Knjiga proroka Danila

„… zatvorili usta lavovima, pogasili silinu ognja!“

(Jevrejima 11:33, 34)

 

Poslednja Slamka

 

1. Kralj Valtasar priredi veliku gozbu za hiljadu svojih plemića te je pio vino pred hiljadu njih.
2. Dok je pio vino, Valtasar zapovedi da donesu zlatne i srebrne posude koje je njegov otac Navuhodonosor uzeo iz Hrama u Jerusalimu, pa da piju iz njih kralj i plemići njegovi, njegove žene i njegove naložnice.
3. Tada donesoše zlatne posude koje behu uzeli iz hrama Doma Božijega u Jerusalimu te su kralj i njegovi plemići, njegove žene i naložnice njegove pili iz njih.
4. Pili su vino i slavili bogove od zlata i srebra, bronze, gvožđa, drveta i kamena.
5. U taj čas pojaviše se prsti čovečije ruke te stadoše pisati, nasuprot svećnjaku, po malterisanom zidu kraljeve palate; i kralj vide dlan ruke koja pisaše.
6. Tada se izraz kraljeva lica promeni i misli ga njegove uznemiriše, te popustiše zglobovi njegovih kukova i kolena mu stadoše udarati jedno o drugo.
7. Kralj glasno povika da mu dovedu zvezdoznance, Haldejce i gataoce. Kralj progovori i reče mudracima vavilonskim: Koji god čovek pročita ovaj natpis i pokaže mi značenje njegovo, biće obučen u grimiz i nosiće zlatan lanac oko vrata i vladaće kao treći u kraljevstvu.
8. Nato pristupiše svi kraljevi mudraci, ali ne mogoše pročitati natpis ni saopštiti kralju njegovo značenje.
9. Tada se kralj Valtasar silno uznemiri i promeni mu se izraz lica njegovog, a plemići njegovi ostadoše zatečeni.
10. Zbog reči kralja i njegovih plemića kraljica uđe u gozbenu dvoranu. Kraljica progovori i reče: Kralju, živ bio doveka! Neka te tvoje misli ne uznemiruju i neka se ne menja izraz lica tvoga!
11. Ima u tvom kraljevstvu čovek u kome je duh svetih bogova. I još u dane tvoga oca u njemu se nađe svetlo i pronicljivost i mudrost, poput mudrosti bogova. Zato ga kralj Navuhodonosor, tvoj otac, tvoj otac kralj, postavi za poglavara čarobnjakā, zvezdarā, Haldejaca i gatalaca.
12. Budući da se u tom Danilu – kome kralj nadenu ime Valtasar — nađe izuzetan duh i razum i pronicljivost te sposobnost tumačenja snova i rešavanja zagonetki i razrešavanja teškoća, neka se sad pozove Danilo pa će ti on pokazati značenje.

 

