Crkva u Pergamu

  1. I anđelu crkve u Pergamu napiši: Ovo govori Onaj koji ima oštar mač dvosekli:
  2. Znam tvoja dela i gde prebivaš – tamo gde je Sotonino prestolje. A držiš se moga imena i nisi se odrekao vere moje ni u one dane u koje je Antipa, moj svedok verni, ubijen kod vas – gde prebiva Sotona.
  3. Ali imam malo protiv tebe što imaš tamo one koji drže učenje Valama, koji je učio Valaka da postavi stupicu pred sinove Izraelove da pojedu idolima žrtvovano i počine blud.
  4. Tako i ti imaš onih koji drže nauk nikolaitski, što mrzim.
  5. Pokaj se! Inače dolazim brzo k tebi i ratovaću s njima mačem usta svojih.
  6. Ko ima uho, neka čuje šta Duh govori crkvama. Onome koji pobeđuje daću da jede od mane skrivene; i daću mu kamen beli, a na kamenu napisano novo ime što ga ne sazna niko osim onog koji ga prima.

 

Pergam, Sotonin tron

Proslavljeni Gospod Isus nastavlja da se obraća crkvama, redom, krećući se u smeru kazaljke na satu još 35 do 40 milja severno i blago ka istoku u odnosu na Smirnu. Sledeća crkva je u Pergamu, gradu koji je poznat i kao Pergamum ili Pergamon, nekih 20 milja od obale Egejskog mora, severozapadno od današnjeg Bergama, što je turcizam od imena Pergamo. Stari grad smešten je na rtu koji nadgleda reku Kaikos sa severne strane. U Jovanovo vreme, to je bio još jedan veliki grad u Maloj Aziji, s populacijom od oko 150.000 ljudi.

Pergamski Oltar u Nemačkoj

Kao i Smirna, Pergam je u Grčkom periodu postao veliki kulturni centar, a njegovo kraljevstvo prostiralo se daleko na istok i jug, kontinentalno, bezmalo dosežući Sredozemno more. U to vreme, Pergam je čak bio moćniji od Efesa ili Smirne. Bio je poznat po proizvodnji pergamenta, odakle je i izvučeno i ime grada. Bio je takođe poznat i po svojoj biblioteci, koja je po veličini sledila odmah iza one u Aleksandriji u Egiptu. Pergam je, takođe, bio poznat po hramu Asklepija, boga-iscelitelja; hram je pretvoren u banju i oko njega se podigao moćan isceliteljski kult. Njegov simbol, zmija obmotana oko štapa, ostao je medicinski simbol do današnjeg dana. Galen, sledeći posle Hipokrata, obučavao se u tom lečilištu. Rimljani su uglavnom održali slavu Pergama, gradeći velike hramove, amfiteatar i forum. Ipak, u političkom smislu, njegov značaj u Maloj Aziji bio je manji u poređenju s Efesom.

Trebalo bi da nam je poznat Oltar u Pergamu, posevećen Zevsu i Hram boginje Atine, koji se nalazio odmah pored. Oltar je bio 120×100 stopa i bio je najpoznatija građevina u gradu. U vreme rane crkve, u gradu se nalazio i hram posvećen Cezaru, simbol kulta koji je Cezaru pripisivao božansku prirodu, objavljujući: „Cezar je bog!“

Rt na kome se nalazi Pergam

Setimo se da je Luka zabeležio kako su, za vreme moćne službe apostola Pavla, svi žitelji Azije, i Judeji i Grci, čuli reč Gospoda Isusa (Dela apostolska 19:10). Luka piše o neverovatnim čudima koja je Bog u Efesu izveo preko Pavla; moguće je da su bila neverovatna zato što je Bog želeo da privuče pažnju ovog dela sveta na jedan poseban način. Hteo je da izdvoji ovu neverovatnu grupu crkava zbog neverovatnih poruka koje je zabeležio u Svojoj reči. Dakle, u Pergamu je ustanovljena crkva, bilo direktno preko Pavla, bilo kasnije, kada se priširio uticaj evanđelja.

