Otkrivenje 2:1-7

Opšte napomene o crkvama

Pre nego što započnemo studiju pojedinačnih crkava u poglavljima 2 i 3, želim dati pregled ovih sedam crkava u Maloj Aziji. Jovan je apostol koji je nadživeo ostale i jedini je koji je umro prirodnom smrću. Sveti Duh je višestruko uključen u sve okolnosti koje okružuju Otkrivenje, zarad savršenog sprovođenja Božijeg plana. Sa ovom knjigom, kanon nadahnutih Pisama je kompletan, i blagosloveni su oni koji imaju privilegiju da, uz molitvu, proučavaju njene stranice. Zamislite ovo: jedanest apostola, uključujući Pavla, nije imalo tu privilegiju.

Jovanovo evanđelje smatra se najduhovnijim od četiri evanđelja; dok ga čitamo, ponekad nailazimo na duhovne istine koje su, na jedan suptilan način, umetnute u događaje koje je apostol zabeležio. To ga čini najpodesnijim među apostolima za pisanje Otkrivenja. Treba uzeti u obzir i njegove godine i iskustvo, kao i vreme nastanka ove knjige – napisana je krajem prvog veka, decenijama pošto su završene sve ostale knjige Novog zaveta. Apostol Jovan posmatra drugu generaciju Hrišćanstva.

Otkrivenju pristaje svršetak kanona, budući da nastavlja s principima i proroštvima čitave Biblije. Kao što pokušavam da pokažem, ova knjiga zaokružuje otkrivenje Isusa Hrista, izvan onoga što je otkriveno u evanđeljima. S nešto pažnje želim reći da Otkrivenje sadrži brojne simbole. Iako je to istina, i dalje želimo ovu knjigu uzeti što je doslovnije moguće. U ovoj knjizi je posebno jasno da Sveti Duh uistinu ima ulogu koju je Hrist rekao da će imati – objavljivanje onoga što dolazi (Jovan 16:13). Pisma se više neće pisati, ali će proročki Spisi nastaviti da žive, jer će se ispunjavati ono što predviđaju.

Ponavljam nešto o čemu sam već tri puta govorio: Postoji duhovna tajna koju treba otkriti, a tiče se broja crkava kojima Jovan piše. U Maloj Aziji je bilo više od sedam crkava, a jedna od njih, ona u Kolosu, posebno je važna; naravno, zbog toga što joj je Pavle uputio poslanicu. Zašto za Kološane nema poruke od Gospoda? Zapravo, zašto nije ni pomenuta u Otkrivenju? Isto bi se pitanje moglo postaviti i u pogledu drugih crkava u Maloj Aziji.

Zaključujemo da Sveti Duh ima poseban razlog za ograničavanje broja crkava na sedam. Kao što je već rečeno u prethodnim člancima, broj sedam je broj savršene zaokruženosti i simbolički predstavlja suverenu ruku Božiju u donošenju savršenog kraja, u ovom slučaju crkvi. Prvi primaoci Hristovih poruka su doslovne, istorijske crkve, ali su te poruke namenjene crkvi svih razdoblja.

Neki idu još dalje s ovom simbolikom. Veruju da svaka od sedam crkava Male Azije predstavlja telo vernika koje je bilo dominantno u sedam različitih perioda u istoriji crkve. I ja sam tog mišljenja, tako da ću ga naučavati u naredna dva poglavlja. Činim to otvoreno saopštavajući da se radi o mišljenju, a ne o nečemu što bi se moglo predstaviti kao Biblijska istina. Biće izneto da bi ga čitalac uzeo u razmatranje i promislio. Učiniću to na kraju mojih komentara o svakoj crkvi.

Kada se piše na ovakav način, mora se imati tolerancija prema različitim mišljenjima. Neću cenzurisati nijedno gledište koje ove crkve nevidi onako kako ih ja vidim. Kada razmatramo proroštvo, moramo biti veoma fleksibilni i otvoreni za to da promenimo sopstveno gledište, imajući u vidu razvoj događaja u ovim poslednjim vremenima. Mora se imati tolerancije i za temeljnija i važnija proroštva, kao što je ono o uznesenju crkve i o doslovnom Hristovom hiljadugodišnjem kraljevanju nad zemljom. S obzirom na veći značaj i veću jasnoću poduke apostola Pavla o uznesenju, u I Solunjanima 4:13-18, i poduke apostola Jovana o Milenijumu, u Otkrivenju 20, čvršće i dogmatičnije se držim sopstvenih pogleda. Verujem da svaki hrišćanin treba da veruje u uznesenje i doslovni Milenijum, ali uprkos tome, uvažavam i ostajem u dobrim odnosima sa onima koji veruju drugačije. To nisu temeljne doktrine.