Od svih dostupnih istorijskih izveštaja najautentičniji su oni koji dolaze od Božijih istoričara. Tako i treba da bude, budući da ih je Bog s tim ciljem i podigao na strateškim mestima. Postoji popriličan broj sekularnih istoričara koji su pisali o vavilonskoj istoriji i kraljevima. Oni su, ipak, pisali s distance, vremenske i prostorne, dok je Danilo, mogli bismo reći, bio na izvorištu, pišući iz kraljevske palate u gradu Vavilonu. Niko te događaje nije video jasnije i s više detalja. Uprkos tome, svet je, u svojoj pobuni, težio da više poverenja ukaže sekularnim istoričarima, te da kritikuje Danila.
Kada je reč o životu Isusa Hrista, nema istorijskih izveštaja koji su preciznije potvrđeni od četiri evanđelja; njih su napisali očevici ili ljudi blisko povezani s njima. Zaključujemo da je Biblija najveći dostupni historijski autoritet. Neprestano se, kako vreme prolazi, otkrivaju novi dokazi koji potvrđuju njenu autentičnost. Mi koji verujemo znamo da je to njeno neotuđivo svojstvo i da su oni koji je kritikuju vođeni pobunom i neverom. Samo po sebi, to potvrđuje da je ceo svet u vlasti Zloga (I Jovanova 5:19).
U ovom poglavlju, Danilo piše o poslednjoj noći vavilonskog kralja, dajući nam sliku događaja iznutra, priču o tome šta se zbivalo u tim poslednjim satima. Prošlo je više od dvadeset godina od smrti Navuhodonosora. Na prestolu ga je nasledio Valtasar, izrazito zao čovek (vidi Jeremiju 27:6-7). Zabarikadirao se u gradu Vavilonu, čiju su opsadu započele persijska i međanska vojska. Šta je učinio? Pouzdajući se u gradske utvrde i obilje namirnica kojima je raspolagao u gradu, napravio je gozbu kojoj je prisustvovalo hiljadu njegovih plemića. To je verovatno učinjeno za vreme nekog verskog praznika, mada je moguće da s radilo o podizanju morala vavilonskih lidera koji su znali da je neprijatelj blizu.
Očito je da su prekomerno pili; naravno, očite su i religijske, idolopokloničke konotacije ovog slavlja. Kada sam komentarisao prvo poglavlje, pomenuo sam da je Danilo video značaj u činjenici da je Navuhodonosor opljačkao blago iz hrama u Jerusalimu i preneo ga u dom svoga boga. Verujem da je Danilo u tome video nešto više od uvećanja bogatstva samog kralja ili njegove zemlje: akt idolopokloničkog obožavanja.
Da bi zadovoljio svoje plemiće, Valtasar slavi uprkos neprijatelju, ali ide i korak dalje, te prkosi živom Bogu Izraelovom. Ohrabren vinom, Valtasar je uradio nešto što njegovi prethodnici nikada nisu učinili, nešto što ni on sam ne bi učinio da je bio trezan. Niko se pre toga nije usuđivao da koristi posvećeno posuđe, posude posvećene Bogu. Očigledno vođen zlodusima, odabrao je zlatne i srebrne posude koje je njegov otac Navuhodonosor uzeo iz Hrama u Jerusalimu. Zatim je poveo okupljenje u slavljenje bogova od zlata i srebra, bronze, gvožđa, drveta i kamena.

S tim činom, kao što se desilo i u slučaju Navuhodonosora, čaša gneva Svemogućeg Boga prema Valtasaru i Vavilonu ispunila se do ivice. Vavilonske ruke uzele su Gospodnje blago iz profanih pobuda, a sada su ih koristile na profan način. Bog Izraelov odmah je, u gnevu, odgovorio na ovaj izazov, i to prstima nalik ljudskoj ruci. Prsti su se pojavili na zidu palate, a osvetljavao ih je svećnjak. Da li je to bio svećnjak uzet iz hrama, zajedno s peharima? Bilo kako bilo, Bog je želeo da prsti budu jasno vidljivi kralju. Pojavili su se i počeli da pišu.
U trenutku, Navuhodonosorevo lice se izmenilo od radosnog ka prestravljenom. Noge su mu malaksale, a kolena su mu bukvalno udarala jedno o drugo. Ako se njene lekcije ne nauče, istorija se ponavlja; kao što je njegov deda to učinio dva puta, Valtasar sada traži pomoć religioznih mudraca, obećavajući im velike nagrade za tačno tumačenje.

Svi su ulazili u palatu, posmatrali natpis na zidu i nisu mogli da zadovolje kralja. Kao i u slučaju Navuhodonosorovog sna, ja u ovom osećam i bezvoljnost i nesposobnost. Poruka koju je trebalo protumačiti bila je poruka propasti, a čovek ne može da vidi ono što ne želi videti. Valtasar je priredio gozbu, a bio je suočen s katastrofom; njegovi najmudriji ljudi nisu bili voljni da ga obaveste o tome. Puno puta, neznanje je proizvod volje; ljudi jednostavno spavaju prevarnim snom. To je duhovni princip, istinit do dana današnjeg.

