DELA I PLODOVI

 Galatima 5:13-26

 

13  Ta vi ste, braćo, na slobodu pozvani! Samo neka ta sloboda ne bude izlika telu, nego ljubavlju služite jedni drugima.

14  Jer sav se Zakon ispunja u jednoj reči – u ovoj: Ljubi bližnjeg svoga kao samog sebe!

15  Ako pak jedni druge grizete i proždirete, pazite da jedni druge ne zatrete.

16  A velim: hodite u Duhu, pa nećete ugađati požudi tela.

17  Jer telo žudi protiv Duha, a Duh protiv tela; i to se jedno drugom protivi, tako da ne činite ono šta hoćete.

18  Ako li vas Duh vodi, niste pod Zakonom.

Čitava Poslanica Galatima je zapravo jedna molba da se vrate u slobodu, u slobodu u kojoj su i rođeni i koja karakteriše istinski Hrišćanski život. Bog poziva ljude da izađu iz ropstva i da uđu u proslavljenu slobodu. Poanta nije samo u tome da je duhovno ropstvo nešto užasno loše, već i u tome da je život u Duhu pun radosti i čudesan. U ovom odlomku Pavle će pokazati da je hodanje u Duhu sinonim za slobodu. Jedini ljudi na ovom planetu koji su istinski slobodni jesu oni koji su rođeni od Duha Božijeg, i koji u svom praktičnom svakodnevnom hodanju žive pod kontrolom Duha.

Samo neka ta sloboda ne bude izlika telu, zapravo je zapovest da se vernik preispita i da vidi da li je njegovo Hišćanstvo uistinu izvorno, ili nije. Neregenerisani član crkve videće slobodu kao izgovor za svoj neprincipijelni način života, način života koji se ne razlikuje mnogo od građana ovoga sveta. On će se odvojiti od uzvišenih standarda, i od restrikcija koje odvajaju Hrišćanina od ovog sveta. On će se prepuštati telu, koliko god je to moguće, ali će i dalje zadržavati pristojnu i umerenu reputaciju osobe sa članskom iskaznicom Hrišćanske zajednice. Za dobar broj decenija to je bio jako popularan trend, a Hrišćanin koji bi odbio da se saobrazi tome, podrugljivo bi bio proglašavan staromodnim, negativnim, ili čak i gore od toga.

Opušten način života i retkost da se vidi praktično hodanje u Duhu, meni govori da je istinsko Hrišćanstvo retkost u ovom našem vremenu. Veliki procenat onih koji ispovedaju za sebe da su Hrišćani zapravo opšte nisu ni rođeni od Duha Božijeg. A.W.Tozer, govorio je o ovoj činjenici u svom vremenu, polovinom XX-og veka, a njegov suvremenik, Vance Havner, otišao je tako daleko da kaže da verovatno 90 procenata članova evangelističkih denominacija opšte nije ni obraćeno. Uveravam vas da se taj trend, i to stanje nije promenilo u ovih malo više od pola veka posle toga.

Istinski Hrišćanin gledaće na Duhom ispunjen život kao na Obećanu Zemlju kojom teče med i mleko i radosno će da pređe reku Jordan kako bi sve to iskusio. Putevi tela nisu među njegovim ciljevima i on nema nameru da udovoljava požudama tela.

Ljubavlju služite jedni drugimaJer sav se Zakon ispunja u jednoj reči – u ovoj: Ljubi bližnjeg svoga kao samog sebe!  Onaj koji ovo čita verovatno zna da je agape  Grčka reč koja se u Novom Zavetu koristi isključivo za ljubav od Boga. U prethodnom članku videli smo da je ljubav Božija motivacijska snaga koja stoji iza celokupnog Hrišćanstva. Apsolutno, ne postoji druga sila koja može da učini da volimo bilo koga kao samog sebe. Takođe smo pomenuli da je humanistička ljubav uobičajena među neobraćenim ljudima i jako se visoko ceni u društvu. Međutim, preterani honorari koje neki dužnosnici humanitarnih organizacija primaju jedan su od dokaza da ti ljudi ne vole svog bližnjeg kao samog sebe. Samo ljubav Božija može da nam da sve što treba da bi mogli da služimo Gospoda, kao i druge u Carstvu Božijem.

Nasuprot lažnom učenju koje dolazi direktno iz bezbožne psihologije (i koje je usvojeno od crkve), ljubav prema sebi je nešto šta nam Biblija daje kao činjenicu, ne kao cilj; Niko nikada nije zamrzeo svoga tela (Efescima 5:29; pogledajte i Rimljani 15:1-3; II Korinćanima 5:15; Filipljanima 2:21). Doktrina o sebeljublju verovatno je jedna od najpopularnijih prevara u ovom našem vremenu. Nekako su mnogi studenti Biblije došli do tačke da u potpunosti ignorišu upozorenje koje Pavle daje Timoteju: U poslednje dane nastaće teška vremena (opasna, svirepa, besna; u Matej 8:28, ista reč je prevedena kao silno besomučni ). Jer, ljudi će postati sebeljupci … (II Timoteju 3:1,2).

