Milost za tuđince i izgnane

Isaija 56

Približilo se Kraljevstvo

Jedna od glavnih tema prethodnog poglavlja bila je glad i žeđ; u Blagoslovima, Isus je objavio: Blago gladnima i žednima pravednosti, jer oni će se nasititi (Matej 5:6). U ovom poglavlju, Bog poziva svoj narod: Držite se pravde i činite ono što je pravedno.

Ovo nisu religiozni ljudi, koji pokušavaju da čine dobra dela i koji sebi postavljaju ograničenja kako bi postigli spasenje. Njegovo spasenje se približilo; oni iščekuju Njegovo izbavljenje i pripremaju svoja srca: Jer blizu je Moje spasenje i Moja pravednost će se uskoro otkriti (stih 1). Moguće je da Isaija ohrabruje Jevreje kojima preti opasnost od Sanheriba, ili pak one koji su izgnani u Vavilon, ali ova poruka se odnosi i na Mesiju koji dolazi, o kojem govore svi proroci. I oni su blagoslovljeni, baš kao i oni koje je Isus blagoslovio u svojim Blagoslovima. Iako ih je puno, poruka je upućena svakome ponaosob: Blago čoveku koji to čini, smrtniku koji se toga drži.

U vreme Jovana Krstitelja, čitav čovekov svet se zaustavio; ostavio je svoje dnevne obaveze i poslove koje je nužno obaviti, kako bi čuo ovog poslednjeg u nizu proroka, koji ga je usmerio na Spasitelja. Ta osoba poštuje subotu, ne oskvrnjujući je ; odmara od svojih poslova i okreće se Bogu, dajući Mu prioritet koji Njemu i pripada i časteći ga, jer On je dostojan. (U izlaganju poglavlja 58, želim više da govorim o Hrišćanskom Šabatu). Takav čovek se kaje i ruku suspreže od svakog zla (stih 2). Radi se o danu koji nosi ogroman duhovni značaj; nema se vremena za bezbrižnost. Jovan je rekao: Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko (Matej 3:2). Sklon sam da verujem da živimo u sličnom vremenu.

Evnuh i tuđinac

Isaija izdvaja dve grupe generalno prezrenih i odbačenih ljudi … tuđinca i evnuha: I neka se nijedan uškopljenik ne požali: Eto, ja sam samo osušeno stablo … Uškopljenicima koji poštuju Moje subote, biraju ono što mi je po volji i čvrsto se drže Moga Saveza, daću u Svom Hramu i unutar Mojih zidina spomenik i ime, što je bolje od sinova i kćeri; daću im večno ime, koje neće biti zatrto (stihovi 3-5).

Biti evnuh značilo je prihvatiti anonimnost, biti lišen potomaka i bilo kakve smislene budućnosti. Zato on kaže: Ja sam samo osušeno stablo … nema cveta, nema ploda. Sve ove nepovoljnosti bivaju međutim, izbrisane onome ko se okrene životu koji je ugodan Gospodu i živi da bi proslavio Njega. Bog će ugravirati njegovo ime, načiniće mu spomenik; neće ga videti samo ljudi njegovog vremena, već će biti upamćen i kroz generacije koje će tek doći. Njegova slava će se, zapravo, produžiti do u večnost.

Neka nijedan tuđinac koji se obavezao Gospodu ne kaže: Gospod će me sigurno odvojiti od svoga naroda … I tuđince koji se obavežu Gospodu da će mu služiti, da će voleti ime Gospodnje i da će mu se klanjati, sve koji poštuju subotu, ne oskvrnjujući je, i čvrsto se drže moga Saveza, dovešću na svoju svetu goru i radošću ih ispuniti u svom Domu molitve (stihovi 3, 6-7a).

Dve tuđinke mi padaju na um dok ovo pišem … Rahava i Rut; jedna je bludnica, a druga Moavka, udovica. Jedna je osuđena na to da umre u Jerihonu, gradu uništenja. Njen život, međutim, biva pošteđen (Isus Navin 6:17), pronalazi svoje mesto u Izraelu (Isus Navin 6:25), udaje se za uglednog Judejina, biva uvrštena među Hristove pretke (Matej 1:5) i njeno ime živi u Novom Zavetu (Jevrejima 11:31; Jakovljeva 2:25). Pripali su joj večni blagoslovi.

Po zakonu, za Rutu, budući da je Moavka, ne bi bilo mesta u Izraelu (Ponovljeni Zakon 23:3); ipak, po milosti, za nju se našlo mesta među Božijim narodom (Ruta 1:16,17). Ona se udaje za uspešnog čoveka iz Vitlejema, Voza (Ruta 4:13), a njeno ime se nalazi u rodoslovu Sina Čovečijeg (Matej 1:5). Svuda, u svakom vremenu, svaki put kada se negde u svetu čita Biblija, ove dve žene bivaju čašćene. Neka danas niko ne kaže: Gospod će me sigurno odvojiti od svoga naroda  ili eto, ja sam samo osušeno stablo. Ti, naravno, osećaš da si bezvredan, ali prihvatajući Njegovu ljubav i blagonaklonost, častiš milost i volju Božiju.