Kao što se Navuhodonosorov bes uvećao pred trojicom Jevreja koji mu nisu bili poslušni, tako se sada pojačao Valtasarov strah. Lordovi su bili uzrujani i zbunjeni. Ušla je kraljica majka, verovatno Navuhodonosorova supruga ili kći; tokom sedam godina ga je gledala u kandžama bezumlja, posmatrajući zatim i njegov potpuni oporavak. Ona je poznavala Danila i znala je da on može da reši zagonetku ispisanu na zidu.
Ipak, za razliku od bivšeg kralja, nije primila prosvetljenje u pogledu neuporedivog Danilovog Boga. Rođaci i porodica nemaju udela u duhovnim stvarima, osim ukoliko ih Sveti Duh lično ne prosvetli. Iz svog idolopokloničkog ugla, govorila je o Danilu kao o čoveku u kome je duh svetih bogova … u njemu se nađe svetlo i pronicljivost i mudrost, poput mudrosti bogova. Činjenica da je o Navuhodonosoru govorila kao o Valtasarovom ocu nije neka velika zagonetka. Za razliku od evropskih jezika, u istočnjačkim jezicima, termin otac često znači predak, posebno predak kome se ukazuje posebna čast. Ovo se ponekad vidi u biblijskih rodoslovima.

 

13. Tada Danilo bi uveden pred kralja. Kralj progovori i reče Danilu: Jesi li ti onaj Danilo koji je jedan od Judejskih izgnanika, koje je iz Jude doveo moj otac kralj?
14. Ta čuo sam za tebe, da je u tebi duh bogova i da se u tebi nađe svetlo i pronicljivost i izuzetna mudrost.
15. I sad behu preda me dovedeni mudraci i zvezdoznanci da pročitaju ovaj natpis i da mi saopšte njegovo značenje, ali oni ne mogahu pokazati značenje te reči.
16. Ali ja sam za tebe čuo da ti možeš protumačiti značenja i razrešiti teškoće. Sad, ako budeš mogao pročitati natpis i saopštiti mi njegovo značenje, bićeš obučen u grimiz i nosićeš zlatan lanac oko svog vrata i vladaćeš kao treći u kraljevstvu.
17. Nato Danilo progovori i reče pred kraljem: Darovi tvoji nek ostanu tebi, a nagrade svoje daj drugima! A ja ću natpis pročitati kralju i značenje mu saopštiti.
18. O kralju, Bog Svevišnji tvom je ocu Navuhodonosoru dao kraljevstvo i veličinu i slavu i veličanstvo.
19. I zbog veličine koju mu je dao drhtali su i strepeli pred njim svi narodi, narodnosti i jezici. Koga je hteo, toga je pogubio, a koga je hteo, na životu je ostavio; i koga je hteo, njega je uzvisio, a koga je hteo, toga je ponizio.
20. No kad mu se srce uzoholilo i kad mu je duh otvrdnuo u oholosti, bi zbačen sa svog kraljevskog prestola i slava njegova oduze se od njega.
21. I bi prognan od sinova ljudskih; i srce mu posta slično životinjskom, i prebivalište mu beše s divljim magarcima. Hranili su ga travom kao goveda i rosa nebeska telo mu je prala, dok ne spozna da Svevišnji Bog vlada nad kraljevstvom ljudskim i postavlja nad njim koga on hoće.
22. No ti, Valtasare, sine njegov, nisi ponizio svoje srce, iako si znao sve ovo,
23. nego si se uzvisio protiv Gospodara neba. I doneli su preda te posude iz Doma njegova te ste iz njih vino pili — ti i tvoji plemići, tvoje žene i naložnice tvoje. I slavio si bogove od srebra i zlata, od bakra, gvožđa, drva i kamena, koji niti vide niti čuju niti razumeju; a Boga, u čijoj je ruci tvoj dah i u koga su svi tvoji putevi, nisi veličao.

 

Mada pominje i njegovo vavilonsko ime, kraljica je dva puta navela Danilovo Hebrejsko ime. Znala ona to ili ne, tako nešto je bilo prikladno, imajući u vidu da je Danilo, što u prevodu znači Bog je sudija, sada u ulozi osobe koja će objaviti Božiju osudu nad ovim skupom i čitavim gradom.

