KOMENTAR KNJIGE OTKRIVENJA
Lowell Brueckner

Otkrivenje 1:8-11

8 ‘Ja sam Alfa i Omega, početak i svršetak,’ govori Gospod, ‘Onaj koji jest i koji beše i koji dolazi, Svemogući.’

9 Ja, Jovan, i brat vaš i suzajedničar u nevolji i u carstvu i postojanosti Isusa Hrista: bejah na otoku zvanom Patmos zbog reči Božije i zbog svedočanstva Isusa Hristosa.

10 Bejah u duhu u dan Gospodnji i začuh iza sebe glas snažan, kao glas trube,

11 kako progovara: ‘Ja sam Alfa i Omega, Prvi i Poslednji.’ I: ‘Što vidiš, napiši u knjigu i pošalji sedmerim crkvama u Aziji: u Efez, i u Smirnu, i u Pergam, i u Tijatiru, i u Sard, i u Filadelfiju, i u Laodikeju.’

Geografski položaj Ostrva Patmos u odnosu na sedam crkava iz Otkrivenja.

 Glavna Svrha Pisama

Pisma govore o tome ko je Bog. Ona su otkrivenja o Njegovoj osobi. Ona nam ne govore prvenstveno o ljudskoj rasi već je Bog taj kojeg Njegov istinski narod želi da upozna. Oni upoznaju Njega lično od samog početka svog Hrišćanskog iskustva, ali oni i neprekidno gledaju u Njegovu reč sa gladnim srcima, tražeći da upoznaju još malo više o Njegovoj ličnosti i karakteru.

U stihu 8, Bog nam je dao nešto nad čime možemo duboko razmišljati. Postoji toliko stvari pomoću kojih možemo da opišemo Njega, pa ipak, unatoč tome moramo da prepoznamo ograničenja ljudskog jezika i svega onoga šta čovek pozna, u pokušaju da u potpunosti dobijemo otkrivenje Njegove beskonačne suštine i Njegove prirode. Grčki alfabet postaje za nas alat u ovom tekstu. Ne samo reči, već i slova, pomoći će u otvaranju našeg razumevanja, a ovde Gospod Bog koristi prvo i poslednje Grčko slovo, Alfa i Omega. Bog je u svakom deliću, u svakom detalju zapisane istine.

On je početak i kraj, to je sasvim sigurno i pouzdano, ali On je postojao bezgranično pre nego je postalo bilo šta drugo. On je Stvoritelj vremena, i On ispunjava svu prošlost, sadašnjost i budućnost. On je odlučio da dadne početak svemu šta je započelo, i svemu šta mi znamo. Temelj sve duhovne spoznaje jeste poznavati Boga kao Stvoritelja svega što je stvoreno. On je stvorio zbog Svog zadovoljstva i svo stvorenje odgovaraće Njemu, i to u odnosu na svrhu za koju su stvoreni. Boje i zvukovi moraju da se očituju u svoj svojoj veličini i dijapazonu. Životinje i ptice postoje pred Njegovim očima i svaka njihova karakteristika jeste za Njegovo uživanje i za Njegovu slavu. Cveće i razni začini odišu svako svojom aromom i mirisom, i sve to da bi udovoljili Njemu.

Ljudska rasa je stvorena, ljudsko biće jeste stvorenje; ovo je koren i temelj doktrine o čoveku. Čovek je vrhunac stvaranja, stvoren na sliku Božiju. Na ovom mestu, prisiljeni smo da zastanemo i da duboko razmislimo o beskrajnoj tragediji ljudskog pada i o činjenici da je čivek postao potpuno beskoristan i neupotrebljiv za Boga. Ne samo da postoji uzalud, već je čovek postao neprekidna uvreda svome Stvoritelju, i to je tako, ukoliko čovek nije proživeo ponovno stvaranje.

Ako smo uspeli da se razumemo u ovom, uputimo ponovo svoje misli Njemu, Njemu koji je Alfa i Omega. U predstavljanju kroz ovu prvu osobu, On otkriva Sebe na ovakav način i na ovom mestu kako bi se savršeno sve uklopilo u kontekst ovog nadahnutog poglavlja, kao i u kontekst celokupne nadahnute Knjige. Razmišljajući o Grčkom alfabetu, razmišljamo o rečima i o literaturi. Znači, Gospod je Autor i uskoro, On će da zapovedi Jovanu da piše. On je početak sve istine i On Svoju istinu izražava kroz Svoju reč.

