TEMELJNA TEOLOGIJA

Charles C. Ryrie 

POGLAVLJE 4 – SPOZNAJA BOGA

 I. MOGUĆNOST SPOZNAJE BOGA

Bez daljnjeg, spoznaja Boga je poželjna; religiozne žudnje čovečanstva nam to potvrđuju. Ali, dali je moguća?

Pisma potvrđuju dve činjenice: nemogućnost da se shvati Bog i mogućnost da se spozna Bog. Reći da je Bog neshvatljiv znači potvrditi da ga naš um ne može dokučiti. Reći da je spoznaja o Njemu dostupna znači izjaviti da ga se može upoznati. Obe stvari su istina, iako ni jedna ni druga nisu apsolutne. Kad se kaže da je Bog neshvatljiv potvrđuje se da čovek ne može da spozna sve o Njemu. Reći da je spoznaja o Njemu dostupna ne znači da se na taj način potvrđuje da čovek može da spozna sve o Njemu.

Te obe istine se potvrđuju u Pismima: Njegova neshvatljivost, u stihovima npr. Knjiga o Jovu 11:7 i Isaija 40:18, i dostupnost spoznaje o Njemu, u stihovima npr. Jovan 14:7; 17:3 i I Jovanova 5:20.

 

II. KARAKTERISTIKE SPOZNAJE BOGA 

Spoznaja Boga može da se okarakteriše u skladu sa njenim izvorom, sadržajem, napredovanjem, i njenim svrhama.

 

A. Izvor Spoznaje

Sam Bog je izvor naše spoznaje o Njemu. Uistinu, sva istina dolazi od Boga. Ali, taj kliše treba potvrđivati i koristiti mnogo pažljivije nego što se to uopšteno čini. Izvorna istina dolazi samo od Boga, jer od kad je greh ušao u tok istorije, čovek je stvorio ono što on naziva istinom, a da to istinski nije to. Pored toga, izopačio je, oslabio, razvodnio, i narušio ono što je izvorno bila prava istina, koja jeste proizašla od Boga. Za nas danas, jedino nepogrešivo merilo da možemo da odredimo izvornu istinu je zapisana Reč od Boga. Iako Priroda otkriva ponešto o Bogu, ona je ograničena i uglavnom krivo protumačena od strane čovečanstva.

Ljudski um, u mnogome brilijantan po svojim dostignućima, pati od ograničenja i zatamnjenosti. Ljudska iskustva, čak i ona religiozna, izuzev slučaja kad su u skladu sa Rečju Božijom, nisu, zbog svojeg nedostatka verodostojnosti pouzdan izvor prave spoznaje Boga.

 B. Sadržaj Spoznaje 

Potpuna spoznaja Boga je u isto vreme i objektivna i lična. Poznavati dela neke osobe bez ličnog poznavanja te osobe je samo po sebi ograničena spoznaja o toj osobi. Poznavati jednu osobu bez da znamo kako ona nastupa je samo po sebi površna spoznaja o toj osobi. Bog je otkrio mnogo podataka o samom Sebi, i svi oni su važni da učine da naš lični odnos sa Njim bude intiman, inteligentan i koristan. Da je On kojim slučajem otkrio samo dela, bez ostavljanja mogućnosti da se Njega lično upozna, takva spoznaja bi objektivno bila od male koristi, i uistinu, bez ikakve večne svrhe. Na isti način kao i sa međuljudskim odnosima, Božansko-ljudski odnos ne može da se začne bez određenih minimalnih poznavanja Njegove Osobe; tada, ličan odnos stvara želju da se još više podataka upozna, a poznavanje kojih u isto vreme produbljuje odnos, i tako sukcesivno dalje. Taj krug bi trebao da iskusi svako ko izučava teologiju; spoznaja o Bogu će produbljivati naš odnos sa Njim, što će da povečava našu želju da spoznamo još više o Njemu.