Valtasar nije Danilu priznao poziciju koju mu je svojevremeno dao njegov deda, već ga je posmatrao kao tek jednog od onih koji su dovedeni u ropstvo. Ta čuo sam za tebe, da je u tebi duh bogova i da se u tebi nađe svetlo i pronicljivost i izuzetna mudrost. Tako je, Valtasare; nisi prepoznao ni njega ni njegove izuzetne darove, već si ga ignorisao i držao ga podalje od svoje palate i vlade.

U redu, ni ne možemo puno očekivati od paganskog kralja, ali duboko sam razočaran manjkom prepoznavanja i duhovne osetljivosti kod Hrišćana koji često propuštaju najbolje od Boga. Oni se obično mimoilaze s onim što je On stavio na raspolaganje Svojoj crkvi. Često, uzrok tome su ponos i samodovoljnost: Ne treba mi ništa
(Otkrivenje 3:17).

Jovan se svojevremeno suočio s tim. Zamislite, crkva nije primila apostola zbog Diotrefa koji neće da nas primi, a zabranjuje onima koji bi to hteli i izbacuje ih iz crkve (III Jovanova 9, 10). Sećam se izveštaja Corrie Ten Boom o njenim prvim godinama u Americi, nakon što je na čudesan način puštena iz nacističkog koncentracionog logora. Godinama je niko nije pozvao da nešto kaže. Ako se dobro sećam, pomogla joj je Asocijacija mladih Hrišćanki (YWCA). Upravo čitam biografiju jednog Bugarina, sada u svojim osamdesetim godinama, kojeg sam sreo pre nekoliko godina. Proveo je neko vreme u komunističkom zatvoru. Može da podeli puno važnih lekcija koje je naučio pateći. Pitam se koliko mladih i manje iskusnih vernika nastoji da ima koristi od njegovog života i poduka. Baš večeras, slušali smo divnog izlagača Biblije, penzionisanog pastora, koji je mogao biti od koristi grupi mladih Hrišćana koji su došli u naš kraj. Bili su, međutim, prezauzeti radeći po svom programu.

Umesto da odmah pozove Danila, Valtasar je otišao na isti prazni bunar iz kojeg je Navuhodonosor dva puta zahvatao. Vavilonski mudraci su po treći put bili nemoćni u kriznoj situaciji. Niko nije bio u stanju da protumači natpis, bez obzira na duhovnu silu kojom raspolaže, zbog toga što je odgovor ležao kod Boga Judinog. Njegova je poruka i samo je On mogao dati tumačenje. Na kraju, oči kralja i vavilonskog plemsta moraju biti usmerene ka Njemu.

U toku je zasedanje u Božijoj sudnici; krivi će dobiti pravednu kaznu za svoje grehe. Gozba je završena. Valtasar je Danilu obećao najbolje od onoga što može da ponudi, ali ovaj nije bio zainteresovan. Darovi tvoji nek ostanu tebi, a nagrade svoje daj drugima! Znao je šta će se dogoditi već te noći, u roku od nekoliko sati.
Vreme je da se zapitamo: Jesmo li uistinu svesni sudbine sadašnjeg sveta? Verovatno raspolažemo biblijskim informacijama o njegovoj propasti; da li, međutim, svakodnevno živimo tu realnost? Jesmo li ukorenjeni u toj istini? Da li se temeljimo na njoj? Da li gledamo ka njoj za sopstvenu budućnost?

Bez prihvatanja nagrada, Danilo će pročitati i protumačiti poruku. Bog je savršeno pravedan Sudija i on neće doneti presudu bez da optuženom predstavi dokaze koje ima protiv njega. Kada je reč o pravednosti presude, biće izbrisane sve njegove sumnje. Kada je Davidov slučaj dospeo na sud, on je rekao: Tebi, samom Tebi ja sam zgrešio i učinio što je zlo u očima Tvojim: pravedan ćeš biti kada progovoriš, čist kada presudiš (Psalam 51:4).