Da li tebe šokira saznanje da crkva uči ljude, počevši od dece, da budu ekstremno opasni? To jeste logična posledica u životima onih koji su naučili da stavljaju sebe na prvo mesto. Njih ništa neće zaustaviti u postizanju samo-zadovoljstva, tako da apostol mora da upozori; pazite da jedni druge ne zatrete. Oni koji jedni druge grizete i proždirete, žive po zakonu različite prirode i svaki pokušaj da ispune Zakon Božiji završiće neuspehom. Ponovo citiram Warren Wiersbe-a: Čovek mora da bude oslobođen od samog sebe i od tiranije svoje grešne prirode.

Onaj, koji voli svog bližnjeg kao samog sebe, ima Zakon Božiji upisan u svom srcu i ispunjavaće ga po svojoj prirodi. Pavlova poduka u stihovima 16-18 potvrđuje moj zaključak. On nam kaže da gašenje telesnih žudnji dolazi hodanjem u Duhu Svetom. Ne možete činiti jedno i drugo. Ubaciću ovde paralelne odlomke iz Rimljana 8:9 i 14 da bi pokazao da je ovo moguće, samo i jedino kada osoba jeste istinski Hrišćanin, i kada u njemu živi Duh Sveti: A ako neko nema Duha Hristova, taj nije njegov. Kada Duh prebiva u nekom, on će po svojoj prirodi biti vođen od Duha: Jer svi koji su Duhom Božijim vođeni, oni su sinovi Božiji.

Telo i Duh protive se jedno drugom. Nemoguće je za one koji hodaju po telu, da mirotvorno koegzistiraju sa onima koji hodaju po Duhu. Neće razumeti jedni druge. Jedan će videti stvar očima Duha i hodaće usklađujući se putevima Božijim; drugi će razmišljati mislima čoveka i hodaće putevima zemaljskim. Oni koji hodaju po telu zagovaraće projekte nalik na one koji su uspešni u očima sveta. Ljudi koji hodaju vođeni Duhom svoj smer kretanja primaće iz Biblije.

Oni koji hodaju po Duhu, slobodni su od Zakona, jer zakon njihove prirode hoda već putevima Božijim. Oni nisu pod starateljem, koji ih neprestano mora pridržavati i paziti na njih da ne bi zalutali putevima ovog sveta, i stalno ih mora odvlačiti od njihova svojevoljna izbora. Oni ne moraju da budu ograničeni u četiri zida kako bi bili zaštićeni od svojih štetnih želja.

David sve ovo lepo sabire u prvom Psalmu, stihovi 1-2: Blagosloven je čovek koji ne hodi na veće bezbožničko i na putu grešnikā ne stoji i u zboru podrugljivaca ne sedi, nego mu je uživanje u Zakonu Gospodnjemu i o Zakonu Njegovu misli dan i noć. Ovo je čovek koji je bio blagosloven Božanskom prirodom, poput Avraama, to smo naučili nešto pre. On je pomiren sa Bogom, obnovljen u stanje u kojem je stvoren, i još preko toga, on se kreće u svim prednostima poslednjeg Adama, Isusa Hristosa. Takav uživa u tome da hoda u Duhu, i stoga, kao što to Pavle uči, on ne ispunja požude tela.

19  A očigledna su dela tela. To su: preljub, bludnost, nečistoća, razvratnost,

20  idolopoklonstvo, vračanje, neprijateljstva, svađe, ljubomore, srdžbe, spletkarenja, razdori, krivoverja,

21  zavisti, ubojstva, pijanstva, pijanke i tome slično, za koja vam unapred kažem, kao što već i rekoh: oni koji takvo što čine, carstva Božijega neće baštiniti.

22  A plod je Duha: ljubav, radost, mir, strpljivost, blagost, dobrota, vera,

23  krotkost, uzdržljivost. Protiv ovih nema zakona.

24  A koji su Hristovi, razapeše telo sa strastima i požudama.

25  Ako živimo u Duhu, u Duhu i hodajmo.

26  Ne žudimo za ispraznom slavom, izazivajući jedni druge i zavideći jedni drugima.

Primetite pre svega da se proizvodi tela nazivaju „dela“, a proizvodi Duha se nazivaju „plodovi“. Ovo razlikovanje već čini veliko razlikovanje ove dve različite funkcije. Telo čini dela, a Duh Božiji proizvodi rast. Ovo poslednje je živo, i ako prima dobru duhovnu ishranu, po svojoj prirodi će da cveta i da proizvodi. Ono prvo postiže kroz svoje napore i svoje sposobnosti.

Dela tela su grešna, pa čak i ona koja izgledaju legitimno, završavaju u zlu i u bezakonju. Religiozna dobra dela dolaze od tela i uvek će pokazati sebe grešnima. Isus je dao usporedbu o pšenici i kukolju, u kojoj su ove dve biljke u prvoj fazi izuzetno slične. Razlika postaje očigledna kada se pojavi plod (Matej 13:26).

