Otkrivenje 1:12-13, 19-20

12 I okrenuh se da vidim glas koji progovori sa mnom. I okrenuvši se, videh sedam zlatnih svećnjaka,

13 a posred sedam svećnjaka nekoga poput Sina Čovečijega, odevenog u haljinu što seže do nogu i opasanu oko prsa zlatnim pojasom.

19 Napiši što si video, i što jeste i što će se dogoditi posle toga.

20 Tajna onih sedam zvezda što ih vide u desnici mojoj i sedam zlatnih svećnjaka: sedam zvezda anđeli su sedam crkava, a sedam svećnjaka što ih vide sedam je crkava.

Sedam zlatnih svećnjaka

Pre nego što započnemo s komentarima, probaćemo da predstavimo prizor koji je Jovan ugledao kada se okrenuo prema Onome čiji je glas bio poput trube. Najpre vidi sedam svećnjaka, a usred njih nekoga poput Sina čovečijeg. On nosi dugu halju sa zlatnim pojasom. Njegova kosa je bela kao vuna ili sneg, a oči su Mu kao plamen ognjeni. Stopala su Mu kao bronza užarena u peći, a Njegov glas kao šum mnogih voda. U Svojoj desnoj ruci drži sedam zvezda, dok Mu iz usta izlazi oštar dvosekli mač. Njegovo lice sija kao sunce kada sjaji u svoj svojoj snazi.

Ovo nije lako zamisliti, ali ne treba nam bujna mašta; ono što je bitno jeste sposobnost da se uhvati značenje Jovanovog viđenja. Pitamo Duha Božijeg, koji Jovanu otvara ovaj prizor, da nam pomogne da vidimo stvari koje je namenio svima koji istražuju ovu knjigu. Naš prvi prioritet je da Hrista vidimo očima srca, onakvog kakav je ovde opisan, kao i da vidimo sedam crkava.

Nema dileme u vezi s tim da je Sin čovečiji zapravo provslavljen Isus Hristos, a razlog iz kojeg Jovan uz Njegovo ime Sin Čovečiji stavlja neodređeni član (u engleskom, to je „a“) jeste taj što jednostavno hoće reći da se On pojavljuje u ljudskom obličju. Svakako, u ovoj knjizi moramo videti nešto više do Tesara iz Galileje, pa ćemo se skoncentrisati na svaki apsekt Njegovih proslavljenih osobina. Pre nego što zađemo u ove detalje, želimo da osmotrimo sedam svećnjaka i Hristovu poziciju usred njih.

Nekoliko stihova kasnije, Hristos je razotkrio tajnu, odsnono skriveno, simboličko značenje svećnjaka, kao i sedam zvezda u Njegovoj desnoj ruci (stih 20). Zvezde su anđeli, tj. glasnici sedam crkava, koje su simbolički predstavljenje sa sedam svećnjaka. Već imamo jasno tumačenje dva elementa ovog viđenja. U uvodu sam već objasnio da reč anđeo znači glasnik i da se može odnositi i na nebesko i na zemaljsko biće. Držeći se simbolike ove knjige, sasvim je jasno da Hristos glavnog glasnika ili pastora svake crkve predstavlja kao anđela. To je očigledno, budući da nema razloga da se nebeskim bićima poruke pišu ljudskim jezikom. Ovim ljudima je dana velika odgovornost – da svom članstvu prenesu poruku od Gospoda.

Mada su crkve doslovne, jasno je da postoji i određena simbolika koju moramo pokušati da razumemo. Biblijska simbolika je dosledna i na isti način će biti tumačena i u drugim Spisima. Niko nema vlast da sačini svoje tumačenje Pisama, baš kao što nema autoritet da ih piše. Ovih sedam crkava je već dva puta pomenuto u ovom poglavlju i svaki put sam napravio poneki komentar u vezi s njima. Broj sedam je takođe simbol i zanimljivo je da Jovan piše tom broju crkava, iako ih je u Maloj Aziji bilo više, ali nisu uključene.

