Otkrivenje 1:14-18

  1. Glava mu i vlasi bele kao bela vuna, kao sneg, a oči mu kao plamen ognjeni;
  2. i noge mu nalik bronzi ulaštenoj, kao u peći užarene; i glas mu kao šum voda mnogih;
  3. i u desnoj svojoj ruci imaše sedam zvezda, i iz usta njegovih oštar mač dvosekli izlazi; i lice mu kao sunce kad sjaji u svoj svojoj snazi.
  4. I kad ga videh, padoh do nogu njegovih kao mrtav. A on stavi desnu svoju ruku na mene, govoreći mi: „Ne boj se! Ja sam Prvi i Poslednji,
  5. i Živi; i bejah mrtav, a evo, živ sam u veke vekova, amen! Imam ključeve Podzemlja i Smrti.

Proslavljeni Hristos

Čistota je prva reč koja mi pada na pamet kad pročitam: Glava mu i vlasi bele kao bela vuna (stih 14). Govori o moralnom i duhovnom karakteru bez nedostatka i mane. Hristos je besprekorno Jagnje Božije.

Tri kvaliteta povezana su s čistoćom. To su: nezagađenost, nerazređenost, nepomešanost. Isus je prošao kroz zemaljske kušnje neozleđen. Prisustvo carinika i bludnica nikada nije ostavilo mrlju na njegovom čistom duhu. Mada je u fizičkom smislu hodao s njima, Njegov karakter držao se po strani. Nikada nije pravio kopromise, eksperimentisao, niti prihvatio njihove pogrešne puteve. Nikada nije bio u istoj ravni s njima. Stajao je visoko iznad njih i podigao ih iz njihovog vonja u čistu atmosferu svetosti. Đavo nikada u Hristu nije našao prostora za svoje prljave misli i motive. Isus je rekao da đavo u meni nema ništa (Jovan 14:30). Džon Banjanov „Vašar Taštine“ nije imao ništa privlačno da ponudi Isusu. Svet nikada nije mogao dotaći uzvišeni nivo Njegovog srca.

Ništa i ni na koji način ne može da neutrališe, razvodni ili razblaži Njegovu moćnu, snažnu i bogatu čistotu. Zasigurno nije bilo greha u Njemu, niti kakvog tereta, o čemu govori pisac Poslanice Jevrejima (12:1) – ničeg do čistog Božanstva. Stajao je iznad legitimnih ljudskih praksi. Nije imao gde da položi glavu. Nikada nije započeo nekakav biznis ili se uključio u neki sport. Nije dolazilo u obzir da mu ženska pratnja odvuče pažnju. Dakle, njegova neuporediva, bela čistota stoji pred nama u svojoj nerazblaženoj snazi.

Njegova čistota je nepomešana s bilo čime. Govoreći jezikom nauke, tu nikada nije došlo do bilo kakve hemijske reakcije – nikada se nije sjedinila s nečim. Nije imao nikakvog jarma, osim onog s nebeskim svojstvima. Nije povezan s novcem, moći ili svetskom snagom. Ništa se ne može dodati Njegovoj kompletnosti. On je potpun u Sebi samome i predivan.

Dok je hodao u svetu, neki su mogli videti dalje od Njegovih 30 godina, imati pogled u večnost, kako bi ugledali Drevnoga. Simon Petar je to svakako mogao, pa je uzviknuo: Odlazi od mene jer sam grešan čovek, Gospode (Luka 5:8). Bilo koja iskvarena duša, kada se nađe u Isusovom prisutvu, uviđa svoju bezvrednost. Bilo koji ljudski duh, oživljen Njegovim životom, imaće neodoljivu želju da bude poput Njega. I svaki koji ima tu nadu u njemu, čisti se kao što je i on čist (I Jovanova 3:3). Isus za njega priprema mesto, i on sam priprema se za mesto na koje neće ući ništa nečisto i ništa što čini gnusobu i laž, nego sam oni koji su zapisani u Jagnjetovoj knjizi života (Otkrivenje 21:27).

Gori li u tvojim grudima želja da iskusiš Hrista u Njegovoj istinskoj lepoti i spoznaš evanđelje u svežini kakvu srećemo u Delima apostolskim. Ako želiš najbolje moguće Hrišćanstvo, drži se jednostavne formule: Isus + bilo šta = ništa; Isus + ništa = sve. Neka crkva bude čista u svom obožavanju i neka prestane sa svojim prljavim bludničenjem sa svetom, telom ili đavolom. Neka njene oči budu uprte samo u njenog mladoženju.

