Hiljadu godina slave

Isaija 60

Razmatrajući Isaijina dela, povremeno smo mogli zapaziti kako je neka svoja poglavlja započinjao odobravajućom porukom. Uz nekoliko izuzetaka, a zbog sadašnjeg ili budućeg stanja Izraela, što je spoznavao kroz Duh Gospodnji, Isaija je, pre nego što završi poglavlje, ipak morao da pređe na upozorenje ili ukor. Poglavlje 60 je verovatno najvedrije proroštvo koje se tiče budućnosti Izraelaca. Kakvo samo osveženje donose 22 stiha koja govore o čistim blagoslovima, još više učvršćujući Solomonovu mudru izreku: Gospodnji blagoslov donosi bogatstvo koje nikakva nevolja ne prati (Poslovice 10:22).

Izrael će doslovno postati svetlost sveta

Poglavlje počinje ovako: Ustani, zasvetli, jer tvoja svetlost je došla i Slava Gospodnja te obasjava kao zora (stih 1). Reč je usmerena na Izrael, posebno na goru Sion. Njeno doslovno ispunjenje bi bilo najprirodnije i najlogičnije, posebno u svetlu Isaijinih proroštava koja su se već ostvarila. Upućujem na reč koja se ticala uništenja asirske imperije i koja se ostvarila vrlo brzo nakon što je prorokovana. Imam u vidu i uništenje vavilonske imperije od strane persijske. U ovom drugom slučaju, Duh Sveti je izrekao i ime osvajača, Kira, pre nego što se uopšte rodio. Izučavali smo čitav niz proroštava koja se odnose na Mesiju i koja su predviđala Hristov prvi dolazak; ona su se ostvarila do poslednjeg slova.

Nekoga ko izučava Isaiju jedino lična predubeđenja mogu navesti da, umesto da doslovno uzme njegova jasna predviđanja budućih događaja, skrene u kompleksan lavirint sintetičke teorije. Upravo je to ono što čine amilenijalizam i postmilenijalizam. Reformistički način mišljenja i doktrina nisu bili savršeni; za mene je misterija zašto im tako puno Hrišćana veruje bez ostatka.

Stoga, zaključujemo da će Izrael u budućnosti ponovo biti svetlost narodima. Njegova svetlost biće odsjaj Slave Gospodnje koja ga obasjava. To je Božanska istina, činjenica poput istorijske činjenice, jer izvor ovog otkrivenja nije niko drugi do sveznajući Bog. Proroštvo je izrečeno u sadašnjem vremenu, jer: A vera je pouzdanje u ono čemu se nadamo, osvedočenje o stvarnosti koju ne vidimo (Jevrejima 11:1). Ono što Bog kaže, to će i biti; danas je to izvesno i sigurno. Ovo Jevrejina koji veruje Bogu ohrabruje u njegovim najtežim momentima. Uprkos svim protivljenjima, On se može pouzdati u Jahvino obećanje.

Jer, evo, tama pokriva zelju i gusti mrak narode, ali tebe obasjava Gospod i Njegova Slava se pomalja nad tobom (stih 2). Ovo proroštvo će se ostvariti u vreme kada zemlja bude prolazila kroz najmračnije dane … tokom Velike Nevolje. Božiji narod ne mora o svojim okolnostima da prosuđuje na osnovu onoga što se događa u svetu. Svetlost jače sija u gustom mraku. Rastavni veznik ali poazuje da je, uprkos tami koja sve okružuje, Gospod odlučan da pokaže svoju slavu na onima koji mu pripadaju. Pavle Njegov naum obznanjuje crkvi u Filipima: Da budete besprekorni i čisti, Božija deca bez mane usred pokvarenog i izopačenog naraštaja u kome svetlite kao zvezde u svemiru (Filipljanima 2:15).

Dopustite mi da istaknem kako ova svetlost ne svedoči o nekakvom visokom kvalitetu ljudskog postojanja – o nečemu čemu bi drugi mogli da streme ili što bi mogli postići u ovom svetu. Ona nije ljudska ili svetska, već Božanska i nebeska. Došla im je, obasjala ih je, svedočeći o tome da je Bog stvaran u svom narodu. Njegova slava ih je obasjala i oni Ga slave. Drugi narodi biće privučeni ovom svetlošću koja ih obasjava (stih 3).

