Deset Puta Bolje

Knjiga Proroka Danila

… zatvorili usta lavovima, pogasili silinu ognja …
(Jevrejima 11:33,34)

Poglavlje 1:8-21

Ali je Danilo u svom srcu odlučio da se neće kaljati carevom hranom ni vinom koje on pije. Stoga zatraži od glavara evnuha dopuštenje da se ne kalja. I dade Bog Danilu da nađe milosrđe i smilovanje pred evnuhom. Ali evnuh reče Danilu: ‘Ja se bojim svoga gospodara cara, jer on je odredio vašu hranu i vaše piće. Ta zašto da vidi da su vam lica mršavija nego kod drugih dečaka koji su vaše dobi? Tako biste moju glavu ugrozili pred carem.’ Nato Danilo reče čuvaru kojega je glavar evnuha postavio nad Danilom, Ananijom, Mišaelom i Azarjom: ‘Iskušaj sad sluge svoje na deset dana; pa neka nam daju povrća da jedemo i vode da pijemo. Neka se onda pred tobom pregleda naš izgled i izgled dečaka koji budu jeli od careve hrane, pa učini sa slugama svojim prema onome šta budeš video.’ I on ih posluša u toj stvari te ih iskuša na deset dana. A po isteku tih deset dana oni su izgledali bolje te behu ugojeniji u telu od svih dečaka koji su jeli od careve hrane. Stoga je čuvar odneo njihovu hranu i vino koje su oni trebali da piju te im davaše povrća. A ovoj četvorici dečaka, njima Bog dade znanje i razbor u svakoj knjizi i mudrosti; a Danilo je razumevao sva viđenja i snove. I pošto je isteklo vreme što ga je car odredio da mu ih dovedu, glavar evnuha dovede ih pred Navuhodonosora. I car razgovaraše s njima, i među svima njima ne nađe se nijedan kao Danilo, Ananija, Mišael i Azarja; stoga su oni stajali pred carem. I u svim pitanjima mudrosti i razbora o kojima ih je ispitivao car nađe da su deset puta vrsniji od svih čarobnjaka i gatalaca što ih beše u celom njegovom carstvu. I Danilo ostade do prve godine cara Kira.

Gospod uvek ima nekog spremnog da pomogne onome koji pripada Njemu, od kolevke pa do groba, zapravo, čak i puno pre nego se takav rodi. Osoba koja pomaže čak ne mora ni da bude vernik, ali će u tom području delovanja u kojem ga Bog želi verno činiti ono šta Gospod hoće. Dok je trajala glad, Gospod je utrenirao gavrane da hrane Iliju, a potom je odabrao siromašnu udovicu da ga udomi i da se brine o njemu dok se vreme gladi ne završi. Persijski car Kir, Paganin, ohrabrio je Izraelce da se vrate u svoju zemlju i da ponovno izgrade hram i pomogao je da se finansira ceo taj projekt. Gospod ga je nazvao Svojim slugom.

Moj stariji brat, sada osamdesetogodišnjak, mogao bi se nazvati prosečnim vernikom. Živeći sam sa svojom suprugom koja boluje od Alchajmerove bolesti, svo njegovo vreme i preostala snaga usmerene su u 24 satnu brigu o njoj, kao i u brigu o kući u kojoj žive i o popriličnom imanju koje okružuje kuću. Njegova visoka životna dob ograničava njegove mogućnosti da se brine za bilo šta drugo, pa čak i za to da pokriva osnovne troškove i račune. Dugovi na njegovoj kreditnoj kartici narasli su na brojke sa tri nule, a gume na njegovom pik-ap vozilu potpuno su oćelavile.

Kada je njegova supruga bila mlađa i još uvek dobrog zdravlja čistila je kuću jednog advokata, čoveka koji nije bio nanovo rođeni vernik. Saznavši za stanje u kojem se moj brat nalazi jednog dana mu je taj advokat dao ček na 500 dolara. Potpuno je isplatio sva dugovanja na kreditnoj kartici mog brata i rekao mu je da kupi nove gume, koje je on platio. Supruga tog advokata bila je šokirana i rekla je mom bratu da to šta je njen suprug napravio nema nikakve veze sa njegovim karakterom. Ali, jeste tako, kada god suvereni Gospod stavi Svoju ruku na nekog, taj odjednom postaje poslušan i čini stvari potpuno nekarakteristične za njega, ali potpuno usklađene sa dobrobiti dece Božije.

