POSLANICA GALAĆANIMA

Evanđelje Starog Zaveta

Galatima 3:6-14

6 Kao što Avraam „poverova Bogu i to mu se uračuna u pravednost.”
7 Shvatite dakle: oni od vere, to su sinovi Avraamovi.
8 A Pismo, predvidevši da Bog po veri opravdava Pagane, unapred navesti Evanđelje Avraamu: Preko tebe će biti blagosloveni svi narodi.
9 Tako su, zajedno s Avraamom, čovekom vere, blagosloveni svi koji veruju.

Nijedan lider, u ovom našem, modernom vremenu, ne može, ni na koji način, da stavi sebe u Pavlov položaj, jer Pavlovo učenje počiva na nepogrešivom nadahnuću. Nema pogrešaka u njegovom nauku, koji ćemo pokušati da razumemo u ovoj studiji izlaganja Poslanice Galatima.

Druga stvar, mislim da smo dovoljno puta to videli da bi bili uvereni, da niko ne bi trebalo da pokušava voditi stado Božije bez da ima temeljito i potpuno razumevanje celokupnog otkrivenja iz Pisama, od Postanka do Otkrivenja. Pokazali smo da je Isus to tražio od Svojih učenika u Luka 24:25-27 i 44-46.

Niko ne može da prisvaja ovo Pismo Galatima, niti ga može primenivati na konkretne situacije, u ovom našem vremenu, bez da ima isto takvo razumevanje. Bilo kakav pokušaj da se to drugačije čini, samo su nekakve svojevoljne pretpostavke, o tome kako bi stvari trebalo da izgledaju i nipošto ne bi trebalo da ih se uzima za ozbiljno.

Sada ćemo pokušati da sledimo tekst, od ličnih argumenata koje nalazimo u stihovima 1-5, prema argumentima Pisama, koji započimaju od stiha 6. Samo lični argunenti nikada nisu dovoljni; moramo biti osposobljeni da razumemo Evanđelje iz Pisama. Pavao razlaže i objašnjava Galaćanima, a pomoću Duha Svetoga, razlaže i pojašnjava i nama, iz Avraamova života, iz Knjige Postanka (Postanak 15:6). Istinska vera koju nalazimo u Evanđelju Isusa Hrista, ista je vera koju je posedovao i Avraam. Ta vera učinila ga je pravednim i ta vera je jedini način i put u pravednost, bilo u koje vreme, i bilo na kojem mestu. To je vera koja spašava i koja dolazi od Boga i proizvodi kod vernika pouzdanje u Gospoda.

Pre svega, moramo razumeti koja je to pravednost o kojoj Pavle ovde podučava. Jednostavno rečeno, to je stanje u kojem smo pred Bogom pravedni. Ako imamo bilo kakav koncept o svetosti Božijoj, brzo ćemo da razumemo da se takva pravednost ne može dostići našim pokušajima da se držimo zakona, ili bilo kakvim naporima da usavršimo naše ponašanje. Uvek ćemo ostati bedno kratki. Avraam je pronašao način koji ga je učinio apsolutno i savršeno pravednim pred Bogom i do toga se dolazi verujući Bogu. Baš kao u stihu 6, Pavle citira iz istog stiha kojeg je koristio u svojoj velikoj doktrinalnoj prezentaciji u Poslanici Rimljanima (4:3).

To „uračuna mu se” znači da je pravednost stavljena na taj račun. U Rimljanima 4:23-24, Pavle piše: Ali nije samo za nj bilo napisano: Uračuna mu se nego i za nas kojima se ima uračunavati, nama koji verujemo u Onoga koji vaskrisi od mrtvih Isusa, Gospoda našega. Na računu, gde je naša zaduženost prema Bogu bila detaljno izlistana, sada stoji jedna reč … „pravednost”.

Svaki istinski vernik ima Avraamovu duhovnu genetiku, i po toj činjenici, mi smo njegovi sinovi. Duhovna genetika jednako je realna kao i fizička, ali je mnogo moćnija i mnogo više vezuje. Biblija ima jako puno da kaže o ovoj temi. Kada naiđemo na reč, generacija, u Novom Zavetu, ona se često ne odnosi na vreme, ili na ljude, u nekom određenom vremenskom okviru, kao što bi to bilo uobičajeno za očekivati. Grčka reč koja je koren i iz koje se izvlači ova reč na Engleskom jeste reč, gene, i ima više veze sa vrstom ljudi.