Stoga ćemo ići u Biblijsko značenje broja sedam, koji se u ovoj knjizi često koristi. Ovaj broj je simbol savršenstva u smislu potpunosti (za ovakvu definciiju savršenosti, pogledajte Efesce 4:13, Kološane 4:12 i II Timoteju 3:17, na primer). Kada se pojavi ovaj broj, to znači da se ništa ne može dodati onome što on određuje; ovde, dakle, predstavlja kompletnu crkvu. Ovo je proročka knjiga, tako da ona govori i o budućoj crkvi i o crkvi Jovanovog vremena (stih 19). Sačinjena je od svih svetih, od početka do kraja vremena.

Razmotrite svećnjake kao simbol ovih crkava. Nema ničeg sličnog u Novom zavetu; nigde crkva nije predstavljena kao svećnjak ili kao svećnjaci. Ako želimo naći Biblijski pandan za sedam svećnjaka, pomoć moramo da potražimo u Starom Zavetu, gde ćemo naći obilatu pomoć. Imamo svećnjak koji je detaljno opisan u Izlasku i koji se često sreće u Petoknjižju (pet Mojsijevih knjiga) i nekoliko puta u istorijskim knjigama. Zlatni svećnjak nalazimo i u knjizi malog proroka, kod Zaharije.

Zlatni svećnjak bio je ključni predmet, najpre u Šatoru, u pustinji, a potom i u Hramu. Obezbeđivao je svetlo, a sveštenici su brinuli o tome da se nikada ne ugasi. Izraelskom narodu je ostao simbol do današnjeg dana. Primetio sam da je na prednjoj strani govornice koju je koristio Benjamin Netanjahu bio oslikan svećnjak. Svećnjak iz Starog zaveta bio je od čistog zlata, izliven u jedno komadu. Postojao je središnji štap sa čašicom u obliku bademovog cveta, koja se nalazila na vrhu i služila kao spremište za ulje. Iz njega se granalo šest drugih štapova, po tri sa ove strane, svaki sa svojim spremištem za ulje; sedam svećnjaka.

Ovde, u knjizi Otkrivenja, imamo sedam svećnjaka, koji predstavljaju Božiji narod iz oblasti Male Azije; oni su locirani u sedam gradova: u Efesu, Smirni, Pergamu, Tijatiri, Sardu, Filadelfiji i Laodikeji. Ovo gradovi formiraju grubi krug oko središnjeg prostora. Oni fizički nisu povezani, ali se Isus Hristos nalazi u sredini (kao na ilustraciji pored levo).

Izraelska nacija bila je povezana federalnim zakonom, a njene granice bile su jasno određene. Posedovala je sve organizacione elemente koje jedna nacija, u fizičkom smislu, mora imati. Ujedinjavala ih je i njima vladala jedna crntralna vlada, koja je imala vlast nad teritorijama svih plemena. Crkva je, međutim, duhovni entitet. Pogledajmo kako je Petar opisuje: Pa se i sami kao živo kamenje ugrađujete u duhovnu kuću, sveto sveštenstvo, da prinesete duhovne žrtve ugodne Bogu po Isusu Hristu … A vi ste rod izabrani, kraljevsko sveštenstvo, narod sveti, stečeni narod (I Petrova 2:5, 9).

Svećnjak u Jerusalimskom Hramu simbolizovao je Božiji narod, Izraelsku naciju, dok svećnjaci u Otkrivenju simbolizuju duhovno telo koje nazivamo crkvom. On je od čistog zlata najboljeg kvaliteta, koje dolazi s neba. Bog je obezbedio materijal i oblikovao njegove delove, kako bi ga učinio neuporedivim s bilo čim na zemlji. Kupljen je dragocenom Hristovom krvlju, a Bog pazi na njega kao na zenicu Svog oka. Njegovi članovi su rođeni od Boga, kraljevske su krvi, deca su Kralja.