Kompromis – najučinkovitije oružje đavola

Hrist je usred Svoje crkve kao njen proslavljeni Gospod, a crkvi u Pergamu predstavlja se Onaj čije reči seku poput dvoseklog mača (stih 12). Ponovo se vraćam na sopstvene komentare iz prvog poglavlja Mač je ni manje ni više do borbeno oružje. On je sredstvo razdvajanja. Isus je odlučno obavestio svoje učenike: Ne pomišljajte da sam došao doneti mir na zemlju; nisam došao doneti mir, nego mač (Matej 10:34). Rekao je da će to uneti razdor u porodice, što se već desilo u nekim situacijama iz Starog Zaveta. Reč Božija razdvojila je Kaina od Avelja, Jakova od Isava, i Josifa od njegove braće. U Delima Apostolskim, gde god je propovedano evanđelje, to je izazvalo nevolje. Stavite ovaj mač u korice i narodi sveta će u miru hodati ka svojoj večnoj propasti.

Ne štede se napori da se ublaži reč koja dolazi iz usta propovednika. Đavo neprestano radi na tome da ih navede da prave kompromise u pogledu principa i doktrina, da ublaže svoj stav u pogledu greha i da umanje značaj poruke o pokajanju, pravednosti i sudu. Što su njegovi pokušaji efektivniji, to je više duša koje će sa sobom povesti u večnu propast. Tupi mač, koji je danas u koricama, retko zaseca dublje od emocija i nedostaje mu snage da prodre i probode duh. Rezultati se procenjuju na osnovu spoljašnjih reakcija, bez provere misli i unutrašnjih motiva.

Mač Gospodnji otkriva tajne ljudskog srca, uveravajući i sudeći; Tako će pasti ničice i pokloniti se Bogu, razglašujući da je Bog doista među vama (I Korinćanima 14:25). Iz takve, pokajničke pozicije, čovek biva uzdignut do novog života u Hristu Isusu. Molimo za još jedan zamah velikog Mačevaoca, da još jednog obori pod Svoje noge.

Ima različitih mišljenja o tome šta je Isus podrazumevao pod Sotoninim prestoljem u Pergamu (stih 13). Trebalo bi da se čuvamo stava da se radi o figurativnom jeziku. Đavolje kraljevstvo nije ni mit ni nešto simboličko. Podjednako je realno kao i fizički grad Pergam i njegovi hramovi od kamena. Isus je Judeje u Smirni nazvao Sotoninom sinagogom, a ovde sada govori o Sotoninom prestolu. Koristio je ove termine misleći to što je rekao. Njegove ognjene oči prodiru da prozru duhovne realnosti, koje su ljudima nevidljive. Isus vidi đavola, koji nije sveprisutan, kako sedi na tronu i upravlja Pergamom.

Mislim da možemo videti na delu moćne sile pomoću kojih se, u ovom gradu, razvija plan neprijatelja. Ponovo nailazimo na idolopoklonstvo, i to u njegovoj odmakloj formi, panteon bogova i boginja koje ljudi obožavaju i kojih se boje. Đavo uživa u takvoj atmosferi, a njegovi demoni zaposedaju umove i tela obožavalaca. Čuveni oltar koji sam ranije pomenuo mora da je bio centar demonske aktivnosti. Spajanje religija Grka i Rimljana očituje se u proglašavanju rimskih cezara za bogove. Ta serija izopačenih imperatora vladala je carstvom seksualnih orgija i stadijuma punih gledalaca, gladnih gladijatorske krvi, ushićenih da promatraju hrišćane dok ih trgaju kandže i zubi nekakve zveri.