U popisu koji nam daje apostol vidimo fizičke grehe i grehe unutarnjeg čoveka. Ono što se izvana može doimati kao moralno, zapravo može da bude upravljano neprijateljstvima i svađama. Naizgled religiozna osoba može iznutra da bude vođena ljuborom da čini „dobra dela“. Fizički gresi se očituju kroz telo, dok su ovi unutarnji, tajni gresi srca. Mi možemo da razvrstamo; preljub, bludnost, nečistota, idolopoklonstvo, vračanje, ljutnja, pijanstvo i orgijanja, kao očigledne i vidljive grehe. Još prevarniji od ovih su; neprijateljstva, svađe, ljubomora, spletkarenja, razdori i zavist. Gresi, koji se čuvaju u nutrini, jednako su uvredljivi za Boga, a zato što nisu tako očigledno vidljivi, još su opasniji.

Čitav taj svet licemerne religije postoji zato što neregenerisani ljudi pokušavaju da nekako mehanički proizvedu plod, bez da imaju ispravno korenje. Isus je učio potpuno jasno o ovoj temi; Ta svako se stablo po svom plodu pozna; jer ne beru s trnja smokve niti s kupinjaka trgaju grozdove (Luka 6:44). Jovan Krstitelj je to ovako kazao: A već je i sekira na koren stablima položena; svako se dakle stablo koje ne rađa dobrim plodom seče i u oganj baca (Luka 3:9). Jakov dodaje: Iz istih usta izlazi blagoslov i prokletstvo. Ne sme to, braćo moja, tako da bude (Jakovljeva 3:10). Pavle izvodi zaključak: oni koji takvo što čine, carstva Božijega neće baštiniti.

Ima greha koji nisu na ovom popisu, i tome slično. Biblija ne navodi poimence svaki greh. Proučavanje ovog popisa daće nam poprilično jasnu ideju o tome šta sve ulazi pod kategoriju greha i svega šta je i tome slično, a ugađa prirodnom čoveku, vređa Boga, ili šteti našem bližnjem. Kada su se Galaćani prepustili Judaizmu i došli pod zakon, oni su počeli da očituju dela tela. U stihu 15, Pavle ih upozorava protiv toga da grizu i proždiru jedan drugoga, a poglavlje završava još jednim upozorenjem; Ne žudimo za ispraznom slavom, izazivajući jedni druge i zavideći jedni drugima.

Kada se život predaje Duhu Svetom rezultat je uvek sveti plod. Duh je u korenu nove prirode i upravo ove karakteristike; ljubav, radost, mir, strpljivost, blagost, dobrota, vera, krotkost, uzdržljivost, izviru iz onoga koji se predaje Duhu i izrastaju kao plodovi novog čoveka. Oni tada jesu „zakon prirode“ i nemaju potrebe za bilo kakvim izvanjskim zakonom da im nametne te stvari. Ovo funkcioniše u potpunoj slobodi. Ja imam potrebu da vas podsetim da ovo nisu najbolje ljudske vrline, već se radi o natprirodnim i nebeskim osobinama kojima je osoba obdarena direktno od Duha Svetoga.

Neka onima koji zloupotrebljavaju slobodu posluži primedba da Evanđelje slobode postaje aktivno posle raspeća. U drugom poglavlju, Pavle kaže: Razapet sam zajedno sa Hristom. Ovde on izjavljuje da svi; koji pripadaju Hristu Isusu razapeli su svoje telo sa njegovim strastima i požudama. O temi razapetosti ovom svetu govorićemo u sledećem poglavlju; A meni se ničim nije hvaliti osim krstom Gospoda našega Isusa Hristosa, po kojemu je svet meni razapet i ja svetu.

Bog uvek tretira sa dubokim problemima u samom korenu stvari, nikada sa površnim simptomima. Fontana sa koje izvire prokletstvo zla, naše telo, uništeno je Hristovim razapinjanjem na krstu. Strasti i požude tela izgubile su tamo svoju moć, a život je došao pod upravljačku moć Hrista. On objavljuje Svoje vlasništvo, a pojedinci predaju svoje lične ciljeve i ambicije. U Pavlovom slučaju, ovaj Jevrejski lider postao je misioner Paganima; to je bio totalni preokret. Hrist opskrbljuje Svoje sluge sa Svojom moći da bi oni mogli da provode Njegovu volju.

Ono šta je bilo postignuto pre 2000 godina na krstu, mora da postane praktična realnost u životu vernika danas. Duh mu je dao život, sa svim nebeskim potencijalom, i sada, on mora da nauči da hoda, korak po korak, u jedinstvu sa Duhom. To je u potpunosti novi način života i stari načini moraju da se odlože u stranu. To je ono šta Pavle misli u Rimljanima 12:1-2: Zaklinjem vas stoga, braćo, milosrđem Božijim: prikažite tela svoja kao žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu – kao svoje duhovno bogoslužje. I ne saobražavajte se s ovim svetom, nego se preobražavajte obnovom svoga uma da uzmognete rasuđivati šta je volja Božija: šta je dobro i ugodno i savršeno.

 

Lowell Brueckner