Nakon što smo razjasnili ova pitanja, možemo nastaviti da se bavimo porukama koje je Hristos zapovedio Jovanu da zapiše pojedinim crkvama. Primetićemo neke sličnosti u svim ovim porukama. 1) U svakoj, On će predstaviti po jedan aspekt Sebe – po jedan od aspekata koje smo videli u prvom poglavlju. Radi se o aspektu koji je posebno bitan za datu crkvu. 2) Ako se iznosi neka pohvala, ona će doći pre konstruktivne kritike koja sledi. 3) U svakome od ovih slučajeva, On zapoveda: Ko ima uho, neka čuje ono što Duh zapoveda crkvama. 4) Nakon što se obrati čitavoj crkvi, On govori pojedinačnom članu.

Crkva u Efesu

  1. Anđelu crkve u Efesu napiši: ‘Ovo govori onaj koji drži sedam zvezda u desnici svojoj, Onaj koji hoda posred sedam zlatnih svećnjaka.
  2. Znam dela tvoja, i trud tvoj, i postojanost tvoju, i da ne možeš podneti opake; i iskušao si one koji tvrde da su apostoli, a nisu, i našao ih lažljivcima;
  3. I podneo si nevolje, i postojanosti imaš, i za moje ime si se trudio i nisi klonuo.
  4. Ali imam protiv tebe što si prvu ljubav ostavio.
  5. Seti se, dakle, odakle si pao, i pokaj se i čini prva dela. Inače dolazim k tebi ubrzo; i maknuću tvoj svećnjak s njegovog mesta ako se ne pokaješ.
  6. Ali ovo imaš: mrziš dela nikolaita, koja i ja mrzim.
  7. Ko ima uho, neka čuje šta Duh govori crkvama. Onome koji pobeđuje daću da jede od stabla života koje je usred raja Božijega.

Jovanu je crkva u Efesu dobro poznata. Nakon egzila na Patmos, živeo je u Efesu, gde je i umro kada je imao blizu sto godina. Poput svih ovih crkava, efeska počinje svoju drugu generaciju i uskoro će ući u drugi vek. (Molim vas da obratite pažnju na numeraciju vekova – njihovo brojanje počinje s Hristom).

Apostol Pavle je, zajedno sa Priskilom i Akilom, prvo nakratko došao u Efes, negde 54. godine; govorio je u sinagogi, a zatim napustio svoje prijatelje i pratioce, nastavivši put ka crkvi u Antiohiji, u Siriji. Veliki poznavalac Starog Zaveta i elokventni govornik, Apolos iz Aleksandrije u Egiptu, propovedao je evanđelje, ali samo do Jovanovog krštenja. Akila i Priskila su ga podrobnije podučili evanđelju, tako da je iz Efesa otputovao u Ahaju (Dela apostolska 18:18-26).

Pavle se vratio u Efes, gde je zatekao neke od Apolosovih učenika, koje je ovaj podučio svemu što je znao u pogledu evanđelja, ali pre nego što je dobio potpunije upute od Akile i Priskile. Pavle je hteo da im izloži evanđelje u potpunosti, i da ih potom ponovo krsti, ovoga puta u ime Isusa Hrista. Zatim je položio ruke na njih, kršteni su Svetim Duhom, posle toga su počeli da govore u jezicima i da prorokuju. Pavle je tri meseca podučavao u lokalnoj sinagogi, a u Efesu je živeo više od tri godine, duže nego u bilo kom drugom gradu. Poslanicu im je napisao oko 64. godine, kao zatvorenik u Rimu.

Sve šta je ostalo od hrama Dajane

Kada je reč o samom gradu Efesu, bio je najveća i najpoznatija mteropola Male Azije, s populacijom od oko 250.000, smešten na obali Egejskog mora. Grad je bio posebno ogrezao u idolopoklonstvo; u njemu se nalazio čuveni Dajanin ili Artemidin hram – jedno od čuda antičkog sveta. Grad se, zapravo, obogatio od turizma, jer su obožavaoci Dajane dolazili s mnogo različitih mesta. Pavle je smatrao da oni koji prinose žrtve lažnim bogovima i boginjama zapravo žrtvuju demonima, tako da nije čudno što je grad bio pun demonskih pokazivanja (Dela apostolska 19:12-17). Pavle se borio protiv ovih duhovnih sila, izjavljujući o tome: Ako sam se samo kao čovek borio sa zverima u Efesu (I Korinćanima 15:32). Značaj pokajanja paganskih Efežana možemo videti u činjenici da je vrednost okultnih knjiga i fetiša koje su spalili iznosila 50.000 drahmi, što je nekih 150 godišnjih plata (Dela apostolska 19:18-20). Mora da je u tom gradu bio priličan broj vernika.

