Mnoge od Nedeljno-prepodnevnih Hrišćana, koji žele da sede skrštenih ruku i da slušaju blago izlaganje o Učitelju iz Galileje, treba probuditi iz njihove tuposti sa vizijom gorućeg Hrista između svećnjaka.

Osam puta u ovoj poruci crkvama On kaže: Ko ima uši da čuje, neka čuje. Neki od nas imaju uši … i na tome završava. Da slušajući ne čujemo. Sedimo u crkvama gledajući, ali ne i slušajući. Bog nam je obezbedio uši da čujemo šta Duh govori crkvama.

I oči da posmatramo Gospoda između svećnjaka koji nam naređuje: “Pokaj se … jer inače!“.

(iz knjige „Repent-or Else“ Vance Harvner-a)

UVOD

Neke drage, a ipak potresne reči u vezi ove knjige
od cenjenog i ljubljenog prijatelja
  – pokojnog Leonard Ravenhill-a   

 

    Od desetak knjiga koje imam u vezi Otkrivenja, ova, od mog prijatelja Lowell Brueckner-a najviše me dirnula. Ona je oštra, praktična, bolna, ali korisna.

Ne povezuje nam bilo kakve datume, niti nastoji da nam objasni broj 666, ili Antihristovo ime.

        Dok sam čitao ovu knjigu, duboko u mom umu bila je proročka reč – zvuk alarma u mom svetom hramu. Tajming za objavljivanje ove knjige je savršen. Nalazimo se u kriznom momentu ljudske istorije. Čovek ignoriše Hrista kao Svetlost sveta. On je rekao: čovek je voleo više tamu nego svetlo.

I dalje jeste tako. Tama prekriva zemlju, a punina tame ljude. Mi smo uklonili deset žižaka (Deset Zapovesti) iz svake učionice. Biblija – svetiljka našoj nozi – nedostaje, skoro u svakom domu. Tako da se naša deca bore i posrću u tami. Biblijsko propovedanje gubi svoju suštinu u mnogim crkvama.

        Čitajući ovu knjigu, opet me je zahvatilo da Isus u Otkrivenju govori o tim događajima koji izazivaju strahopoštovanje kao o: stvarima koje će se USKORO desiti. Dodajte ovome Jevrejima 1:2: u ovim poslednjim vremenima – reč izgovorena pre skoro 2000 godina.

Ova knjiga ima suštinski važnu poruku za ove dane, kada u crkvama:

  • Nikada nije bilo više priče o veri i nikada veća oskudica.
  • Nikada nije bilo više evangelizacije, a nikada manje probuđenja.
  • Nikada nije bilo više Biblijskih učitelja, a nikada veća konfuzija.
  • Nikada nije bilo više vernika, a nikad manje učenika.
  • Nikad nije bilo više delovanja i pokretanja, a nikada manje pomazanja.
  • Nikad nije bilo više seminara, a nikada manje svetih.
  • Nikad nije bilo više Biblijskog znanja, a nikad manje razumevanja.
  • Nikad nije bilo više po spoljašnjosti bogataša, a nikada više unutrašnjih bednika.
  • Nikad nije bilo više gozbi, a nikada manje posta.
  • Nikad nije bilo više verujućih, a nikada manje poslušnosti Evanđelju.
HRISTOS IZ OTRKIVENJA

Lowell Brueckner

 

I POGLAVLJE

PROMENA KOJA MI JE OTVORILA OČI

 Do 1979. moja supruga i ja proveli smo čitav naš bračni život na misionarskom polju. Poslednje, od naše osmoro dece, rodilo se te godine. Živeli smo u najsiromašnijoj i najdivljijoj oblasti starog Meksika.

Uprkos mnogom protivljenju i obilnim pretnjama, mi smo nastojali da utremo put za crkvu na skoro totalno neevangeliziranoj teritoriji. Posle nam se pridružio moj rođak sa svojom porodicom. Posle mnogobrojnih proboja došli su i rezultati, koji su daleko nadmašili naša očekivanja. Na hiljade su se istinski obratile i mnoge lokalne crkve su rođene.

Tokom naših četrnaest godina u Meksiku, Biblija je bila naš priručnik. Trudili smo se da primenjujemo i podučavamo veoma temeljno, neiskvareno Hrišćanstvo. To je uključivalo stvari kao što su: molitva, čitanje Pisma, evangelizacija, propovedanje i pevanje.

Tokom ovog perioda, naše posete Americi bile su kratkotrajne i prebukirane tako da nam nisu bile dovoljne da u potpunosti uhvatimo suptilnu, ali odlučnu promenu koja je dolazila na crkve u našoj domovini, promena koja je zahvatila čitav zapadni svet. Tek kada smo se vratili nazad i ponovo se nastanili i preuzeli službu u SAD-u, mogli smo jasno da zaključimo da je situacija strahovito izvan Biblijskog reda.

