TEMELJNA TEOLOGIJA

 Charles C. Ryrie

 

KO TREBA DA ČITA TEOLOGIJU?

 

TEOLOGIJA JE ZA SVE. Uistinu, svakoj osobi je potrebno da bude teolog. U stvari, svaka osoba i jeste teolog – na ovaj ili na onaj način.

U tome je problem. Nema ničeg lošeg u tome da je neko teolog amater ili profesionalni teolog, ali loše je kad je neko teolog neznalica ili površni teolog.  Zbog toga, svi trebaju da izučavaju teologiju.

Teologija sama po sebi znači jednostavno razmišljati o Bogu i ta razmišljanja izraziti na neki način. Precizniju definiciju ćemo imati u prvom poglavlju, ali u ovom temeljnom smislu svaka osoba jeste teolog. Čak i ateista ima svoju teologiju. On razmišlja o Bogu i odbacuje Njegovo postojanje, iznoseći to ponekad kao kredo (ispovedanje ‘vere’), i pokazujući to uvek svojim načinom života. Sledbenik neke nehrišćanske religije je istinskog Boga zamenio svojim lažnim božanstvom i tu teologiju izlaže na razne načine.

Ipak, ovu knjigu će mahom čitati oni koji veruju u Boga, i to najvećim delom oni koji veruju u Isusa Hrista, u biblijskom smislu tog pojma. U tom smislu, živi Bog, jedini istinski Bog koji postoji, je sadržaj njihovih razmišljanja, kako neuređenih, tako i sistematiziranih (uređenih). I kako to jeste tako, ima još više razloga da Vi izučavate teologiju, jer celokupno vreme i energija koje posvetite Bogu, ne samo da će da prošire Vaš razum, nego će i da utiču na Vaš život.

Kao primer toga kako teologija može da utiče na Vaš život, uzmite u obzir pitanje odgovornosti. Svi imamo različite nivoe odgovornosti. Zahvaljujući savesti, odgovorni smo sami pred sobom. Ali, savest može da bude iskrivljena, zarobljena ili zapostavljena, na način da odgovornost onda ostaje ograničena tim nivoom. Mi smo društveno odgovorna bića, ali, različita društvena uređenja imaju različite zakonske norme, i pojedinac ponekad može da prekrši te norme, i u isto vreme da izbegne odgovornost. Neke druge vrste odgovornosti uključuju porodicu, lokalnu crkvu (zajednicu), posao, itd. Ali, osobe koje istinski veruju u Boga, uviđaju da isto tako trebaju da budu odgovorni pred Njim. Ponekad se čini da uspešno izbegavamo odgovornost pred Bogom u sadašnjem vremenu, ali niko neće moći da izbegne odgovornost u budućnosti, jer ćemo svi da se pojavimo pred Hristovim sudom. Teologija o sudu nas tera da o Božijoj ulozi razmišljamo na način koji kao rezultat ima trezven pogled na sadašnji život.

Postoje razni načini da se bude dobar teolog. Jedni, bez obzira što su po sistemu vrednovanja ovoga sveta neznalice, razumeju mnoge istine o Bogu. Drugi izučavaju, ali bez tehničkog pristupa. Neki su pak, apsolutni, jako dobro upućeni eksperti. Neki jesu profesionalni teolozi, iako većina drugih nije.

Ova knjiga je napisana upravo za tu većinu koja nije. Da sam je namenio profesionalcima, onda bi je napisao sa dosta drugačijih stvari. U tom slučaju, ne bi se svesno trudio da zadržim jednostavni rečnik i objašnjenja; upravo zbog toga jer profesionalac može da razume kompleksni jezik i tehnička objašnjenja. Isto tako ne bi koristio slikovita objašnjenja (iako bi ih poneke tehničke knjige bez problema mogle koristiti). Ne bi, kao što je sada slučaj, zadržao na minimumu prateće beleške. Profesionalci žele da budu sigurni da je određeni autor pročitao sve šta je dostupno o nekoj određenoj temi (ali, dali je neko to uopšte ikada u potpunosti uradio?). Barem, kroz količinu i raznovrsnost pratećih beleški, od kojih neke trebaju da budu jako savremene, profesionalci žele da vide dokaze o opsežnom čitanju. Verujem da sam u drugim knjigama pokazao da mogu i to da uradim, ali konkretno u ovoj knjizi sam izabrao da prateće beleške svedem na minimum. Koristio sam ih onda kada sam smatrao potrebnim da potvrdim verodostojnost neke izjave za koju čitaoc može da pomisli da nije istitinita ili da pojasnim da ne stvaram kule u vazduhu. Ali, u najvećem broju slučajeva koristio sam ih da označim knjige i članke za koje verujem da su izuzetno korisno doprineli određenoj temi koja je obrađivana. Na taj način se otvara mogućnost da čiatoc, ako želi, dodatno istražuje temu.

