Koga trebamo slušati?

Neću ni pokušati da sakrijem činjenicu da je jedan od mojih najdražih autora, ako ne i najdraži A.W.Tozer. Pre svega, Tozer pripada istoj denominaciji u kojoj sam ja kao dečak odrastao, tako da u mom srcu ima jedna posebna ljubav za istine koje su oni naglašavali (da pomenem samo dva meni jako draga stiha… „Hrist u nama, nada slave“ i isto tako „ne ja, nego Hrist u meni“). Drugo, Tozer je živio dovoljno blizu ovog našeg naraštaja da bi govorio o trendovima i kretanjima koja su još uvijek itekako u prvom planu u ovim našim danima i znao je kuda će nas ti trendovi odvesti. Povrh ova dva razloga, Tozer je imao izuzetan dar izražavanja; kada je on pisao ili govorio o Gospodu i o Njegovom Sinu činio je da moje srce gori više nego bilo koji drugi autor. Naravno, i materijale mnogih drugih pisaca smatram itekako vrednim. Trebamo Telo Hristovo, svete iz svih vremena, koji sačinjavaju Crkvu, bez obzira da li su živi ili su već prešli u Slavu. Mi vidimo samo delić čitavog spektra istine. Drugi u našim danima vide druge delove i kroz vreme, ljudi Božiji videli su bisere, blaga istina koje sadrže Pisma i to nas danas može itekako obogatiti. Potrebno nam je da čitamo dobre knjige…mnogo dobrih knjiga! Ljudi Božiji uvek su to radili.

Kroz vreme, pronašao sam stvari u kojima se ne slažem sa Tozerom, iako ih nema mnogo i nisu od bitnog značaja. Pominjem Tozera zato što ste do sada videli da imam običaj predstaviti neka od njegovih razmišljanja i sada ću to ponovno učiniti. Navest ću neke stvari koje je Tozer govorio u vezi odanosti prema ljudima i u vezi toga da se slede ljudi. Tozer je bio pastor, tokom svog života vodio je dve Crkve, jednu u Čikagu i jednu u Torontu; tako da on o ovoj temi govori sa pozicije pastira. On je ljude uvek usmjeravao i pokazivao im na Hrista i samo na Hrista.

U knjizi „Rutina, Koreni ili Probuđenje“ u poglavlju 5 kaže;

Vera u Isusa nije predanost tvojoj Crkvi ili tvojoj denominaciji. Ja verujem u lokalnu crkvu…vjerujem u Božiju skupštinu. Mi smo kao grupa Hrišćana dužni da razumemo da smo Božija Skupština, ćelija u Telu Hristovom, život u Njegovom životu. Ali nijednog trenutka ne želim da u tebi proizvedem veru koja će te odvesti u to da ti sebe bez opoziva predaš lokalnoj crkvi ili tvojim crkvenim liderima.

Ti nisi pozvan da slediš svoje crkvene lidere. Nisi pozvan da poput malog ptića u gnezdu otvoriš svoja nevina mala usta i progutaš baš sve što ja stavim tamo. Ako ono što ti ja dajem nije Biblijska hrana, izbaci to iz usta i nemoj se bojati to uraditi. Nazovi me ili me dođi videti ili mi napiši pismo, ali učini nešto u vezi s tim. Nemoj ni u kom slučaju progutati sve što ti tvoji lideri serviraju. Imaš Bibliju, drži se Nje čvrsto, idi u Nju.

U četvrtom poglavlju (Poslušnost čoveku koji je poslušan Bogu) knjige „Koreni Pravednosti“, Tozer govori o važnosti ispravnog odabira učitelja za nas;

U svakoj grupi od deset ljudi barem devet su potpuno uvereni da mogu ponuditi savet ostaloj devetorici iz grupe. A ni u jednom drugom polju ljudskog interesa ljudi nisu spremni tako brzo da drugima daju savete kao u polju religije i morala…Biblijska istorija daje nam primere ljudi koji su napravili istinske životne promašaje jer su poslušali pogrešan savet.