 C. Napredovanje Spoznaje 

Otkrivenje spoznaje o Bogu i Njegovim delima je napredovalo kroz istoriju. Najuočljiviji dokaz pronalazimo kada uporedimo nepotpunu teologiju Judaizma  sa najpotpunijim otkrivenjem Hrišćanske teologije o, na primer, takvim doktrinama kao što su Trojstvo, Hristologija, Duh Sveti, Vaskrsenje ili Eshatologija. Uočavanje i označavanje tog napredovanja je zadatak Biblijske teologije.

 D. Svrhe Spoznaje

1. Dovesti osobu do posedovanja večnog života (Jovan 17:2; I Timoteju 2:4).

2. Unaprediti Hrišćanski rast (II Petrova 3:18) putem doktrinalnog znanja (Jovan 7:17; Rimljanima 6:9, 16; Efescima 1:18), i sa načinom života putem kojeg smo otvoreni i željni za učenjem (Filipljanima 1:9-10; II Petrova 1:5).

3. Upozoriti na nadolazeći sud (Osija 4:6; Jevrejima 10:26-27).

4. Proizvesti istinsko obožavanje Boga (Rimljanima 11:33-36).

 

III. PREDUSLOVI ZA SPOZNAJU BOGA 

A. Bog je Pokrenuo Otkrivenje Samog Sebe 

Spoznaja Boga se razlikuje od svake druge spoznaje po tome što čovek može imati tu spoznaju samo do one tačke do koje mu se Bog otkrije. Da Bog nije pokrenuo otkrivenje samog Sebe, ne bi postojao način da čovek upozna Njega. Zbog toga, ljudsko biće mora da se podloži Bogu, Onome koji je objekt njegove spoznaje. U drugim naučnim proučavanjima ljudsko biće se učestalo postavlja iznad objekta svojih istraživanja, ali to nije tako sa proučavanjem o Bogu.

 B. Bog je Obezbedio Jezik za Komunikaciju

Uistinu, suštinski deo otkrivenja o Bogu je obezbeđenost sredstava za prenošenje tog otkrivenja. Isto tako, s obzirom na vlastito otkrivenje Božije u Hristu, potrebno je sredstvo putem kojeg će se zapisati i prenositi to otkrivenje. Bog je za tu svrhu dao jezik. Bog ga je izumio i dao ga prvom čoveku i prvoj ženi da bi im mogao preneti Svoje upute (Postanje 1:28-30) i da bi oni mogli da razgovaraju sa Njim (3:8-13). Izgleda da je isto tako to bio deo Njegove vlasti nad stvorenim, koje još nije bilo doživelo pad, da bi čovek mogao dati imena životinjama. Čak i posle toga kad im je u Vavilonu pobrkan izvorni jezik, jezici su služili kao sredstvo komunikacije na svim nivoima. Uistinu možemo da verujemo da je sveznajući Bog obezbedio mogućnost jezicima da budu delotvorni, da bi na taj način prenosio čoveku otkrivenje samog Sebe.

 C. Stvorio je Čoveka na Svoju Sliku

Kad je Bog stvorio čoveka na svoju sliku i sebi nalik, učinio je biće sa razumom i inteligencijom kao što je On. Naravno, ljudska inteligencija nije isto što i Božanska inteligencija, ali jeste jedna stvarna, a ne fiktivna inteligencija. Zbog toga, ljudi imaju sposobnost da razumeju značenje reči i smisao molitvi i naslova. Greh je oduzeo garanciju mogućnosti da ljudski um bude uvek od poverenja, ali nije iskorenio sposobnost ljudskog bića da razume.

 D. Dao je Duha Svetoga 

Bog je dao vernicima Svog Duha Svetoga da bi im otkrio Božije stvari (Jovan 16:13-15; I Korinćanima 2:10). To ne čini vernika sposobnim da ne pogreši, ali mu može dati sposobnost razlikovanja istine od onog šta je pogrešno (I Jovanova 2:27).

Ova Božija dela čine da možemo da spoznamo i da izvršimo mnoge zapovesti iz Pisama koje nas upućuju da upoznamo Njega (Rimljanima 6:16; I Korinćanima 3:16; 5:6; 6:19; Jakovljeva 4:4).