VELIKE TEME BIBLIJE

autor

LEWIS SPERRY CHAFER

1871 -1952

POGLAVLJE XI

BOG SIN: ON DOLAZI PO SVOJE SVETE

 

Doktrina izabrana za ovo poglavlje je jedna od najvažnijih tema u neispunjenim proroštvima. Onoga koji ovo proučava (studenta) bi trebalo podsetiti da su proroštva Božija istorija koja je napisana pre nego se ta istorija dogodi (pred-istorija) i da je stoga verodostojna kao i bilo koji drugi deo Pisma. Gotovo jedna četvrtina Biblije bila je u formi predviđanja u trenutku kada je zapisana. Mnogo toga se ispunilo i u svakom pojedinom slučaju ispunjenje je bilo u potpunosti doslovno ispunjeno kako je i zapisano (prorokovano). Kao što je pred-objavljeno mnogo vekova ranije; rođenje Hristovo, On, kada će On doći, biće iz plemena Jude, sin Avraama, sin Davidov, rođen od device u Vitlejemu. U svemu, do detalja izrečene pojedinosti o Njegovoj smrti pretkazanoj u Psalmu 22, hiljadu godina pre nego će se desiti, sve je ispunjeno do detalja doslovno.

Reč Božija nam takođe predstavlja mnoštvo proročanstava koja su u sadašnjem vremenu neispunjena i bilo bi razumno, čak i više od toga, deo je istinskog strahopoštovanja prema Bogu, verovati da će i ta proroštva biti ispunjena istom vernošću koja je okarakterisala sva Njegova dela do ovog časa.

Činjenica da će se Hristos vratiti na ovu zemlju kao što je i otišao – Ovaj isti Isus, u svom vaskrsnutom telu, i na oblacima nebeskim (Dela 1:11) – to je toliko jasno i opsežno podučavano u proročkim Spisima da bi ova istina trebala biti uključena u svakom većem veroispovedanju (kredu) Hrišćanstva. Međutim, doktrina o povratku Hristovom zahteva najpažljivije moguće razmatranje uz uočavanje i najmanjih različitosti.

Zajedno sa svim drugim studentima Biblije, općenito, razlika se radi između dva događaja koja tek trebaju da se dogode. Stoga, ovaj studio ćemo odrediti kao studio jedan – „Hristos dolazi po Svoje svete“ – to je ovo poglavlje – i studio dva – „Hristos dolazi sa Svojim svetima“ – to je sledeće poglavlje. Iako je samo po jedan aspekt istine naznačen u svakom ovom naslovu, Pisma nam otkrivaju da se mnogo više toga treba dogoditi u svakom od ovih događaja, nego šta nam sami naslovi to nagoveštavaju. Saobražavajući se nepotpunoj izjavi istine predložene ovim naslovima, posmatramo delove Pisma dodeljene ovom poglavlju; vidimo Hrista kako silazi u zrak i tu prima Sebi svete koji su uhvaćeni sa zemlje kako bi se susreli sa Njim – neki od njih su podignuti iz mrtvih, a neki su prevedeni iz živog stanja, (I Korinćanima 15:22-23, 51-52). Međutim, u delu Pisama koje smo dodelili sledećem poglavlju, vidimo Njega kako silazi na zemlju (Zaharije 14:4-7) sa Svojim proslavljenim svetima kao i prisustovanje Njegove Mlade, (Otkrivenje 19:7-8, 14; Judina 1:14), da sedne na tron Davidov, (Luka 1:32), koje je takođe „tron Njegove slave“ (Matej 25:31). Iako se ova dva događaja razlikuju u svakoj pojedinosti, često se brkaju i iz tog razloga ovo poglavlje trebalo bi pažljivo promotriti i uporediti sa ovim koje sledi.

Razmišljajući o proročkoj doktrini Hristovog povratka po Svoje svete, trebalo bi svakako primetiti;

Prvo: Poredak ova dva događaja je očigledan: Hristos ne može doći na zemlju sa Svojim svetima, ako prvo ne dođe po njih. Moraju biti skupljeni svi zajedno okupljanja oko Njega (II Solunjanima 2:1), pre nego se mogu s Njim pojaviti (Kološanima 3:4). Iako su ovi događaji verovatno odvojeni kratkim vremenskim periodom, u skladu sa proroštvima, mnogo toga se mora ispuniti između ovih dešavanja, a to mnogo biće razmera da će ceo svet biti zahvaćen i proveden kroz zastrašujuće promene, (II Solunjanima 2:3-4; Otkrivenje 4:1 do 19:10).