Zmija kao simbol Eskulapa

Dodajte svemu ovome prisustvo zmije u isceliteljskom kultu vezanom za ovaj grad, zmije koja zavodi mase svojim isceliteljskim moćima i obećanjima zdravlja. Ima još toga što treba razmotriti. U Smirni smo govorili o proizvodnji mirte; u Pergamu se proizvodi pergament, i to u toj meri da je svoje ime dobio po gradu. Koristeći taj pergament, grad je dobio drugu po veličini biblioteku u svetu, koja raspolaže s desetinama hiljada pergamenata. Literatura je bila moćno sredstvo za promociju grčko-rimske kulture i religije. Efeški hrišćani spalili su čitavo brdo literature povezane s crnom magijom; u Pergamu, Sotona je bio živ i zdrav!

Hrišćani su od samog princa demona bili pod pritiskom da objave Cezar je bog. Nisu podlegli pritisku, jer su doživeli objavu proslavljenog Kralja kraljeva i Gospodara nad gospodarima. Hrišćani žive u skladu s konceptom koji imaju o Hristu; bilo šta manje od toga, u ovom gradu, koštalo bi ih svedočanstva i donelo bi prezir njihovom Gospodu. Najmanje jedan od njih umro je mučeničkom smrću – Antipa, kojeg je Isus nazivao moj svedok verni.

Isus je znao njihova dela, ali je, isto tako, razmatrao i ono protiv čega su bili. Kada je On u pitanju, ništa ne može proći neopaženo. On je apsolutno veran i, na jedan predivan način, dobar i obziran. Njihova vernost na vrhuncu teške situacije bila je Gospodu od velike vrednosti i On ih je pohvalio za to. Ime Isusovo bilo je na sigurnom u crkvi u Pergamu. To je dobra vest.

S druge strane, On je potpuno iskren s njima. Mora biti takav, da bi oni uvideli svoje greške i pokajali se. Ne činimo ljudima uslugu, već ćemo da ih izneverimo kao prijatelje ako previđamo njihove pogreške. Uočite, međutim, da kritika sledi za pohvalom i da On ublažava udarac, nazivajući njihovu toleranciju na prestupe nečim malim.

U crkvu je ulazilo učenje koje je njene članove navodilo na kompromis. Učenje … teologija … to je važno! Ne veruj nikome ko ti kaže da nije tako. Prvo, Isus prepoznaje prisustvo Valamovog učenja. Moavski kralj Valak unajmio je Valama da objavi prokletstvo nad Izraelom, ali mu je Bog zabranio da učini tako nešto. Umesto toga, izneo je predivna proroštva o Izraelu.

Valakova novčana ponuda svakako je bila iskušenje za Valama. Pošto mu je Bog dao proročke blagoslove za Izrael, ne dozvolivši mu da izrekne prokletstvo, Valam je razvio plan koji bi trebalo učiniti da Bog prestane da bude blagonaklon prema Svom narodu. Podučavao je Valaka ovom duhovnom principu. Kada bi Izraelci bili navedeni na kompromis, sam Bog bi ih osudio. Zavera se od otvorenog protivljenja pretvorila u iskušavanje putem infiltracije. Moavske žene počele su se mešati s Izraelcima; ubrzo se među njima razvio blud. Nakon toga, žene su počele pozivati Izraelce na idolopokloničke gozbe, i ovi su upali u obožavanje idola.

Ishod toga bila je teška Božija osuda – pomor u kojem je stradalo 24.000 idolopoklonika. Proučavao sam knjigu Propovednika; u poglavlju 10, stih 1, Solomon navodi da uginula muva mirisno ulje čini da se oseća na smrad. Proročko ime i reputacija Valama postali su smrad; u Izraelu i crkvi, njegovo ime vezuje se za zlo. Govoreći o ženama koje su iskušavale Izraelce, Mojsije je rekao: Gle, one su, po savetu Valamovu, navele sinove Izraelove da počine neveru prema Gospodu (Brojevi 31:16). Vekovima kasnije, prorok Mihej podsetio je Izraelce na na Valamovu neveru (Mihej 6:5), a još kasnije, Nehemija je govorio o njegovom zlodelu (Nehemija 13:2).