Nijedan čovek nema pravo da savetuje bilo koga ukoliko prvo nije čuo Boga kako mu govori. Nijedan čovek nema pravo da savetuje druge ukoliko nije spreman da čuje i da sledi savet od Gospoda. Istinska moralna mudrost mora uvek da bude odjek, eho glasa Božijeg. Jedino sigurno svetlo za naš put je svetlo koje je odraz Hrista, Hrista koji je istinsko Svetlo sveta. Izuzetno je važno da mladi ljudi nauče u čiji savet se mogu pouzdati.

Uobičajeni primeri koji se mogu dati su o onima koji nisu poslušali savet i kao posledica toga stupili su u brak sa pogrešnom osobom. Ja vam mogu dati takve primere, ali to radi i u suprotnom pravcu. Jedna dama, sada već mnogo godina sretno udana, ispričala mi je da u vreme kada je ona jako ozbiljno razmišljala o braku, lider, koji se protivio tom braku zamolio je da prestane slušati vraga. Usput rečeno, on nije imao nikakvu podršku niti razloge iz Pisama da potkrepi takav savet. Kada čujete o liderima koji na sebe uzimaju odluku ko se s kim može venčati, izvan razloga koje nam daju Pisma, shvatite da takvi ljudi ispunjavaju Pavlovo proroštvo o onima koji „zabranjuju ženidbe“. Ja sam čak čuo o ženi, može-bitnoj proročici, koja je pokušala da zaustavi venčanje jer je imala san o paru koji se venčavao. Ja lično bih to nazvao fanatizmom!

Ovo pravilo da slušamo i poslušamo samo one koji su prvo čuli i poslušali Gospoda sačuvat će nas od mnogih zamki. Svi religiozni projekti trebali bi biti testirani i provereni na taj način. U ovom vremenu jako čudnih i neobičnih religijskih aktivnosti moramo zadržati mir i biti ispravno i dobro postavljeni. Pre nego počnemo slediti bilo kojeg čoveka ili bilo koju aktivnost koja nije obeležena Krstom…Bog još uvijek ima svoje izabrane ljude i oni su bez iznimke dobri slušatelji. Oni mogu čuti kada Bog govori. Sa sigurnošću možemo poslušati takve ljude, ali nikog drugog osim takvih.

U knjizi „Cena Zanemarivanja“, u poslednjem poglavlju koje se zove (Zakon Vođe) on čini razliku između stoke i ovaca i ističe da se stoka tera, goni se pred sobom, a ovce slede, idu za pastirom. Biti gonjen je snažno osećati prinudu od dela vodstva da se posluša, a ukoliko se ne posluša, dolazi do snažnih reakcija neodobravanja, otuđenja ili čak do pretnji izbacivanjem.

U knjizi „Priprema za Plovidbu“ postoji poglavlje o Ispravnom Stavu prema našem Vodstvu; Tozer komentariše;

Činimo ozbiljnu pogrešku kada se zalepimo za propovedanje ili za pisanje velikih Hrišćanskih vođa i usvajamo njihova podučavanja bez da se i usudimo da ih preispitamo. Nijedan čovek nije toliko važan u Kraljevstvu Božijem. Trebamo slediti ljude samo onoliko koliko oni slede Gospoda i trebamo biti budni i otvorena uma, ukoliko ne želimo postati slepi sledbenici čoveka čiji je dah u njegovim nosnicama
(Isaija 2:22).

Upravo smo pročitali snažnu istinu i malo ko će reći da se ne slaže. Pa ipak, mnogi će odmah posle ovoga odmah otići poslušati one koji nisu čuli Gospoda, na neki čudan način slepi da upravo to rade. To je deo prevare pod kojom su se navikli da žive. Vreme je za duboko i istinsko preispitivanje samog sebe i kruga ljudi među kojima se krećemo. Vreme je za ustajanje, budilica zvoni! Pavao je to rekao davno pre mene „I to činite znajući ovo vreme: čas je već da se oda sna probudimo, jer sada je naše spasenje bliže nego kad uzverovasmo.“ (Rimljani 13:11) ili „Probudi se ti što spavaš, i ustani iz mrtvih – i zasvetlit će ti Hrist.“ (Efescima 5:14).

 

Lowell Brueckner