On je Svemogući. Njegova moć nadilazi svu moć koja postoji na nebu i na zemlji. U ovoj knjizi, On nam naznačava Svoju sposobnost da učini sve ono šta On kaže da će da učini. Sile koje deluju u apokalipsi nalaze se pod autoritetom Njegove moćne ruke i baš ništa se ne događa bez Njegove saglasnosti.

Stanje Apostola Jovana i Njegova Situacija

Jovan nam na jedan ponizan i skroman način predstavlja sebe kao Njegovog slugu, a svom čitatelju se obraća kao bratu, ili kao saradniku, a nikako kao neko ko je velik nadmoćan. Razlika između uzvišenog i poniženja na zemlji ne može ni izbliza da nam da sliku razlike između Svemogućeg i najboljeg čoveka na zemlji. Ovde nam Jovan govori o tri elementa koja su identitet života u Isusu: nevolja, carstvo i postojanost.

Nevolja je karakteristika Hrišćanstva i Isus obećava Svojim učenicima upravo nevolje i patnje: U svetu ćete imati muku, ali hrabri budite – ja sam pobedio svet (Jovan 16:33). Jovan je preostao kada su već jedanaestorica apostola položila svoje živote kao mučenici. Uskoro će i Polikarp, Jovanov učenik i prijatelj, pročitati ove reči i nedugo posle umreti kao mučenik sa još mnogo drugih. Na ovim stranicama, Jovan gleda najveća progonstva i nevolje ikada viđene, baš kako je Hristos to i rekao u Mateju: jer će tada biti velika nevolja kakve ne beše od početka sveta sve dosad, niti će je ikada biti (Matej 24:21); baš kao i prorok Danilo pet stotina godina pre: A biće to vreme nevolje kakve nije bilo otkako je naroda pa do tog vremena (Danilo 12:1).

U Isusu, mi smo deo velikog Carstva, Carstva koje je nad svim drugim carstvima, Carstva koje će jednog dana da doživi procvat i da zavlada svom zemljom. Ono će da obori najmoćnija carstva, carstva koja su vekovima imala dominaciju nad ovom planetom. Ako smo u Isusu, mi smo deo tog Carstva. MI nemamo izabranog predsednika, niti premijera, mi imamo Cara, koji je određen pre nego je zemlja stvorena, a koji će da vlada nebesima i zemljom u večnosti. Carstvo je utemeljeno od Monarha mučenika koji je zadobio svoje Carstvo na krstu. U vremenu Jovana to je bilo progonjeno Carstvo, a tako je i ostalo na velikom delu zemlje. Čak i u zapadnom svetu osećamo protivljenja u umovima i srcima društava. Nema veze, ovo jeste jedino Carstvo koje će da baštini budući svet i koje će da vlada u večnosti.

Zajedno sa patnjama i nevoljama Isus pobedonosno stoji u postojanosti i trpljenju: ja sam pobedio svet. Imamo nepromenjiva obećanja koja će Njegov narod nositi i izneti kroz sve šta đavo i ljudi mogu da učine protiv njih: I oni ga pobediše krvlju Jaganjčevom i rečju svedočanstva svoga; i ne uzljubiše život svoj sve do smrti (Otkrivenje 12:11). Jovan ovo zna i zapisuje već u svojoj poslanici: A ovo je pobeda što pobedi svet: vera naša (I Jovanova 5:4).

Jovan je bio sudionik sa onima u nevolji. On se nalazio u izgnanstvu na Ostrvu Patmos, na obalama drevne Male Azije. Car Domicijan nije mogao da dozvoli da Jovan slobodno cirkuliše u tadašnjem društvu. Ovaj skromni ribar iz ne tako značajne provincije Galileje postao je pretnja moćnom Rimskom Imperiju. Ima autoritet koji se ne vidi golim okom, a koji stanuje u najmanjim učenicima koji stoje u Isusu. Takve se ne da učinkovito zatvoriti, niti ukloniti. Baš poput Jovana, koji nije u samom sebi nalazio snage niti potrebne kvalifikacije, već je svedočio kroz ceo svoj život, o Isusovom prisustvu i objavljivao je reč Božiju. Tu leži njegova moć, a sile ovog sveta pokušaće, svakakvim sredstvima, da utišaju i parališu tu moć (stih 9). On je neprijatelj svetskog poretka.

Ovde nalazimo dilemu koja zbunjuje ovaj svet: Jovan je bio u Duhu. On je bio progutan od Duha Svetoga! Prirodni čovek o ovome ne zna ništa, ali ovo je stanje u koje vernik može da dođe, stanje u kojem se nalazi pod Božanskom kontrolom. Čak ni oni koji povremeno zalutaju u duhovni svet kroz satanske rituale i razna bajanja, koji upadaju u trans i vide nekakva viđenja, ne mogu ni da razumeju ovaj nivo. Jovan nam ovde govori o nećem šta nadilazi duhovno promišljanje i molitvu. Njegove prirodne sposobnosti preuzete su od strane Duha Božijeg koji prebiva u njemu i on je odveden u sferu natprirodnog (stih 10).