Drugo: Dugo predviđani drugi Hristov dolazak na zemlju biće u potpunosti ispunjen kada On dođe sa Svojim svetima, i stoga, Hristov dolazak po Svoje ne sadrži nikakve poveznice (nema veze jedno s’drugim). Ova dva događaja nisu dve faze ili dva aspekta jednog istog Božijeg poduhvata. Pisma nam predstavljaju Hristov dolazak po Svoje kao misterij ili kao svetu tajnu (I Korinćanima 15:51) – a to znači nešto dosad neotkriveno, ali se može razumeti posle Božijeg razotkrivanja, (Ponovljeni Zakon 29:29; Matej 13:35). Novozavetno otkrivenje koje se tiče Hristovog dolaska po Svoje nije se moglo videti u Starom Zavetu jer je Stari Zavet samo jedan aspekt istine, (Božiji način kako će uzeti Svoj narod sa ovog sveta) koji je povezan sa Crkvom; Crkvom koja je sveta tajna i koja unutar Starog Zaveta nigde nije direktno predviđena. Isto tako, Crkva nije mogla biti otkrivena u Starom Zavetu jer je ona samo jedan od Božijih ciljeva u ovom sadašnjem vremenu; samo ovo vreme je sveta tajna, koja nije bilo otkriveno u Starom Zavetu, (Matej 13:11). U suprotnosti sa svim ovim, Drugi Hristov Dolazak, ni u kom slučaju nije misterij, niti sveta tajna, jer je to u stvari jedna od glavnih tema Starog Zaveta, (Ponovljeni Zakon 30:3; Psalam 2:1-9; 24:1-10; 50:1-5; 96:10-13; Isaija 11:10,11; Jeremija 23:5,6; Jezekilj 37:21,22; Danilo 7:13,14; Zaharije 2:10-12).

Treće: Kao što nam je otkriveno u Pismima, Njegov dolazak po Njegove svete, sledeći je događaj u redosledu ispunjavanja proroštava, i stoga je to nešto šta bi dete Božije trebalo da iščekuje (I Solunjanima 1:9,10; Filipljanima 3:20; Titu 2:11-14; Jevrejima 9:28), i šta bi trebalo da ljubi (II Timoteju 4:8).

Odnos Pisama prema Hristovom dolasku po one koji su Njegovi je izričit: u I Solunjanima 4:13-18, otkriveno nam je da kada Hristos dođe, mrtvi u Hristu će prvi vaskrsnuti, a onda će živi sveti, zajedno s njima biti poneseni, u zrak, u susret Gospodu i tako će zauvek biti sa Gospodom. U I Korinćanima 15:51-53, ista činjenica o uskrsnuću „mrtvih u Hristu“ i preobrazbi živih je navedena; ali sa dodanim otkrivenjem da će prenos i preobrazba živih svetih biti trenutna poput „treptaja oka“, i da će se to desiti na zvuk „poslednje trube“. U Jovan 14:1-3, objavljeno je da će Hristos primiti Svoje (one koji Mu pripadaju) u Sebe, ne u palate, već na mesto koje On ide da pripremi. Ponovno, u Filipljanima 3:20,21, kaže se da će o Svom dolasku: On će prema delotvornosti moći Svoje preobraziti ovo naše bedno telo da bi ga saobličio slavnom telu Svome i Sebi podložiti sve. Na taj način, vreme Hristovog dolaska po Svoje, biće vreme kada će se oni pojaviti pred Njegovom sudačkom stolicom da prime nagrade za službu (I Korinćanima 3:11-15; Matej 16:27; Luka 14:14; I Korinćanima 4:5; II Timoteju 4:8; II Korinćanima 5:10).

Jednako sigurno kao što Hristov dolazak po Svoje svete nije otkriven u Starom Zavetu, isto tako je sigurno da taj dolazak nema veze sa nespašenima. Za Hrišćane, međutim, to je naum Božiji:

1) To je nada puna utehe: Uteha je izvučena iz činjenice da Hristos može da dođe bilo kada i da ne mora nužno proći celi život, čak i smrt, pre nego vernik bude mogao da vidi Svog Gospoda, a isto tako i iz činjenice da kada On dođe dete Božije biće trenutno u prisustvu i zajedništvu voljenih, koji su spašeni i otišli su pre (I Solunjanima 4:18).

2) To je nada koja nas čisti: Nema toga koji može da razmišlja o činjenici da Hristos doslovno može da dođe svaki tren, a da takvo verovanje nema uticaja na njegovo ponašanje (I Jovanova 3:1-3).

3) To je nada koja je blagoslovljena: Ništa se ne može usporediti sa iščekivanjem da će po bogatstvu Njegove milosti, spašeni videti Gospoda licem u lice, biti sa Njim i biti poput Njega (Jovan 14:3; I Solunjanima 4:17; I Jovanova 3:3).

