Knjiga Proroka Danila

U sledećih nekoliko meseci, ili koliko dugo već bude potrebno, fokusiraću se na Knjigu Proroka Danila. Napominjem još jednom, radićemo studiju izlaganja, stih po stih. Nadam se da ćete mi se pridružiti, jer, kao što verovatno i sami znate, u toj knjizi ima nekih izuzetnih i jako značajnih priča, i to već u prvih šest poglavlja.

Potom stižemo do nekih od najveličanstveniujih proroštava u celoj Bibliji, proroštava koja govore o kraju vremena. U poglavlju 2, nalazimo proroštvo koje je izuzetno važno da bi se razumela celokupna istorija svetskih imperija. Najznačajniji ključ da se razumeju i iscrtaju proročka vremena, kao i da se razotkriju njihove tajne dat nam je u poglavlju devet. Siguran sam da ne bi trebalo da propustite studiju o tom poglavlju.

Nikada ne bih pokušao da radim studiju o Knjizi Otkrivenja bez da prethodno ne prokopam malo po Knjizi Proroka Danila. Pomenuo sam sad da nije moguće razumeti Knjigu Otkrivenja bez prethodnog poznavanja ove knjige. Možda, jednom u budućnosti možemo da zaoremo u Jovanovo Otkrivenje, ali primimo pre toga pomoć od ovog plemenitog proroka i od njegovog zadivljujućeg pogleda na događaje koji će nas odvesti do Drugog Hristovog Dolaska.

Na samom početku želim da malo skrenem sa teme kako bi pomenuo neke stvarne smetnje razvoju duhovnosti u individualnom Hrišćanskom životu, kao i o načinu na koji su te smetnje povezane sa crkvom u ovim našim danima. Ispisaću samo nekoliko odlomaka o tome pa vas molim da imate malo strpljenja sa mnom i da me pratite. Osećam da se mora dogoditi promena stava i promena mentaliteta kako bi mogli da zadržimo ispravnu Hrišćansku perspektivu u jako opasnim vremenima, duhovno govoreći, u kojima upravo živimo.

Danilo

… neki su … zatvorili usta lavovima, ugasili silu ognja …
(Jevrejima 11:33,34)

Uvod

Ova studija izlaganja treća je koju ja pokušavam da uradim sa knjigama Starog Zaveta. Druge dve su Zaharije i Isaija. Studija Starog Zaveta za neke ljude predstavlja problem. Kultovi, sekte, se zapravo formiraju oko toga da ignorišu Stari Zavet u potpunosti i uče kako on nema vrednost za Hrišćanina koji se nalazi pod Novim Savezom. Čak i među istinskim Hrišćanima, pronaći ćete poneke učitelje koji obeshrabruju svoje slušatelje da provode mnogo vremena u Starom Zavetu.

Ovo je jako ozbiljna pogreška i potrebno je da je se tako nazove i da se o njoj govori. Koristim ovu priliku pre nego se zadubimo u sadržaj Danila, da napišem nekoliko rečenica u prilog apologetičke službe (Hrišćanska apologetika jeste obrana temeljnih Biblijskih podučavanja; npr. da Bog postoji, da Biblija jeste Reč Božija, itd). Postoji jedna ogromna potreba za ljudima, koji su pomazani Duhom Svetim, da sa mudrošću i bez straha napadnu popularne trendove koji Božiji narod odvlače od principa iz Pisama. To nije posao za novoobraćenike; zapravo, možda imamo i previše mladih koji uživaju u raznim kontroverzama i na taj način čine više štete nego koristi.

Unatoč tome, potrebno se suprostaviti lažnim naučavanjima koja su štetna za zdravlje ljudi. U ovoj stvari moramo da sledimo učenje Biblije, a nikako načine i podučavanja ovog sveta. Nema načina da onaj koji propoveda bude veran istini, ako je takav zabrinut kako da bude politički korektan. U ovom našem vremenu, mnogi unutar crkve u svojoj zbunjenosti pomešali su Hrišćanstvo sa optimizmom i pozitivizmom i osećaju da je pogrešno da propovedaju bilo šta što može da se protumači na negativan način (kao napad na nekog). Ovo dobro objašnjava činjenicu da deseci hiljada posećuju crkve i tamo primaju samo ohrabrenja i izgrađivanje sopstvenog ega, bez da ih se opšte usmerava na posledice neposluha Reči Božijoj.