Doslovno i poputno isupunjenje Isaijinog nadahnutog otkrivenja čeka Milenijum. Izraelski narod će konačno dosegnuti cilj radi kojeg je izabran još od vremena poziva koji je Bog uputio Avramu. Postaje vodeća nacija na zemlji, a Jerusalim će biti glavni grad, prestonica iz koje će Mesija vladati.

Okupljanje je počelo

Lepu vest iz stiha 4 smo već čuli u 49:22: Oni će ti u naručju doneti tvoje sinove, a tvoje kćeri nositi na ramenima. Ovde se navodi: Tvoji sinovi stižu izdaleka, a kćeri ti nose u naručju. Zamislite kakvu divnu utehu ovo obećanje donosi verujućim Jevrejskim roditeljima koji su bili odvojeni od svoje dece. Pogledajmo nakratko šta se dešava.

Čni se da će, kako se Vreme Pagana bliži kraju, među Jevrejima doći do duhovnog buđenja. Tokom poslednje tri i po godine Danijelove Sedamdesete Sedmice, pojavljuje se 144.000 verujućih Jevreja (Otkrivenje 7:4), da bismo odmah zatim videli ogroman broj obraćenih pagana (Otkrivenje 7:9,13,14). Jevreji prolaze kroz stravičan progon od strane samog đavola, ali Bog interveniše, šaljući pomoć i okrepljenje (Otkrivenje 12). Iz Suda Narodima učimo da će ih paganske „ovce“ podržati u tom vremenu (Matej 25:31-40); očito je da će, sudeći po onome što nam govori Isaija, pagani potajno voditi brigu o Jevrejskoj deci. Posle Velike Nevolje, vratiće ih njihovim roditeljima.

„Okupljanje“ je već otpočelo. Neki mogu odbijati da ga vide, ali sve što treba da učinite jeste da poslušate proroka i postaće vam očigledno: Podigni pogled i pogledaj oko sebe. Događaji s kraja vremena su počeli da se odvijaju, i to se nastavlja. Nakon približno 1875 godina koje su Izraelci proveli bez domovine, nacionalna država Izrael je ponovo realnost. I daljini i dalje postoje veliki problemi, ali to će proći, a slava Božija će se spustiti.

Tada ćeš gledati i ozariti se, srce će ti zakucati i zaigrati Sve je rezultat Gospodnjeg prisustva u Svom narodu i Slave kojom ih je blagoslovio. To je izvor svetlosti i topline koju osećaju u srcu. Uslediće i njihov nacionalni prosperitet, u čemu će im pomoći i more i drugi narodi (stih 5).

Obnova duhovnog i ekonomskog prosperiteta

Jezik proroštva o kraju vremena navodi me na pomisao da će biti uništen dobar deo onoga što je doneo tehnološki napredak 20. i 21. veka i da će životinje i prevoz pomoću njih ponovo postati važni. Karavani kamila stići će u Izrael iz Midjana, Efe i Sabe, donoseći zlato i tamjan za gradnju i služenje u hramu tokom Hristovog kraljevanja.

Ne mogu da kažem hoće li to biti potomci naroda koji je postojao u Isaijino vreme i hoće li oni doći sa iste teritorije. Midjanci su bili Avramovi potomci – Midjan je sin kojeg mu je rodila Ketura – dok je Efa bio jedan od Midjanovih sinova. Midjan je zaposeo zemlju koja se prostirala jugoistočno od reke Jordan. Efa je naselio oblast oko Akapskog zaliva na Crvenom moru. Saba je bila bogata arapska teritorija. Ono što je važnije, svi ovi narodi duhovno će oživeti i doći će u Izrael da slave Kralja. Vesti koje će se objavljivati i oglašvati u to vreme biće dobre; uslediće nakon priznavanja, prihvatanja i čašćenja Hrista (stih 6).

