Knjiga proroka Danila

„… zatvorili usta lavovima, pogasili silinu ognja!“

(Jevrejima 11:33, 34)

San o Drvetu

Danilo 4:1-7

1 Navuhodonosor, kralj, svim narodima, narodnostima i jezicima, koji borave po svoj zemlji: Mir vam se umnožio!
2 Učini mi se dobrim objaviti vam znake i čudesa što ih za me učini Bog Svevišnji.
3 Kako su veliki njegovi znaci i kako su silna čudesa njegova! Njegovo je kraljevstvo kraljevstvo večno, i vladavina njegova od kolena do kolena.
4 Ja, Navuhodonosor, imah mir u kući svojoj i cvetah u svojoj palati.
5 Kad videh san koji me uplaši; i uznemiriše me utvare na postelji mojoj i viđenja glave moje.
6 Stoga izdah odredbu da dovedu preda me sve mudrace vavilonske da mi saopšte značenje sna.
7 Tada dođoše čarobnjaci, zvezdoznanci, Haldejci i proricatelji; i ja pred njima rekoh taj san, ali mi nisu mogli reći značenje njegovo.

 

U ovom poglavlju, ispričano je jedno od najdivnijih svedočanstava u čitavom Pismu; malo ih je koja ga nadmašuju u celoj istoriji crkve. To je nalog svetskog imperatora, pisan u prvom licu i razaslat po njegovom kraljevstvu, širom zemlje. U njemu, vladar slavi Boga i govori o svom iskustsvu obraćenja na narodnom Aramejskom jeziku. Ono što je zapisano, zavređuje citate dvojice komentatora;

Adam Klark: Ovo je regularan dekret, jedan od najstarijih koji postoje (još uvek postoji); nema sumnje da precizno sadrži reči Navuhodonosora, koje je Danilo prepisao iz državnog arhiva u Vavilonu, sačuvavši ih na izvornom jeziku.
Metju Henri: Nema ničeg pompeznog u kraljevskom stilu koji koristi Navuhodonosor; njegovo pisanje je jasno, kratko i bez emocija. Ako je ranije koristio reči koje nadimaju i hrane njegovu taštinu, sada to ne čini. Već je star i tek što se oporavio od nevolje koja ga je ponizila i namučila. Sada istinski razmišlja o Božijoj veličini i suverenosti. Objava nije upućena samo njegovim podanicima, već svima do kojih će ovaj dokument doći – svim narodima, narodnostima i jezicima zemlje. Ne samo što želi da ga svi čuju, već, iako svedoči i o svojoj ozloglašenosti (to se verovatno niko ne bi usudio da razglasi, da on sam nije učinio tako nešto, pa je Danilo objavio originalni papir), nalaže svakoj osobi da obrati pažnju na njega; tiče se svih i svima može biti od koristi.

Reč je o javnom dokumentu, koji svako može da čita i o njemu razmišlja. U stvarnosti, raširio se puno izvan kolevke civilizacije na Bliskom istoku – do zemalja Bude, Muhameda, do hindusa i konfučijanaca. Dospeo je do američkih starosedeoca i njegove religije i privukao pažnju udaljenih plemena Južne Amerike i Nove Gvineje. Navuhodonosor nam svima daje svoj kraljevski blagoslov i priča nam o svom ličnom iskustvu živog i istinskog Boga. Kaže: Učini mi se dobrim objaviti vam znake i čudesa što ih za me učini Bog Svevišnji.

Primio je srce koje obožava, a hvala je na njegovim usnama. Uzvisuje veličinu Božiju i Njegovu natprirodnu moć, koja postaje evidentna svakom ljudskom biću koje doživi susret s Bogom. Deli ono što je spoznao o Njegovom večnom kraljevstvu i trajnoj stabilnosti Njegove suverene vladavine. Ne može joj umaći nijedna generacija, niti gubi na svojoj istaknutosti; ostaje postojana i pokriva sve narode u svim vremenima.
Njegova neverovatna transformacija započela je drugim snom kojim ga je Bog nagradio. Život i vladanje tekli su najnormalnije moguće za jednog cara, s lakoćom i sve većim prosperitetom. Ovo stanje udobnosti prekinuto je jedne noći dok je ležao u svom krevetu. Svest u odnosu na spoljno, materijalno okruženje nikada ne pruža stvarnu sliku realnosti tako da um mora biti izrazito budan za ono što se ne vidi – za svet duha. U toj se realnosti manifestuje Gospod, baveći se unutrašnjim stvarima čoveka.
Ponovo, kao i prvi put, njegovo unutrašnje biće je toliko duboko potreseno da odlučuje izneti ovu ličnu stvar pred sve svoje religiozne savetnike: čarobnjake, gataoce, Haldejce i astrologe. Ovi ljudi su svakako posedovali demonske moći, sile tame, ali Bog je caru doneo dilemu koja prevazilazi njihove moći, tako da je slomljena sva sila careve religiozne mašine, izneveravajući ga.

