Knjiga Proroka Danila

 

… neki su zatvorili usta lavovima, pogasili silinu ognja!
(Jevrejima 11:33, 34)

Poglavlje 3:13-30

Bog Koji je Nad Svime

  1. Tada Navuhodonosor, besan i srdit, zapovedi da dovedu Šadraha, Mešaha i Avednega. Te ljude nato dovedoše pred kralja.
  2. Navuhodonosor progovori i reče im: ‘Je li istina, Šadraše, Mešaše i Avednego da vi ne poštujete moje bogove i da se niste poklonili zlatnom kipu što sam ga podigao?
  3. Sada, jeste li spremni u čas kad začujete zvuk roga, frule, citre, triangla, psaltira i gajdi, te svih vrsta muzičkih instrumenata, pasti i pokloniti se kipu što sam ga načinio? Ako li se ne poklonite, istoga trena bićete bačeni u peć ognjenu užarenu; i koji je taj bog koji bi vas izbavio iz moje ruke?’
  4. Šadrah, Mešah i Avednego odgovoriše i rekoše kralju Navuhodonosoru: ‘Na ovo ne treba da ti damo odgovor.
  5. Ako je tako, Bog naš kojem služimo može nas izbaviti iz peći ognjene užarene; i od ruke tvoje, kralju, on će nas izbaviti.
  6. Ako li ne, neka ti bude znano, kralju, da mi tvojim bogovima nećemo služiti i zlatnom se kipu što si ga podigao nećemo pokloniti.’
  7. Nato se Nabukodonosor ispuni srdžbom i promeni se izraz lica njegovog prema Šadrahu, Mešahu i Avednegu. On progovori i zapovedi da zagreju peć sedam puta jače nego što je obično zagreju.
  8. Potom zapovedi nekim snažnim ratnicima koji bejahu u njegovoj vojsci da svežu Šadraha, Mešaha i Avednega i bace ih u peć ognjenu užarenu.
  9. Tako svezaše ove ljude u njihovim plaštevima, njihovim pantalonama i njihovim kapama te ostaloj njihovoj odeći, i baciše ih u peć ognjenu užarenu.
  10. Budući da kraljeva zapovijed beše hitna a peć prekomjerno zagrejana, plamen ognja pobi one ljude koji su bacali Šadraha, Mešaha i Avednega.
  11. A ova trojica ljudi – Šadrah, Mešah i Avednego – padoše svezani u peć ognjenu užarenu.

Navuhodonosor je načinio skupog i impresivnog idola; sa svoje pozicije, visoko iznad naroda, on očekuje njegovo momentalno posvećenje. To nije tek maštoviti izum, proizvod carevog uma; njegov nastanak inspirisan je religioznim iskustvom koje je cara potreslo do srži. Ozbiljan je u vezi s ovim.

Religijski fanatizam obično je praćen netolerancijom i gnevom protiv onih koji ne drže ista uverenja. Pretpostavljam da je za despote uobičajeno da imaju ovakvu predispoziciju, a ovde, kao i u poglavlju dva, vidimo da Navuhodonosor nije izuzetak. Čini se neuobičajenim da jedan tako autoritarni vođa, vođa čija diktatura nema presedana u svetu, dobije dva uvredljiva udarca u odnosu na svoje zapovedi. (Mora da se pitao: „Kuda ide ovaj svet ako tiranin i ubica ne može da očekuje da ga se podanici plaše?“).

Njegovi duhovni savetnici, Haldejci, i sami su ga optuživali za nepravedne zahteve, kada je insistirao na tome da mu saopšte san koji je usnio prethodne noći. Nijedan kralj, gospodar ili vladar nikada nije zatražio tako nešto ni od kojeg čarobnjaka ili zvezdoznanca ili Haldejca (2:10). (Pazite, prijatelji, gotovo zasigurno ćete izgubiti glavu zbog ovakve drskosti.) Tri Judejska roba stoje protiv njegovih zahteva.