 

VELIKE TEME BIBLIJE

autor

LEWIS SPERRY CHAFER

1871 -1952

 

POGLAVLJE XII

BOG SIN: ON DOLAZI SA SVOJIM SVETIMA

Kako se tema ovog poglavlja toliko uobičajeno brka sa temom ovog prethodnog, važno je da se oba proučavaju zajedno kako bi uočili različitosti u gotovo svakoj suprostavljenoj tački. Naslov ovog, kao i prethodnog poglavlja, temelji se na jednom aspektu istine unutar celokupne doktrine koje bi ovo poglavlje trebalo da pokrije. Doktrina bi trebala biti razmatrana dubokim promišljanjem svega onoga šta ulazi u sveopštu transformaciju sveta koja će se desiti prilikom Drugog Hristovog Dolaska, dok je sama činjenica da će se sveti vratiti na zemlju sa Njim kada On dođe, u usporedbi sa svim tim, samo ograničeni deo celokupnog otkrivenja.

 

I. Određene životno važne činjenice koje treba zabeležiti u vezi sa ovom doktrinom:

  1. Biblija uči da će se Gospod Isus Hristos vratiti na ovu zemlju (Zaharije 14:4), lično (Otkrivenje 19:11-16; Matej 25:31), i na oblacima nebeskim (Matej 24:30; Dela 1:11; Otkrivenje 1:7). Nebi trebalo biti teško da se veruje svedočanstvu ovih Pisama, jer Gospod je to obećao, a On koji ide na oblacima nebeskim već je proveo četrdeset dana na zemlji u Svom proslavljenom, vaskrslom telu.
  2. Općenito, tema koja se tiče Hristovog povratka ima jedinstvenu odliku da je prvo proroštvo koje je izgovorio čovek (Juda 1:14,15) i poslednja je poruka uzašlog Hrista kao i činjenica da su to poslednje reči Biblije (Otkrivenje 22:20-21).
  3. Isto tako, tema Drugog Hristovog Dolaska, jedinstvena je zbog činjenice da je okupirala veći deo teksta Pisama od bilo koje druge doktrine i da je zapažena tema proroštva kako Starog, tako i Novog Zaveta. Zapravo, sva druga proroštva uglavnom doprinose jednom velikom postavljanju za taj glavni događaj – Drugi Hristov Dolazak.

 

II. Hristov dolazak proizvešće dalekosežne posledice:

  1. Narod Izraela, Božiji izabrani zemaljski narod, kome je najmanje pet-šestina Biblije upućeno i sa kojim su veliki savezi sklopljeni (Rimljani 9:4-5) – savezi koji tom narodu osiguravaju, zemlju, narod, tron, Kralja i kraljevstvo – sada je razasut po svim zemaljskim narodima (Ponovljeni Zakon 4:26-28; 28:63-68; Jeremija 16:13), i ostaće rasejani sve dok ih ponovo ne sakupi u njihovu zemlju (Ponovljeni zakon 30:3-6; Isaija 11:11-12; 14:1-3; 60:1-22; Jeremija 23:6-8; 32:37-44; 33:7-9; Jezekilj 37:21-25; Mihej 4:6-8) pod Mesijinim kraljevanjem o Njegovom povratku. Iako je svaki savez sa Njegovim zemaljskim narodom bio u punoj snazi kada je Hristos došao po prvi put, i trajali su već stotinama godina ništa ni slično njihovom ispunjenju nije doživljeno u tom vremenu; umesto toga Pisma objavljuju da će svi ovi savezi biti ispunjeni kada se On vrati po drugi put. Ovi savezi su beskrajnog trajanja i sigurni su kao što je sigurna vernost Božija koji se zakleo u vezi sa njima. Narod će posedovati zemlju po dolasku Njihovog Kralja, a On će sediti na tronu Davidovom (Luka 1:31-33). Spasitelj koji dolazi sa Siona odvratiće bezbožnost od Jakova (Rimljani 11:26-27. Vidi takođe, Jezekilj 37:1-14). Povratak Hrista na zemlju i Njegov blagoslov za narod Izraela veliki je teret Starozavetnog proroštva.
  2. Otkupljeni ovog doba – Crkva koja je Njegovo telo – vide se kako dolaze sa Njim kada On ponovno dođe (Otkrivenje 19:7-16; I Solunjanima 3:13; Judina 1:14). Crkva je Mlada Hristova (Efescima 5:25-33; Otkrivenje 19:7; 21:9) i kao takva ima prava i titulu sa Njim kao supruga monarha u Njegovom kraljevanju (II Timoteju 2:12; Otkrivenje 20:6; 22:5). Dok crkva ne bude uzeta da sretne Gospoda, ona je Njegova mlada koja čeka dan svog venčanja; njeno venčanje će biti u Nebu, a ona će se vratiti sa Njim posle venčanja (Luka 12:36).
  3. Narodi zemlje biće dovedeni na sud kada Hristos dođe i kada On sedne na „Prestolje Svoje Slave“ (Matej 25:31-46. Obratite pažnju i na „Kamen koji će zdrobiti“ iz, Danila 2:31-45).