U stihovima 13 i 16 prve glave Otkrivenja, Hrist sebe predstavlja kao Onaj koji drži sedam zvezda … hoda posred sedam svećnjaka. Uspostavlja Svoju poziciju u odnosu na crkvu u Efesu. To je pozicija nekoga ko je lično prisutan i zadužen za stvari. To je ono što je ovoj crkvi potrebno da vidi (stih 1), a razlog za to videćemo u poruci koja im je poslata.

Kada Isus kaže Znam dela tvoja, zapravo govori da On vidi stanje njihovog srca. Njihova dela u Efesu su pohvalna, odlikuje ih istrajnost, što je važna karakteristika jednog hrišćanina. Jovan je crkvama, u 1:9, rekao da je njihov suzajedničar u ovoj unutrašnjoj snazi, što je plod vere koji vodi ka pobedi. Oni ne podnose greh i obmanu i poseduju moć da uoče neiskrenost vođa. Odbacili su takve (stih 2).

Oni su lojalni vernici, koji nemaju nameru da posrame Hristovo ime. Verno istupaju protiv protivnika, ne pokazujući znake odustajanja (3). Postoji, međutim, ozbiljan nedostatak kod ove crkve; Hristos kao verni svedok ukazaće na njega, kako bi oni to mogli ispraviti.

Ali imam protiv tebe; Ako je crkva voljna da sluša, On će otkriti svaku prepreku koja bi ih mogla sprečiti da duhovno napreduju. Ispravan stav prema ukoru je od presudne važnosti. Ljudima koji se mršte i okređu leđa opominjućem propovedanju izmiče nužni sastojak procesa koji donosi duhovno probuđenje. Ako ih ukor vređa i ako im je teško da se ponize, sami sebe su eliminisali iz dobroga što je Bog namerio da im pruži.

Naredni stih, Napustio si svoju prvu ljubav, često se pogrešno citira kao da glasi: Izgubio si svoju prvu ljubav. Ljubav nije nekuda odlutala, prepuštajujći hrišćane sebi samima. Oni su otišli od nje i otišli svojim putem. Strastvena ljubav je jedina prihvatljiva hrišćanska motivacija; osećaj odgovornosti, pravedna revnost i vernost nisu dovoljni.

Kada je Gospod obavestio Mojsija da će umesto Sebe poslati anđela da ih prati na putu ka Obećanoj zemlji, Mojsije nije hteo ni da čuje: Ako tvoja prisutnost ne pođe s nama, odavde nas i ne izvodi (Izlazak 33:15). Odlučio je da neće napraviti ni korak bez ličnog prisustva Gospoda. Nije hteo nikuda da ide bez svoga Prijatelja: Tako bi Gospod razgovarao s Mojsijem lice u lice, kao što čovek razgovara sa svojim prijteljem (Izlazak 33:11).

Pre nego što su Izraelci krenuli u bitku, u zemlji koju je trebalo da zaposednu, Isus Navin je sreo Zapovednika Gospodnje vojske. Ja sam sad došao, rekao je On (Isus Navin 5:13), naznačavajući time da će, od tog trenutka, on preuzeti vođstvo, dok Isus Navin može stajati sa strane. U određenom momentu, međutim, Efesci su nastavili sa svojim crkvenim poslovima, ne primećujući odsustvo Glave crkve, što je razlog da im Isus otkrije svoju poziciju – posred svećnjaka. Zato im je pokazao zvezde (vođstvo) u Svojoj desnoj ruci. Napustili su nešto što je bilo neraskidivi odnos ljubavi s Gospodom.

Prva zamerka bila je nedostatak ljubavi; ponos je bio druga. Efes je bio lep grad, a Efesci su ga izgradili od temelja. Smatrali su sebe sposobnim da samostalno funkcionišu kao hrišćani (stih 4). Bez obzira na naše ovozemaljske sposobnosti, hrišćaninu je neophodan ponizan duh da bi prepoznao kako crkva ne može uistinu duhovno da napreduje bez Kapetana spasenja za kormilom broda. On je Glava i On lično mora da vodi. On mora imati kontrolu nad vođstvom i oni nikada ne smeju delovati bez Njegove zapovedi. Sve oči moraju biti uprte u Njega.

Ovo je ozbiljan pad pred Bogom i zahteva duboko pokajanje. Sledeći deo, koji glasi: Čini prva dela, predstavlja veoma važan korak koji moramo razmotriti. Primetio sam da, nakon nekakvog pada, Božiji narod uspori, malo smanji brzinu, uputi savet da svako preispita sopstveni život, zatim polako ponovo povećavaju brzinu, vraćajući se na onu kojom su se kretali pre pada. Tako ne može! Sve mora biti smrvljeno, svaka aktivnost mora da stane, kretanje mora ići unazad, do tačke u kojoj se desio pad. Gospod zapoveda crkvi u Efesu da se vrati na početak, ne zaustavljajući se na tom putu. To je Biblijsko pokajanje. Ako ne dođe do pokajanja, svećnjak će biti uklonjen (stih 5).