Pomalo sam istražio sve te različite medijume i metode da bih stekao ideju o tome šta se zapravo događalo unutar vavilonske religije. Grupisaću ih zajedno; neću pokušavati da objasnim praksu svake pojedinačne grupe: bilo je onih koji su praktikovali magijsku umetnost i pevanje (vračanje putem pesama), što je podrazumevalo okultno šaputanje i mrmljanje, ispuštanje čudnih zvukova. Zatim, bilo je onih koji su misterioznim i natprirodnim činima postizali nešto što nadilazi čovekove moći. Postojala je grupa koju su zvali crtači; to su izrađivači horoskopa, koji su iscrtavali magične linije i krugove. Bliska ovome bila je astrologija – objašnjavanje situacija ili predviđanje budućnosti putem proučavanja zvezda. Haldejci su bili sveštenici, a to su postajali kao potomci određenog plemena ili klana. Čini mi se da možemo uočiti kako su neke od ovih praksi i danas žive.

Navuhodonosor je već bio u ovakvoj situaciji, ali tada nije naučio lekciju. Za čoveka je karakteristično da će istinu potražiti na pravom mestu tek kada iscrpi sve druge mogućnosti i nema više čemu da se okrene. Ako hoće da vidi istinska obraćenja, evangelista mora da bude svestan ove činjenice. Njegova primarna dužnost je da grešnika dovede do mesta očajničke potrebe, tako što će mu učniti jasnom beznadežnost njegovog stanja, degradaciju njegove prirode i beskrajna zlodela koja je počinio. Tek tada će odbaciti samopouzdanje, predajući se Njegovom Bogu i tražiti pomoć na Hristovom krstu. Izvor pomoći koju je Bog stavio u carevu blizinu, da bi ga približio Sebi, jeste Danilo, koji će poslednji biti upitan za savet.

Danilo 4:8-18

8 Na kraju, dođe preda me i Danilo (kome ime beše Valtasar, po imenu moga boga, i u kome je duh svetih bogova.) Rekoh i pred njim taj san:
9 Valtasare, poglavaru čarobnjakā, kako ja znam da je u tebi duh svetih bogova i nijedna tajna tebi nije preteška, reci mi viđenja mog sna što sam ga video i značenje njegovo.
10 A ovo su viđenja moje glave na postelji mojoj: Pogledah, kad gle – usred zemlje stablo, i visina mu velika.
11 Stablo poraste i postade snažno, i visina mu dosegnu do neba, a videlo se do kraja sve zemlje.
12 Lišće mu beše lepo a rod mu obilat, i na njemu je bilo hrane za sve. Pod njim zvijeri poljske nađoše hlad, a ptice nebeske prebivahu na granama njegovim. I svako se telo hranilo od njega.
13 Gledao sam u viđenjima svoje glave na postelji svojoj, kad gle – stražar i svetac siđe s neba.
14 Povika glasno i reče ovako: Posecite stablo i okrešite mu grane, otresite mu lišće i razbacajte mu plod. Neka zveri pobegnu ispod njega, i ptice s grana njegovih.
15 No panj s njegovim korenjem ostavite u zemlji, ali u govozdenim i bronzanim okovima, u travi poljskoj. Pa neka ga pere rosa nebeska i nek mu je deo sa zverima u travi zemaljskoj.
16 Nek mu se srce promeni iz čovečijeg, i srce životinjsko neka mu se da. I sedam vremena neka prođe nad njim.
17 Ova je odluka odredba stražarā, i ovaj zahtev zapoved svetaca, kako bi živi spoznali da Svevišnji vlada nad kraljevstvom ljudskim i daje ga kome on hoće i nad njim postavlja najnižeg od ljudi.
18 Ovo je san što ga videh ja, kralj Navuhodonosor. A ti, Valtasare, reci mi njegovo značenje, budući da mi nijedan od mudraca mog kraljevstva nije mogao saopštiti značenje. Ali ti možeš, jer u tebi je duh svetih bogova.