Široko rasprostranjena površnost i nedostatak posvećenosti, bili su zapanjujući. U našoj generaciji, kao i u predhodnoj, Hrišćani iz zapadnog sveta trebali su da se bore sa komforom, zabavama i uticajima kako bi mogli da praktikuju žarko i ozbiljno Hrišćanstvo.

Ono šta smo uvideli da sada preovladava, svakako je bilo novo i mnogo alarmantnije.

Bili smo skoro preplavljeni nemoralom, koji je osvajao redove u Hrišćanskom vodstvu. Nije to bio po koji tužni slučaj. Afere između pastora i žena iz njihovih zajednica bile su poput nekontrolisane pošasti. Istaknuti konferencijski govornici, razvodili su se od svojih žena i ponovo ženili, pri tome zadržavajući svoje javne službe, a da to javnost, generalno, nije preterano zabrinjavalo.

Isticanje i sofisticiranost koje su odavali Hrišćanski savetnici, zbunili su nas. Hronični savetnici održavali su slabašne sastanke pokušavajući da se  suoče sa mnogobrojnim i raznovrsnim preprekama.

Nove reči i fraze koje smo učili kada smo još bili mladi u evanđeoskim krugovima, sada smo slušali, kao na primer: odbacivanje, samovrednovanje, nedostatak samopoštovanja, nemogućnost za voleti samog sebe. Imali smo poteškoću da razumemo kakve to ima veze sa učenjem Novog Zaveta.

Zatim, tu je bio i novi profesionalizam u Hrišćanskoj zabavi. TV evanđelje je dostiglo neverovatan uspon sa svojim dekoracijama, koreografijama, mikrofonijom, kulisama i rekvizitima. Koncerti poznatih ličnosti privlačili su na hiljade, koji su na muziku reagovali ne samo aplauzima, već i zvižducima, kricima i uzvicima i uzdasima.

Ploče i kasete gospela postigle su vrhunske cene. Drama, mimika, klovnovi i lutke nisu više upotrebljavani samo za dečije predstave, već su postale vodeći deo evanđeoskih pohoda. Tomovi knjiga o stvarima kao što su zdrava hrana, lično poboljšanje i uključenost u društvene situacije prekrili su najbolje police u hrišćanskim bibliotekama.

Klasici koje su napisali veliki Božiji ljudi, knjige o molitvi i posvećenom životu potisnute su u mračne uglove.

Publika je sada ispunjavala ogromne sale, pohađajući seminare koji su održavani na svaku moguću temu. Mediji, poruke i sale političkih odbora korišćeni su po čitavoj zemlji da bi se promovisala hrišćanska politička delovanja.

Duboko dole, u nutrini naših srca došlo je uverenje da ono čega postajemo svedoci jeste odlazak i otuđenje od pravih namera Isusa Hrista.

Mnogo toga je bilo “Biblijsko,” nešto je bilo potpuno ne-Biblijsko. Nemoguće nam je bilo zamisliti Petra i Pavla kako promovišu i učestvuju u ovakvim trendovima.

Prvo smo bili šokirani, zatim ljuti, a na kraju odlučni da nećemo da pratimo ovu struju.

U svom najboljem izdanju to je bilo veoma različito od Novog Zaveta. A u svom najgorem obliku to je bila nova forma religije i taj objavljivani Hrist je bio različit od Hrista iz Biblije.

Da li je moguće da se uvukao nekakav zlokobni duh koji krade od Njega Njegovu slavu?

II POGLAVLJE

NAKRIVLJENO EVANĐELJE

Sredovečna dama, zajedno sa crkvenim zborom, obožava. Njene ruke su podignute i njeno lice skoro je kao lice ‘anđela.’ Niz njene obraze kotrljaju se suze. Ona je žrtva nesrećnog braka. Upoznala je mladića u Biblijskoj školi i oni su se venčali. Nešto posle, on je doživeo nervni slom i postalo je nemoguće živeti sa njim. Razveli su se.

Nakon dosta godina ostvarila je vezu sa drugim čovekom. Nedavno je dobila vanbračno dete i nastavlja da se viđa sa tim čovekom.

Ovo je njeno objašnjenje: “Gospod zna moje potrebe“.

Ovo nije izmišljena priča. Sa ovom pričom ja sam lično upoznat.

U suštini, siguran sam, da je ovo priča isuviše ljudi koji ispovedaju Hrišćanstvo. Njena trenutna veza sa ovim čovekom, jasno je osuđena od strane Pisma i trebala bi biti neprihvatljiva za bilo koji evanđeoski krug.

Žena je prevarena misleći da Bog toleriše takvo ponašanje. Da li bi predaleko otišli ako bi postavili pitanje, da nije njeno obožavanje u stvari idolopoklonstvo usmereno prema nekom drugom Hristu – neprijateljskom duhu?

Ono što najviše iznenađuje jeste da se ovde radi o bivšoj studentici Biblijske škole koja potiče iz Hrišćanske porodice. Ona je uvek bila među evangelistima i još uvek se u ovim krugovima oseća kao kod kuće.

