Gnev, ljubav i molitva

Poglavlje 63

Isaija ima viziju drame koja se odvija poslednjeg dana: Ko je ovaj koji dolazi iz Edoma, iz Bocre, u odeći umrljanoj crvenilom? Ko je ovaj, u sjaj odeveni, koji korača u svojoj silnoj snazi? ’To sam ja, pravednost najavljujem, moćan da spasem’ (stih 1). Očigledno, reč je o Mesiji, koji dolazi nakon pobede nad Svojim i Izraelovim neprijateljima. Edomci, potomci Ezava, Jakovljevog brata blizanca, davnašnji su neprijatelji Izraela. Sličan smer Isaijino proroštvo imalo je i u poglavlju 34, ali obe pripovesti upućuju na konačnu bitku protiv naroda sveta, oličenih u Edomu. Bocra je bila važan grad, koji ne neko vreme pripadao Moavu, ali je u Isaijino vreme bio deo Edoma.

U poglavlju 34, stih 16, data su nam uputstva da tražimo u svitku Gospodnjom i pročitamo, iz čega se vidi potreba za tumačenjem simboličke prirode proročanstva. U ovom poglavlju, vidimo da je Mesija pobednik koji se vraća iz rata, na čijoj su odeći mrlje od krvi poraženih neprijatelja. Njihov poraz je Njegova osveta za patnju Njegovog naroda; ta pobeda je postala njihovo spasenje.

Sledi još jedno pitanje: Zašto ti je odeća crvena kao u onoga ko gazi grožđe u muljači? (stih 2). Pri kraju Otkrivenja, Jovan vidi Hrista kako jaše na belom konju i njegove vojske kako idu za Njim. On sudi i ratuje po pravdi, navodi Jovan. On je Reč Božija, Kralj Kraljeva, Gospodar Gospodara, obučen je u ogrtač natopljen krvlju … On gazi grožđe u muljači žestokog vina gneva Boga Svedržitelja (Otkrivenje 19:11,13,15). Dakle, jasno nam je kada se odvija ova bitka. Ona označava kraj Zveri i Lažnog proroka, do kojeg će doći neposredno pre Milenijuma.

Isaija sada citira Njega: Ja sam gazio grožđe u muljači … U svom gnevu sam ih izgazio i u svojoj srdžbi ih izgnječio; njihova krv poprskala mi odelo i svu sam svoju odeću umrljao (stih 3). Oni koji idu za Njim su u belom, jer osveta je Njegova i samo On otkupljuje (stih 4). Stoga mi moja ruka donese pobedu i moja srdžba me podrža (stih 5). Kako kroz čitavu istoriju tako i na kraju vremena, postoji samo Jedan od kojeg mogu doći pomoć i spasenje. On kaže da Mu je pomogla Njegova srdžba; Njegov gnev je ključan za pravednost i spasenje. Kada bi On bio ravnodušan ili apatičan, to bi bilo katastrofalno za Njegovog kraljevstvo i sve njegove žitelje.

U svom gnevu izgazih narode, u svojoj srdžbi ih izgnječih i njihovu srdžbu izlih na zemlju (stih 6). Neprijatelji Boga i Njegovog naroda posrnuli su pod Njegovim udarcima; On je taj koji ih je doveo do njihovog kraja, donoseći poslednji sud zemlji. Već smo uočili tu činjenicu, ali Isaija je posebno naglašava u narednom paragrafu; ta činjenica je Njegov gnev i osveta nad Njegovim neprijateljima, delo Njegove ljubavi i spasenje Njegovog naroda.

Pričaću o delima ljubavi Gospodnje. Njegova ljubav nikada ne posustaje i nikada ne nestaje. Sav blagoslov koji je primio Njegov narod … Njegova velika dobrota, kaže se u tekstu … Sve to je iskazao u svojoj samilosti i mnogim delima ljubavi (stih 7); ni iz jednog drugog razloga. S obzirom na njihovu nesavršenost, bilo koji drugi razlog doveo bi narod u poziciju nesigurnosti i sumnje.

