Knjiga Proroka Danila

Poglavlje 2:1-23

1 A druge godine Navuhodonosorove vladavine Navuhodonosor usnu snove; i duh mu se uznemiri, a san ga ostavi.
2 Tada car zapovedi da se pozovu čarobnjaci i zvezdari i vračari i Kaldejci, da objave caru njegove snove. I oni dođoše i stadoše pred cara.
3 I reče im car: ‘Usnuo sam san i duh mi se uznemiri da taj san razumem.’
4 Nato Kaldejci prozbore caru na aramejskom: ‘Caru, živ bio doveka! Kaži svojim slugama san, a mi ćemo ti pokazati značenje.’
5 Car odgovori i reče Kaldejcima: ‘Moja je odluka čvrsta: ako mi ne priopćite san i značenje njegovo, bićete rastrgani na komade, a vaše će kuće postati smetišta.
6 No ako mi pokažete san i značenje njegovo, dobićete od mene darove i nagradu i veliku čast. Pokažite mi dakle san i značenje njegovo.’
7 Oni opet odgovoriše i rekoše: ‘Neka car kaže san slugama svojim, a mi ćemo pokazati značenje.’
8 Car odgovori i reče: ‘Dobro ja znam da vi želite dobiti na vremenu jer vidite da je moja odluka čvrsta.
9 No ako mi ne priopćite san, za vas postoji samo onaj jedan zakon. Jer vi ste se dogovorili da ćete govoriti lažljive i pokvarene reči preda mnom dok se vreme ne promeni. Stoga, recite mi san pa ću znati da mi možete pokazati i njegovo značenje.
10 Kaldejci odgovoriše pred carem i rekoše: ‘Nema čoveka na zemlji koji bi tu stvar mogao pokazati caru. Zato nijedan car, gospodar ili vladar nikada nije zaiskao takvo što ni od kojeg čarobnjaka ili zvezdara ili Kaldejca.
11 Jer teška je ta stvar koju car traži, i nema drugoga koji bi je mogao pokazati pred carem osim bogova, kojih prebivalište nije među smrtnim telom.’
12 Na to se car razbesni i silno razgnevi, te zapovedi da se pogube svi mudraci vavilonski.

Izuzetan sklad i red vlada u ovoj drevnoj knjizi. Ništa manje od toga i ne očekujemo od Duha Svetoga. Prvo poglavlje stavlja pred nas pozornicu, situaciju i likove, i sada Bog ima sve postavljeno na svom mestu. On započima da pred čitateljem otkriva proročki sadržaj. Navuhodonosor je delio tron sa svojim bolešljivim ocem, Nabopolasarom, ali kada započne poglavlje dva, njegov otac je preminuo, a Navuhodonosor je započeo drugu godinu svog samostalnog carevanja nad Vavilonskim Imperijem. Danilo i njegovi sudrugovi otpočeli su petu godinu svog sužanjstva.

Gospod čini sve na Svoj savršeni način, tako da se u vremenu odvijaju planovi određeni pre utemeljenja sveta, planovi koji određuju večnu sudbinu za milione. On okupira podsvest zaspalog imperatora i nije u strahu od njegovog zemaljskog carevanja. On ga vidi onakvog kakav on jeste, sin praha zemaljskog, pa ipak, On ga je postavio za glavu nad izuzetno važnim carstvom, vladarem nad mnogim narodima.

Bog je odlučio da mu progovori u drogoj godini njegove vladavine. San je prodro u samu srž njegova bića i poremetio carev počinak; poruka je svakako vredna takve reakcije. Bez ikakve sumnje, ovaj čovek je bio odgojen carskim obrazovanjem, ali njegovo ljudsko razumevanje nije dovoljno u ovom trenutku kada je suočen sa nebeskom istinom. Međutim, Vavilonska vlada ima Ministarstvo Duhovnih Poslova. Iako je Vavilonska religija puna pogrešaka i idolopoklonstva, moramo da joj priznamo barem to da prepoznaje važnost duhovnog sveta. Ovi današnji sofisticiraniji sistemi „civilizovanog” sveta zapadne hemisfere ne uviđaju da postoji duhovni svet i sve odgovore i svako funkcionisanje traže se i kreću se unutar materijalne, fizičke realnosti. Glupost i arogancija modernog čoveka ignoriše prisustvo i superiornost duhovnog, i zlog i dobrog, nad njihovim poslovima. Navuhodonosor je pozvao svoje duhovne savetnike.