 

Vraćajući se na duhovno stanje u kojem je bio u to vreme, Navuhodonosor predstavlja Danila imenom koje mu je sam dao, Valtasar, u čast svog boga. Njegovo poimanje božanstva podrazumevalo je množinu, pa je Danila video kao onoga u kome je duh svetih bogova. Iako je na čelu ministarstva duhovnosti, poslednji je pozvan, dokazujući objašnjenje koje sam ranije izneo. Čovekova pala priroda, pod uticajem sveta i zlih duhova, neće se okrenuti istini pre nego što iscrpi sve ostale izvore.

Zaboravio je Danilovo ispovedanje da natprirodna spoznaja dolazi spolja, nije deo njegovih ličnih sposobnosti: Ova tajna nije mi otkrivena zato što bih imao više mudrosti od bilo kog živog, nego zato da se kralju saopšti značenje i da upoznaš misli svoga srca (2:30). Kralj bi radije dao slavu čoveku nego Bogu protiv koga je živeo u pobuni. Nijedna tajna tebi nije preteška, rekao je.
Zatim iznosi svoj san. On je u obliku alegorije: car vidi izrazito visoko drvo. U proroštvima, drvo je simbol naroda (Jezekilj 17:22-24; 31:3-18; Matej 13:32). Drvo je raslo posred zemlje, a njegova slava dopirala je do krajeva zemlje. Bilo je lepo, plodno i pružalo je zaklon i senku.

Spušta se nebesko biće nazvano stražar. Tu su i anđeli koji imaju specijalna zaduženja za pojedine narode; izgleda da se u ovom slučaju radi o službi čuvara. Stražar je došao kao glasnik propasti, da prorokuje protiv drveta. Stablo treba da bude posečeno, grane potkresane, lišće otreseno, a njegovi plodovi razbacani. Sve čemu je drvo bilo sklonište pobeglo je; ostao je samo panj.
San sada poprima obličje ličnosti, tako da vidimo čoveka u okovima. On gubi razum i, u narednih sedam godina, živi kao životinja, bez kuće i skloništa. Ovde vidimo poseban primer vladavine duhova u ljudskim stvarima. Stražari potvrđuju dekret, izdat od Svevišnjeg vladara neba, i dobijaju zadatak da se pobrinu da on bude sproveden u delo.

Dekret je lekcija Navuhodonosoru, ali i svima koji dođu u dodir s ovom knjigom i poglavljem, širom sveta. Lekcija glasi da je Bog suvereni i direktni upravitelj nad nacijama sveta. On postavlja vladare i pokazuje Svoj poseban način rada tako što najnižeg od ljudi uzvisuje na najviše pozicije. Ako to nije bio slučaj s Navuhodonosorom, zasigurno će biti kroz sedam godina. On će ludom čoveku povratiti razum i vratiće mu Vavilonski Imperij.

Niko nije bio u stanju da protumači san caru. Imajući u vidu njegovo značenje, sigurno je da niko ne bi osećao zadovoljstvo u njegovom otkrivanju. Car je uveren da Danilo to može da učini, dok Danilo zna odakle dolazi takva mudrost. Gospodar neba ima u njemu istinskog slugu Božijeg kome može otkriti tajne. Zna da će Danila u njegovoj misiji voditi istina i da od velikog cara neće kriti loše vesti.
Svaki Božiji sluga mora biti pouzdan, u smislu da će saopštiti i negativnu i pozitivnu istinu. Moramo biti sigurni u to da svako ko se uzdržava od toga da kaže svu istinu nije pravi sluga Božiji. Pažljivo izučavanje evanđelja pokazaće da je Isus bio savršeno veran nosilac istine.