Mislim da značaj narednih iskaza zahteva da budu doslovno navedeni. On reče: ’Da, oni su moj narod, sinovi koji me neće izneveriti.’ I postade njihov Spasitelj u svim njihovim nedaćama. Nije ih spasao nikakav glasnik, ni anđeo, nego sam On. U svojoj ljubavi i samilosti ih je otkupio (stih 8, 9). Ako je On rekao: Da, oni su moj narod, onda i oni i mi možemo znati: da, pripadamo Njemu. (Pripadamo Mu kao ‘deca koja ne greše’; videti Psalam 44:17 i 1. Jovanova 5:18).

Anđeo Njegove prisutnosti je starozavetni termin za Isusa Hrista; On je postao naš spasitelj. On je uzeo naše grehe i danas stoji kao veran Prvosveštenik koji vrši pomirenje za grehe naroda … saoseća s našim slabostim … Zato on i može sasvim da spase one koji njegovim posredstvom prilaze Bogu, jer zauvek živi za njih i posreduje (Jevrejima 2:17; 4:15; 7:25). On naše boli i slabosti nosi kao Svoje.

Mojsije je posredovao pred Bogom kada je Gospod zapretio da će zatrti narod. Ukazao je na Egipćane i na to kako bi oni videli uništenje Izraelaca; zaključili bi da im je Bog Izraelov nije veran. Kad god se oni pobuniše i ražalostiše njegovog Svetog Duha, On postajaše neprijatelj Izraelaca koji se bori protiv njih. Zatim, On se seti ‘davnih dana, Mojsija i njegovo naroda’. Zadvljujuće, ali Mojsijeva molitva ostala je u srcu Gospodnjem i u vreme ropstva i ostaće do kraja vremena!

Božiji duhovni princip važi i danas: Onaj koji je u vama započeo dobro delo, dovršiće ga do Dana Hrista Isusa (Filipljanima 1:6). Setio se kako ih je proveo kroz Crveno more i kako je Duh Sveti radio među njima sve vreme. Njegovo delo s njima bilo je večno, da za sebe stekne večnu slavu (stih 10-12).

Kao konj u pustinji, nisu se spotakli, kao govedima koja silaze u dolinu, Duh Gospodnji dao im je počinak. Tako si vodio svoj narod da za sebe stekneš slavno ime (stih 13-14). Izveo ih je iz Egipta i vodio kroz pustinju; Njegov Duh radio je u njima da bi ih uveo u Obećanu zemlju i trajno nastanio u njoj. Sve ovo nije učinjeno prvenstveno zbog njih, već da bi se Bogu dala slava koja mu i pripada.

Isaija završava ovo poglavlje molitvom svom Ocu na nebesima … u Njegovom prebivalištu svetom i slavnom. Zaziva Ga da pokaže Svoju revnost i moć, kako je to činio u prošlim vremenima. Ovo je molitva probuđenja kakvu mole zabrinuti hrišćani kada ih Bog osvedoči o njihovoj očajnoj situaciji i pokrene da vape Gospodu: Gde su tvoja revnost i moć, tvoja nežnost i samilost? Povukle su se od nas (stih 15).

Njihov odnos sa Ocem nebeskim prevazilazi odnos kakav su imali njihovi praoci Avram i Izrael. Oni nisu tek deca Izraelova. Avram može da se odrekne svog nasleđa, ali Ti si naš Otac; naš Otkupitelj ime ti je od davnina (stih 16). Oni su deca Božija! Isaija se uzdao u to da će Gospod čuvati Svoj narod, jer Bog je taj koji u vama deluje i da želite i da činite ono što je po njegovoj volji (Filipljanima 2:13). Pala priroda se ne boji Bog i ne korača Njegovim putevima. Ako hoće da hodaju s Njim, On mora da vodi i da ih nadahnjuje. Njegov sveti narod čine oni koji su učinjeni svetima i koji biavju zadržani u svetosti kroz rad Svetog Duha.