Popularno se smatra da se iznošenje pogrešaka smatra nepotrebnim. ‘Samo iznesite istinu’ – neki će reći – ‘i laž će da nestane.’ Ja mislim da je to najbolji način da se umovi ljudi, koji su se nalazili pod prevarom, ostave u stanju zbrkanosti i zbunjenosti. Nakon šta čuju istinu, pokušaće da opravdaju svoja prethodna podučavanja tako da ukombinuju sve zajedno, s onom istinom koju upravo slušaju. Prirodno je za ljudski um da je vrlo spreman da pobegne poniženju koje se nalazi u priznanju da je verovao u laž. Stoga, način da se govori samo pozitivna istina, ne samo da nije mudar, nikako nije ni dobar, ni pozitivan, jer budućnost tih ljudi jeste da ostaju pod oblacima nesigurnosti i izgubljenosti.

To nije Biblijski način. Biblija jasno očituje pogrešku i zahteva pokajanje, jer bez pokajanja, istinu nije moguće ispravno primiti i verovati. Ovo je bio način proroka, apostola, kao i samog Isusa. On je rekao: Pokajte se i verujte u Evanđelje (Marko 1:15). Nije moguće da ispunite život istinom kad i dalje u nutrini postoje laži. Pre ili posle, laž će isplivati na površinu.

Biblija isto tako i imenuje one koji su grešili. Evo nekih primera iz Pavlovog pisanja: Dema me, zaljubivši se u ovaj sadašnji svet, napustio … Aleksandar, kovač, naneo mi je mnogo zla … neki su doživeli brodolom vere. Među njima su Himenej i Aleksandar koje sam predao Satani da se nauče ne huliti. Studirajući Poslanicu Galatima, detaljno smo pogledali Pavlovo javno izlaganje o Petru. Evo i jedan primer od apostola Jovana, isto tako jako lično javno izlaganje: Diotref koji voli da bude prvi među njima … o nama brblja zlobnim rečima … nego ni sam ne prima braće, a onima koji bi to hteli brani i izbacuje ih iz crkve.

Naravno da ovakva vrsta ličnog i javnog ukora mora da bude učinjena sa velikom pažnjom i brigom, koja je pračena snažnom podrškom iz Reči Božije, a koja se odnosi na pogrešku koja je počinjena. Međutim, moje iskustvo je da, ukoliko nisam jako direktan u odnosu na izvor pogreške, ljudi često potpuno pogrešno shvate. Nakon šta dovršim priču o određenom incidentu u svojoj poruci, poneko mi priđe i pita me: ‘Kada ste rekli to i to, jeste li mislili na ovo ili na ono?’ Često, kada pričam šta mi se dešavalo, ljudi pogrešno shvate. Stoga, treba da javno izložimo, ne samo Mormone, već i Joseph Smith-a; ne samo Adventiste, već i William Miller-a i Helen White; ne samo Jehovine Svedoke, već i Charles Russell-a. Na ovakav način bi se trebalo odnositi prema bilo kome u ovom našem vremenu koji širi pogrešna naučavanja.

Mnogi ljudi mogu da uvide potrebu da se pominju imena, sve dok oni koji se pominju nisu neko ko je njima blizak, ko je imao uticaja na njih, il neko kome su verovali. Kada se to desi, iznenada ti ljudi koji uviđaju potrebu da se pominju imena postaju jako nervozni i njihova savest postaje jako osetljiva da se neko ne osudi ili da se ne bi uprlo prstom u nekog. Prijatelji moji, neće proći dugo nakon što se uključimo u evangelističko Hrišćanstvo, a ljudi koji su nam dragi i koje smo nekada jako poštivali, počeće da doživljavaju padove i da greše. Sam Bog nas kuša kroz ovakve stvari, da bi se videlo da li volimo Isusa iznad svega i da uvidimo da li Njegova istina jeste ili nije naše najveće blago.

Govorim o jako bolnim situacijama, o kojima nam i Pisma daju primere. Pogledajte što je David govorio o svom najboljem savetniku: Pa i moj bliski prijatelj u kojega se uzdah, koji jede hleb moj, petu na me podiže (Psalam 41:9). Ta nije me neprijatelj pogrdio – to bih i podneo, niti se digao na me koji me mrzi – od njeg’ bih se i sakrio. Nego ti, čovek meni jednak, moj prijatelj i znanac moj, s kojim sam se zajedno sladio savetima, hodio u mnoštvu u Dom Božiji (Psalam 55:12-14).