Iznenađujuće je da pred njega treba da izvedu Šadraha, Mešaha i Avednega. On ih se sigurno seća kao prijatelja njegovog vernog sluge Danila. Daje im priliku da se odbrane, a nakon što su priznali krivicu, pruža im još jednu šansu. Podseća ih da je propisao smrtnu kaznu; njegova arogancija je evidentna dok odbacuje svaku mogućnost da bilo kakva Božanska sila preinači presudu koju je doneo.

Ljudi uzdižu same sebe, ne ostavljajući mesta za svog Stvoritelja. Razmišljam o Isusovom razgovoru s Pilatom. Pilat je rekao: Ne zanš li da imam vlast razapeti te i da imam vlast pustiti te? Isus odgovori: Ne bi imao nikakve vlasti nada mnom da ti nije dato odozgo (Jovan 19:10, 11). Isus je zvao hram Dom moga Oca, dok su fariseji i sadukeji tvrdili da imaju vlast nad njim (hramom). Dovodili su u pitanje Gospoda, odnosno Njegov autoritet. Na koncu im ga je predao, a 37 godina kasnije, hram je bio potpuno uništen.

Bio car toga svestan ili ne, njega je podigao upravo Bog kojem se protivi. Gospod, naravno, ima načina da ga ponizi. Car je već izložen Gospodu Izraela i Bog Izraela će do savršenosti ostvariti Svoj plan s ovim moćnim vladarem.

Moramo, naravno, razmotriti zadivljujući odgovor trojice Jevreja. Dali su Gospodu odgovarajuće mesto u svom životu i, iako se nalaze pred veoma gnevnim monarhom, kažu: Na ovo ne treba da ti damo odgovor. Hoće da kažu da nemaju odbranu koju bi mu mogli ponuditi, ali i da se ništa nije promenilo u pogledu njihove vere. Njihov neposluh kraljevoj naredbi je stvar njihove svesne odluke, tako da ne prihvataju drugu ponuđenu priliku.

Suočeni s kaznom koju je kralj upravo izrekao, uveravaju ga da je njihov Bog u stanju da ih izbavi, čime protivreče Navuhodonosorovoj izjavi da nema boga koji ih može sačuvati od njegove ruke. Oni poznaju Boga s kojim car tek počinje da se upoznaje. Veruju da će On stati u njihovu odbranu. Ipak, u njhovoj veri postoji klauzula koja ostavlja prostora za suverenitet Božiji. To je nešto što se ne može dovesti u pitanje ili promeniti. Njihov Bog činiće samo ono što je u skladu s Njegovim planom. Svaki Njegov sluga mora prepoznati tu činjenicu. Bog koji izlazi u susret svakoj želji vernika nije Bog iz Biblije.

Ova tri čoveka u potpunosti razumeju poziciju koju su zauzeli; ukoliko je njihovo izbavljenje od vatre izvan Božije volje, goreće. Jednu stvar zasigurno neće učiniti … neće se pokloniti nijednom lažnom bogu. Mora nam biti jasno da, u svetlu ovakvog zaveta, nema mesta da se opravdava ili racionalizuje bilo kakvo kolebanje.

Danas, i pred mnogo manjim pretnjama vidimo previše ljudskog pametovanja, umesto da se stvari prepuste u ruke Boga. „Hrišćani“ pronalaze načine da manipulišu svojim okolnostima i razloge da im se prilagode. Evo primera: „Bog zna da, u svom srcu, ja nisam idolopoklonik, i On će sigurno razumeti moju poziciju. Uostalom, nije bitan moj fizički stav, već stav moga srca.“ Shvatate li šta hoću da kažem? Ljudi danas racionalizuju činjenicu da ne padaju na kolena pred Svemogućim Bogom i mogli bi imati izgovor za klanjanje nekom idolu, u slučaju da se nađu pred nekakvom pretnjom.