Na svećnjaku ima sedam grana, ali ih Duh sjedinjuje da čine jedno. Ne spaja ih središnji štap, već je Hristos, koji stoji u sredini, ta ujedinjujuća sila. On je Glava crkve. Grane nisu fizički međusobno povezane, ali sila koja ih ujedinjuje nadilazi odlike bilo kog metala. Nema centralne vlade, ali postoji centralna Osoba koja vlada u ljubavi i pravednosti.

On drži glasnike u Svojoj desnoj ruci. Ne postoji plan, program, niti kakva organizovana struktura. Glasnici moraju biti vođeni od Boga, baš kao što je to slučaj u ovim poglavljima, gde primaju poruke koje čuju direktno od Gospoda i Gospodara. Oni su u Njegovoj desnoj ruci, tako da nijedan čovek ne kontroliše njihove poteze. Odgovaraju jedino Njemu.

U narednim poglavljima, drugom i trećem, razmotrićemo svaku crkvu ponaosob, kao i njihove karakteristike. Videćemo u kakvom su odnosu s Hristom i kako izgledaju s Njegove tačke gledišta. Svaku od njih ćemo posmatrati iz proročkog ugla, da bismo videli kako se uklapaju u razvoj crkve kroz vekove. Kada dođemo do poglavlja 11, moraćemo ponovo da razmotrimo svećnjake i videćemo koliko je ta glava slična Zahariji 4. Od tog poglavlja nailazimo na veliki princip po kojem se razvija Božiji plan: Ne silom ni snagom, već Duhom mojim, veli Gospod Nad Vojskama (Zaharije 4:6).

Bela haljina i zlatni pojas

Pre nego što završimo ovaj članak, pogledaćemo prve Hristove odlike koje nam Jovan iznosi. Sada treba da Ga upoznamo, ali ne po gledanju, već po veri. Oči vere vide dalje od fizičkog i u stanju da opaze nevidljiva čuda proslavljenog Sina čovečijeg. Prosvetljeni Svetim Duhom, preobražavamo se u isti lik, Hristov (II Korinćanima 3:18).

Jovan haljinu Sina čovečijeg vidi kao na Gori Preobraženja, kako sija u svetlosti, belja od snega koji je tak pao, dok svetluca pod sunčanim nebom (Matej 17:2; Marko 9:3; Luka 9:39). To je slava bezgrašnog, nepokolebljivog, Onoga koji ne može omanuti u pravednosti, kod koga nema mesta ili mogućnosti da u nečemu pogreši. Galilejska haljina bez šavova strgnuta je s Njega i dana pohlepnim vojnicima. Nikada je više neće nositi. Umesto nje, raspeti, uskrsli  i uzneti pobednik navlači preko Svojih ramena večnu haljinu Svoje neuporedive pravednosti. Nema mrlje na ovom odevnom predmetu ni greške u njegovom dizajnu. Isus Hristos sam stoji u Svetinji nad Svetinjama poput utvrde Božije pravednosti.

Na nebu neće biti nagosti. Isus je bio obučen u belu haljinu koja je dosezala do Njegovih stopala. Anđeli, kada se pojavljuju u Bibliji, jesu snažne, moćne ličnosti, ličnosti koje sijaju, i uvek su obučeni. Jezekilj je zabeležio lanenu haljinu anđela poslanog da obeleži čela onih koji stenju i jadikuju u Jerusalimu (Jezekilj 9:2). Danilo dva puta pominje nebeska bića obučena u lan (Danilo 10:5; 12:6). Anđeli koji su bili prisutni prilikom Hristovog uskrsnuća nosili su sjajnu odeću (Luka 24:4), a rimski kapetan Kornelije našao se pred anđelom u sjajnoj odeći (Dela 10:30).

Važno je da se ljudi nauče stidu od golotinje, kako bi razumeli bezvrednost neodenute duše, nepripremljene za nebo. Da li se sećate Isusove usporedbe u kojoj izbacuju jednog gosta sa svadebene gozbe – jer je na svadbu došao bez odgovarajuće odeće? Isus ne ostavlja dilemu u vezi s tim da ova Njegova priča ima implikacije u pogledu večnosti: Izbacite ga u krajnju tamu. Tamo će biti plač i škrgut zuba (Matej 22:13).