Pastor crkve, koju pohađa naš sin Stiv i njegova porodica, dobio je dodatni posao čuvara u zatvoru. Svi čuvari u tom zatvoru su znali da jedan zatvorenik tamo prodaje drogu, ali svi su se plašili da bilo šta poduzmu. Taj pastor je ušao tamo, pronašao mesto gde je droga bila skrivena i zaplenio je. Posle, dok je hodao među ćelijama, čuo je zatvorenike kako razgovaraju, dovoljno glasno kako bi ih on čuo, o tome šta bi sve moglo da ga zadesi. Jedan krupni crnac je rekao: ‘Taj beli dečko ne planira da živi još dugo!’

Pre nego je susreo Gospoda taj pastor je bio zavisnik o drogama i razumeo je dobro nesigurnu situaciju u koju se postavio. Unatoč tome, ta šetnja hodnikom između ćelija dovela ga je do toga da zadrhti celom svojom dušom. Pre nego je otišao, okrenuo se i rekao im: ‘Momci, ja protiv nijednog od vas nemam ništa, ali radim svoj posao.’

U svakom zatvoru postoji određeni poredak ‘vlasti’ među samim zatvorenicima, a na samom vrhu se obično nalazi najveća ‘faca’. Sledeći put kada je pastor ušao u taj zatvorski blok zatvorski ‘general’ mu je prišao i rekao: ‘U pravu si, samo radiš svoj posao, i ne brini se. Niko ti neće ništa.’ Ovog puta, dok je hodao među ćelijama niko nije rekao ni reč, bila je tišina.

I dade Bog Danilu da nađe milosrđe i smilovanje pred glavnim evnuhom. Unutar utvrde idolopokloničkog Vavilona, Gospod je dotakao srce važnog službenika a na korist Jevreja tinejđera kojeg je Bog jako voleo (9:23; 10:11,19). Kada osoba žudi i odlučna je da ugodi Gospodu, u kojim god okolnostima da se nađe, Gospod će omogućiti posvećenje te osobe. Nema te situacije koja bi bila toliko bezbožna da onemogući upad Svemogućeg.

Ovde imamo jednog mladića koji se nalazi jako daleko od pobožnog uticaja koji je oblikovao njegovu ranu mladost, pa ipak, sadašnje okolnosti nisu nagrizle ono šta je čvrsto i zdravo ugrađeno u njegov karakter. Okolnosti u kojima se našao zasigurno su bile ohrabrenje da se uključi i prepusti carskim zapovestima, nikakav Jevrejski nadglednik nije bio u blizini da posmatra njegova dela, a njegovo telo zasigurno je pokazivalo žudnju za predivnim kulinarstvom koje je servirano pred njim. Bez poteškoća bi opravdao svoje sudelovanje u svemu tome. Ništa i niko ga nije sprečavao da se uključi u sve to, ali Danilo jednostavno neće ni da dotakne tu hranu. Koliku samo potrebu imamo za ovakvom vrstom mladih Hrišćana koji su spremni da čvrsto stoje nasuprot perverzija i izopačenosti ovog našeg vremena. Kako su samo retki takvi mladići!

Nutricionisti Vavilona aranžirali su hranu kojom treba da se hrane kandidati za carsku službu, hranu koja će najbolje uticati na njihov fizički i mentalni razvoj. Lični kraljev potpis i njegovo odobravanje nalazilo se nad tim programom, a bilo kakvo odstupanje koje bi se poduzelo postalo bi vidljivo u roku od desetak dana. Odgovornost čoveka zaduženog za sve to bila je da se svi u potpunosti povinuju tome. Cena ukoliko to ne bi bilo tako bila je njegova glava.

Jedna stvar je dovesti svoj život u opasnost; nešto sasvim drugo je rizikovati tuđi život. Bog Danila je dobar i jako je strpljiv sa onima koji nisu naučeni Njegovim putevima a nalaze se u vremenu kada će po prvi put videti nebeske stvarnosti. Takvima On kao da dopušta da Ga stave na test. U ovom trenutku, sa svime šta smo do sada naučili, započinje desetodnevni probni period sa vodom i povrćem. Završiće sa sjajnim dokazivanjem činjenice da vernost Božija daleko nadilazi i ono najbolje što svet ima da ponudi.

