SLOBODA, VERA, LJUBAV I ISTINA

Galatima 5:1-12

 

1  Stojte dakle čvrsto u slobodi kojom nas Hrist oslobodi i ne dajte se ponovno u jaram ropstva!

2  Evo, ja Pavao kažem vam: ako se obrežete, Hristos vam ništa neće koristiti.

3  A svedočim ponovno svakom čoveku koji se obrezuje: dužan je izvršiti sav Zakon.

4  Odmakoste se od Hrista, svi vi koji se Zakonom opravdavate; otpali ste od milosti.

Warren Wiersbe je zapisao: Tužno je to reći, ali ima ljudi koji se osećaju jako nesigurno sa slobodom. Oni bi radije izabrali da budu pod tiranijom nekog lidera, nego da slobodno donose svoje odluke. Ima nekih vernika koji su preplašeni slobodom koju daje milost Božija; tako da traže zajedništvo koje je legalističko i diktatorsko, traže mesto gde mogu dati drugima da odlučuju umesto njih. Ovo se da uporediti sa odraslom osobom koja hoće da se popne natrag u dečji krevetac. Put Hrišćanske slobode jeste put ispunjenja u Hristu. Nije ništa neobično da Pavle postavlja ovaj ultimatum: „Ne dajte se ponovo u jaram ropstva, stojte čvrsto u slobodi.“

Šta je Biblijska sloboda? Još jednom, moramo da budemo sigurni da imamo definiciju iz Biblije. To je nešto više nego ono šta će svet da opiše kao slobodu, i to je nešto šta je suprotno načinu na koji to gleda ovaj svet.

Zato šta je čovek od ovog sveta u svojoj suštini egocentrik, sloboda će za njega da znači uklanjanje zapreka, na način da nesmetano može da ispunjava svoje želje, i svoje ambicije, i da tako sebi omogući sreću. Za njega, sloboda može da znači da ukoliko je on vezan lancima poroka i navika, on će tražiti slobodu od njih, a sve kako bi ugodio sebi na jednom višem nivou. Viši nivo moralnosti i pristojnosti za njega će značiti zadobivanje većeg poštovanja i veće časti od svoje okoline. Međutim, svi ovi ciljevi su protiv svrhe i ciljeva Božijih i stoga, sloboda koju on traži, nije ona sloboda koja se nalazi u Bibliji.

Razne ljudske definicije ne oduzimaju ništa od činjenice da je Bog, Bog slobode i da, kroz Evanđelje, nudi istinsku slobodu. Sloboda je ambijent nebeskog Jerusalima i samo u tom ambijentu nova duhovna priroda može da raste i da se razvija. Božija sloboda je apsolutno neprocenjiva i daleko iznad najveće vrednosti koju mi možemo da stavimo na nju. Jako cenim komentare koje Warren Wiersbe daje kroz ovu poslanicu. Kada govori o slobodi Evanđelja, on kaže: Pavlova doktrina o Hrišćanskoj slobodi kroz milost nije opasna sloboda. Legalizam je opasna doktrina, jer legalizam pokušava da učini nemoguće: hoće da promeni staru prirodu i da učini da se ta stara priroda pokorava Bogu.

Možemo biti potpuno sigurni da će Evanđelje da oslobodi one koji su porobljeni porocima i lošim navikama, ali ono se tu neće zaustaviti. Ono će nastaviti da oslobađa od svih privlačnosti ovoga sveta, od privlačnosti koje zavaravaju i mame ljude da žude za njima, ulažući pritom velike napore i bezbrojne sate kako bi ih posedovali. Evanđelje oslobađa od lukavih i natprirodnih mamaca đavola i njegovog carstva.

Ono isto tako napada i uništava neprijatelja koji je prisutan u našim životima 24 časa u danu, sedam dana u nedelji. Ovaj uporni gonić robova je ego, ono naše ja, koje sam već pomenuo, a koje je kontrolni centar upravljanja ljudi ovog sveta. To ‘Ja’, postavlja svoje zahteve dan i noć. Ceo naš život, mi po navici, dajemo njemu sve šta zatraži. Ono nas podiže noću iz kreveta da bismo za stolom ispunili njegove hirove i uzeli poneki zalogaj; dominira našim apetitom. Zahteva da ima vreme za rekreaciju, za zabavu. Inzistira da bude prepoznat, da ga se visoko ceni i da ga se voli. Evanđelje u poniznosti skreće našu pažnju sa nas samih, a sve kako bismo iskusili mnogo uzvišenije i mnogo vrednije radosti.