On je tamo u Dan Gospodnji. U mom pamćenju postoji jedno vreme kada se snažan naglasak stavljao na Dan Gospodnji. Naučavanje crkve, samo jedan naraštaj pre ovoga, uključivalo je i poučavalo štovanje prvog dana u sedmici. To se gotovo sasvim izgubilo u ovim danima površnosti i nepoštovanja. Crkveni očevi, od najranijih vremena, učili su da ovaj dan pripada Gospodu i Njegov narod se okupljao da proslavlja taj dan Njegove pobede nad smrti i nad paklom (Marko 16:1-9). Oni su pamtili da se On na ovaj dan običavao pojavljivati pred Svojim učenicima nakon Svog Vaskrsenja (Jovan 20:19, 26). Ovaj dan je dan kada se Pentekost (Blagdan Sedmica) dogodio, 50 dana posle Vaskrsnuća, koje se desilo na Blagdan Prvih Plodova (vidi Levitski Zakon 23:10, 15-16; kao i Ponovljeni Zakon 16:9-11). Postoji jedno uobičajeno nerazumevanje kada se govori o Pavlovom naučavanju u Rimljanima 14. On tamo nije govorio o ovom danu, kada je rekao: Neko razlikuje dan od dana, drugi pak svaki dan smatra jednakim (Rimljani 14:5). On ovde govori o Jevrejskim Hrišćanima koji su nastavili da obeležavaju Jevrejski Šabat i druge godišnje blagdane.

Svi Hrišćani, bilo oni Jevrejskog ili Paganskog porekla, častili su prvi dan sedmice i sastajali su se toga dana (Dela 20:7; I Korinćanima 16:2), prvog dana u sedmici. Jovan, sam na Patmosu, sudionik sa crkvama u Maloj Aziji, u njihovom zajedničkom okupljanju u Dan Gospodnji. Još jednom, vaskrsli Hristos pojavio se pred Jovanom u Nedelju, čak je i Đon Vesli verovao da sve ono šta sledi u ovoj knjizi jeste viđeno upravo toga dana.

Komentar Jamieson-Faussett-Brown: „Iako silom odvojen od svetosti crkvenog zajedništva sa svojom braćom na Dan Gospodnji, sa njihovog sećanja i štovanja vaskrsenja, Jovan je čvrsto držao duhovno zajedništvo sa njima.“ Komentatori koje ja čitam slažu se sa ovim. Warren Wiersby kaže: „Postoji barem pet pojavljivanja našeg Gospoda posle vaskrsenja, koja se dešavaju u prvi dan sedmice: Mariji Magdaleni (Jovan 20:11-18), još nekim ženama (Matej 28:9-10), Petru (I Korinćanima 15:5; Luka 24:34), dvojici učenika na putu za Emaus (Luka 24:13-32), i učenicima bez Tome (Jovan 20:19-25). Sledeće Nedelje, učenici su se ponovno sastali i Toma je bio sa njima (Jovan 20:26-31).

Duh Nam Otkriva Hrista

U prvih nekoliko stihova ovog poglavlja Jovan nam predstavlja Isusa Hrista onako kako ga vidimo u njegovom Evanđelju, kao i u preostala tri Evanđelja. Sada, Jovan će da nas povede iznad izveštaja Evanđelja i dati nam pogled na proslavljenog Hristosa i Njegovom nebeskom stanju. Hrišćani itekako trebaju da Ga vide ovde, kako bi mogli da imaju celokupni koncept Biblijskog otkrivenja našeg Gospoda. Kako često čujemo propoved, ili pročitamo neki materijal sa gorućim prikazom Hristosa, prikazom poput ovog u Knjizi Otkrivenja?

Pavle je upozorio Galaćane u vezi sa izvrtanjem Evanđelja Hristova. Upozorio ih je na anđele i apostole, čak i na samog sebe, kao mogući alat za prevaru. Korinćanima je napisao da ako neko doće k njima i propoveda: drugog Isusa (II Korinćanima 11:4). Isus kaže: Jer mnogi će doći u moje ime govoreći: ‘Ja sam Hristos!’, i mnoge će zavesti (Matej 24:5). Demoni mogu da dolaze u snovima, vizijama i drugim otkrivenjima, i mogu da tvrde da su Hristos, zato nas Jovan savetuje: proveravajte duhove jesu li od Boga (I Jovanova 4:1).