Car nije stidljiv u iskazivanju svojih osećaja prema njima, kada se radi o njegovom snu: duh mi se uznemiri da taj san razumem. Sa odgovorom njegovih stručnjaka; Caru, živ bio doveka! Kaži svojim slugama san, a mi ćemo ti pokazati značenje; Danilo započima da piše na Aramejskom jeziku. I tako nastavlja sve do stiha 7:28, zato jer se ta tema u suštini odnosi na Paganske narode. To je zapisano za Jevrejske prognanike, ali i za Vavilonce, možda i za samog Navuhodonosora.

Car im prenosi atmosferu i osećaj da je od najvišeg prioriteta i značaja to da on dozna tumačenje sna. On to čini pitanjem života i smrti, i koliko god to nama izgledalo kao potez tiranina, važnost sna njemu je opravdanje da to učini. Ukoliko oni nisu sposobni da ispune ulogu koju imaju, zašto onda da nastavi trošiti sredstva na njihovo zadržavanje na položaju: ako mi ne priopćite san i značenje njegovo, bićete rastrgani na komade, a vaše će kuće postati smetišta. On im je obećao i nagradu, ukoliko budu sposobni da naprave ono šta on od njih traži.

King James prevod i još neki prevodi daju da se razume da je car zaboravio detalje sna. Nisam siguran da su u pravu. English Standard Version, prevod koji ću ja koristiti tokom ove studije (isto kao i prevodi koje prevodilac koristi), nema ni pomena o tome, već jednostavno kaže: Moja je odluka čvrsta. On je kušao ove službenike. Car je želeo da isključi svaku moguću spekulaciju i da dobije istinski i iskren odgovor koji nadilazi nagađanja i igre rečima.

Dvaput su pitali Navuhodonosora da im kaže san i da će mu dati tumačenje. I to je ono šta on neće da učini … jer je već imao prilike da čuje pametne ljude. Dobro ja znam da vi želite dobiti na vremenu, … recite mi san pa ću znati da mi možete pokazati i njegovo značenje. Čak i suočeni sa pretnjom smrtne kazne, ne mogu da udovolje i nemaju nikakvu nadu da će ikada moći da daju odgovor. Toga nema u njima.

Oni tvrde da je car nerazuman, i jeste tako, sa bilo koje ljudske, zemaljske tačke gledišta: nijedan car, gospodar ili vladar nikada nije zaiskao takvo što ni od kojeg čarobnjaka ili zvezdara ili Kaldejca. Navuhodonosor je bio strahovito ljut zbog ove uvrede i time su službenici samo približili sebe trenutku svoje egzekucije.

Pre nego nastavimo želim da vas zamolim da mi se pridružite u dubokom razmišljanju nad poslednjim rečima duhovnih savetnika Vavilona: i nema drugoga koji bi je mogao pokazati pred carem osim bogova, kojih prebivalište nije među smrtnim telom. Hrišćanstvo je dokinulo ovakve pretpostavke i zaključke. Ima Bog koji prebiva među ljudima, još više, ne samo da prebiva među njima, već se nalazi u njima. Ovo Hrišćani tvrde i ovo je obećanje Hristovo njima. Da li mi to živimo? Trenutak u kojem pokažemo da su Kaldejci u krivu, jeste trenutak u kojem svet počinje da veruje, i to je u skladu sa Isusovom molitvom o kojoj smo već pre govorili, u prethodnom poglavlju (Jovan 17:23). Još jednom želim da podsetim da svet čeka da vidi natprirodno prisustvi živog Hrista u nama … Ja u njima i ti u meni … da svet upozna … Oni tragaju za duhovnim realnostima i za odgovorima koji dolaze sa neba.

Reči A.W. Tozer-a isuviše su istinite da bi bile uteha: Crkva je izgubila svoje svedočanstvo. Ona više nema šta da kaže ovom svetu. Ona, koja je nekada izlazila da objavljuje, sada izlazi da se raspituje. Njene dogmatske objave postale su sugestije vredne uvažavanja, religiozni saveti, koji se daju sa razumevanjem da je to na kraju krajeva samo mišljenje koje nikako ne želi da bude netrpeljivo u odnosu na druga mišljenja. Čisto i neiskvareno Hrišćanstvo ne oblikuje kultura vremena u kojem ono postoji, već takvo Hrišćanstvo stoji u oštrom proturečju sa tim vremenom i sa tom kulturom.