U ovoj Poslanici, Pavle se fokusira na slobodu od strašne tiranije ljudskih dela i postignuća kroz pravednost koja se dobija od zakona. Naš ponosni ego pokušava da nas vodi, tvrdeći da moramo učiniti nešto našim sopstvenim naporima kako bi uopšte zadobili spasenje. Ova prevara puna je arogancije koja čini da osoba misli da ima dobrote u sebi, da ima potencijala kojim može da podigne sebe u naklonost Božiju. Ego uzdiže samog sebe, umesto da veliča milost i milosrđe Božije koje radi sa bespomoćnim, moralno iskvarenim grešnikom. Sva njegova pažnja i svi napori ega da se ispune zahtevi zakona vodi ga samo pod jaram ropstva.

Odluka Galaćana da preuzmu na sebe ritual obrezanja (vezano za spasenje) bilo je njihovo uvođenje, stavljanje sebe, pod jaram zakona. Istog trena su se odrekli slobode i izgubili su blagoslove Hristove i ‘obavezali su sebe da drže sav zakon’. Jedna dobra slika koju daje Stari Zavet o jarmu ropstva jeste priča o oslepljenom Samsonu, koji zatočen, okreće mlin poput tegleće životinje (Sudije 16:21). Pavle, nekoliko puta u ovoj Poslanici daje crno bele krajnosti ove odluke, bez ikakvih sivih delova, bez ‘zlatne’ sredine. Pogledajte u ovom poglavlju 5:2 i 4: ako se obrežete, Hristos vam ništa neće koristiti … Odmakoste se od Hrista, svi vi koji se Zakonom opravdavate; otpali ste od milosti. Pogledajte takođe i 1:6; 2:21; i 4:11.

Pre svega, sloboda Evanđelja dolazi kroz spoznanje istine, ali samo ta istina ima moć da oslobodi: upoznat ćete istinu, i istina će vas osloboditi (Jovan 8:32). Isus Hristos jeste utelovljenje istine: Ako vas dakle Sin oslobodi, zaista ćete biti slobodni (Jovan 8:36). Ja sam … istina, rekao je On, istina koja vodi ka Ocu i ka Nebu (Jovan 14:2, 6). Sva naša fokusiranost mora da bude na Njemu i na autoritetu Njegove reči.

Stojte dakle čvrsto. Velika se vrednost nalazi u tome da stojimo čvrsto. Mi se često divimo i gledamo u one koji kao da najviše napreduju, koji se brzo kreću i prestižu ostale u telu Hrišćanstva, ali posle ih vidimo kako se umaraju, ili se spotaknu i padnu na neki svoj način. Posmatrajući ove stvari kroz dugi niz godina čovek počne da ceni i da uvažava one ljude koji polako, verno i bez prestanka žive veru, godinu za godinom, uvek čvrsti u svom stavu i stajanju, u svom pouzdanju i doktrini.