Da li bi bilo ispravno da se predpostavi kako krivica za ovakvu zabludu u pogledu Božije prirode leži ne samo na njoj, kao osobi i pojedincu, već i na njenom Hrišćanskom okruženju? Da li je ovo rezultat ozbiljne oskudice u njenoj duhovnoj prehrani kroz duži vremenski period?

Na primer, koliko često je slušala propovedi, ili čitala štivo koje teži da naslika Hrista iz knjige Otkrivenja? Da li to može da se uporedi sa toliko nebrojeno puta kada joj je On predstavljan kao dragi, opraštajući Čovek iz Galileje?

Kako god, obmana ne leži uvek na ljudskom uticaju. U svojoj prvoj poslanici, Jovan nas je upozorio: Ispitujte duhove da poznate jesu li od Boga? (l Jovanova 4:1).

Otkrivenja, snovi, vizije i prikazi, neki su od načina na koji nam se duhovi mogu očitovati.

U takvim očitovanjima, duh nam se može predstaviti kao Hristos. Isus je rekao: Jer mnogi će doći u ime Moje govoreći: Ja sam Hristos i mnoge će zavesti (Matej 24:5). Nije svaki duh koji kaže: „Ja sam Isus“, uistinu Hrist.

Ovo je činjenica sa kojom se moramo suočiti i temeljno ispitivati svako ekstra-duhovno iskustvo u pisanoj Reči Božijoj. Ono mora da bude po meri celokupnog okvira istine Pisma i da bude apsolutno dosledno smislu svega što je napisano.

Pojedinačno, stih ili dva, izvan konteksta nisu i ne smeju da budu dovoljni. U kušanju Hrista, Sotona je pokazao da je veoma sposoban da citira delove Pisma samo da bi postigao svoj cilj.

Galati su opomenuti sa Pavlove strane, s’obzirom na izopačenost u odnosu na Hristovo evanđelje. Upozorio ih je na anđele, na apostole, čak je u to uključio i samoga sebe, kao moguće sredstvo obmane. Jasno je da su Galati već bili prevareni i da je zabluda bila mnogo više od običnog ljudskog uticaja.

Ko vas je zadivio ili opčinio, ili bacio čaroliju na vas? (Galatima 3:1). Pavle je rekao da se plaši za Korinćane da: kao što zmija zavede Evu lukavstvom svojim, tako se plašim da se i misli vaše ne iskvare i ne odvrate od čistoće koja je u Hristu. Jer ako neko dođe da vam propoveda … DRUGOG ISUSA … vi bi ste to ipak trpeli (II Korinćanima 11:3-4).

Ova opasnost je bila realnost u vreme apostola, a realna je i danas. Sam Isus je bio kušan da se pokloni Sotoni, ni Njegovi sledbenici neće biti izuzeti od toga.

Ići ćemo korak dalje. Samo sa spoznajom Hrista iz Evanđelja, kako pojedinac tako i Hrišćanstvo generalno, ozbiljno bi patili. Postoje duhovni principi koje Reč Božija izričito naučava i koji ovo potvrđuju: Ono šta čovek vidi – to i postaje. Jakov je to prikazao kada je pred Lavanova krda, tokom rasplodnje, stavljao pruteve sa izguljenim belim prugama u cilju da proizvede šarene i prugaste potomke.

Iz ovog razloga Pavle često upućuje Hrišćane da postojano, netremice gledaju u Hrista i da kroz delo Duha Svetog budemo preobražavani u tu istu sliku, iz slave u slavu (II Korinćanima 3:18). Jovan je obećao da onog dana kada se On pokaže, bićemo slični Njemu, jer cemo Ga videti kao što jest (I Jovanova 3:2). Dakle, nephodno je da imamo ispravnu sliku Hrista ispred nas.

U čitavoj Bibliji, najjasnije i najpotpunije otkrivenje proslavljenog Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista nalazi se u poslednjoj knjizi. Ne usuđujmo se zaustaviti na evanđeljima. Naše razumevanje nikada neće moći da se smatra adekvatnim i potpunim dok ne dođemo do poslednjeg poglavlja Novog Zaveta.

Isus iz Nazareta, Hristos iz Galileje, je od strane mnogih pogrešno protumačen kao gotovo feminizirani, ljubazni, nežni, blagi i lako povodljiv.

Suštinski je važno za svakog Hrišćanina, danas, u crkvama, da preispita predivne osobine Hrista koji ulivaju strahopoštovanje, a nalaze se u Jovanovom Otkrivenju.

Svaki će sam morati da razluči da li je to onaj Hristos kome je prišao, Onaj isti koga je apostol video i opisao, Koga trebamo posmatrati kroz sva vremena.

Naša generacija se nalazi u sudbonosnoj potrebi za svežom, u skladu sa Pismima, progledavajućom vizijom Gospoda Isusa Hrista.

 

Lowell Brueckner