U poslednjoj knjizi Biblije, Valamov duh i dalje deluje da bi poremetio crkvu u Pergamu i okrenuo Hrista protiv Njegovog naroda. Sotona menja svoju strategiju – s konfrontacije i progona prelazi na stare trikove, kakve je koristio preko Valama, zadobijajući pomoću njih uporište unutar crkve. Učenja o demonima navode učitelje da šire taj tumor činjenja kompromisa. Neznabožačka biblioteka s literaturom koja širi Sotoninu propagandu i zmijski isceliteljski kult, koji u fokusu ima ljudsko telo i poručuje Zasigurno nećete umreti, sve to se meša s hrišćanskom doktrinom. Takvo učenje otvara vrata gresima koje su činili u Izraelu; seksualnom nemoralu i idolopoklonstvu (stih 14). Duhovni pritisak primenjuje se na članove crkve kroz autoritet i manipulaciju od strane nikolaita (stih 15).

Uključeni u ove doktrine svakako se moraju pokajati; na pokajanje je, međutim, pozvana čitava crkva, jer je tolerisala takva učenja. Isus je na početku svoje poruke predstavio Svoj dvosekli mač, a sada upozorava da će ga upotrebiti protiv njih: Jer živa je reč Božija, i delotvorna, i oštrija od svakog dvoseklog mača; i prodire do razdvajanja i duše i duha, i zglobova i moždine, te prosuđuje misli i namere srca (Jevrejima 4:12).

Reč koja treba da nam otkrije Boga i da nas dovede do Njegovog Hrista može postati moćno oružje, kojem nema ničeg sličnog na zemlji. Bolje da budemo izloženi brutalnostima sveta, nego da pravimo kompromise sa njim i navučemo na sebe osudu reči Hristove.

Nema svako među vernicima u Pergamu uho srca, ali onaj koji ga ima, mora sada da ga iskoristi.  Mora odlučiti da porazi i da se odupre trendu kompromisa, ali sve to mora biti postignuto kroz moć i mudrost Svetog Duha. On će učestvovati u duhovnim blagoslovima – kroz lični odnos s Gospodom. On ima skriveni izvor hrane, skrivenu manu koju obezbeđuje Gospod i odbacuje neznabožačke idolopokloničke gozbe. Niko tome ne može podučiti nekog drugog. Belo i crno kamenje dato je da budu glasovi prilikom suđenja, a beli kamen bio je povoljan glas. Isus direktno daje beli kamen pojedincu koji se odupre trendu kompromisa; taj kamen nosi Njegov potpis i, prema novom savezu, oslobađa od načina kojima se taj pojedinac vodio u prošlom životu (stih 17). U narednom poglavlju, u stihu 12, On dodaje: I na njemu ću napisati ime Boga svoga. Takav može reći isto što i Pavle: Znam kome sam poverovao i uveren sam da on može sačuvati moj zalog za onaj dan (II Timoteju 1:12).

………………………………….

Car Konstantin

Verujem da je vreme kompromisa sa svetom u istoriji crkve, koju u našem studiju predstavlja Pergam, započelo s Konstantinom. Pre Konstantnina, crkva je prošla kroz užasan progon, čiji je epicentar bio Rim i koji je sprovodio čitav niz cezara, što je za ishod imalo puno mučenika. Ti cezari su bili Kaligula, Neron, Aurelije i, na kraju, Dioklecijan (284-305). Ovaj poslednji doneo je konačni i najteži progon za hrišćane. Hrišćanima je bilo naređeno da prinose žrtve rimskim bogovima ili im je sledilo pogubljenje. Dioklecijan se okružio protivnicima hrišćanstva i zavnično je proglasio progon.