Ovo nije lekcija u korist vegetarijanske prehrane; molim vas, nemojte da izvrćemo ovu priču u priču o zdravoj hrani i pravilnoj ishrani. Ova situacija je pravo dokazivanje moći Božije koja je blagonaklona vernosti ovih mladića! Nemojte da obezvređujemo dragulje duhovnih principa i da od njih pravimo jeftine imitacije telesnog rezonovanja! Živimo u danima kada razni crkvenjaci veru jednog George Mueller-a, koja je poslužila kao inspiracija milionima, stavljaju pod mikroskop pokušavajući da pronađu psihološke ili sociološke razloge za brigu o 2000 siročadi koja su zbrinuta pod moćnu Božiju zaštitu bez ikakve pomoći sa strane. Nije ništa čudno kada Isus pita: Ali kad Sin Čovečji dođe, hoće li naći vere na zemlji? (Luka 18:8)

Ukoliko nismo sposobni da vidimo Reč Božiju duhovnim očima, možda bi bilo bolje da ni ne otvaramo te stranice … Pazite dakle kako slušate. Jer ko god ima, daće mu se, a ko nema, i što misli da ima, oduzeće se od njega (Luka 8:18). Oprezno sa upozorenjima koje nam upućuje sam Isus! Onaj koji proučava Pisma samo koristeći ljudski um i umovanja ljudi svakako dospe pod prevaru. Takav nema unutarnji uvid kakav on veruje da ima. Onaj koji je ovom udžbeniku čiji je autor Duh Sveti podučen uz nadzor i starateljstvo istog Duha primaće uvek rastuću spoznaju puteva Božijih.

Ugledavši realnost Božije intervencije, službenik Navuhodonosora povoljno je odreagovao na svoje prvo iskustvo sa Jahvom Izraela. Naučio je lekciju i poneo se u skladu sa naučenim, voljan da svoj život dovede u opasnost pouzdavajući se u Njega, uveren da će istinski i živi Bog odbraniti njegove odluke. Ne bi trebalo da podcenimo predanje ovog čoveka; on je odlučio prkositi uredbi najvećeg autoriteta na zemlji.

Nemamo luksuz da uživamo u Biblijskim pričama bez da ih lično primenimo na vlastite živote. To bi bilo odbacivanje neuporedivog nauka koje Gospod daje čoveku, učenja koje se ne može naći nigde drugde na zemlji. Ta učenja su tu kao lekcije koje mora da primenimo na naše živote i moramo da dozvolimo da te lekcije postanu naše lično iskustvo. Priča o Danilu i njegova tri pratioca mora da postane naša priča.

Ovi momci nas uče putevima Božijim, koji su mnogo viši od naših puteva. Ljudski putevi, osim što jesu inferiorniji od Božijih, zapravo vode u sasvim suprotnom pravcu od Božijih puteva. Naša pala priroda izopačila je naš mentalitet i saobražava nas ovom svetu, a mi moramo da se preobražavamo obnovom svoga uma da uzmognete rasuđivati što je volja Božija: što je dobro i ugodno i savršeno (Rimljanima 12:2). Ovo je Pavlova zapovest za vernike, a ujedno i proces koji se dešava kroz čitav život vere. Učenici su nam demonstrirali da uprkos njihovoj iskrenosti, uopšte nisu videli stvari, onako kako ih je Hristos video. Petar nam pokazuje, da iako je bio kršten Duhom Svetim, njegovom načinu razmišljanja bila je potrebna korekcija (Galatima 2:11-21).

A ovoj četvorici dečaka, njima Bog dade znanje i razbor u svakoj knjizi i mudrosti; a Danilo je razumevao sva viđenja i snove. I pošto je isteklo vreme što ga je car odredio da mu ih dovedu, glavar evnuha dovede ih pred Navuhodonosora. I car razgovaraše s njima, i među svima njima ne nađe se nijedan kao Danilo, Ananija, Mišael i Azarja; stoga su oni stajali pred carem. I u svim pitanjima mudrosti i razbora o kojima ih je ispitivao car nađe da su deset puta vrsniji od svih čarobnjaka i gatalaca što ih beše u celom njegovom carstvu. I Danilo ostade do prve godine cara Kira (Danilo 1:17-21).

Ova četiri Jevreja bili su Božanski opremljeni i osposobljeni i to pored njihove prirodne inteligencije i prirodnih sposobnosti. Telesni um videće Samsona kao mišićavog giganta; učenik Božiji videće ga kao fizički normalnog, ali zato obučenog u moć Duha Svetoga. Kada govorimo o ovim mladićima, tekst jednostavno kaže: njima Bog dade znanje i razbor. Danilo je bio posebno nadaren, unatoč svojoj mladoj dobi, sa Duhom proroštva. Očigledno da je on imao još nešto osim, kako je to Oswald Chambers nazvao, „nesrećnog nasledstva”. 