O kako se o predivnom delu Pisma radi! Da li ove reči i u tvoje srce donose toplinu poniznosti kao što to čine s mojim srcem? Dve misli mi dolaze ovih dana: Zbog toga što nam daje da Ga možemo spoznati, mi se zaljubljujemo u Njega. Zbog toga što je najveći deo Njegove ličnosti izvan granica naše spoznaje, ne možemo učiniti ništa više do da Ga obožavamo. Kako je samo veliki naš Bog! Kako je tek veliko Njegovo srce, jer u obzir uzima  odbačenog i tuđina!

Kraljevstvo Božije nije nekakav sistem, ili organizacija, ili institucija, ili skup pravila; to svakako nije posao, ili zgrada. To je dom molitve, mesto zajedništva i sledbeništva, mesto na koje dolazimo da steknemo intimno poznanstvo s Njim. Jer, Moj Dom će se zvati Dom molitve za sve narode (stih 7b). Isus ga je nazivao Kućom Svoga Oca i učio nas da molimo: Oče naš koji jesi na nebesima. Zbog onoga u šta su Jevreji pretvorili Njegov dom – u Njegovo vreme, to je bio samo simbol – Isus je, ljut, očistio hram od trgovine. Dom, žrtve paljenice i klane žrtve, koje se pominju u stihu 7, duhovne su prirode. Petar kaže: Pa se kao živo kamenje ugradite u duhovnu kuću, da budete sveto sveštenstvo, da kroz Isusa Hrista prinosite duhovne žrtve koje su Bogu mile (1. Petrova 2:5).

Pavle uči: Jer Božije carstvo nije jelo i piće, nego pravednost, mir i radost u Svetome Duhu (Rimljani 14:17). Hiljadugodišnje Hristovo Kraljevstvo dovešće ovaj princip do najvišeg nivoa. Kapija grada na Sionu biće otvorena tuđincu, paganu i on će deliti puninu radosti koju baštine Jevreji. Gospod okuplja Izraelove izgnanike, ali isto tako kaže: Pridružiću im i druge pored onih koji su već sabrani (stih 8). Dobri Pastir je rekao: Imam i drugih ovaca, koje nisu iz ovog tora; i njih treba da dovedem (Jovan 10:16). Zato je On okupio stado, sačinjeno od Jevreja i Pagana; njima ne nedostaje ništa što je vredno, zajedno leže na zelenim pašnjacima i kraj voda mirnih.

Slepi stražari i nemi psi

U završnim stihovima ovog poglavlja (stih 9-12), Isaija proročke objave zamenjuje govorom o tekućim događajima. Priča o zverima koje su došle da proždiru, o slepim pastirima i nemim ovčarskim psima. Isus je jadikovao nad ovcama bez pastira. To se odnosi na Jevreje i crkvu, okružene vukovima, bez sposobnog vođstva obojenog ljubavlju. Pavle je bio duboko zabrinut: Znam da će se posle mog odlaska među vas uvući krvožedni vuci, koji neće štedeti stado. Čak će se i među vama samima naći ljudi koji će iskrivljavati istinu (Dela Apostolska 20:29,30). Zamislite situaciju u kojoj su oni koji treba da stražare slepi i u neznanju. I ne treba puno toga da se zamišlja; danas takvih zapravo ima u izobilju. Ne manjka ni nemih pasa-čuvara; oni će biti proglašeni krivima zbog toga što ćute.

J. C. Ryle, biskup Engleske crkve iz 19 veka, u svojoj knjizi Upozorenja crkvama (citiram po španskom prevodu ove knjige), jasno govori o ovome o čemu piše Isaija: Čuvamo sebe od brojnih problema time što zatvaramo oči i govorimo: „Ne vidim nikakvu opasnost“. Lako je zapušiti uši i reći: „Ne čujem ništa ništa“, a pošto ništa ne čujemo, ne osećamo hitnost … Čuvajte se od pretpostavke da nam ne preti nikakva opasnost … (Klonite se toga da podrazumevate) Na čvrstom smo tlu; drugi će možda pasti, ali mi smo bezbedni!

Imajte u vidu da su Gospod Isus Hrist i Njegovi apostoli stalno upućivali na Stari Zavet kao na dokument koji ima isti autoritet kao i Novi. Imajte na umu da su Stari Zavet citirali kao Božiji glas, držeći da je svaka pojedinačna reč nadahnuta … Naoružajmo se, stoga, dubokim poznavanjem Reči Božije. Prionimo na čitanje Biblije više nego ikada i upoznajemo se sa svakim njenim delom …

Ne treba da se ustežemo zbog straha od kontroverzi. Lopov voli pse koji ne laju i stražare koji ne dižu glas uzbune. Đavo je lopov. Ako smo mirni … udovoljavamo njemu i nismo ugodni Bogu … Pavle se bojao lažnog učenja … hteo je da nas pouči da ljubomorno čuvamo zdravu nauku i da se narušavanja istine bojimo više nego gubitka mira. Hristova istina u crkvi je čak bitnija od mira.

Današnjom crkvom vlada nedostatak brige. Do toga dolazi zbog ljubavi prema status-u quo.  Lažni pastiri govore: Sutra će biti kao danas, neizmerno divno. Ne žele da išta poremeti mir njihovih udobnih pozicija. Svi su oni nemi psi – ne umeju da laju, izležavaju se i sanjaju, najmilije im je da spavaju. Vođstvo koje brine samo o plati, prostoru za život, koje, jednom rečju, brine samo o sopstvenom zadovoljstvu: Nezasiti su … najedimo se … Najveći cilj je zavaliti se, opustiti se, zadržati pozitivan stav i uživati u životu.

 

 

Lowell Brueckner