Samuilo je morao da nauči ovu lekciju još kao dečak. No Samuilo se bojao kazati viđenje Eliju. Tada Eli pozva Samuila te reče: „Samuele, sine moj!“ On pak reče: „Evo me.“ A Eli reče: „Kakva je reč koju ti je govorio? Molim te, nemoj je kriti od mene! Učinio tako Bog tebi i tako ti pridodao ako bilo što budeš krio od mene od svega što ti je govorio.“ Tada mu Samuilo ispriča sve i ništa ne sakri od njega. Nato Eli reče: „On je Gospod; neka čini što je dobro u njegovim očima“ (I Samuilova 3:15-18).

Kroz čitavo Pismo, ljudi i žene koje je Bog koristio, trebalo je da prenose Njegov savet u celini. Lažni proroci su bili ti koji su skrivali neprijatne istine od onih kojima je trebalo da ih saopšte, stičući popularnost na taj način. Tako su doprinosili padu tih ljudi. Među nama danas postoji obilje takvih propovednika. Isto tako, puno je ljudi poput Navuhodonosorovih savetnika, koji caru nisu pomoći da razreši dilemu koju je imao; usled nedostatka kontakta s nebom, oni nisu u stanju da rešavaju duhovne probleme.

 

Kraljevsko Obraćenje

Danilo 4:19-27

19 Tada se Danilo, kome ime beše Valtasar, za jedan čas smete i misli ga njegove uznemiriše. Kralj progovori i reče: Valtasare, ne daj da te uznemiri taj san i značenje njegovo. Valtasar odgovori i reče: Gospodaru moj, neka taj san bude tvojim mrziteljima, a značenje njegovo tvojim neprijateljima.
20 Stablo koje si video, koje poraste i postade snažno, i kojem visina dosegnu do neba te se moglo videti po svoj zemlji,
21 i čije lišće beše lepo a rod mu obilat, i na kojem beše hrane za sve, pod kojim su zveri poljske prebivale i na čijim su se granama ptice nebeske stanile,
22 to si ti, kralju, koji si porastao i postao snažan, i veličina ti se povećala i dosegla do neba, a vladavina tvoja sve do kraja zemlje.
23 A što je kralj video stražara i sveca kako siđe s neba i reče: Posecite stablo i srušite ga, no panj s njegovim korenjem ostavite u zemlji, ali u gvozdenim i bronzanim okovima, u travi poljskoj. Pa neka ga pere rosa nebeska i nek mu je deo sa zverima poljskim dok sedam vremena ne prođe nad njim,
24 ovo je značenje, kralju, i ovo je odredba Svevišnjega koja će se ispuniti na mom gospodaru kralju:
25 I prognaće te od ljudi, i sa zverima poljskim biće ti prebivalište; i hraniće te travom kao govedo i rosom nebeskom tebe će prati. I sedam vremena proći će nad tobom dok ne spoznaš da Svevišnji vlada nad kraljevstvom ljudskim i daje ga kome On hoće.
26 A što je rečeno da se ostavi panj stabla s njegovim korenjem, tvoje će ti kraljevstvo biti vraćeno čim spoznaš da nebesa vladaju.
27 Zato, kralju, neka ti bude mio moj savet: ukloni dakle grehe svoje pravednošću, i bezakonja svoja iskazujući milost siromasima. Možda će se tako produžiti blagostanje tvoje.

 

Božiji putevi su jedinstveni i ne poklapaju se sa ljudskim obrascima. On je u Vavilon poslao Danila kao Svog ambasadora – kralju Navuhodonosoru – kao zatvorenika koji poseduje natprirodnu mudrost i dar za tumačenje duhovnih poruka. Neprijatelj je očajnički pokušavao da osujeti Gospodnji plan i da neutrališe sredstvo koje je On odabrao u tom bezbožnom društvu.
Videli smo kako je đavo nastojao da ugrozi njegovo svedočanstvo, izlažući ga paganskom obrazovanju; hteo je da promeni čak i njegove navike u ishrani. Do ove tačke, uglavnom je uspevao da drži ovog kralju najkorisnijeg slugu negde u pozadini. Nadzornik nad evnusima promenio je njegovo ime Danilo, što znači sud Božiji, u Valtasar, odnosno princ ili blago Vela ili Vaala, prljajući tako njegov Božanski identitet.