Kakav god izlaz da je Navuhodonosor ponudio Šadrahu, Mešahu i Avednegu, s tim je gotovo. Ne znam šta bi moglo biti jače od ljutog gneva, ali je očigledno da je Navuhodonosor dao oduška upravo takvom besu. Kao što se pojačao njegov bes, tako se povećala i vrelina peći; odvrnuo je termostat na sedam puta višu temperaturu i pozvao svoje najsnažnje vojnike da ih svežu i obučene bace u peć. Sva odeća i kape bili su na njima. Nije bilo vremena za premišljanje ili promenu metoda izvršenja ove naredbe. Oni koji su ih bacili u vatru ubijeni su tokom samog čina njihovog bacanja u pregrejanu peć. Kada bi stvari išle na uobičajen način, poslednja rečenica ove priče mogla bi da glasi: „Šadrah, Mešah i Avednego vezani padoše u peć ognjenu.“

24 Tada se kralj Navuhodonosor zaprepasti, te žurno ustade, progovori i reče svojim savetnicima: ‘Nismo li tri čoveka svezana bacili u oganj?’ Oni odgovoriše i rekoše kralju: ‘Istina je, kralju.’

25 Nato odgovori i reče: ‘Gle, ja vidim četiri čoveka, odrešeni hodaju posred ognja i ništa im se zlo ne događa; a četvrti je izgledom nalik Sinu Božijem.’

26 Tada Navuhodonosor priđe vratima ognjene užarene peći te progovori i reče: ‘Šadrače, Mešaše i Abednego, sluge Boga Svevišnjega, izađite i dođite ovamo!’ Nato Šadrah, Mešah i Avednego izađoše iz ognja.

27 I skupiše se satrapi, upravitelji i namesnici te kraljevi savetnici, da vide te ljude nad čijim telima vatra nije imala učinka niti im se kosa na glavi oprlila niti su im se plaštevi oštetili niti je ikakav miris vatre prešao na njih.

28 Navuhodonosor progovori i reče: ‘Blagosloven bio Bog Šadrahov, Mešahov i Avednegov, koji je poslao svog anđela i izbavio sluge Svoje koji su se pouzdali u Njega i prekršili kraljevu zapoved, i predali svoja tela da ne bi služili i klanjali se bilo kojem drugom bogu osim Bogu svojemu.

29 Zato izdajem odredbu da će svaki narod, narodnost i jezik koji bi izrekao bilo šta nedolično protiv Boga Šadrahovog, Mešahovog i Avednegovog biti rastrgan u komade, a kuće njihove postaće smetište; jer nema drugoga boga koji bi mogao izbaviti kao ovaj.’

30 Tada kralj uzvisi Šadraha, Mešaha i Avednega u pokrajini Vavilonskoj.

Razlika između priča koje dolaze od Boga i svega što nije fikcija, a autori su ljudi, ogleda se u tome što Bogu ništa nije nemoguće (Luka 1:37). Ljudi su ograničeni, dok Bog jednostavno nije. Božija priča se ne završava tu, u ustima užarene peći koja proždire vojnike, one vojnike koji žele u nju da ubace Njegove sluge. Jevrejima 11:34 svedoči o onima koji su pogasili silinu ognja. Šta je vera ako ne potpuna privrženost, totalno oslanjanje na Boga i pouzdanje u Njegovu Osobu?

Sem fizičkih čuda koja se mogu desiti, mnogo važnije delo događa se u ljudskom srcu. Bog je specijalista u tome da zaprepasti moćne. U samo jednom času, On može ponašanje vladara promeniti od ekstremne ljutnje do ekstremnog strahopoštovanja. Čarls Fini pisao je o sastancima na kojima se stav nekih snažnih ljudi menjao iz gneva u strah i iz straha u mir i radost, a sve to u sat ili dva. Nema veće privilegije na svetu od posmatranja Boga kako deluje u životima ljudi.

Car je, usled nastale krize, na brzinu sazvao sastanak sa svojim savetnicima. Sam dovodi u pitanje sopstvenu naredbu i ono što posmatra svojim očima. Nismo li tri čoveka svezana bacili u oganj? … Gle, ja vidim četiri čoveka, odrešeni hodaju! Kada je Isus delovao, ljudi su se pitali: „Nije li čovek koji nosi prostirku onaj koji je hrom ležao u Vitezdi? Zar ovaj čovek nije slep od rođenja? Je li onaj koji sedi s Isusom za stolom isti onaj Lazar koji je četiri dana proveo u grobu?“ Kada su došle do groba sa čijeg ulaza je neko odvaljao kamen, žene su se pitale: „Zar to nije grob u koji su Josif i Nikodim položili Njegovo telo?“ Anđeli su ih pitali: Zašto tražite živog među mrtvima? Nije ovde, nego uskrsnu. Setite se šta vam je govorio (Luka 24:5, 6).