Znači, ako je teologija razmišljanje o Bogu i izražavanje tih misli, u skladu s tim sam i prosudio ovu knjigu, na temelju toga dali odražava ili ne ispravno razmišljanje o Bogu i dali te misli izražava na jasan i precizan način, do te tačke da to donese promene u Vaš način razmišljanja i življenja.

Rečenica “zdrava nauka”, koju Pavle koristi, znači ozdravljajuća nauka (II Timoteju 4:3; Titu 1:9). Od zdrave nauke ili zdrave teologije uvek se očekuje da kao rezultat ima svet način življenja. Kad se Pavle molio za crkve, molio se da rastu u spoznaji, znajući da će to proizvesti svetost u njihovom življenju (Filipljanima 1:9-11; Kološanima 1:9-10). Zdrava teologija se ne izražava samo kroz kredo, nego i kroz plodonosan način života, i sveti život se mora zasnivati na zdravoj teologiji.

Moja i Vaša lična i individualna odgovornost  je u kojoj će meri teologija uticati na naše živote. Ali, krajnji cilj izučavanja teologije je da uskladi naše živote Hristovom liku. Bez obzira, na kraju krajeva, ni jedna knjiga to ne može da uradi. To mogu da urade samo Vi i Bog.

I DEO

PREDGOVOR

POGLAVLJE 1

POJMOVI I DEFINICIJE

 

Predgovor, naslov ovog dela, jednostavno označava uvodne ili preliminarne komentare. Predgovor pruža priliku autoru da svojim čitaocima saopšti deo opšteg plana kojeg ima na umu, koliko taj plan zahvata i koja su njegova ograničenja; na isti način da saopšti i pretpostavke o kojima razmišlja i korake koje želi da koristi. Predgovor upučuje čitaoce na misao koju autor ima o knjizi.

I. TEOLOGIJA KAO POJAM

Pošto ova knjiga obrađuje teologiju, to direktno govori o dosegu, fokusu i ograničenjima ove knjige. Reč „teologija“, koja dolazi od reči „theos“ što znači Bog i od reči „logos“ što znači razumno izražavanje, označava razumno izražavanje religiozne vere. U tom smislu, hrišćanska teologija označava razumno izražavanje hrišćanske vere.

U ovaj opšti pojam teologije su uključena najmanje tri elementa. (1) Teologija je razumljiva. Može da se na jedan sređen i racionalan način shvati ljudskim umom. (2) Teologija zahteva objašnjenje. To u isto vreme zahteva i egzegezu i sistematizaciju. (3) Biblija je izvor hrišćanske vere, tako da je hrišćanska teologija izučavanje koje se temelji na Bibliji.

Znači, teologija je otkrivanje, sistematizacija (uređivanje) i predstavljanje Božijih istina.

 

 II. RAZNOVRSNE TEOLOGIJE

 

Teologije se mogu razvrstati na više načina.

(1)Po vremenskim periodima; patristička teologija, srednjovekovna teologija, teologija reforme, moderna teologija.

(2)Po tačkama gledišta; arminijanska teologija, kalvinistička teologija, katolička teologija, bartistička teologija, teologija oslobođenja, itd.

Po pristupu; istorijska teologija, biblijska teologija, sistematska teologija, apologetička teologija, egzegetska teologija, itd. Neka od ovih razlikovanja su vrlo važna za svakoga ko izučava teologiju.