David piše o Ahitofelu (2. Samuilova 15:12 i 17:23), prototipu Jude Iskariotskoga (Jovan 13:18). Treba li da pominjemo njegovog vlastitog sina Avesaloma, sa kojim bi David rado bio zamenio mesto i umro umesto njega da je to bilo moguće? U Jovanu 13:21, apostol nam govori o događaju koji se odigrao tokom poslednje večere: Rekavši to, Isus se potrese u duhu te posvedoči i reče: Zaista, zaista, kažem vam: jedan će me od vas izdati. Ja lično mogu dati više od jednog primera. Jedan primer uključuje moju nećakinju, koja se udala za čoveka koji je postao lažni učitelj. On je neko ko je jako tražen u svojoj sekti i jako mnogo putuje. Moja nećakinja je prihvatila njegove doktrinalne pogreške i uhvaćena je u tu zamku. (Ovo je snažno upozorenje, jer su mnoge devojke i momci izgubili dušu zaljubivši se u poslanike Sotone).

Novi Zavet nam jasno i otvoreno govori da su Spisi Starog Zaveta od suštinske važnosti za Hrišćanstvo. Pavle nam navodi celi niz Starozavetnih događanja i onda zaključuje: … a napisano je za opomenu nama do kojih dopreše krajevi vremena (1. Korinćanima 10:11). Apostol piše Timoteju: Sve je Pismo od Boga nadahnuto i korisno za podučavanje, za prekor, za popravljanje, za odgajanje u pravednosti (2. Timoteju 3:16).

Stoga, nadam se da su svi čitatelji uvereni u potrebu da se proučava i poučava Stari Zavet. Ja snažno naglašavam da je neophodno da se poznaje Stari Zavet kako bi bilo moguće da se ispravno razume Novi Zavet! Knjiga proroka Danila daje nam jasne dokaze o ovoj činjenici. Tvrdeči ovo, ja ne kažem da novoobraćenik ne bi trebalo da pre svega čita Novi Zavet, ali kažem da bi možda bilo bolje da svaki dan čita po nešto iz oba Zaveta.

Naravno da Stari Zavet dolazi do svog kraja bez da dosegne puninu i ne dosiže je bez poznanja Novog Zaveta koji je suštinski važan za Stari. Sa druge strane, onaj koji čita Novi Zavet imaće gomilu pitanja na koja može da pronađe odgovore samo u Starom Zavetu. Da dam samo jedan jednostavan primer, a ima ih na stotine: na početku Evanđelja, Jovan Krstitelj koristiće termin Jagnje Božije. Onaj, koji ne pozna Stari Zavet, neće imati pojma o čemu on to priča.

Knjiga proroka Danila i Knjiga Otkrivenja upotpunjuju jedna drugu. Ključni odgovori za Knjigu Otkrivenja nalaze se u Danilu. Na primer; poglavlja 11 i 12 Knjige Otkrivenja daju nam period od tri i po godine, o kojima se ponekad govori kao o 42 meseca, a ponekad kao o 1260 dana. Nigde nema reference, ništa se ne pominje u Knjizi Otkrivenja, niti u celokupnom Novom Zavetu, šta bi moglo da nam naznači neko značenje za taj navedeni period. Danilo nam međutim jako jasno kaže da je to poslednji period od sveukupno 490 godišnjeg vremenskog perioda koji je povezan sa Jevrejima. Zato, pre nego neko opšte i pokuša ozbiljnu studiju Knjige Otkrivenja, ima kao imperativ da prvo ozbiljno i duboko prouči Danilova proroštva.

Njegova proroštva su tako detaljna i tačna da liberalni ‘tumači’ Biblije imaju velikih teškoća da poveruju da je Danilo živeo u vremenu Vavilonskog i Persijskog Imperija i iz tog vremena tačno i detaljno prorokovao o Grčkoj i Rimskoj moći koja je tek trebala da se pojavi na istorijskoj pozornici. Oni misle da se opšte ne radi o proroštvima, već o zapažanjima nekog koji je živeo u periodu između nastanka Starog i Novog Zaveta. (Neko bi se mogao zapitati zašto ljudi žele da se petljaju u Pisma ukoliko ne žele da veruju u njih i ukoliko nisu samo ateistični vuci koji se oblače u ovčije runo). Čineći to, oni Danila čine lažovom, jer on tvrdi da je bio službenik i u Vavilonu i u Persiji.

Kao što je to uvek slučaj, oni koji sumnjaju nisu dosledni, jer niko od njih ne smešta Danila u vreme posle uništenja Jerusalima 70 A.D. Danilovo proroštvo tačno govori i o tom događaju, ali već četiri decenije pre tog događaja Isus govori o Knjizi proroka Danila (Matej 24:15), dokazujući nam da je Knjiga postojala barem u Njegove dane.