5  Jer mi po Duhu iz vere iščekujemo nadu pravednosti.

6  Ta u Hristu Isusu niti što vredi obrezanje niti neobrezanje, nego vera koja kroz ljubav deluje.

7  Dobro ste trčali; ko li vam zapreči da se ne pokoravate istini?

8  Taj nagovor nije od Onoga koji vas zove.

9  Malo kvasca svo testo ukvasa.

10  Ja se uzdam u vas u Gospodu da ništa drugo nećete misliti. A ko vas zbunjuje, snosiće osudu, ko god bio.

11  A ja, braćo, ako još uvijek propovedam obrezanje, zašto me i dalje progone? Onda je uklonjena sablazan krsta!

12  O, kad bi se i uškopili ti koji vas uzbunjuju!

Po Duhu, iz vere, su reči koje mogu da se vežu uz sve (a verovatno i svaki) savet i zapoved iz Pisama. Ako bi ove reči bile svaki put napisane, Biblija bi onda trebala da bude mnogo deblja knjiga. Ali možemo sa punim pravom da pretpostavimo nepisano prisustvo ovih reči, jer se na to i odnosi istina Evanđelja. Na primer, u stihu 5: Jer mi po Duhu iz vere iščekujemo nadu pravednosti. Nema drugog načina nadanja za Hrišćanina. Neću ponovo da navodim, poglavlje 3, stihove 2-5, ali u tim stihovima Pavle uči da se sav posao u Evanđelju postiže po Duhu, iz vere. Hrišćanin živi, deluje, postiže, razume, evangelizira, služi i posvećuje se po Duhu, iz vere, i nikada ne sme da zavisi od svojih napora i sposobnosti.

Nada je vera u budućem vremenu. Po veri, mi smo učinjeni pravednima, ali mi i iščekujemo buduću nadu savršene pravednosti. To je ta nada koja vam je pohranjena na nebesima (Kološanima 1:5). To je taj venac pravednosti koji će mi u onaj dan predati Gospod, pravedan sudac … i svima koji ljube njegov pojavak (II Timoteju 4:8).

Niti što vredi obrezanje niti neobrezanje. Obrezanje, samo po sebi, niti je dobro, niti je loše. Biti neobrezan, samo po sebi, niti je ispravno, niti je neispravno; to se jednostavno pred Bogom ne računa, nikada i nije. To je oduvek bio simboličan čin, i to je jasno bilo pokazano i u Starom Zavetu, čak i od samog zakonodavca Mojsija: Obrežite dakle pretkožicu srca svoga i ne budite više tvrde šije! (Ponovljeni Zakon 10:16). I Gospod, Bog tvoj, obrezaće srce tvoje i srce potomstva tvoga, da bi ljubio Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom, i da bi živeo (Ponovljeni Zakon 30:6). Deset vekova posle toga Jeremija je zapovedao: skinite pretkožicu sa srca svoga (Jeremija 4:4).

Sa druge strane, vera radi kroz ljubav, jer to je ono šta Bog traži. To su temeljne vrline, koje su date Hrišćaninu. Ljubav je motivacijska sila iza svake Hrišćanske službe, koja nas obavezuje na slobodno i voljno predanje Hristu. Vera nam daje sposobnost da ispunimo Njegove ciljeve.

Istina je temeljno učenje koje opskrbljuje vernika sa spoznanjem Božije volje. Ona stoji u direktnom protivljenju prema svim svetskim ideologijama i filozofijama, koje su u svojoj suštini prevarne. Pretpostavka kako doktrina nije važna ostaviće prazan prostor u životu osobe koja to pretpostavi, a u njegovom srcu učiniće prostor za prevaru.

Pavle nas je podučio da su to počela ovoga sveta  i da vode u ropstvo, i u konačnici, u duhovnu ruševinu. Jovan to jednostavno kaže; Nijedna laž nije od istine
(I Jovanova 2:21). Isus, moleći se Ocu, kaže; Posveti ih istinom; Tvoja Reč je istina (Jovan 17:17). Hrišćanin može da raste samo u poslušnosti istini reči Božije. Rast i napredak trenutno prestaju kada uđe doktrinalna laž. Ko li vam zapreči da se ne pokoravate istini?  Očigledno, ne Onaj koji poziva. Ušao je neki strani element, predstavio je lažnu doktrinu, a na kraju, sami su krivi što ga slede.

Malo kvasca svo testo ukvasa. Kvasac čini da testo izgleda veće nego šta ono uistinu jeste. To su simboli za prevaru, licemerje i ponos; tri nezdrava sastojka koja deluju zajedno da bi proizveli telesni proizvod. Ovo je suptilniji način apostola Pavla da im pokaže da su dela zakona u potpunosti nekompatibilna sa Hristom i sa Njegovom milosti, i da će, na kraju, poništiti Njegovo delo u Hrišćaninu. Kvasac ulazi u svo testo i naduvava ga daleko više od originalnog oblika.