Na kraju, čitav ljudski rod će stajati pred Bogom i Velikim Belim Prestolom. Knjige će biti otvorene, dokazi predstavljeni, osuda izrečena (Otkrivenje 20:11-15). Svakome će biti suđeno, a neznanje neće biti izgovor. Jer premda upoznaše Boga, ne proslaviše ga kao Boga niti mu zahvališe, nego postadoše isprazni u svojim umovanjima te se pomrači nerazumno srce njihovo (Rimljanima 1:20). Dao je dah života čitavom čovečanstvu, pa svako treba da časti svog Stvoritelja.

Javno, pred plemićima, Danilo je hrabro obznanio Valtasarove zločine protiv Boga. Vraća sat unazad, u vreme Navuhodonosora, sa svom veličinom koju mu je Gospod dao. No kad mu se srce uzoholilo i kad mu je duh otvrdnuo u oholosti, seća se Danilo i posledica. Ponos je bezumna zabluda koja otvrdne čovekovo srce.
No ti, Valtasare, sine njegov, nisi ponizio svoje srce, iako si znao sve ovo. Poznajući prošlost, Valtasar je mnogo bolje nego Navuhodonosor bio informisan o Bogu. Prevaren svojom neverovatnom arogancijom, izbrisao je strah od Boga iz svoga srca. Kao rezultat, bili smo svedoci njegovog nepoštovanja: doneo je posude iz Božijeg hrama na pagansku gozbu.

 

24. Tako bi od njega poslan dlan one ruke, i ovaj natpis beše napisan.
25. A ovo je natpis koji beše napisan: Mene, Mene, Tekel, Uparsin.
26. Ovo je značenje te reči: Mene – prebrojao je Bog tvoje kraljevstvo i dokončao ga;
27. Tekel – Izmeren si na vagi i nađen si nedostatan;
28. Peres – razdeli se tvoje kraljevstvo i dade Međanima i Persijancima.«
29. Tada Valtasar zapovedi da Danila obuku u grimiz i oko vrata mu obese zlatan lanac, i da proglase za njega da je treći vladar u kraljevstvu.
30. Te iste noći haldejski kralj Valtasar bi ubijen.
31. A kraljevstvo preuze Darije Međanin, star šezdeset i dve godine.

 

Natpis je na zidu, poruka je poslata od uvređenog Boga. Danilo je čita u celosti: MENE, MENE, TEKEL, PERES, a zatim je tumači. MENE, MENE… dani su ti odbrojani, dani su ti odbrojani, glasila je dvostruko naglašena poruka. Bog je suvereno odredio vreme Valtasarove vladavine, kao i period vavilonske imperije. Navršilo se unapred određeno vreme, a čaša gneva Božijeg ispunila se do vrha. Suvereni naumi Božiji i rezultati čovekove pobune kombinuju se u jedno i donose katastrofu.

TEKEL… izmeren si. Valstasarova vladavina bila je pod teškim bremenom greha i idolatrije. Božijim merama mereno, nije bilo ničeg što je donosilo čast i slavu Njegovom kraljevstvu. Radilo se i o manjem od ništa (Isaija 40:17).

PERES ili PARSIN (oblik iste reči za jedninu, odnosno množinu) … podeljen. Kraljevstvo će biti razbijeno na fragmente i daće se Međanima i Persijancima. Sam grad Vavilon sada će pasti pod njihovu vlast.

Valtasar nagomilava svoje bezvredne nagrade, pa Danilo, u roku od nekoliko sati, postaje treći čovek u kraljevstvu. Danilo je već pokazao prezir prema svemu tome. Neprijateljska vojska napravila je branu na Eufratu koji je proticao ispod vavilonskih zidina. To je bilo sasvim neočekivano i iznenadilo je grad. Neprijatelj je ušao u grad bez otpora i tiho počeo da ga zauzima. Uskoro su stigli do centra i pronašli Valtasara. Čuo sam jednog Biblijskog učitelja kako kaže da su Valtasara konjima vukli po gradskim ulicama. U svakom slučaju, te noći je ubijen – da svet može da nauči kako su greh idolopoklonstva i nedostatak straha od Boga i kralja i njegovo kraljevstvo doveli do trenutnog kraja. Mada je Kir bio suosvajač, Darije Međanin, njegov rođak, postao je vladar.

Lowell Brueckner