Zato Jovan Krstitelj naziva Fariseje i Sadukeje; zmijski porode (na engleskom je: generation of vipers). Sa pozitivne strane, Petar naziva Hrišćane rod izabrani (na engleskom je: chosen generation). Svako ljudsko biće mora da bude verno svojim genima ; Isus je govorio o duhovnim genima kada je rekao Jevrejima; Da ste deca Avraamova, činili biste dela Avraamova. On je otišao još dalje optužujući ih da; Vi činite dela oca svoga, a onda je brzo nastavio: Vi ste od oca đavola i hoćete da činite želje oca svoga.

Zato što mi prirodno proizlazimo iz palog Adamovog semena, svaki od nas mora da se obrati kroz rođenje nanovo, a sve kako bi mogao da vrši volju Božiju. Mi u novo stvaranje ulazimo verom. Vera je učinila Avraama čovekom kakav je postao. To je bilo u samom korenu njegove ličnosti; i preko svega toga, on je bio „čovek vere”, a Pavle definiše vernike na isti način: „oni koji su od vere”. Kroz veru, mi smo sinovi Avraama i potičemo iz iste duhovne prirode. Zato što je ovo istina, živimo pod blagoslovom Božijim, baš kao i Avraam.

U toj udaljenoj prošlosti, Gospod je predvideo opravdavanje Pagana kroz isto sredstvo kroz koje je i Avraam bio opravdan, i na ovom mestu, Pavle citira Postanak 12:3; svi rodovi zemaljski tobom će se blagosiljati. Termin „opravdan” jako je blizak u svom značenju reči „pravednost”. To znači „proglašen da nije kriv”. Naravno, Bog ne samo da je u svom predznanju imao opravdanje ne-Jevreja, već je to i predodredio.

Vidite, svo Pavlovo podučavanje sakupljeno je iz njegovog poznavanja Pisama. On nije podučavao ništa izvan njih i već nas je upozorio, zaključkom, da je podučavanje od izvora izvan Pisama jednostavno jeres. I donosi prokletstvo na takvog učitelja. Primetićete da Bog propoveda Evanđelje Avraamu i nema nikakvog Evanđelja dodanog uz to. To je isto Evanđelje koje je i Pavle propovedao. Poruka objavljuje sredstvo spasenja, to jest, da bi čovek bio blagosloven, opravdan, sve to ide kroz veru. Stoga bi trebalo da možete uvideti da Evanđelje započima u Postanku, ne u Mateju.

10 Jer koji su god od delā Zakona, pod prokletstvom su. Ta pisano je: Proklet svaki koji ne ustraje da u svemu izvrši ono što je napisano u knjizi Zakona.
11 A da se pred Bogom niko ne opravdava Zakonom, očito je – jer: Pravednik će od vere živeti.
12 Zakon pak nije od vere, nego: Čovek koji ih izvrši, po njima će živeti.
13 Hristos nas otkupi od prokletstva Zakona, postavši za nas prokletstvom. Jer pisano je: Proklet svaki koji visi na drvetu,
14 da na Pagane dođe blagoslov Avraamov u Hristu Isusu; da bismo obećanje, Duha, primili po veri.

Koristeći primer Avraama, Pavle nam je pokazao jedino sredstvo spasenja (a to je sinonim da bi se uračunala pravednost, ili da bi se bio opravdan). To dolazi samo po veri, a to znači, verovati Bogu, pouzdati se u Boga, uhvatiti se za Boga, osloniti se na Boga. Svaki drugi način, pogrešan je način, a veliki problem sa Galaćanima je taj da su odabrali drugi put. Pavle će sada govoriti o izboru i pokazaće da je posledica toga završiti pod prokletstvom.

Evo njegove logike: blagoslov Božiji na Avraama je došao zato što je on verovao Bogu, i na isti taj način, svaki vernik dolazi pod Božiji blagoslov. Oni koji pokušaju da zadobiju Njegov blagoslov kroz dela zakona, ne samo da ga neće postići, već zapravo dolaze pod Njegovo prokletstvo. Kao i uvek, Pavle pokazuje da ovo nije njegov privatni zaključak, mišljenje ili otkrivenje, već je to učenje Duha Svetog kroz Pisma.

Isus je ustanovio princip, pre nego je započeo Svoju službu, kada je bio kušan od đavola. Đavo je napao razmišljanje Isusa tako što je uveo lažni koncept i Isus mu je odgovarao kroz Pisma. Čak i kada Sotona koristi Pisma i nudi lažno tumačenje, Isus odgovara na izazov sa još Pisma, ispravno primenjenog i protumačenog. Tako da će Pavle sada suprostaviti čisto učenje Biblije nasuprot doktrini Judaizera, citirajući Ponovljeni Zakon 27:26.