Isus je rekao da Efesci mrze dela Nikolaita, koja i On mrzi (stih 6). Ovo je zapisano u Bibliji, tako da moramo razumeti stvari u vezi s ovom sektom, jer je to način da izbegnemo slična učenja i prakse u ovim našim danima. Kako o njima postoje dva mišljenja, oba ćemo uzeti u obzir. 1) Prema jednom mišljenju, oni su bili sledbenici čoveka koji se zvao Nikola, a njegovo ime znači onaj koji osvaja ljude. Tipično za sekte je da imaju autoritativne vođe koji dominiraju nad članstvom. Ovo je neprihvatljivo u Hristovim očima i on mrzi takvo delo. 2) Drugo mišljenje je da ovo ima potiče od grčke reči nicolah, što znači jedimo. Ovaj termin upućuje na razuzdanost, što je, takođe, odvratno Gospodu. Dobro je da izbegnemo obe mogućnosti.

Crkva čitavu ovu poruku mora čuti u Svetom Duhu, da bi bila istinski primljena (stih 7). To je na svakom pojedincu: Pazite, dakle, kako slušate, beleži Luka Hristovu zapoved (Luka 8:18). Neophodne su uši srca da bi se adekvatno mogao čuti duhovni princip. Te principe ne možemo naučiti onako kako učimo zemaljske stvari. U svakom slučaju, crkve su, podukom Duha Svetog, opomenute da čuju duhovnim ušima.

Čak i kada crkva ne obrati dovoljno pažnje na Hristovu poruku, pojedinac je i dalje odgovoran za svoj život. Isus se obraća pojedinačnom članu crkve i daje mu priliku da deluje za sopstveno dobro. Isus Navin je odlučio: No ako u vašim očima bude zlo služiti Gospodu … Ali ja i moj dom služićemo Gospodu (Isus Navin 24:15). On i Kalev stajali su sami mnogo godina ranije, dok je preovlađujuća većina u Izraelu bila u pobuni.

Pojedinac može biti pobednik i kada čitava crkva pretrpi poraz. Efeški svećnjak je na kraju uklonjen, a od čitavog Efesa, nekada lepog grada, ostale su samo ruine. I danas, međutim, ima pojedinih Efežana koji jedu s drveta u raju Božijem.

…………………………………

Mada ne u savršenom obliku, verujem da pred vas iznosim Biblijsku istinu da, u određenoj tački, ljudi moraju odgovoriti, jer oni će biti držani odgovornima. Sada ću, kao što sam rekao na početku ovog članka, malo zaći u nešto za šta bih rekao da je dobra pozicija u pogledu ovih sedam crkava. Možda ćete se složiti sa mnom, možda nećete. U svakom slučaju, nadam se da ćete ozbiljno razmisliti o onome što pišem.

Veliko Pozorište u Efesu

Ideje koje ću izložiti, naravno, nisu moje, već predstavljam učenje cenjenih učitelja, koje slušam od svoje mladosti i čine mi se razumnim. Smatram da se ova prva poruka od Gospoda posebno odnosi na period crkve koji se proteže od 70. do 170. godine. Radi se o učenicima apostola, od kojih su mnogi izgubili žar, strastvenu ljubav i osetljivost za Sveti Duh – što su njihovi utemeljivači posedovali. Verni su učenju koje su primili od njih, i delima kojima su ih poučili, ali im Isus pokazuje šta im nedostaje i šta moraju da povrate.

Dominantna crkva u Maloj Aziji, u Jovanovo vreme, bila je crkva u Efesu. Osnovali su je i održavali apostoli, a sada je ulazila u drugu generaciju. Pavle je upozorio starešine u Efesu: Posle mog odlaska ući će među vas vuci okrutni koji ne štede stada. I između vas samih ustaće ljudi koji će govoriti iskrivljenu nauku da bi odvukli učenike za sobom (Nikolaiti?) (Dela apostolska 20:29-30).

Ne tako davno, čitao sam jednog autora iz drugog veka, koji je govorio o poznaniku apostola Jovana. Autor je rekao da je držao ne samo apostolsko učenje, već i unutrašnji život koji su manifestovali apostoli. Stoga se čini da je ondašnji savremenik primetio da je u hrišćanstvu, uopšteno govoreći, došlo do osetnog pada u odnosu na nivo života prve generacije vernika.

 

Prevod: www.potragazabogom.com 2018.

 

Lowell Brueckner