim dojkama utehe, napiti se i nauživati obilja njenog mleka (stih 11). Bog obasipa Jerusalim blagoslovom, a Salem će ponovo značiti mir. Mir će teći kao reka, a slava tog mira proširiće se poput reke koja se izliva … drugim rečima, mir teče, a njegova slava preliva.

Jerusalim, majka svih nas

Da li se obećanje, koje se nastavlja u stihu 12, odnosi i na one izvan Jerusalima, koji ga vole ili se tiče Jevrejskog naroda oko Jerusalima? Meni se čini da će Jerusalim, obilje onoga što će posedovati, održati čitavu planetu; on će biti jedna reka blagoslova koja preliva. Mislima, dakle, da će bogatsvo sveta teći ka Jerusalimu, dok će za uzvrat, Mesijino kraljevstvo iz Jerusalima doneti blagoslov čitavom svetu.

Jerusalim će biti poput majke; obezbediće obilje nege, mira i utehe: Sisaćete, a ona će vas nositi u naručju i cupkati vas na svojim kolenima. Kao što majka teši svoje dete, tako ću ja tešiti vas – utešićete se u Jerusalimu (stih 12-13). To je izvor duhovne radosti koja dolazi iz srca i fizičke snage kkoja dolazi iznutra, čime se prokletstvo okreće u svoju suprotsnost, kao što smo videli u prethodnom poglavlju (65:20).

Ruka Gospodnja obznaniće se njegovim slugama, a njegova jarost njegovim dušmanima (stih 14). Ova rečenica verovatno ne zahteva dodatni komentar; reći ćemo samo da će Ruka Gospodnja biti veoma uočljiva u životima pripadnika Njegovog naroda, kao što će Njegov gnev biti vidljiv na Njegovim neprijateljima. Sledeći stihovi opisuju konačnu srdžbu i sud nad svim ljudima. Svo protivljenje Njegovoj vlasti nestaće u plamenu ognjenog suda. I biće mnogo onih koje je Gospod pobio (stih 15-16).

Armagedonska bitka

Obožavanje idola dostići će takve razmere da će ljudi da se sveštaju i čiste za svoje lažne bogove, izazivajući Božiju ljubomoru. Zavedeni prevarnim srcem, ljudi u svojim umovima sebi stvaraju bogove. To su ljudi koji idu u vrtove iza onog jednog u sredini, koji jedu svinjetinu, pacove i druge gadosti. Možda se sećate da su miševi bili filistejski bogovi; isto tako, sirotinja u Indiji, u svom praznoverju, hrani miševe. Svinje su među Jevrejima oduvek bile simbol nečistog; pomućenog uma, ljudi će u poslednjim vremenima posezati za gadostima da bi se posvetili i očistili.

Isaija prorokuje o Armagedonu. Privučene natprirodnim silama, doći će ptice mesožderke i ješće mesa konja i njihovih jahača, i mesa slobodnjaka i robova, i malih i velikih (Otkrivenje 19:18). Svi će izginuti zajedno, govori Gospod. Znam njihova dela i misli. Dolazim da okupim sve narode i jezika, i oni će doći i videti moju slavu (stih 17:18). Onda videh zver i zemaljske careve sa njihovim vojskama kako su se okupili da ratuju (Otkrivenje 19:19). I Zaharija je video taj dan: Za boj protiv Jerusalima okupiću sve narode (Zaharije 14:12).

Jevreji koji žive u neveri i pobuni doživeće pokolj, pre nego što Gospod bude intervenisao da bi spasao Ostatak. Među preživelima će biti i Pagana; oni će ući u Milenijum i videće Njegovu slavu. Svedoci će ići u svim pravcima, u susret mnogim narodima, od kojih se neki pominju: Taršiš u Španiji, Pul i Lud u severnoj Africi, Tuval u sveroistočnoj Maloj Aziji i Javan u Grčkoj. Svedoci će objaviti Božiju slavu dalekim narodima koji nisu čuli za mene, ni videli moju Slavu (stih 19).