13 I pošto izađe naredba da se pobiju mudraci, potražiše Danila i njegove prijatelje da i njih pobiju.
14 Tada se Danilo mudro i obazrivo obrati Ariohu, zapovedniku careve straže, koji beše krenuo da pobije mudrace vavilonske.
15 Odgovori i reče Ariohu, carevu oficiru: ‘Zašto je ta naredba od cara tako hitna?’ Tada Arioh objasni tu odluku Danilu.
16 Nato Danilo uđe i zatraži od cara da mu da vremena, pa će caru pokazati značenje sna.
17 Onda Danilo ode svojoj kući i ispriča tu odluku Ananiji, Mišaelu i Azarji, svojim prijateljima,
18 kako bi tražili milosrđe od Boga nebeskoga u vezi sa tom tajnom, da Danilo i njegovi prijatelji ne poginu s ostalim mudracima vavilonskim.
19 Tada se Danilu objavi tajna u noćnom viđenju. Nato Danilo blagoslovi Boga nebeskoga.
20 Danilo progovori i reče: ‘Blagosloveno bilo ime Božije odveka i doveka, jer u njega je mudrost i sila.
21 I on je taj koji menja vremena i razdoblja; miče careve i postavlja careve, mudrost daje mudrima, a znanje onima koji poznaju razboritost.
22 On otkriva duboko i skriveno, zna što je u tami i svetlost kod njega prebiva.
23 Tebe ja hvalim i slavim, Bože mojih otaca, što si mi dao mudrost i silu, i obznanio mi sad ono što smo od tebe tražili; jer ti si nam obznanio carevu stvar.

Ako je istina da je Danilo bio potomak Ezekije, iako ne i naslednik trona, on bi zasigurno bio čudesan car Jude. To je jedini narod na zemlji koji je tražio da njihov car ima istinsko duhovno vođstvo. Međutim, Bog je za Danila rezervisao i podigao ga je na još uzvišeniji položaj, odakle se njegov uticaj mogao proširiti na čitavi svet. Upravo tako, otet iz svoje porodice i svog doma, prisilno deportovan u Vavilon, verovatno proživljeni čin uškopljenja koji ga je zadesio, sve je to bilo promovisano iz same prostorije nebeskog trona! Biti upotrebljen od Boga, najuzvišenija je čast na zemlji i jako često sa sobom nosi ogromnu cenu.

Zbog Danilove blizine caru, zapovednik straže je verovatno prvo došao u njihove odaje. Iako je Danilo već bio prepoznat po izvanrednoj mudrosti, njegova superioronost nasuprot svim drugim mudracima Vavilona još uvek je nije bila viđena. Mi bi trebali u razmatranje da uzmemo i njegovu mladost, kao razlog zašto se nije pojavio tamo sa prvom delegacijom. Osim Kaldejaca, koje je Navuhodonosor pozvao, on je moguće bio prvi koji je čuo za smrtnu kaznu. Stvar je bila hitna, iako očigledno, nije zahtevala trenutno izvršenje.

Mladi Danilo, na početku svojih dvadesetih, govorio je mudro i obazrivo Ariohu, elitnom vojnom oficiru, koji je ne samo bio blizak caru, već je bio i njegov direktni izvršilac. Bilo je nešto izuzetno jedinstveno u ovom mladom čoveku šta je izazivalo poštovanje kod svakoga. On je zapitkivao o carevoj naredbi i kapetan je uložio trud i poštovanje da mu to detaljno pojasni. Dobio je audijenciju kod samog cara, i iako je više puta pitao (car je optužio Kaldejce da kupuju vreme), sa zahtevom je išlo i uverenje da će on ubrzo imati odgovor. Primio je zaustavljanje izvršenja smrtne kazne. Posle svega, i iznad svega, car je očajnički hteo da čuje tumačenje sna.

Potom je Danilo otišao kući, gde je živeo sa svoja tri druga, Ananijom, Mišaelom i Azarjom. Nakon šta su učenici Gospodnji stajali pred vladarima u svom vremenu, otišli su svojim sudrugovima Hrišćanima: A kad behu oslobođeni, odoše svojima i izvestiše ih o svemu što su im rekli prvosveštenici i starešine (Dela 4:23). Hrišćani idu svojima kada se nađu u vremenu potrebe, ne traže odgovore od sveta. Nije bilo mnogo pobožnih ljudi kojima je Danilo mogao da ode u tom stranom gradu, ali prema Božanskom principu, nije mnogo ni potrebno. Zapisano je: Jer gde su dvojica ili trojica skupljena u moje ime, onde sam i ja među njima (Matej 18:20). U ovom slučaju su bila četvorica. Isus nije ništa rekao o položaju ili službi, tako da je obećanje otvoreno za sve vernike. Molitva nije ograničena na samo nekolicinu, već je molitva način na koji sav narod Božiji može da ima audijenciju kod Njega.