Došli su neprijatelji Njegovog naroda i izgazili Njegovo svetilište… mesto gde je sve načinjeno i postavljeno po Njegovoj volji (stih 18). Sudeći po okolnostima, oni kao da nisu narod koji je Bog pozvao i kojim vlada (stih 19). Molim te, prijatelju, da pogledaš naše okolnosti i uočiš sličnost. Da li Hrist Vlada? Da li je on Glava Crkvi? Usuđujemo li se nazivati sebe hrišćanima iako ne živimo dostojno tog imena? Budimo narod koji moli Isaijinu molitvu (ona se nastavlja i u sledećem poglavlju) i činimo to očajnički.

Poglavlje 64

O, kad bi nebesa pocepao i sišao! Planine bi se zatresle pred tobom! (stih 1). Crkva je nebeska institucija. Kad god čovek prevlada i ona počne da funkcioniše po ljudskoj moći, mi postajemo manje od onoga što Bog želi da budemo. Vreme je da molimo ovu molitvu – da možemo da vidmo nebesa, ovde, na zamlji. Ne čuvajmo status quo (postojeće stanje)! Hoćeš li imati izgovor ili braniti postojeće stanje? Treba da se stidimo svetaca koji su kroz istoriju crkve molili ovu molitvu.

Zašto ovo kažem? Zbog toga što je naša situacija, u ovom, XXI veku, gora nego njihova onda, a mi, očito, nismo u stanju da to vidimo. Trebalo bi da molimo onako kako su to oni činili, očajni i uplakani, a mi smo ravnodušni i hladnokrvni. Zanemari greh, lažna učenja, mentalitet i načine koji vladaju među nama. Molimo te, Gospode, čuvaj nas od pobožnosti koja samo tako izgleda, a kojoj nedostaje slavna moć Božija – Duh Sveti.

Nije važno da li govorimo o crkvi ili o Izraelu Isaijinog doba. Njegov narod treba da vidi Boga koji čini ono što samo On može činiti… koji pokazuje moć koja nadmašuje elemente zemlje. Planine bi se zatresle … Kao što oganj zapali grančice i čni da voda proključa To je ono što nam treba. A šta je motiv? Da obznaniš svoje Ime svojim neprijateljima, da narodi zadrhte pred tobom! (stih 2). Strah od Boga u društvu zavisi od crkve, kao što je u Isaijino vreme zavisio od Izraela. Kljčni problem Boga je problem s Njegovim narodom; oni treba da budu so zemlje i svetlost sveta.

Imamo prošla vremena kao svedočanstvo činjenice da On to može učiniti ponovo; čak i danas imamo par živih primera koji svedoče o onome što je Bog u stanju da pokrene na molitvu Njegovog naroda: Kada si činio strahotna dela koja nismo očekivali, silazio si i planine su se tresle pred tobom. Zapazite kako Isaija traži još onoga, baš onoga što zna da je Gospod činio u prošlosti.

Od pradavnih vremena niko nije čuo, nijedno uho nije čulo, nijedno oko videlo drugoga Boga osim tebe, koji radi u korist onih koji ga iščekuju (stih 3,4). Pavle čini jasnim da ni najučeniji i najsposobniji ljudski umovi ne mogu pukim ljudskim razumom opažati stvari od Boga. Duh Sveti mora doneti božansko prosvetljenje da bi ih neko mogao čuti i videti: Nego, kao što je zapisano: ’Ono što oko ne vide i uho ne ču i u ljudsko srce ne uđe, to je Bog pripremio za one koji ga vole’ (1. Korinćanima 2:9). Stoga, ostatak, ta neznatna manjina stanovništva zemlje, mora biti narod molitve, moraju biti oni koji jurišaju na nebeske kapije.