Suvereni Bog je, međutim, pripremio svog najvernijeg čoveka i ništa nije moglo omesti Njegov plan. On nije bio tek lestvicu iznad drugih paganskih službenika, već je bio deset puta vrsniji (1:20). U pravo vreme, Danilo je izašao iz senke i našao se pred kraljem. U stihu 19, razumemo da Navuhodnosor nije zaboravio njegovo prvobitno ime, što je samo po sebi jedna vrsta ličnog svedočanstva; sem toga, povezano je s porukom koju treba da prenese kralju. Kralj je zreo za Božiji sud.

Ono što Bog ima spremno za Navuhodonosora jeste veoma oštro, ali ne više nego što je to neophodno. U prvim poglavljima smo već videli tvrdoću njegovog srca. Kada shvatimo svu izopačenost i ekstremnu oholost ljudskog srca, što je posebno prisutno u srcu onoga koji raspolaže tolikom moći, nećemo biti iznenađeni stepenom osude koja mu je dodeljena. Čak je i pakao predobar za palo, pobunjeno čovečanstvo. To mora biti doktrinarna pozicija svakog pravog Hrišćanina; ako to razumemo, onda ćemo u onome što On ima spremno za kralja videti Njegovu veličanstvenu milost.

Prorok je Božiji prorok jedino ukoliko je njegovo srce neraskidivo povezano s njegovom proukom. On mora saosećati sa onima koji ga slušaju ili čitaju. To je jedini ispravan način da Božiju reč izloži pred njih, čineći da ona prodre duboko. Isaija je ova proroštva nazivao bremenima; bila su breme za onog koji donosi poruku. Dirljiva su Danilova osećanja prema kralju: bio je uznemiren. Kada ga je Navuhodonosor ohrabrio da prenese poruku, Danilo je uskliknuo: Gospodaru moj, neka taj san bude tvojim mrziteljima, a značenje njegovo tvojim neprijateljima. Postoje razlozi zbog kojih nas je Isus učio da volimo svoje neprijatelje; u ovom pasusu, dok posmatramo zatvorenika koji voli onoga koji ga je zatočio, upoznajemo jedan od njih.

Ti si, tumači Danilo, to lepo, plodonosno drvo. Ono poraste i postade snažno, sežući do neba i imajući uticaj na čitav svet. Danilo se, zatim, okreće poruci stražara; tu saznajemo da anđeoski glasnik objavljuje ukaz Svevišnjega. Sam Bog objavio se sud protiv cara. Prorok navodi poruku bezmalo doslovce, naglašavajući značenje svakog detalja.
Bezumlje će te, kaže on kralju, odvojiti i od najnižih ljudi. Učiniće te poput životinje koja živi na otvorenom, nezaštićena od jutarnje rose i jede travu poput goveda. Sedam vremena znači da će ostati u takvom stanju na period od sedam godina. Sve u proroštvu je doslovno.
Jedan od pokazatelja na osnovu kojeg je moguće napraviti razliku između uverljivog upozorenja koje dolazi od Svetog Duha i iskušenja, koje je na osudu i koje dolazi od Sotone, ogleda se u tome što Bog uvek ostavlja svetlo na kraju tunela. Tako Danilo caru nudi trenutni lek: Ukloni dakle grehe svoje pravednošću, i bezakonja svoja iskazujući milost siromasima. Možda će se tako produžiti blagostanje tvoje.

Kralj još nije spreman da primi Dobru Vest pokajanja i vere. Upamti ovo ukoliko nameravaš da budeš od Boga pozvani evangelista (Evangelizacija je nešto što je svaki Hrišćanin pozvan da čini). Potpuno isto duhovno stanje srećemo kod ljudi na ulici, u 21. veku. Prirodni čovek, sam po sebi, nikada ne može pozitivno odgovoriti na evanđelje … ne može. To za njega nije samo teško; njemu je to nemoguće. Naučite ovo, molim vas.

Apostol Pavle to čini kristalno jasnim u svojoj Poslanici Rimljanima (3:10-18). Zašto se ova činjenica često ignoriše? Zašto smo zaboravili puteve Pisma, Hrista, Pavla, reformatora, John Wesley-a, George Whitefield-a, Jonathan Edwards-a, Charles Finney-a, C. H. Spurgeon-a, Martyn Lloyd-Jones-a i svakog drugog od Boga vođenog evanđeliste?