Kedar je bio Avramov unuk, a istoimeni narod živeo je na prostoru između Sirije i Mesopotamije; nevajotski narod je zaposeo čuveni utvrđeni grad Petru. Oni će doneti stada za službu. Moramo objasniti da će, tokom Milenijuma, Jevreji prinositi žrtve u milenijumskom hramu. U poslednjim poglavljima Knjige proroka Jezekilja (40-48) navode se njegove dimenzije i opisuje se sistem žrtvovanja. Ovo zvuči veoma čudno našim ušima, naviknutim na učenja o Vremenu Crkve i Vremenu Pagana.

Biće nam od pomoći ukoliko na ovo gledamo kao na nešto nalik Gospodnjoj večeri, simboličkoj praksi u znak sećanja na smrt Gospoda. Starozavetni Jevrejski svetac razumeo je da krv bikova, ovnova i jaraca ne odnosi grehe. On je prinosio žrtve po veri, išćekujući Jagnje Božije koje će jednog dana doći i odneti greh. U MIilenijumu, simboličke žrtve imaće ulogu da podsete i odaju čast Hristovoj žrtvi (stih 7).

Sion će privući pažnju sveta i daleke narode. Isaija ih vidi kao mnoštvo i raspituje se o njima. S njima će stići brodovi puni Jevreja koji se vraćaju u svoju domovinu, noseći sa sobom sve što su stekli širom sveta. Jevreji su uvek bili poznati kao uspešni poslovni ljudi. U Milenijumu ćemo otkriti da njihova umešnost poslovanja nije imala za cilj da izgrade lična bogatstva, već da im je Bog to umeće dao na dar – da se On proslavi i da služi Njegovim ciljevima. Da, ostrva me iščekuju. Taršiške lađe prve hitaju da izdaleka dovedu tvoje sinove, sa njihovim srebrom i zlatom, u čast Gospoda, tvoga Boga, Sveca Izraelovog, jer te proslavio (stih 8-9).

Svetski lideri slaće pomoć za ponovnu izgradnju zidina Jerusalima. U svom milosrđu i milosti, Bog će preokrenuti vekove opšteg protivljenja tako da će Jevreji zadobiti pomoć i simpatije drugih naroda (stih 10). Kapije će morati da drže otvorenim 24 sata dnevno, svih sedam dana u nedelji, jer će se trgovina koju će voditi svetski lideri odivijati neprestano. Razmišljajte o bogatstvu koje se nagomilava dok se sve ovo događa (stih 11).

U psalmima, 2:9, kao i u tri stiha Otkrivenja, pravedna vladavina Isusa Hrista opisuje kao vladavina gvozdenom palicom. Iako će u Milenijum ući samo pravedni, iako će vladati savršena pravednost, potrebno je da razumemo kako, imajući u vidu generacije koje će uslediti, neće svo stanovništvo zemlje biti pravedno. Ipak, stih 12 glasi: Jer, nestaće narod ili carstvo koji ne budu hteli da ti služe – dokraja će biti zatrti. Biće poslužena brza i stroga odmazda.

Bogatstva svake zemlje, po kojima su neke od njih slavne od svoje najranije istorije, ukrašavaće Hristovo svetilište. To je od početka i bio cilj, jer On je Stvoritelj, Kralj Kraljeva, Gospodar Gospodara. Sve je stvoreno Njemu u slavu i dolazi dan kada će On od zemlje dobiti ono što mu ona duguje. Liban će ga salviti svojim šumama (stih 13). On će hodati po prelepim podovima napravljenim od libanskog drveta.

Potpuni obrat

Kolena neprijatelja saviće se pred imenom Isusa Hrista. Oduvek je slučaj da oni koji mrze Boga mrze i Njegov narod. Ovo je zasigurno važilo za Jevreje, a Isus je rekao da će to biti slučaj i s Njegovim učenicima. Bivši neprijatelji će se pokajati i poniziće se pred Njim i Njegovim narodom. U potpunosti će priznati njegovo vođstvo. Više se neće postavljati pitanje ko ima pravo vlasništva nad Jerusalimom. To će biti prestonica Njegovog naroda, a Sion će biti Njegovo prebivalište. I zvati te Grad Gospodnji, Sion Sveca Izraelovog (stih 14). Isaija Ga još jednom naziva imenom koje mu je bilo otkriveno na početku njegove službe. Njega definiše svetost, pa mora definisati i Izrael i sve one koji su na bilo koji način povezani s Njim.