Oči Onoga kojega proučavamo u ovoj apokaliptičnoj knjizi su kao plamen ognjeni (stih 14). One prodiru do najvećih dubina čovekovog bića. Iskorenjuju i otkrivaju tajne ljudskog srca. One su nebeski detektori koji čuvaju Nebo od duhovnih otmičara. Nebo mora biti bezbedno od svega što ga može zagaditi ili iskvariti. Hristos iznosi greh na svetlo – đavo ga skriva.

Isus je rekao: Da nisam došao i govorio im, ne bi imali greha. No, sada nemaju izgovor za svoj greh (Jovan 15:22). Ognjene oči su evidentne u evanđeljima. One su prozrele preljubništvo žene na izvoru, koja je otišla govoreći: Dođite da vidite čoveka koji mi je rekao sve što sam učinila (Jovan 4:29). Isus je podsetio jadnika iz Vitezde (Jovan 5) na njegov greh, upozorivši ga da ga se ostavi, kao što je to učinio i u slučaju žene uhvaćene u činu preljube (Jovan 8).

Hristov vid savršeno prodire. Ništa se ne događa iza scene, bez Njegovog znanja. Gospod je odveo Jezekilja ispod Hrama kako bi mogao da vidi šta narodni vladari čine kada niko ne vidi (Jezekilj 8:7-12). On je Jelisiju otkrio planove koje je car skovao u svojim odajama (II Carevima 6:12).

Hristove plamteće oči i sada prodiru kroz površno ipsovedanje Hrišćanstva i idu ravno do misli, nakana i osećaja svakog pojedinca. Ili ćemo sada obratiti pažnju na Njegov plamteći pogled, ili ćemo se s tim suočiti kada On bude seo u sudačku stolicu. Nemojte dopustiti nekakvom demonu da vam se ulaguje, da vas ljupko gleda i da vam da izgovor za greh, sebičnost ili pobunu!

U Jovanovom viđenju, Isusove noge su užarene u nebeskoj peći (stih 15). Predato mu je da sudi. Otisci od klinova na Njegovim nogama su oznake autoriteta da zgazi Svoje neprijatelje: I gazi on vinsku presu gneva i srdžbe Boga Svemogućega (Otkrivenje 19:15). Gospod Isus doći će na zemlju sa Svojim anđelima da uzvrati osvetom onima koji se ne pokoravaju evanđelju Gospoda našega Isusa Hristosa (II Solunjanima 1:8).

Daleko je od istine pretpostavka da su sve nevolje koje dođu u život jednog vernika Božija osuda zbog njegove neposlušnosti, pobune ili drugog greha. Postoji puno razloga za patnju i samo Bog zna koji bi razlozi mogli biti u pitanju.

Jednako je neistina reći da Bog nikada nije izvor nevolja koje se sruče na Njegov narod. Bog je obavestio Korinćane da im je Bog sudio zato što nisu prosuđivali sami sebe: Zbog toga su među vama mnogi slabi i bolesni, i snivaju mnogi … A kad nas sudi Gospod, kažnjava nas da ne budemo sa svetom osuđeni (I Korinćanima 11:30-32). Gospod će suditi svome narodu, kaže pisac Poslanice Jevrejima; Strašno je upasti u ruke Boga živoga (Jevrejima 10:30-31).

Jedna od potreba današnje crkve jeste probuđenje straha Božijeg. Malo je onih koji vide Hrista onako kako Ga je Jovan video i često Ga uzimaju olako. Dobar deo onoga što je napisano u Novom Zavetu stoji kako bi nas potaklo ili pobudilo u nama strah. Bojmo se, dakle, opominje pisac Poslanice Jevrejima i upozorava: Kako li ćemo umaći zanemarimo li spasenje? (Jevrejima 4:1; 2:3). Đavolji etar, koji uspavljuje i daje lažnu sigurnost u mlakosti, to mora biti prodrmano! Mnogima je potrebno otkrivenje ognjene vreline Božijeg gneva u Isusovim klinovima probijenim nogama, kako bi mogli da služe kako je Bogu ugodno, sa strahopoštovanjem i bogobojaznošću. Jer naš je Bog oganj koji proždire (Jevrejima 12:28-29).

Glas koji je Jovan čuo kada mu je govorio Sin čovečiji, bio je kao šum voda mnogih (stih 15). Bio je to Njegov glas pošto je uznesen, dok je stajao usred crkava. Nije bilo oklevanja niti kolebanja u Njegovom glasu. Ukorio je crkve jasnim rečima. Objavio je sud protiv onih koji nastavljaju svoju pobunu i sigurne nagrade onima koji istraju.

