OTKRIVENJE ISUSA HRISTA

UVOD

Jovanovi Naslednici i Savremenici

Pre nego se zagledamo u sam tekst, razmotrićemo neke zanimljive i važne stvari koje su pozadina ove knjige. Pisac, Apostol Jovan, bio je jedini preživeli Apostol, u vremenu kada piše ovo otkrivenje i doživeo je jako duboku, gotovo ekstremnu starost. Nije ni čudo da su kružile glasine da će Jovan živeti sve dok se Hristos ne vrati! Sam Jovan je negirao te pretpostavke, koje su se temeljile na odgovoru koji je Gospod dao Petru, u vezi sa Jovanovom budućnošću: Ako hoću da on ostane dok ne dođem, što ti imaš s time? Jovan je to objasnio: A Isus mu ne reče da neće umreti, nego: ‘Ako hoću da on ostane dok ne dođem, što ti imaš s time? Zapravo, On je jednostavno rekao Petru da se to njega ne tiče.

Jovan je zapisao svoj izveštaj o životu Hristovom decenijama posle nego što su nastala tri sinoptička Evanđelja. Jako malo toga je Jovan ponovio, već nas je on, umesto toga, opremio sa jako mnogo dodatnog materijala, koji ni Matej, ni Marko, ni Luka nisu zabeležili. On je zasigurno imao ova Evanđelja i u njegovom vremenu je već bilo dobro ustanovljeno da su to nadahnuta Pisma. Prilično je očigledno da je on verovao da je njihov rad tačan i da nema potrebe da on još bilo šta ubacuje unutra. Međutim, Jovan je uvideo da postoje određena dela i učenja Hristova koja su izostavljena, tako da nam njegovo Evanđelje daje baš to. Najvažnije, on započima svoje Evanđelje pre početka vremena, i objavljuje prisustvo Reči Božije kao Boga, u povezanosti sa Ocem, dok vremena započimaju. Započimajući u poglavlju 13, i nastavljajući se na još nekoliko koja slede, Jovan nam daje intimno i lično podučavanje samog Gospoda, a u poglavlju 17 daje nam Njegovu ličnu molitvu upućenu Ocu. Ovaj Apostol nam daje izveštaj koji je kraći od drugih o suđenju Gospodu i Njegovom razapinjanju, ali nikako nije mogao da propusti taj toliko važan deo Njegovog života.

Panorama Patmosa

Apostol piše ovu Knjigu Otkrivenja najkasnije od svih, kao poslednji dodir punini kanonskih Spisa, i piše ga pred sam kraj prvog veka. On se nalazi u izgnanstvu, a onaj koji ga je oterao na ostrvo Patmos jeste Rimski Car Domicijan. To ostrvo gde je Jovan primio otkrivenje je otprilike četrdesetak kilometara u prečniku. Neki kažu da je on tamo radio u rudnicima. Domicijan je umro 96 nove ere, a Jovan je potom oslobođen i ostatak svog života je proveo u Efezu, za vreme vladavine Trajana (53-117 nove ere). Neki misle da je Otkrivenje zapisano u Efezu oko 95 godine nove ere, nakon Jovanovog iskustva Patmosa.

Ono šta je važno jeste to da je knjiga zasigurno napisana posle 70 godine nove ere, posle godine u kojoj je Titus zaposeo i uništio Jerusalim. Judeji su izgubili svoju otadžbinu i razvejani su, u konačnici, među sve narode. Tako da Jovan nije mogao da prorokuje o tom događaju, već o događajima koji tek treba da se dese, koji se do tada još uvek nisu bili ispunili.

Upravo zato šta je ova knjiga pisana mnogo kasnije od ostatka nadahnutog kanona, ja lično nalazim jako zanimljivim pisanja Jovanovih savremenika i njegovih neposrednih naslednika. Ti ljudi su bili povezani sa sedam Azijskih crkava, sa onim crkvama kojima su upućena pisma u Otkrivenju. Svakako ne očekujemo još nadahnutih pisaca, niti nekakve dodane Spise, posle smrti Apostola Jovana. Znači, ovde ne govorimo o tim nadahnutim piscima, već o crkvenim ocima, o ljudima koji su iz prve ili iz druge ruke iskusili apostolsku doktrinu. Zato šta to jeste tako trebali bi smo da se dobro zagledamo u njihovo tumačenje Novog Zaveta.

Neki od njih su nazivani biskupima. Molim vas da ne definišete ovu funkciju u terminima njenog današnjeg značenja, u kojima su biskupi postavljeni nad celim mnoštvom crkvi. To nije bilo tako u vremenima Novog Zaveta. U Novom Zavetu postoje tri titule koje se primenjuju na lidere lokalnih crkvi. To su: pastir, to je onaj koji hrani stado; starešina, koji vodi svojim primerom; i biskup, šta je u suštini reč koja označava nadgledništvo. U Otkrivenju njih se naziva anđelima, a to je reč koja prevedena znači ‘onaj koji prenosi poruku’ i to može da govori o ljudima, kao i o anđeoskim bićima. To su bile njihove odgovornosti i nema nijedne titule, niti službe koje je iznad ovih u lokalnoj crkvi.