Pavle nastavlja da uči da je Bog dao Zakon kako bi definisao greh, te da Bog grešniku daje uverenje o sopstvenom grehu. Podučava da su svi zgrešili i lišeni su slave Božije (Rimljanima 3:23). Zapovesti pokazuju da je greh preko svake mere grešan (Rimljanima 7:13). Zakon, uz silu Svetog Duha koji uverava (Jovan 16:8; Dela apostolska 24:25), mora obaviti svoj posao i pripremiti srce da primi Evanđelje. Isus je rekao: Svi proroci i zakon prorokovali su o njemu do Jovana (Matej 11:13). Jovan je bio prethodnica; Evanđelje mora imati prethodnicu.

Božija milost lomi, oblikuje i omekšava tvrdo srce grešnika. S druge strane, on mora uvideti svoj ponosan stav protiv Boga i mora se ponizno predati, pouzdajući se jedino u Gospoda. Danilo bi hteo da se car odmah pokaje, i daje mu priliku za to, ali biće potrebno sedam godina, ni dan manje, ni dan više, da Navuhodonosor bude slomljen. Staro stablo biće posečeno, očišćeno od grana i lišća; nestaće sva njegoa smouverenost. Staro drvo je ostavljeno da truli, ali iz njegovog korenja nići će novi život. To je Evanđelje; Duh Božiji, Duh Nade, objavljuje ga Navuhodonosoru preko Danila.

Danilo 4:28-37

28 Sve se ovo ispunilo na kralju Navuhodonosoru.
29 Po isteku dvanaest meseci, dok je hodao Vavilonskom kraljevskom palatom,
30 kralj progovori i reče: Nije li to taj veliki Vavilon što ga ja sagradih kao kraljevsku prestonicu snagom svoje moći i na slavu svog veličanstva?
31 Još je ta reč bila kralju na ustima kad dođe glas s neba: Tebi se govori, kralju Navuhodonosore: Oduzima ti se kraljevstvo!
32 I prognaće te od ljudi, i sa zverima poljskim biće ti prebivalište. Hraniće te travom kao govedo i sedam vremena proći će nad tobom dok ne spoznaš da Svevišnji vlada nad kraljevstvom ljudskim i daje ga kome on hoće.
33 Istog trena izvrši se reč na Navuhodonosoru i bi prognan od ljudi; i jeo je travu kao goveda, i telo mu prala rosa nebeska, dok mu kosa ne poraste kao perje orlovima, a nokti mu kao kandže pticama.
34 I po isteku tih dana, ja, Navuhodonosor, oči svoje podigoh k nebu i moj mi se razum povrati; i blagoslovih Svevišnjega te stadoh slaviti i veličati onog koji živi doveka; jer njegova vlast vlast je večna, i njegovo je kraljevstvo od kolena do kolena.
35 I sve žitelje zemlje drži se kao da ne postoje; a on po svojoj volji postupa s vojskom nebeskom i sa žiteljima zemaljskim. I niko ne može zadržati ruku njegovu ili mu reći: Šta radiš?
36 U taj čas moj mi se razum povrati, i na slavu mog kraljevstva vrati mi se moje veličanstvo i moj sjaj. I potražiše me moji savetnici i plemići moji; i ja se utvrdih u svom kraljevanju, i neizmerna veličina beše mi pridodata.
37 Sada ja, Navuhodonosor, slavim i uzvisujem i veličam Kralja nebeskog, čija su sva dela istina a putevi mu pravda, i koji može poniziti one koji hode u oholosti.

 

Sve se ovo ispunilo na kralju Navuhodonosoru. Jedan od dokaza koje nam je Bog dao o istinitosti Biblije i njenom Božanskom autoru jeste ispunjenje proroštva. Isus je rekao: Odsad vam kažem pre nego se dogodi da, kad se dogodi, uzvjerujete da ja jesam (Jovan 13:19). U ovom poglavlju, bilo je potrebno samo 12 meseci da se reč ostvari, ali imamo stotine proroštava koja se tiču Mesije i koja su se doslovno obistinila vekovima kasnije. Proroštva postaju realnosti u ovom, 21. veku, a mnoga će se ostvariti u budućnosti, možda u veoma bliskoj budućnosti. Čekamo na to!