Svako od nas mora biti siguran da je obučen u Hristovu pravednost. To je jedini način da pristupimo Svetinji nad Svetinjama, gde se nepravednost ne toleriše. Gospod kojem služimo i koji vlada našim životima vodi nas stazama pravednosti radi imena svoga (Psalam 23:3). Ne smemo ni pomišljati na to da će sa smeškom gledati na grešne postupke. On nikada nije u službi greha.

Treba da sijamo! Hristova pravednost sadrži u sebi natprirodan element koji svetluca i sija u svetlosti. Nosi neverovatnu lepotu. Ako su nam oči, u veri uprte u Njega, Njegova će lepota preplaviti naše duše i iskazaće se u našim životima. Svet koji to posmatra biće zatečen takvom demonstracijom.

Zatim, u zlatnom Hristovom pojasu imamo amblem kraljevskog sveštenstva. On sam vodi nas na nebo putem Svoje ličnosti. U Njemu smo, direktno i lično poistovećeni s Njim, koji je verni Prvosveštenik po redu Melhisedekovom. Pravednosti će mu biti pojas na bokovima (Isaija 11:5). Zbog svoje večne, Božanske prirode, Hristos ne može da bude drugačiji do veran. Neodlučnost, posrtanje, nestabilnost i zaboravnost su Mu strani. On ne može da izneveri. S obzirom na Njegovu svemoć, nema ničeg što bi otvorilo mogućnost za neuspeh. Nema nikakve slabosti u Njegovoj volji, koja bi mogla omesti Njegovu motivaciju. Nema pomanjkanja mudrosti da sprovede Božanski plan. Nije čudno što je zadržao sve svoje učenike, što nije izgubljen nijedan od njih. Možemo biti potpuno sigurni da Njegova vernost nepogrešivo radi u našu korist.

On je u stanju da sačuva ono što Mu je povereno. On nas bira i dodeljuje nam Svoje resurse. Dok sledimo, On vodi i pokriva svaku potrebu. Bespomoćni smo popu ovaca, kojima su uskraćeni izvori snabdevanja i odbrana. On je naš Pastir i čuva nas od najboljih ljudskih sredstava i nastojanja da ne bi umesto Njega oni brinuli o nama.

Hristos, predstavljen u Oktrivenju, ne sme biti sveden na figuru. Isus je spreman da deluje usred Svoje crkve. Kada kaže: Gde su dvojica ili trojica sabrana u moje ime, onde sam i ja među njima (Matej 18:20) – to je više od utešnog obećanja. To je podsticajno uverenje Božanske intervencije i Njegovog delovanja u Svom narodu, koje nadilazi i nosi više herojstva od bilo kog postignuća u olimpijskoj areni. Otkrivenje Hristove osobe u nama uvek proizvodi efekat i izraziće se kroz nas na jedan praktičan način.

Njegov pojas nije ukras, već je veoma koristan. On garantuje Hristovo verno prvosveštenstvo u odnosu na nas i delotvornu službu u Nama. U Biblijsko doba, kada bi neko dobio zadatak koji treba da izvrši, stegao bi svoj pojas, zategao bi svoju labavu odeću i tako omogućio lakše kretanje. Vernost našeg Gospoda nema premca i kreće se među nama kako bi ostvarila Njegove namere u našim životima. Neka On radi u našim životima na Svoj način.

Njegova moć te može učiniti onakvim kakav treba da budeš,
Njegova krv ti može očistiti srce i učiniti da budeš slobodan;
Njegova ljubav ti može ispuniti dušu i videćeš:
Najbolje je da s tobom čini na Njegov način.
                                                                 (Cyrus S Nusbaum)

Lowell Brueckner

 

Prevod: www.potragazabogom.com – 2018