A četvrti je izgledom nalik Sinu Božijem. Navuhodonoser, radi se o Jedinorođenom Sinu Boga živoga. On je Veliki Izbavitelj, Moćni Spasitelj – učinio je savršeno delo. Tri čoveka su izašla iz peći, a svo Vavilonsko plemstvo videlo je da vatra nije mogla ništa njihovim telima, da im ni kosa nije bila oprljena, da im je odeća netaknuta, da čak ne mirišu na dim!

Kreg i La Dona Smit, moji Američki prijatelji, inače starosedeoci, napravili su pesmu u kojoj se postavlja pitanje o četvrtom čoveku. Samo su trojica izašla iz ognja … gde je četvrti? Odgovor je u naslovu pesme: On je i dalje u vatri. Tamo je za sve svoje voljene i verne sledbenike, koji bi se, u budućnosti, mogli naći u sličnim okolnostima ili nemogućim situacijama.

Na kraljevu naredbu, poslušno su izašli iz peći. Njihova beskompromisna poslušnost Bogu nije ukinula poslušnost čoveku kojeg je Bog doveo na presto. Jer nema vlasti osim od Boga, a vlasti koje postoje, od Boga su postavljene, objavio je Pavle (Rimljanima 13:1). Ova tri čoveka od Boga su poslata u Vavilon da svedoče kralju koji se nije klanjao ničemu osim idolima. Čitava njegova vlada po prvi put se sreće s istinom i realnošću. Ovom carstvu svetskog glasa ne svedoče samo ljubazne reči i dobra dela; radi se o natprirodnom delu moćnog Boga koji radi u korist i preko Svojih slugu, proslavljajući se na taj način. Danilo im piše na njihovom Aramejskom jeziku.

Navuhodonosor im zapoveda, pominjući njihov neposluh njemu, caru, a zarad toga da svog Boga časte prinošenjem svojih života na oltar. On slavi i izriče blagoslov Bogu koji je odgovorio na njihovo pouzdanje i vernost; u Svom milosrđu, poslao im je Svog Anđela da ih spasi užasne smrti. Izrekao je prokletstvo na račun onih koji bi se, u budućnosti, suprotstavili njihovom Bogu; nadam se da bi se i setili Njegovog protivljenja i pobrinuli se za to da ne padnu pod Njegovu osudu. Sam car pobrinuće se za to da izvrši kaznu protiv bilo koga ko se suprotstavi Bogu „koji izbavlja na takav način“. Potom je uzvisio Šadraha, Mešaha i Avednega.

Ima ljudi koji olako drugima pripisuju spasenje. Njima bi bilo dovoljno da se Navuhodonosor pokloni i ispovedi: Zaista, vaš Bog – On je Bog nad bogovima i Gospodar nad kraljevima i otkrivatelj tajni (2:46, 47). Možda bi još uvereniji bili kada bi čuli: Blagosloven Bog Šadrahov, Mešahov i Avednegov, koji je poslao Svog anđela i izbavio Svoje sluge, koje su mu verovale, zanemarvši carevu naredbu i koji su radije predali svoja telo nego služili i obožavali bilo kog drugog boga osim Boga Svojega … nema drugog boga koji je u stanju spasiti na ovakav način. Verovatno bi njegovo idolopoklonstvo mogli objasniti i opravdati kao ponašanje novog vernika koji još hoda po telu.

Pravo obraćenje, međutim, zahteva pokajanje, a pokajanje poniznost. To još nismo videli u čoveku. Čovečanstvo je potpuno iskrivljeno i izopačeno; čovek nije u stanju da smekša svoje tvrdo srce i ne može, sam po sebi, da razume Boga i načini pozitivan korak u pravcu Boga. Ova istina je posebno uočljiva na visokim položajima, kao što je pozicija cara koji vlada svetom. Bog će morati da ga slomi, a to zahtevati drastičan proces, koji će se protegnuti na period od sedam godina.

 

Lowell Brueckner