U jednom od skorašnjih poglavlja, videli smo Jevreje kako se vraćaju brodovima (60:9). Sada ih vidimo kako pristižu, koristeći sve vidove kopnenog prevoza – konje i kočije, mazge i taljige – za povratak u Jerusalim. Pagani će ih dovesti kao prinos Gospodu, kao kada Izraelci u čistoj posudi donose žitnu žrtvu u Dom Gospodnji (stih 20). On će, pak, uzeti neke od njih da budu sveštenici Leviti u milenijumskom hramu (stih 21).

Milenijum će biti početak vernog obožavanja Gospoda od strane izraelske nacije, što će se produžiti i tokom perida novog neba i nove zemlje. Za vreme Hiljadugodišnje vlasti, rodiće se potomstvo koje će ući u večnost i zauvek obožavati u prisustvu Božijem. Ime Izrael neće izumreti ni nakon što otkupljeni uđu u Novi Jerusalim (stih 22). Na kapijama grada biće urezana imena dvanaest plemena sinova Izraelovih (Otkrivenje 21:12). Osim Jevreja, svi ljudi će dolaziti da se poklone preda mnom, govori Gospod (stih 23).

Prešavši Crveno more, Izraelci su se osvrnuli za sobom i ugledali leševe Egipćana na morskoj obali (Izlazak 14:30). Oni koji će ući u Milenijum, napominje Isaija, moći će poslednji put da pogledaju tela prokletih, onih koji su se pobunili protiv Gospoda i koji su stradali u Armagedonu. S ovom napomenom dolazi i podsećanje da to nije njihov kraj: … čiji crv ne umire i čiji se oganj ne gasi, koji su ogavni svim ljudima (stih 24). To je upozorenje s kojim Isaija završava svoje proroštvo. Isus je koristio slične reči kada je ukazao na primer večno-goruće deponije izvan Jerusalima. Kao i Isaija, Isus je upozorio na užasnu večnu kaznu za osuđenog grešnika – takav će zauvek goreti u Ognjenom jezeru.

Isaija nam daje pouke o svom vremenu i prorokuje buduće događaje, od kojih su se mnogi već desili. Detaljno je prorokovao o životu i vladavini Mesije; dobar deo toga već se zbio za vreme Njegovog Prvog dolaska. Svet sada čeka doslovno ispunjenje Njegovog Drugog dolaska. Prorok nas je proveo kroz Hristovu vladavinu u Milenijumu, zatim kroz večnost sa svojim Novim nebom i Novom zemljom.

Isaijina služba ima poseban uticaj na nas, koji danas živimo, jer ne moramo da gledamo daleko u prošlost da bismo videli kako njegovo poslednje poglavlje živi pred našim očima. Mi možemo videti da smo svedoci rađanja nacije za jedan dan … 14. maja 1948. Još koliko je vremena preostalo do kraja Vremena pagana i do nastupanja poslednjih sedam godina iz Danilovog proroštva? Nakon tog vremena, koje uključuje i Veliku nevolju, Izraelov ostatak i preživeli Pagani ući će u Milenijum, a Hrist će doći sa Svojom Crkvom da vlada sa Siona.

Dok pišem i dok ti čitaš ove reči, u Muzeju Izraela, u prostoru koji se naziva Svetište Knjige, leži kopija Isaijine knjige koja je stara najmanje dve hiljade godina. Svitak je potpuno otvoren, netaknut i, mada verovatno ne bismo bili u stanju da čitamo Hebrejsko pismo kojim je ispisan, govori nama i svetu našeg vremena. Otkriven je na pećinama Mrtvog mora, 1947., godinu dana pre nego što je Izrael postao nacija i danas im je poveren na čuvanje. Jahve, Svetac Izraelov, dao je svetu neverovatan dokaz istinitosti Svoje žive Reči i Svoje vernosti u činjenju da ona postane realnost.

Trebalo bi da se ponizimo i da drhtimo pred Njim.

 

Lowell Brueckner