Za onoga koji je vernik, Danilo je sasvim sigurno napisao svoju knjigu pre 530 godine stare ere i to kao autobiografiju. Već smo rekli da je Hrist taj koji nam potvrđuje Danilovo autorstvo knjige i njenu autentičnost. To bi trebalo da bude dovoljno da završi sa bilo kakvim sumnjama svakog istinskog Hrišćanina. Gotovo šest poglavlja knjige je napisano na Aramejskom, tadašnjem službenom međunarodnom jeziku, a ostatak knjige je napisan na Hebrejskom.

Knjiga započima sa Vavilonskim osvajanjem Jerusalima, oko 605 godine stare ere, malo posle nego su Danilo i njegova tri suputnika uzeti od svojih porodica u Judeji i preseljeni u Vavilon. Josip iz Knjige Postanka, jedan je od retkih osoba o kojem Pisma ne navode ništa loše, ništa da se kritikuje; Danilo je drugi. Oba ova izvanredna mlada momka dolaze iz jako sličnih okolnosti i na kraju primaju jako sličnu čast.

Četiri mlada zarobljenika u Knjizi Danila su adolescenti, stari oko 15 godina u trenutku kada priča o njima započima. Josefus, veliki rimski istoričar, tvrdi da su ovi mladići bili uškopljenici. To je nešto šta može da bude poveznica, jer Biblija to ne kaže, iako Biblija kaže da je čovek koji je bio zadužen za njih bio glavni nad evnusima. Međutim, sama titula može da znači da je on sam bio evnuh koji je bio šef ostalih Vavilonskih službenika evnuha.

Ali ima još nekih stvari koje svakako vredi razmotriti. Kada čitamo o okrutnosti Navuhodonosora, nema nikakve sumnje da je on bio itekako sposoban da učini svoje zarobljenike uškopljenicima i da je za to svakako imao razloga. Kao evnusi, uškopljenici, ti mladići ne bi bili odvlačeni od svojih dužnosti služenja caru, jer ne bi mogli da zasnuju porodice i da ih onda briga o tome odvlači od služenja. Postoji i proroštvo od Isaije upućeno Ezekiji koje nam daje da naslutimo da je Navukodonosor uistinu učinio ove mlade Jevreje uškopljenicima. A od tvojih sinova, koji poteku od tebe, što ih budeš izrodio, neke će uzeti da budu uškopljenici na dvoru kralja Vavilonskog (Isaija 39:7).

Razlog zašto ja govorim toliko o ovoj mogućnosti je da možemo malo da sagledamo cenu koju je uključivao Božiji poziv Danilu i da odamo dužno poštovanje njegovom vernom stavu prema Bogu koji je Danilo zadržao ceo svoj život. Dodao bih da je to bio jako dug životni vek i da se protezao sve do osvajanja i kraljevanja Medijaca i Persijanaca.

Nadam se da sam dovoljno zapisao za uvod i da sada možemo da krenemo u poglavlje jedan sa određenim razumevanjem pozadine koja stoji iza ove knjige. Počećemo proučavanjem života Danila, Ananija, Mišaela i Azarja. Ovi dečaci su svi redom bili iz plemena Judina i sinovi plemenitaških porodica. Začudićemo se dubokoj duhovnosti ovih mladih ljudi, koji su odvedeni iz svojih domova i iz svoje otadžbine, koji su podučeni jeziku i običajima strane sile. I pored svega toga, zadržali su ljubav prema svom Bogu i bili odlučni u tome da budu verni Njemu, čak i pod uslovima koji su za njih bili kobni, stavili su svoje pouzdanje u Njega.

Dodaću još jednu misao, koja će, nadam se, pripremiti naša srca za ono šta će Reč da stavi pred nas. Ukoliko želimo da studija Biblije napravi ikakvo dobro za nas, moramo da je čitamo i da je uvek primenjujemo na naše lične životne situacije i okolnosti, kao i na našu budućnost. Da li vas šokira kada čitate da je Gospod, ne samo dozvolio, već i naredio životne okolnosti za ova četiri Jevreja? Da neće možda nešto slično tražiti i od nas? Razmotrite kako Isus (u Marko 6:45) naređuje svojim učenicima da uđu u situaciju za koju zna da će biti opasna po njihove živote: Isus odmah natera svoje učenike da uđu u čamac … Ova naredba nije tek neki izuzetak, jer nam isto Evanđelje govori o Začetniku vere i otpočimanju Njegove službe: I odmah ga Duh posla u pustinju (Marko 1:12), da bi ga tamo kušao đavo. Mladi Danilo i njegovi sudrugovi daće nam primer predanja koje Gospod očekuje od nas, posebno u opasnim vremenima, poput ovih u kojima danas živimo.

Lowell Brueckner