Datumi koji se odnose na živote nekih Jovanovih savremenika nisu potpuno precizni, tako da vam ovde navodim približno godine njihova delovanja. Ovde uključujemo Herma, on je autor dela ‘Pastir’, a to je oko 100 godine nove ere. Ignacije Antiohijski, između 70-107 godine nove ere, a to su i godine njegova mučeništva. On je napisao nekoliko poslanica Efescima, Rimljanima, onima iz Filadelfije, iz Smirne, još ponekim crkvama, kao i Polikarpu. Papija je bio biskup Hierapolski, a to je mesto blizu Laodikeje i Kolosa, i to datira oko 110 godine nove ere. Polikarp je bio jako dobar prijatelj Apostola Jovana. On je umro kao mučenik u dobi od 86 godina, negde između 148-169 godine nove ere. Vrlo je verovatno da je on anđeo crkve u Smirni, jedan od sedmorice za koje je Hristos zapovedio Jovanu da im piše jako lične i jako određene poruke.

Svedočanstva ovih ljudi, koja su uključena u živote tih crkvi u Maloj Aziji, itekako nam imaju šta za reći o knjizi Otkrivenja. Ovi rani pisci su verovali u doslovni Milenijum. Justin Mučenik (139-161 nove ere) kaže nam da je Otkrivenje napisao Jovan, jedan od dvanaestorice Hristovih učenika, i citira iz knjige Otkrivenja u vezi sa Milenijumom svetih, povezujući to sa vaskrsenjem i osudom generalno. Meliton je bio biskup u Sardu, a to znači i nasledovatelj jedog od sedam anđela iz Otkrivenja 2 i 3. Sard je bio ozbiljno ukoren, pa ipak, ovaj biskup konstatuje autentičnost knjige. Teofil Antiohijski (180 nove ere), citira iz Otkrivenja, baš kao i Apolonije iz Tijane u Maloj Aziji potkraj Drugog Veka.

Irenej (oko 180 nove ere) bio je jako blizak prijatelj Polikarpa i često je citirao iz Jovanovog Otkrivenja u svojoj knjizi Protiv Jeresi. Govoreći o broju 666 i o imenu Antihrista, on kaže: “Ne bi trebalo da se upuštamo u opasne teorije o imenu Antihrista, jer da je bilo neophodno da se njegovo ime objavi otvoreno u ovo naše vreme, bilo bi rečeno njemu koji je imao apokaliptičnu viziju; jer to viđenje nije ni bilo tako davno, gotovo da smo ista generacija, jer se viđenje dogodilo pred kraj Dominicijanove vladavine.“

Mnogi crkveni oci iz Drugog i Trećeg Veka govorili su o Apostolu Jovanu i o njegovom Otkrivenju. Klement iz Aleksandrije (oko 200 nove ere) pominje Jovanov povratak sa Patmosa u Efes, gde je i umro. Još jedan koji je pisao o Jovanu i Otkrivenju bio je Origen (oko 233 nove ere). Podelio sam ova imena sa vama ukoliko imate želju da dublje itstražujete ove dokumente.

Otkrivenje Isusa Hrista

  1. Otkrivenje Isusa Hrista, koje mu je dao Bog da svojim slugama pokaže šta treba uskoro da se dogodi. I on je to pokazao, poslavši svoga anđela svome sluzi Jovanu,
  2. koji svedoči o svemu što je video: o Božijoj reči i o svedočanstvu Isusa Hrista.
  3. Blago onom ko čita i onima koji slušaju reči ovog proročanstva i drže se onoga što je u njemu zapisano, jer je vreme blizu.

 

Reči otkrivenje i apokalipsa su sinonimi, a znače da se otkrije. Uobičajena upotreba reči apokalipsa ili apokaliptično, u ovom modernom vremenu, odnosi se na neposrednu katastrofu, a značenje je upravo i preuzeto iz opisa kataklizmičkih događanja u ovoj knjizi. Kao i uvek, treba da naš rečnik uskladimo sa Biblijskim definicijama.

Jovan od samog početka objavljuje da je ovo otkrivenje Isusa Hrista. To je i naslov knjige i dva se zaključka mogu izvući iz te izjave: prvo, Isus Hristos jeste Otkrivatelj kroz koga je i dano otkrivenje; i drugo, On je glavna Tema, i On se otkriva kroz knjigu. Obe izjave su istina.

Prva knjiga koju sam ja napisao, mislim da je to bilo tamo negde između 1987 i 1990, nosila je naslov Hrist iz Otkrivenja, i u toj knjizi ja sam na neki način portretisao Hrista iz knjige Otkrivenja, bez da sam i pokušao da gledam na Otkrivenje sa njegove proročke strane. Moguće da ću citirati obilato iz te knjižice, kada budemo dolazili do delova u kojima se daje Hristov opis.

Zapravo, anđeo je poslan da pokaže Jovanu znake budućih događaja, i od samog početka, Bog ima na umu da će knjiga postati poslednje poglavlje celokupnog nadahnutog kanona. On to šalje svim Svojim slugama na svim mestima i kroz sva vremena crkve i to otkrivenje počinje trenutno da se rastvara pred nama.

Jovanova Pećina na Patmosu

Jovan nas izveštava da je pred nama nadahnuta reč od Boga, nastavak i upotpunjavanje svedočanstva Isusovog, koje je On započeo u svom Evanđelju, i pouzdani je svedok stvari koje je video (pogledajte Jovan 20:30-31; 21:24). Tužna situacija u crkvi danas nije samo u izbegavanju proroštava, nego čak ismevanje proroštava, kao i onih koji se bave njima. Bog, preko Jovana, objavljuje blagoslov nad onima koji proučavaju proroštvo i često u intimi razmišljaju o njemu. Oni trebaju da paze i da budu budni na upozorenja. Ispunjenje započima istig trenutka kada je zapisana poslednja reč u nadahnutom tekstu i nastavlja se i u ovom našem vremenu.

 

Lowell Brueckner