Neregenerisani čovek otresa Božansku istinu sa sebe kao što patka stresa vodu sa svog perja. Navuhodonosor je iznova i iznova ostavljao istinu da izbledi i nestane, ali Bog je istina; nezavisno od toga kako čovek s njom postupa, ona ostaje to što jeste: Neka Bog bude istinit, a svaki čovek lažov (Rimljanima 3:4). Ne znamo šta je car učinio s Danilovim savetom da se pokaje, ali u stihovima 29 i 30 jasno vidimo da se nije pokajao i da je opsednut ponosom.

Isus je rekao: Istinu (Amen) vam kažem; ako se ne obratite (pokajete) i ne postanete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko (Matej 18:3). Govori o poniznosti deteta (Matej 18:4). Ponizno srce je nužno stanje pre pokajanja. Niko se ne može istinski pokajati ako se prvo ne ponizi. Bog neće tolerisati ponos; On donosi sedam godina bezumnog stanja da bi tretirao carevu aroganciju. Sav njegov dotadašnji kontakt s Gospodom i Njegovim narodom nije promenio njegovo srce, ali sada ćemo videti uočljivu razliku.
Još je ta reč bila kralju na ustima; sud je stigao, a proročka reč koju je čuo godinu dana ranije ponovljena je. Navuhodonosor je došao do tačke koju čovek ne može uočiti, to je vreme kada čaša gneva Božijeg postaje do vrha puna, a Njegov sud biva izvršen bez odlaganja. Car je izgubio razum, postao je poput Gerasinca; odmetnuo se od ljudi i postao poput životinje. Sedam godina osude primenjeno je na njegov život; sedam godina govori o Božijem savršenstvu i o tome da je Božija pravednost savršena. On će izvesti Svoj pravedni sud nad svakim grešnikom koji se nije pokajao. Dodat je još jedan opis: dok mu kosa ne poraste kao perje orlovima, a nokti mu kao kandže pticama.
Konačno je dotakao sopstveni kraj; još bolje, kako to Luka kaže o mlađem sinu: Dođe k sebi (Luka 15:17). Sin je bio nerazuman koliko i car; da se razumemo, to je duhovno stanje svakoga ko hoda u ponosu i samovolji. Jedini koji su pri zdravoj pameti jesu oni koji su se predali Stvoritelju i smestili se u podnožju Hristovog krsta.

Ljudima se razum vraća onog trenutka kada ponizno podignu pogled ka nebu. Počinju ispravno da razmišljaju, da blagoslove, slave i časte večnog Boga. Bezumnik se vraća da upravlja, gubavac u društvo, zaposednut od zloduha vraća se svojima.

Kako je samo Bog dobar! Ima dobru vest za pokajano srce, a nebeski horovi odjekuju slavljenjem kada se jedan stanovnik zemlje vrati/obrati svom Tvorcu. U svojoj ljubavi, Bog kaže: Vratiću vam godine koje su pojeli skakavci (Joil 2:25). Obnovljeno je poverenje među nekadašnjim znancima; car je rekao: i neizmerna veličina beše mi pridodata. Kako je samo čudesna izjava obnovljenog cara: potražiše me. To ne može biti učinjeno čovekovom odlukom ili snagom; samo nanovorođenje može uveriti ili obnoviti poverenje nerazumnog zvaničnika kojeg su izdali, poslovnog saradnika ili člana porodice. To je novi život koji daje Hrist i daje ga u izobilju. Gospodnji blagoslov donosi bogatstvo koje nikakva nevolja ne prati (Poslovice 10:22).

Kako je samo bogata i moćna milost Božija! Kako je samo moćna promena do koje dolazi kada se čovek koji sedi u krilu antihrista pomiri s Bogom! (Bolje da to odmah istaknem: Pismo jasno kaže da nema pomirenja za konačnog antihrista.) Verujem da ćemo Navuhodonosora sresti na nebu i da će on i dalje pričati staru, staru priču koju tako volimo. Ponizno je ispričao svom naraštaju i ostavio zapis budućim generacijama, sve do naše.
Pročitajmo to još jedanput: Sada ja, Navuhodonosor, slavim i uzvisujem i veličam Kralja nebeskog, čija su sva dela istina a putevi mu pravda, i koji može poniziti one koji hode u oholosti.

Amen, brate Navuhodonosor!

 

Lowell Brueckner