Iz usta onoga koji zvuči poput šuma mnogih voda izlazi oštar mač dvosekli (stih 16). Mač je ni manje ni više do borbeno oružje. On je sredstvo razdvajanja. Isus je odlučno obavestio svoje učenike: Ne pomišljajte da sam došao doneti mir na zemlju; nisam došao doneti mir, nego mač (Matej 10:34). Rekao je da će to uneti razdor u porodice, što se već desilo u nekim situacijama iz Starog Zaveta. Reč Božija razdvojila je Kaina od Avelja, Jakova od Isava i Josifa od njegove braće. U Delima Apostolskim, gde god je propovedano evanđelje, to je izazvalo nevolje. Stavite ovaj mač u korice i narodi sveta će u miru hodati ka svojoj večnoj propasti.

Ne štede se napori da se ublaži reč koja dolazi iz usta propovednika. Đavo neprestano radi na tome da ih navede da prave kompromise u pogledu principa i doktrina, da ublaže svoj stav u pogledu greha i da umanje značaj poruke o pokajanju, pravednosti i sudu. Što su njegovi pokušaji efektivniji, to je više duša koje će sa sobom povesti u večnu propast. Tupi mač, koji je danas u koricama, retko zaseca dublje od emocija i nedostaje mu snage da prodre i probode duh. Rezultati se procenjuju na osnovu spoljašnjih reakcija, bez provere misli i unutrašnjih motiva.

Mač Gospodnji otkriva tajne ljudskog srca, uveravajući i sudeći; Tako će pasti ničice i pokloniti se Bogu, razglašujući da je Bog doista među vama (I Korinćanima 14:25). Iz takve, pokajničke pozicije, čovek biva uzdignut do novog života u Hristu Isusu. Molimo za još jedan zamah velikog Mačevaoca, da još jednog obori pod Svoje noge. Neka Njegova crkva bude motivisana strašću Čarlsa Veslija, koji je napisao:

„Ti, Reči utelovljena, dođi, s Tvojim moćnim mačem za pojasom,
Dođi, čuj našu molitvu.
Dođi i blagoslovi Svoj narod, neka Tvoja Reč urodi plodom;
Duh svetosti neka se spusti na nas.“

Ključno za našu studiju o Hristu, kako je predstavljen u ovoj knjizi, jeste da uvidimo da se radi o otkrivenju Njegovoj crkvi kroz vekove. On je raspet i uskrsnut. Otišao je Ocu na nebo. Sada ga apostol vidi kako stoji među zlatnim svećnjacima, koji predstavljaju sedam crkava u Aziji. Ništa u Pismu ne ukazuje na to da je On promenio svoju poziciju od onda do danas. I dalje stoji usred Svoje crkve i može se videti onakvim kakvim ga je video Jovan. Zadržite barem ovu poentu ako sve druge pobegnu. Tako je važna i zato je treba ponavljati.

Nema oblasti unutar crkve u kojoj je uključenost Gospoda potrebnija, nego što je to slučaj s njenim vođstvom. Vođstvo u velikoj meri određuje stanje crkve i pravac koji će ona ići. Ne mogu zamisliti veću odgovornost ovde na zamlji. Iz tog razloga su apostoli čvrsto uspostavili praksu stalne posvećenosti molitvi i Reči.

Velika potreba današnjeg crkvenog vođstva je jasno priznavanje vlasti desnice proslavljenog Gospoda (stih 16). Dolazi do ozbiljnih problema kada crkva ne uspe da razazna razliku između nečega što dolazi s neba i onoga što je izvorno zemaljsko. Pre svega se čuvajte samopostavljenih. Jovan je identifikovao Diotrefa – nešto što ostaje već dve hiljade godina – kao nekoga ko je voleo da bude prvi (III Jovanova 9). Ego je uvek u protivljenju u odnosu na Duh, a tamo gde ego vodi, Božije pokretanje nije prihvatljivo.

Imamo i one koji su postavljeni od institucija. Mogu na zid da okače papir koji svedoči da su prošli odgovarajuću obuku i ispunili određene preduslove, kako bi zadovoljili uslove organa u koji je uključen mali broj ljudi. Propisno su kvalifikovani da predstavljaju svoju organizaciju. Oni obično dovode do laganog odumiranja, budući da se svaka naredna generacija sve više oslanja na ljudsku mudrost.

Imamo i one koji su postavljeni u demokratskoj proceduri. Izabrani su od ljudi. Nema veće sigurnosti da će ljudi čuti ono što žele da čuju. Oni će svakako nastojati da škaklju uši (II Timoteju 4:3). Ništa od ovoga na garantuje poziciju u Isusovoj desnoj ruci. Nakon što prihvatimo bilo šta manje od najboljeg što dolazi od neba, veoma smo vešti u tome da sebe ubedimo kako je sve onako kako treba da bude!