Isaija nastavlja da pokazuje ogromnu promenu do koje je došlo u odnosu Izraela sa ostatkom sveta: Iako si bio ostavljen i omražen i niko nije putovao kroz tebe, učiniću od tebe večni ponos i radost za sva pokoljenja (stih 15). Prioritet najmoćnijih i najnaprednijih zemlje biće da nahrane Izrael … u slavu njihovog Boga: Tada ćeš znati da sam ja, Gospod, tvoj Spasitelj, tvoj Otkupitelj, Silni Jakovljev (stih 16).

Izrael će biti na vrhuncu svoje slave, veće nego u vreme Solomona, kada je zlato bilo nešto uobičajeno, a srebro nije predstavljalo ništa posebno. Pogledajte kako će se okrenuti ono što je nekada bilo i kako će se uspostaviti njegova slava: Mesto bronze, doneću ti zlata, i mesto gvožđa, srebra. Mesto drveta, doneću ti bronze, i mesto kamena, gvožđa. Izrael će raspolagati bogtastvima, ali njegova duhovna snaga će ih sve nadilaziti: Mir ću ti postaviti za namesnika i pravednost za vladara (stih 17). Neće biti zloupotreba od strane vođstva.

Iz Milenijuma u večnost

Hristovo kraljevstvo karakterisaće mir. Njegove ulice biće bezbedne i danju i noću, a u zemlji neće biti nasilja. Nijedan neprijatelj neće pretiti da napadne, neće se čuti hula. Svoje zidine nazvaćeš Spasenjem i svoje kapije Hvalom. (stih 18).

Može izgledati kao da su proroci u stanju da vide buduće događaje, ali ne mogu jasno da razaznaju gde se jedna situacija završava, a druga počinje. Volja je Božija da jasnoću o tome daje kako vreme prolazi i kako se ovi događaji bliže. Na primer, proroci nisu videli koliki je razmak između prvog i drugog Hristovog dolaska. U ovoj glavi, Isaija opisuje Milenijum; poglavlje je započeo pričajući o slavi Gospodnjoj koja se izliva na Njegov narod, dajući im svetlost, da bi potom, bez da upućuje da prelazi na nešto drugo, počeo govoriti o večnoj svetlosti.

Od stiha 19 pa do kraja glave, Isaija govori o stanju Novog Jerusalima, o čemu je Jovan, 800 godina kasnije, pisao u Otkrivenju, u glavama 21 i 22. Više ti sunce neće davati svetlost danju, niti će te obasjavati sjaj meseca, jer Gospod će biti tvoja večna svetlost … I okončaće se dani tvoje žalosti. Svi iz tvoga naroda biće pravednici i posedovati zemlju doveka … Ja sam Gospod. Kad bude vreme, brzo ću to učiniti (stih 19-22).

Već smo izučavali princip koji važi za naume Božije – Njegov plan može zahtevati puno godina, pa čak i vekove da bi bio formiran. Međutim, kada dođe vreme i sve se nađe na svom mestu, On ga odjednom ostvaruje. Prošlo je četiri stotine godina između Zaveta – vreme u kojem nije bilo proroka, niti reči s neba. Zatim se, odjednom, anđeo ukazao seoskom svešteniku na kojeg je došao red da obavlja službu u hramu.

Prošlo je još trideset godina i Jovan Krstitelj je započeo svoju javnu službu. U periodu od samo četiri godine od njegovog pojavljivanja, zbili su se najveći događaji u istoriji čovečanstva i Isus je uznesen da bi seo zdesna Ocu. Od tada je prošlo skoro dve hiljade godina, ali možemo biti sigurni da se sklapaju poslednje kockice mozaika. Iznenada će doći vreme o kojem je izneo obećanje: Ja sam Gospod. Kad bude vreme, brzo ću to učiniti.

 

Lowell Brueckner