Tekst uči da svaki koji ne ustraje da u svemu izvrši ono što je napisano u knjizi Zakona jeste pod prokletstvom. Ukoliko neko savršeno izvrši sve stvari koje su zapisane u Knjizi Zakona, taj će živeti. Međutim, okrutna činjenica je da nema nikog u stvorenju koji je savršeno izvršio sve šta piše u zakonu. Stoga, svaki koji sebe stavi pod zakon, i posveti sebe da ga sluša i da vrši sve njegove zapovesti, živi pod užasnim prokletstvom. Ovo je dilema sa kojom se suočila crkva u Galatiji. Mojsije je upozorio Izraelce na prokletstvo još od samog početka.

Iako je Evanđelje propovedano u danima Avraama i kroz celu istoriju, tek je jedan od malih proroka, Avakum, dao rešenje za ovo prokletstvo u jednoj sažetoj izjavi; „Pravednik će živeti od vere”. To je citirano tri puta u Novom Zavetu, Jevreji 10:38; Rimljani 1:17; i ovde u Galatima 3:11. Centralna tema Evanđelja već je pre dana kroz otkrivenje proroka Starog Zaveta. Dozvolite mi da ja to parafraziram; „Vernik postaje pravedan i prima duhovni život verujući Bogu, pouzdavajući se u Boga, oviseći o Bogu i oslanjajući se na Boga. Ova ista tema probudila je i jednog redovnika, Martina Lutera, i donela Reformaciju. Bio je ovo oslobađajući proces, veliko oslobođenje od kletve!

Pavle suprostavlja ovo dvoje: „Zakon nije od vere.” Zašto ovakav zaključak. Zato jer zakon zahteva savršeno ispunjenje tako da se vrše dela zakona; vera ne zahteva dela … zapravo, vera počiva bez dela tako da se u potpunosti pouzdava u Drugog, a taj drugi je Hristos.

Dok vera ne dođe u naše živote, svi smo pod zakonom i od nas se očekuje da ga se pridržavamo savršeno. To vredi za one koji poznaju zakon, kao i za one koji ga ne poznaju, za Jevreje i za Pagane. Niko se neće izvući na neznanje. Bog gleda dole na nas u milosti, poslao je Svog Sina, na prvom mestu, da se drži zakona, tako da On ne bi dospeo pod prokletstvo zbog svojih prestupa. Hristos nas je otkupio … On je platio otkupnu cenu za one koji robuju grehu … uzimajući prokletstvo na svoju nedužnu Osobu.

On je, bez da je to zaslužio, već dobrovoljno, postao prokletstvo, onako kako su Pisma rekla, ne po kamenovanju, već obešen o drvo (Ponovljeni Zakon 21:23). Znajući ovo, Isus je rekao: I ja, kad budem podignut sa zemlje, sve ću privući k sebi. A to govoraše naznačujući kakvom smrću ima da umre (Jovan 12:32-33). Jevreji mu nisu omogućili ispravan način smaknuća, stoga, u skladu sa Pismima, trebao je da umre pod Rimskom kaznom; umro je Paganskom smrću da na Pagane dođe blagoslov Araamov.

Naša srca bi trebala da osete hvalospev kojeg je Pavle izgovorio kada je duboko promišljao o planu Božijem koji sve nacije zemlje uključuje u Njegovo spasenje: O dubino bogatstva i mudrosti i spoznaje Božije! Kako su nedokučivi sudovi Njegovi i neistraživi Njegovi putovi! (Rimljani 11:33).

Petar, i Jevreji koji su bili sa njim, svedočili su o izlivanju Duha nad Paganima u Kesariji, i u Galatiji, gde je isto tako primljen Duh (stih 5). To se dogodilo, ne kroz dela zakona, već po poruci vere. Kroz veru u Isusa Hrista, Pagani primaju Duha Svetoga, obećanog Jevrejima. Vera pronalazi način, kada načina nema.

Moavci su bili pod kletvom da nikada ne prebivaju među Jevrejima, ali verom, Ruta, Moavka, ne samo da je živela među njima, već joj je dana najveća čast da bude predak Kralja Davida, i još čudesnije, njegovog najizvrsnijeg Sina. Vera likuje nad delima zakona u nerazdvojivom večnom blagoslovu … blagoslovu Avraamovom, kojeg je primio pre obrezanja.

 

Lowell Brueckner