Zatim je Konstantin postao car i vladao je od 306. do 337. godine. Pre nego što je postao opštepriznat kao cezar, vladao je Zapadnom Evropom. Veći deo svog života živeo je kao paganin, ali je zvanično postao hrišćanin krštenjem do kojeg je došlo kad je bio na samrti. Međutim, i godinama ranije objavio je da se hrišćanstvo ima tolerisati i počeo je da širi popularnost crkve. To je načinilo veću štetu nego bilo koji progon pre toga. Počeo je da promoviše crkvu, da gradi crkvene objekte, pa su ga i katolička i pravoslavna crkva smatrale svecem. Istinski hrišćani dovode u pitanje njegovo razumevanje vere i njegovo obraćenje. Postoje izveštaji da je, negde oko 313, imao nekakvo viđenje krsta i da je tom prilikom čuo glas koji govori: Ovim simbolom ćeš osvajati.

Konstantnin je nastojao da ujedini Rimsko carstvo putem ujedinjenja crkve unutar koje je bilo ozbiljnih podela, pre svega zahvaljujući Arianovom učenju. Sazvao je Nikejski sabor, koji je za ishod imao nikejski kredo koji i danas stoji kao definicija hrišćanske vere. Njime je upućen izazov arijanskoj veri, a Hrist je jasno definisan kao Bog: Sin Božiji, rođen od Oca, Jedinorođen, suština Očeva, Bog od Boga i Svetlost od Svetla, sam Bog od samog Boga, Onaj koji je rođen, Onaj koji nije stvoren; Onaj kroz kojeg je stvoreno sve – kako na nebu tako i na zemlji; Onaj koji se zbog nas – zarad našeg spasenja – spustio na zemlju, utelovio se i bio učinjen čovekom; patio je, trećeg dana ustao iz mrtvih i bio uznet; odande sudi i živima i mrtvima. Istom prilikom ustanovljeno je i odbranjeno trojstvo, mada sama Biblija jasno podučava ovu doktrinu, a njena odbrana datira još od trećeg veka i Tertulijana.

Jeretička učenja postala su veliki problem nakon Konstantinove legalizacije hrišćanstva, jer je to za posledicu imalo uvođenje velikog broja pagana u crkvu. Konstantinova briga za jedinstvo bila je njegov glavni razlog da sazove Nikejski sabor, iako je njegov edikt o legalizaciji iz 313. godine bio glavni razlog ovog nejedinstva. Sam Sabor učinio je, ipak, veliku uslugu hrišćanstvu, pre svega zahvaljujući uspostavljanju Kreda. S tim dokumentom je postalo jasno da svako ko se ne drži njegovih temeljnih postavki jeste jeretik. Tako je i danas.

Tada još uvek nisu bile formirane ni rimokatolička ni istočna pravoslavna crkva, ali je Konstantin položio temelje i jednoj i drugoj. Crkva je postala bogata i moćna, a bogati i moćni bezbožnici došli su do položaja u njenom vođstvu. U to vreme počeo je da se rađa i postmilenijalizam; naime, postalo je jasno da, sada kada su uvedene religijske slobode, crkva sama može doneti Kraljevstvo Božije na zemlju. S postmilenijalizmom je povezana i zamenska teorija po kojoj je crkva zamenila doslovni Izrael.

Konstantinova greška bila je ogromna, verovatno jedna od najozbiljnijih grešaka u vezi s crkvom koje su ikada osmišljene u paklu. Verujem da je Isus imao na umu ovakav razvoja događaja kada je govorio o zrnu gorušice iz kojeg se rađa veliko drvo. Prorokovao je i o kvascu, umešanom u brašno, kako bi svo testo uskislo. Crkva, čije ime ukazuje na to da je čine pozvani od sveta, sada se priključuje svetu i postaje neprijatelj Boga.

Smatra se da je pergamski period u istoriji crkve okončan negde od sredine šestog do ranog sedmog veka. Godine 538, car Justinijan je dekretom proglasio hrišćanstvo zvaničnom religijom Rimskog carstva, spajajući tako crkvu i državu. Godine 606, izdat je carski ukaz kojim je Bonifacije III proglašen univerzalnim biskupom svih crkava, zauzevši na papinskom prestolu mesto odmah pored Sotoninog. Pergamski period u istoriji crkve otvara put vremenu Tijatire. Katolicizam Rima je formalno rođen.

Lowell Brueckner