Upravo u periodima probuđenja vidimo najbolje primere Božijeg pokretanja unutar dođstva. Kada je Dankan Kembel, poznati škotski evangelista, stigao na ostrvo Luis, 1949, prišao mu je crkveni starešina. „Jeste li u ispravnom odnosu s Bogom“, pitao je. Kembel je odgovorio: „Barem vam mogu reći da se bojim Boga“. Probuđenje Hebrida i spasenje izgubljenih na ostrvu zahtevalo je takvu osetljivost za Duha Svetoga da nikome sem Božijem čoveku nije bilo moguće da odredi pravac kretanja. Nije bilo mesta čovekovoj manipulaciji, niti za poslušnost organizacijama, niti za kompromis s masama. Jagnje zaklano predvodilo je Svoju vojsku na hebridskom bojištu, tako da su duše pridobijene za Carstvo Božije.

Mojsije je govorio o Proroku koji će doći s mesta višeg od Gore Sinaj. U prvim stihovima svoga evanđelja, Jovan piše o Isusu: I videsmo slavu Njegovu, slavu kao Jedinorođenoga od Oca, puna milosti i istine (Jovan 1:14). Isusov odnos sa Ocem nije bio samo odnos sluge, kao što je to bilo u slučaju Mojsija, već odnos večnog Sina Božijeg. Taj odnos je bio tako potpun i savršen da je mogao da kaže: Ko je video mene, video je Oca (Jovan 14:9).

Savle iz Tarsa video je Isusa onakvim kakvim je predstavljen u Otkrivenju. Ovaj gnevni Jevrejin bio je odlučan u tome da koristi svu svoju moć i uticaj da zaustavi ono što je smatrao rivalskom sektom. Pretio je, zatvarao i ubijao. Takav terorista nije mogao umirivanjem i ljubavlju da bude uveden u carstvo. Savlu je bio neophodan susret s Onim čije je lice kao sunce kad sjaji u svoj svojoj snazi (stih 16). Pao je ničice na putu za Damask, drhteći, začuđen i slep. Shvatio je da je samo on bio gubitnik i da njegova progonstva nisu ništa oduzela proslavljenom Sinu čovečijem.

Lice Hristovo sija snagom koja preplavljuje – danas, dok hoda među svećnjacima. I dalje može da okupi vernike, poseče lažove i prevarante koji se uvuku u njihove redove, da istopi grešna, pobunjena srca, zadivi čitave zajednice i navede Svoje najgore neprijatelje da zavape: „Šta mi je činiti, Gospode?“

Ljudi koji imaju odnos s Hristom kroz lično iskustvo moraju, poput Mojsija, moliti za veću manifestaciju Njegove slave. Kada Bog odgovori na tu molitvu, naći će se licem na zemlji, kao što je to bio slučaj s Jovanom, voljenim apostolom (stih 17). Više neće imati snage da nastave pomoću ljudskih sposobnosti. U Njegovom prisustvu, nema tela koje će se proslaviti, ni aplauza koji će biti prihvaćen, ni karaktera koji će šarmirati. Neće biti šepurenja, ismejavanja, ludorije. Sve će to biti obrisano u jednom potezu – kroz moćno otkrivenje Hrista iz Otkrivenja.

Ne boj se, rekao je, Ja sam Prvi i Poslednji (stih 18). Koji se boje Hrista ne moraju se bojati nikog drugog. On je pre svih i biće posle svih. On je iznad svega, tako da nema moći koja nas može dotaći; On je ispod, tako da nas nikakva snaga pakla ne može dohvatiti. Okružuje nas poput vatrenog zida, tako da ništa ne može prodreti unutra. On je Živi: Poslednji Adam – duh životvorni (I Korinćanima 15:45). On se vratio iz mrtvih kao živi dokaz da je pobedio smrt i pakao. On ima ključeve i oni se nikada neće okrenuti protiv Njegovih. Ko osuđuje? Hristos koji je umro, štaviše i uskrsnuo, on je i zdesna Bogu, on se zauzima za nas (Rimljani 8:34).

Nijedan čovek ne može podići drugoga s tog mesta raspeća, gde je apostol Jovan kao mrtav pao pred Hrista. Nema tih ohrabrujući reči, tepanja ili samomotivacije koja će pomeriti mišić. Dovoljna će biti jedino Hristova desnica. Njegova suverenost, ličnost, poziv, priprema i uverenje ponovo će ga vratiti na noge da služi. To će biti u vlasti Duha, koji je Zastupnik za račun proslavljenog Hrista.

 

Lowell Brueckner

 

Prevod: www.potragazabogom.com