Poglavar evnuha, budući je iskusio Božansku intervenciju, sa pouzdanjem je doveo ove modele kojima je Gospod iskazao naklonost pred svog kralja. Navuhodonosor je razgovarao sa svima koji su bili predviđeni, ali ono najbolje što zemlja ima ne može ni da se približi darovima od Duha. Stoga su oni stajali pred carem, dok su svi drugi zauzeli niži položaj. Ova četiri adolescenta izrasli su moćno, ne samo iznad ostalih mladih kandidata, već iznad svih čarobnjaka i gatalaca što ih beše u celom njegovom carstvu. Možete pronaći najdarovitije na kugli zemaljskoj, pomnožiti to sa deset i opet se samo nadati da će se makar približiti onome koji je pripreman sa neba.

Kada govorimo o večnim ciljevima i planovima Božijim ništa manje od toga ne vredi. Onoga kojeg On pozove, On osposobi. Svaki sluga Božiji mora da bude osposobljen od Duha Svetoga. Isus je govorio svome mnoštvu sastavljenom od ribara, carinika, pobunjenika, jednostavnih žena i koje god zanimanje još da je bilo zastupljeno od onih 120 iz gornje sobe: Nego ćete primiti silu kada Duh Sveti dođe na vas (Dela 1:8). Okrenuli su svet naglavačke.

Sagradiću Crkvu Svoju (Matej 16:18) … bio je to uzvišen i moćan cilj Hristov za nadolazećih dve hiljade godina. Knjiga Dela Apostolska priča nam početak priče i otvara pred nama izveštaj o neverovatno moćnom, natprirodnom delu koje se proširilo iz Jerusalima u Evropu. Okupiralo je glavni grad Rimskog Imperija i zasadilo Crkvu u njegovu utrobu. Crkva je nebeska mlada koja će kraljevati zajedno sa Hristom. Najveće ljudske sposobnosti bezvredne su za izvršenje ovog zadatka. Svaki ud Hristovog tela mora da koristi nebeske darove da bi funkcionisao u tome.

Svet veruje kada ugleda Božije prisustvo unutar Crkve: Ja u njima i ti u meni, da budu savršeni u jednom i da svet upozna da me ti posla i uzljubi njih kao što uzljubi mene (Jovan 17:23). Ne radi se o tome da pokušamo da ujedinimo Hrišćane, već o tome da se bude jedno sa Ocem i sa Sinom. Natprirodni život Sina koji isijava kroz vernika je ono šta će učiniti da nevernik ostane zadivljen i bez teksta. To znači biti svedok za Hrista.

Gde je moć? Gde je pomazanje? To je ono šta ja pitam. Posao još uvek nije završen, zanemarite ono izvanjsko, brojčane uspehe koji se pričinjavaju kao nečiji plod. Treba da prepoznamo naš duhovni bankrot i da vratimo molitveni sastanak na mesto koje mu i pripada, u samo srce svake Hrišćanske aktivnosti. Moramo moliti dok se god još jednom Crkva ne zatrese od nebeskog pomeranja. Trebamo videti bezbožnike obuzete strahom, pod uverevajućim uticajem Duha Svetog. Trebamo snažna, moćna obraćenja. Treba nam Crkva milošću okupljena koja diše atmosferom neba. Može li se to ponovo desiti? Bilo bi bolje da se to desi ponovo pre nego se sve izgubi u konfuziji ljudskog nastojanja.

Danilo je stajao pred carem, nadživeo ga i nastavio na carskom dvoru sve do vladavine Persijskog cara Kira. Delo koje Bog čini u čoveku ostaje. Ko istraje do kraja, biće spašen (Matej 10:22), ne zato što istrajnost spašava, već zato što spasenje Božije istrajava! U ovim našim danima ima toliko oslanjanja na ljudske odluke i ljudsku odlučnost, a tako malo pokazatelja istinskog dela Božijeg koje traje. Molim vas, nemojte mi govoriti da je normalno da veliki broj Hrišćanskih lidera pada u greh. To nije normalno; to je dokaz o tome da ima previše prevare među nama. Danilo je stajao tamo predstavljajući Carstvo Božije pred Navuhodonosorom. Verno je bio tu da protumači pisanje po zidu za Valtasara. Bio je tu kada su Persijanci zbacili sa vlasti Vavilonce, služeći pod Darijem i nastavio je službu za carevanja Kirovog. Istinsko delo Božije u čoveku traje!

Lowell Brueckner