 

 

 

 A. Istorijska teologija

 

Istorijska teologija se bavi izučavanjem pojedinačnih i grupnih razmišljanja onih koji su proučavali biblijske pouke, kao na primer kod izveštaja sa crkvenih sabora. Ova teologija pokazuje kako je crkva formulisala kako istinu, tako i zabludu, i služi da vodi teologa da ima vlastito razumevanje i doktrinalnu opredeljenost. Upoznavanjem onoga što je bilo na dobrobit i onoga što je bilo štetno u istoriji crkve, onaj koji izučava dolazi do bolje spoznaje istine. Na prikladnim mestima u ovoj knjizi pomenuću poneku istoriju doktrine.

 

B.Biblijska teologija

 

Iako se izraz „biblijska teologija“ koristio na različite načine, on označava specifičan pristup izučavanju teologije. Biblijska teologija se, na način koji nije tehnički, može odnositi na pobožnu teologiju (u suprotnosti sa filozofskom), ili na teologiju koja se zasniva na Bibliji (u suprotnosti sa onom teologijom koja je u sadejstvu sa savremenim misliocima), ili na egzegetsku teologiju (koja je u suprotnosti sa spekulativnom teologijom). Neki od savremenih teologa sa liberalnijom perspektivom spadaju pod ovu poslednju, egzegetsku  kategoriju, iako njihova egzegeza nije u potpunosti verna biblijskoj pouci. Učestalo, u svojim delima reporterski prelete Bibliju, ograničavajući se samo na neku od glavnih tema, kao što su kraljevstvo ili Božiji savez (ako je u pitanju biblijska teologija Starog Zaveta), ili na Isusove ili Pavlove pouke i na izvorno Hrišćanstvo (ako je u pitanju biblijska teologija Novog Zaveta).

U tehničkom smislu, biblijska teologija ima izoštreniji pristup od tog. Ona sistematski obrađuje istorijski uslovljeni napredak Božijeg samootkrivenja u Bibliji. Četiri karakteristike proizlaze iz te definicije.

(1) Rezultati izučavanja biblijske teologije moraju da se predstavljaju u sistematskoj formi. To je tako i na drugim poljima biblijskih i teoloških izučavanja. Sistem ili model predstavljanja biblijske teologije ne koristi izričito iste načine izvođenja zaključaka koje koristi i sistematska teologija. Ne treba da ih koristi, a isto tako ne treba ni da ih izbegava.

(2) Biblijska teologija pridaje pažnju istorijskoj pozadini u kojoj je došlo Božije otkrivenje. Ona istražuje živote Biblijskih pisaca, okolnosti koje su ih nagnale da pišu i u kojoj istorijskoj situaciji su se nalazili oni kojima je pisano.

(3) Biblijska teologija izučava otkrivenje unutar rastućeg sleda u kojem je dano. Ona prepoznaje da otkrivenje nije postalo kompletno putem samo jednog čina kojeg Bog učini, nego da se razvijalo putem niza uzastopnih etapa, upotrebljavajući razne osobe. Biblija je zapis razvoja tog otkrivenja, na što je biblijska teologija skoncentrisana. Nasuprot tome, sistematska teologija gleda na otkrivenje kao na jednu celinu.

(4) Biblijska teologija izvor svoje materije nalazi u Bibliji. Isto to čine i ortodoksne sistematske teologije. To ne znači da biblijske ili sistematske teologije ne bi smele ili već ne crpe materiju iz drugih izvora, nego da sama teologija ili doktrina ne dolazi niotkuda drugo, nego iz same Biblije.

 C. Sistematska teologija

 

Sistematska teologija združuje podatke o biblijskom otkrivenju u jednu celinu, što omogućava  sistematski prikaz celokupne slike Božijeg samootkrivenja.

Sistematska teologija može da uključuje i istorijsku pozadinu, apologetiku i odbranu vere, i egzegetski rad, ali se u najvećoj meri koncentriše na celokupnu strukturu biblijske doktrine.

Da zaključimo: Teologija je otkrivanje, sistematizovanje (uređivanje) i predstavljanje istina o Bogu.

Istorijska teologija to čini uzimajući u obzir ono što su drugi rekli o tim istinama tokom istorije.

Biblijska teologija to čini putem istraživanja progresivnog otkrivenja Božije istine.

Sistematska teologija predstavlja celokupnu strukturu.