Mada pesma kaže: Nije tajna šta Bog može učiniti, stvari od Boga, ipak, za većinu ostaju misterija. Najmoćnija dela koja je Bog ikad video su dela Božija. Bog ne može i nee odbiti iskreno i gladno srce … Oni koji Ga vole, rekao je Pavle, su oni za koje je Bog pripremio dobra dela: Ti priskačeš u pomoć onima koji rado čine ono što je pravo, koji se sećaju tvojih puteva. Oni znaju razliku između Njegovih i čovekovih puteva. Oni ispovedaju i kaju se ne samo za svoje grehe, već i za greh njihove zemlje. Ali, kad si se razgnevio, mi zgrešismo i neprestano grešimo. Kako onda da se spasemo? Svi smo postali kao nečist čovek, a sva naša pravedna dela kao zaprljana krpa (stih 5, 6a).

Svi se sušimo kao list, a naši gresi nas odnose kao vetar (stih 6b). Naš duhovni život izgubio je žar, revnost i ljubav, a naši gresi nas odnose. Oni su odredili pravac i brzinu kojom smo se krećemo. Ima li ikoga ko prepoznaje nedostatak realnosti Boga i ko je voljan da ispovedi broj onih među nama koji su pali? Ako iko to istinski može da vidi, taj će biti osoba koja priziva tvje Ime i trudi se da do tebe dopre (stih 7). Isaija je rekao: Niko.

Jer ti si svoje lice sakrio od nas i pustio da iskopnimo zbog naših greha. A ipak … I pored svega rečenog i priznatog, i dalje može postojati jedno ipak. Hvala Gospodu! Čitaj pažljivo, s molitvom u srcu: Gospode, ti si naš Otac. Mi smo glina, ti si grnčar – svi smo tvoje delo (stih 8). Ova istina je dublja od svih naših neuspeha i ona nam daje nadu. On je grnčar. On je taj koji nas može oblikovati po svojoj volji. On je naš otac. Disciplinovaće nas i voleće nas, sve dok ne postanemo ono što on želi da budmo.

Isaija preklinje da Bog zadrži Svoju jarost… mi bi trebalo da Ga molimo da pogleda na krst i one koji su svu svoju nadu položili u delo Njegovog Sina na krstu … Ne gnevi se prekomerno, Gospode, ne sećaj se naših greha doveka. Pogledaj nas, molimo te, jer svi smo tvoj narod (stih 9). Isaija sada poziva Boga da pogleda razaranja, kao što ga je Jezekilj prizivao da pogleda prismo neprijatelja koje je razastrao pred Gospoda: Tvoji sveti gradovi postadoše pustinje; Sion je pustinja, Jerusalim pustolina. Naš sveti i slavni hram, gde su ti naši očevi iskazivali hvalu, spaljen je ognjem i sve nama dragoceno u ruševinama leži (stih 10,11).

Siguran da Gospod ima uvid u čitavu situaciju, Isaija okončava svoju molitvu s dva pitanja: Zar ćeš se posle svega i dalje susprezati, Gospode? Zar ćeš i dalje ćutati i prekomerno nas kažnjavati? (stih 12). Verovatno si primetio da sam citirao čitavo poglavlje 64, svaki stih. Mislim da ništa nisam izostavio, jer sam želeo da osiguram da zajedno sa mnom razmišljaš o reči nadahnutoj od Svetog Duha, u ovoj moćnoj glavi. Uveren sam da je Bog čuo Isaijinu molitvu i da je ono što se u naše vreme odvija u Izraelu delom rezultat te molitve. On obnavlja Izrael i odgovoriće i na našu molitvu. Oni koji razumeju da ništa ne možemo učiniti bez Hrista i koji su u potpunosti zavisni od njegove moći i vođstva – oni će moliti. Onima koji su spoznali sopstvenu slabost i nesposobnost – njima će molitva biti prioritet broj jedan.

 

Lowell Brueckner