Tri različite vrste se daju videti na sudu nacija – ovce, jarci i „moja braća“. Iako su ovce i braća pod Božijom naklonošću, mora se zapaziti da to nije ista grupa. Ovce će ući u kraljevstvo na temelju svog odnosa prema braći. I jarci će biti odbačeni na istom temelju. Crkve nema na vidiku. Ovaj sud se događa nakon šta je crkva već primljena u Nebo i posle „Velike Nevolje“ (Matej 24:21) kada će Izrael – moja braća – iskusiti najveću patnju od ruku ostalih naroda (Ponovljeni Zakon 4:29-30; Psalam 2:5; Jeremija 30:4-7; Danilo 12:1; Matej 24:9-28; II Solunjanima 2:8-12; Otkrivenje 3:10; 7:13-14; 11:1 do 19:6). Ovaj sud će odrediti nacije koje će ući u kraljevstvo Mesije na zemlji. Još jednom, ovaj sud bi trebalo razlikovati od „Velikog Belog Prestola“ koje sledi posle hiljadu godina, i posle vlasti Hristovog kraljevstva na zemlji.

  1. Svo stvorenje će biti obnovljeno u svojoj Edenskoj slavi kada se Hristos vrati (Rimljani 8:19-23).
  2. Sotona će biti svezan i zatvoren u bezdan na hiljadu godina kada se Hristos  vrati (Otkrivenje 20:1-3).

 

III. Dva događaja koja treba razlikovati

Dva događaja – Hristov dolazak po Svoje svete i Njegov dolazak sa Svojim svetima mogu se razlikovati; (u kratkim crtama; prvi događaj označićemo sa (a), a drugi događaj sa (b):

(a) „naše okupljanje oko Njega“;

(b) „Dolazak našeg Gospoda“ (II Solunjanima 2:1).

(a) On dolazi kao „Jutarnja Zvezda“ (Otkrivenje 2:28; 22:16; II Petrova 1:19);
(b) kao „Sunce pravednosti“ (Malahija 4:2).

(a) „Dan Hristov“ (I Korinćanima 1:8; II Korinćanima 1:14; Filipljanima 1:6, 10; 2:16);
(b) „Dan Gospodnji“ (II Petrova 3:10).

(a) događaj koji nije naznačen kada (b) približava se dan (I Solunjanima 5:4; Jevrejima 10:25).

(a) Bezvremenski događaj – bilo kada; (b) proroštvo koje se prethodno treba ispuniti (II Solunjanima 2:2-3; primetite, piše „Dan Hristov“, trebalo bi „Dan Gospodnji“ u stihu 2).

(a) nikakvog odnosa prema zlu; (b) sa zlom je svršeno, Sotona osuđen, Čovek greha uništen.

(a) Izrael nepromenjen; (b) Svi savezi Izraela ispunjeni.

(a) crkva uklonjena sa zemlje; (b) vraća se s Hristom.

(a) paganski narodi nepromenjeni; (b) osuđeni.

(a) Stvorenje nepromenjeno; (b) oslobođeno ropstva raspadljivosti.

(a) „tajna“ koja prije nije bila otkrivena; (b) vidi se kroz Stari i Novi Zavet.

(a) nada usredotočena na Hrista – „Gospod je blizu“ (Filipljanima 4:5);
(b) „kraljevstvo nebesko je na dohvat ruke“ (Mat.24:14).

(a) Hristos se pojavljuje kao Mladoženja, Gospod, i kao Glava Crkve;
(b) On se pojavljuje kao Kralj, Mesija, i Emanuel za Izrael.

(a) dolazi nevidljiv za ovaj svet; (b) dolazi sa moći i velikom slavom.

(a) hrišćani će biti suđeni i to vodi nagradama; (b) narodi će biti suđeni i to vodi ka kraljevstvu.

Važno iz Pisama; (a) Jovan 14:1-3; I Korinćanima 15:51-52; I Solunjanima 4:13-18; Filipljanima 3:20,21; II Korinćanima 5:10.

(b) Ponovljeni Zakon 30:1-10; Psalam 72; svi proroci; Matej 25:1-44; Dela 1:11;
15:13-18; II Solunjanima 2:1-12; II Petrova 2:1 do 3:18; Otkrivenje 19:11 do 20:6.