Sasvim je moguće da sa razumevanjem o Hristu koje dolazi samo iz Evanđelja, pojedinac, kao i Hrišćanstvo u svojoj celini, može jako da trpi. Najpotpunije otkrivenje Biblijskog Hrista nije dosegnuto, sve dok ne dođemo do poslednje knjige. Naše razumevanje Njega nije dovoljno niti odgovarajuće, ukoliko nismo proučili Njega sve do poslednjeg stiha ove poslednje knjige. Zanemariti ovo otkrivenje znači stvoriti neravnotežu u svom umu o osobi našeg Gospoda. Kanon nije završen sve dok Jovan ne nadoda ovaj nadahnuti i nepogrešivi prikaz našeg Gospoda Isusa Hrista. To je ono po čemu vernik treba da prosudi da li je prišao istinskom Isusu, Onome koji je istinski otkriven na stranicama Biblije.

Pod kontrolom Duha Svetoga, Jovan se nalazi u položaju u kome može da bude podučavan. Duh Božiji jeste Duh Istine (Jovan 14:17; 15:26; 16:13), i On jeste Učitelj istinskog vernika. Jovan ne bi mogao da vidi, niti da čuje stvari, da nije bio u Duhu: On će vas podučavati o svemu (Jovan 14:26). On će svedočiti o meni … jer On neće govoriti sam od sebe … On će proslavljati mene jer će od moga uzimati i to objavljivati vama (Jovan 15:26; 16:13, 14). Podučavanje od Duha neće da bude skoncentrisano na Sebe, već na Hrista. On će proslavljati Hrista, On će crkvi svedočiti o Hristu, uzimajući od Njega i pokazujući to učenicima. Uočite kako On to radi za Jovana i kroz Jovana, za sve vernike u svim vremenima.

Na ovaj način, Jovan čuje glas poput trube, a truba se koristi kako bi se pozvao narod na okupljanje i kako bi se oglasio ulazak jedne posebne ličnosti. Taj zvuk zahteva svu našu pažnju, jer nikada, nigde na celom svetu, nije postojao ulazak kralja, predsednika, ili premijera, koji je više odisao dostojanstvom i autoritetom od dolaska Ove Ličnosti. Biti učinjen sposobnim danas da se svedoči ovoj sceni, treba uistinu mstrati izuzetnom privilegijom. Neka nam Gospod podari puninu uticaja Duha Svetoga nad našim životima, nad našim srcima i umovima, dok ovo posmatramo!

Glas zapoveda: Što vidiš, napiši u knjigu! (stih 11). Jovan to šta zapiše treba da doslovno pošalje sedmerim crkvama na području Male Azije, ali, setite se značenja broja sedam, broja koji označava sevršenu puninu. Već smo rekli da je na tom području postojalo više od sedam crkvi, tako da se ne radi samo o slanju poruke koja treba da se pročita na svakom od tih mesta. Ovih sedam crkava predstavlja celokupnu istoriju Crkve, svakog mesta i svakog doba u toj istoriji. Setite se i stiha 3, gde se govori o blagoslovu nad onim koji čita, koji sluša, i koji je poslušan učenik, tako da ustrajava i vrši ono šta je u knjizi zapisano.

Za mene lično, ove reči Gospoda su jako snažne. Kada On kaže: piši, On nam pokazuje Svoje zanimanje i brigu za buduće naraštaje i za vernike koji su daleko. Piši, kako bi i oni mogli da budu sudionici nebeskih blagoslova i večne radosti. Piši, kako bi mogli da znaju o događajima koji će se dešavati na kraju vremena. Piši, jer Reč Božija jeste duh i jeste život. Piši, jer su to reči koje ne nestaju i ne mogu da izgube svoju moć. Piši, jer Reč je oštra i prodire u dubine unutarnjeg čoveka, prosuđuje njegove misli i doseže njegovo srce, u ovom vremenu, i u svakom drugom.

 

___________________________________________________________________________

Napomena prevodioca: Za prevod ove studije činilo mi se dobro da prevodim Biblijske tekstove iz Engleske verzije prevoda koja je korištena u ovoj studiji. Pri tome mi je od velike pomoći bila Varaždinska Biblija – izdanje Hrvatskog Biblijskog Nakladnika, 2012.

Koristio sam i Savremeni Srpski Prevod u izdanju Hrišćanskog evangelizacionog centra iz Bačkog Petrovca.

Prevod: Branko Gotovac, Novembar 2018.