Danilo ode svojoj kući i ispriča … kako bi tražili milosrđe od Boga nebeskoga u vezi sa tom tajnom. Susreli su se sa Gospodom zajedno i Njegov odgovor pronašli su u molitvi. Molitveni sastanak jeste temelj svakog istinskog Hrišćanstva i odražava poniznost i zavisnost Hrišćanskog srca. Molili su, jer njihovo pouzdanje je u Bogu, ne u same sebe i ne u svet koji ih okružuje. Leonard Ravenhill imao je običaj da kaže; Oni koji se pouzdaju u same sebe ne žele da se mole, oni koji su dovoljni sami sebi nemaju potrebe da se mole, a samopravedni ne mogu da se mole. Sada znate i razloge zašto je molitveni sastanak izbrisan iz rasporeda velikog broja crkvi. Isti su to razlozi zbog kojih vidimo tako malo natprirodnog u ovom našem vremenu.

Tada se Danilu objavi tajna. Kada Bog pokreće posebno delo, On postavlja svoj narod u molitvu. Tada, i ne pre toga, On odgovara i počinje da se kreće kroz njih i među njima. Nema ništa komplikovano u istinskom duhovnom uspehu; on dolazi kao odgovor na molitvu ljudi Božijih. U ovo budite potpuno uvereni; šta god da se događa bez molitve nikada neće uistinu da uspe, bez obzira kako to dobro izgledalo u očima ljudi.

Pogledajte ovaj trougaoni princip jasno izložen u Rimljanima 11:36: Jer sve je od njega i po njemu i za njega. Njemu slava zauvek! Amen. Bog šalje sa neba svoj Duh molitve, Njegov narod moli u Duhu Svetom, a slava i hvala se vraća Njemu. Svaki Božiji posao vodi se na ovaj način. Nato Danilo blagoslovi Boga nebeskoga. Pavle je zapečatio ovaj princip sa Amen, to je reč koja dodaje apsolutni autoritet, potvrdu i ispunjenje na zemlji nebeskih obećanja Božijih.

Kao i na još nekim mestima u ovoj knjizi, ovde u stihovima 20-23, imamo privilegij da čitamo molitvu hvale koju Danilo izgovara u Duhu Svetom. Snažna i zdrava teologija temelj su ovakve molitve i on nam otkriva svoju teologiju dok moli. On moli da se Njegovo ime … a to znači, Njegovi atributi i Njegov karakter, budu izraženi i otkriveni kroz čitavu večnost. On je izvor mentalne i duhovne snage; On je stvoritelj vremena i razdoblja i postavlja na vlast i sklanja sa vlasti koga On hoće. On je suvereni i jedini koji izabire autoritete nad ljudima; svi oni sa izvornom mudrošću primili su od Njega te istine.

Onaj koji uistinu nosi Njegovu poruku propovedaće duboke tajne, to jest, duhovne tajne, sakrivene od sveta, ali otkrivene narodu Božijem. Danilo će to uskoro da dokaže Navuhodonosoru. Dok svet leži u tami, On čini da tama svetli, pa iako je carev san sakriven od najmudrijih na zemlji, ne može da se sakrije od prosvetljenog Danila. Bog je svetlo i u Njemu nema nikakve tame (1. Jovanova 1:5).

On čini jedno lično zahvaljivanje i slavljenje i prepoznaje delo Božije u svom životu. Ovo pruža veliku zadovoljštinu i radost, kada zna da je on taj koji u svom naraštaju prima pomoć od Boga svojih otaca. Danilo nije zaboravio duhovno vođstvo Izraela koje započima sa patrijarsima. Pred sobom ima celokupnu Starozavetnu istoriju za ohrabrenje. Njihov veliki Bog dao mu je mudrost i snagu, koja nije od njegovih prirodnih sposobnosti, niti se on može time hvaliti, već dolazi direktno sa trona nebeskog, kako bi Gospod primio svu slavu. Tada postaje stvarnost da kličete od radosti neizrecive i proslavljene, kako nam to nadahnuto govori apostol Petar (1. Petrova 1:8).

Gospod posebno odgovara na ovakve molitve. Danilov Bog je ličan Bog, koji priklanja uho ka svakoj reči koju izgovori Njegov narod, i doslovno, primaju od Njega odgovor za koji su molili. Bog je dao Danilu carev san i njegovo tumačenje i sada ćemo u nastavku poglavlja posmatrati kako se ova drama raspliće. Za mene je ovo čudesno i prekrasno i moje srce čezne da vidi crkvu koja prima unutarnje svetlo sa neba kako bi se bavila poslovima koji je okružuju. Da li je moguće da u ovo vreme budemo tako i toliko prosvetljeni? Ja ne vidim razloga zašto ne.

Lowell Brueckner