Ja u celoj Bibliji ne nalazim ništa pozitivno u vezi sa kvascem. Jevreji su obeležavali blagdan beskvasnih hlebova, i kvasac nije bio dopušten ni u jednoj žrtvi paljenici. Ima dva izuzetka, kada je hleb sa kvascem bio dozvoljen, nezavisno od žrtve paljenice, koja je u celosti prinošena Bogu. U ovim prinosima izuzecima (Levitski Zakon 7:13; 23:17), kvasac je simbol za stvarnost greha koji je i dalje prisutan i u verniku pojedincu, i u crkvi, baš kao što nas Jovan podučava: Reknemo li da nismo sagrešili, njega pravimo lašcem i reči njegove nema u nama (I Jovanova 1:10).

Isus je upozorio Svoje učenike na opasnost od kvasca. Ja sam među manjinom Hrišćana koji veruju da je Isusova usporedba o kvascu i tri merice brašna (Matej 13:31-33), zapravo proroštvo koje nam ukazuje upravo na ono šta je danas istorijska činjenica. Na Carstvo Božije na ovoj zemlji, koje je posejano kao seme gorušice, a postalo je „stablo“ monstruoznih dimenzija, prepuno iskvarenosti, umesto željene biljke gorušice. U I Korinćanima 5:6-7, kao i u ovom odlomku kojeg upravo proučavamo, Pavle upozorava na negativne posledice stavljanja kvasca u testo.

Pavle pokazuje pouzdanje da će ovaj problem sada biti tretiran, a njegovo pouzdanje nije postavljeno u Galaćane, već u Gospoda Isusa i u Njegovu reč; Izgradiću Svoju Crkvu (Matej 16:18), a Gospod je taj koji interveniše kroz apostola, da bi eliminisao ozbiljnu pretnju koju su prouzročili Judaizeri, dok On istovremeno radi u dubinama njihovog srca. Možemo biti potpuno sigurni da u svakoj crkvi koju je Hristos utemeljio i podigao, On radi i On tretira, sa svakom iskvarenošću, pre nego se desi nepopravljiva šteta. Zbog ljubavi prema Svojoj mladoj, On deluje i spašava je od vukova koji napadaju. Možda ćete se setiti da sam ja ovu vrstu intervencije pominjao i pre u ovoj studiji. Lažni učitelji iskusiće Njegovu osudu, a crkva mora da deluje tako da to objavljuje i da se udalji od takvih.

Mnoga progonstva rane crkve dolazila su upravo od Jevreja. Učenje o obrezanju i držanje zakona Mojsijevog među njima su često nailazila na prihvatanje. Ovo učenje je bilo mnogo popularnije u Pavlovom vremenu. Možda se radilo o nekakvoj lažnoj pretpostavci da Pavle propoveda obrezanje; on je, uostalom, obrezao Timoteja. On je objašnjavao da je najveća uvreda za Jevreje i za svet, upravo propoved o krstu, koja ide u potpuno suprotnom pravcu od učenja o obrezanju. Njegov argument se temeljio na činjenici da je on progonjen, i to upravo zbog propovedanja o krstu, Pavle je bio progonjen posvuda. On je objavljivao da je spasenje kroz krst i samo kroz krst, a obrezanje tu ne igra ni najbeznačajniju ulogu.

Stih 12 je vrlo snažna i slikovita izjava, takva izjava koju ne biste baš očekivali od apostola, niti ćete pronaći sličnu izjavu, bilo gde u njegovih preostalih četrnaest poslanica. Neću posebno isticati nekoliko mesta u Bibliji gde usta Božija govore iznenađujuće grubim jezikom. Govoreći ovo, nikako ne prihvatam, niti tražim izgovor za neke propovednike u ovom našem vremenu, koji idu daleko iznad limita prihvatljivog rečnika izražavanja. Isus je učio: Iz puna srca usta govore (Luka 6:45), a meni to govori da ovi propovednici prljavog jezika imaju i srce koje je u istom stanju. Pavle, nasuprot tome, jednostavno želi isključenje iz zajednice ovih učitelja ‘obrezanja’. Onima koji vide slavu u broju Hrišćana koji ustrajavaju u obrezanju, Pavle predlaže da odu još korak dalje u odsecanju delova svoga tela.

      

Lowell Brueckner