David Lipscomb Cooper

1886 – 1965

David L Cooper (1886-1965) je bio osnivač i predsednik Društva za istraživanje Biblije. Pohađao je Univerzitet Tulane u Luisvilu, Univerzitet u Čikagu i Južni Baptistički teološki fakultet, a doktorirao je na Univerzitetu Bob Jones. I master i doktorat stekao je u oblasti Semitskih jezika. Prihvatio je Gospoda Isusa Hrista kao svog Spasitelja i Otkupitelja još kao mladić, sa devetnaest godina, da bi, ubrzo posle toga, osetio da ga Bog poziva u službu.

U sklopu pripreme za Gospodnju službu, krenuo je u dugotrajno i intenzivo proučavanje i istraživanje. 1923, kroz Pismo je spoznao Božiji plan za Jevreje. Pomisao na to da je Božiji izabrani narod odbačen, onda kada ga je Bog kao naciju predodredio da bude kanal putem kojeg  će svet biti blagoslovljen, u toj meri je preplavila njegovo srce da je obećao Gospodu da će napustiti mesto predavača i posvetiti se radu s Jevrejima, ukoliko Bog to želi i dozvoli. U međuvremenu, to je postalo breme i za gospođu Cooper, koja je počela da moli Boga da njenog supruga pozove u službu za Izrael. I on i njegova supruga upisali su kurs Jevrejske misije na Mudijevom Biblijskom Institutu. Dr Cooper je, sem toga, započeo studije Hebrejskog, Aramejskog i Vavilonskog (pisanog) jezika na Univerzitetu u Čikagu. Kasnije je prihvatio mesto na Biblijskom institutu u Los Anđelesu, gde je postao predsednik Jevrejskog odseka.

Tamo je služio do velike depresije (velike ekonomske krize), kada je, zbog mera štednje, to odeljenje ukinuto. Tada mu je Gospod dao pravi posao. Dok je na Institutu započeo pisanje prvog toma onoga što će kasnije postati sedmodelna studija Večni Bog se otkriva napaćenom Izraelu i izgubljenom čovečanstvu, sada se, kroz udubljivanje u Pismo na Hebrejskom, njegova vizija Izraelove potrebe izoštrila. To je prva knjiga novog Instituta (Društvo za istraživanje Biblije) koja je besplatno poslata Jevrejskom narodu, nakon što je ustanovljen 1930. godine. Kroz dva putovanja u Palestinu, 1936-37. i 1939, produbio je znanje o narodu, zemlji i njihovoj potrebi za Evanđeljem. Za vreme svog prvog putovanja u inostranstvo, devet meseci je posvetio istraživanju po bibliotekama i muzejima Londona, Pariza, Rima (uključujući Vatikan), Atine i Jerusalima; to je obogatilo obnovljeno i kasnija izdanja Mesijanske serije i drugih njegovih radova. Treće putovanje, 1949, odvelo ga je u Svetu zemlju, ovoga puta u posetu novoj naciji – Izraelu. Dr Cooper je ostao u Izraelu 70 dana, putujući njime uzduž i popreko, intervjuišući lidere u vlasti, obrazovanju i religiji – što je obogatilo njegova znanja o Božijem izabranom narodu, njihovoj sudbini i mestu u Božijem planu. Tokom čitave njegove službe, reči apostola Pavla u Poslanici Rimljanima 1:15-16 neprekidno su ga podsećale na posebno mesto koje Jevreji imaju u Božijem srcu: Stoga sam spreman da i vama u Rimu objavim evanđelje … Ne stidim se evanđelja, jer ono je Božija sila za spasenje svakome ko veruje – prvo Judejinu na Grku (paganinu). Sedam knjiga Dr Cooper-a o Izraelu i Mesiji nalaze se u kategoriji Teološke studije. Dve njegove knjige postoje i u kategoriji proročkih studija. Ti su tekstovi veoma važan alat za razumevanje Božije pozicije u odnosu na Jevrejski narod, kao i za razumevanje našeg odnosa, nas kao onih koji veruju u Hrista, prema Jevrejima. Definicija tumačenja kojom se Dr Cooper, kao i mnogi drugi, vodio u izučavanju Spisa, odnosno Zlatno pravilo tumačenja, glasi: „Kada doslovno značenje Spisa ima smisla, ne tragajte za drugim smislom; stoga, svaku reč uzmite u njenom osnovnom, uobičajenom, svakodnevnom, doslovnom značenju, osim ukoliko neke druge činjenice ili neposredan kontekst, izučen u svetlu povezanih odeljaka, aksioma i fundamentalnih istina ne ukazuje sasvim jasno na nešto drugo.“

POTREBA ZA ZAKONIMA TUMAČENJA

David L. Cooper

Svaka normalna i inteligentna osoba sposobna je da govori i da izrazi sebe posredstvom jezika. U našem druženju sa drugima i kroz naše neprestano korištenje jezika, uistinu retko razmišljamo o zakonima, o temeljnim principima, koji su uključeni u govor i koje bez prestanka koristimo.

Većina ljudi koriste jezik jako opušteno i sa velikim nedostatkom u preciznosti izražavanja. Upravo zbog nedovoljne mentalne discipline i nedovoljnog pridavanja pažnje onome šta kažu drugi, često se nalazimo u situaciji da pogrešno shvatamo ono šta je rečeno. Nažalost, isuviše često delujemo u skladu sa pogrešnim tumačenjem onoga što je rečeno i grešimo, grešimo mnogo. Već i kratkotrajno pridavanje pažnje ovim životnim činjenicama odvede čoveka ka tome da uvidi važnost poznavanja ovih temeljnih principa jezika.

Upravo u našem govoru odraženi su logički procesi našeg uma. Psiholozi nam kažu da postoje tačno određeni, konačni i utvrđeni zakoni uma i u skladu sa njima svaka normalna osoba razmišlja i deluje. Stoga dokument, koji je izraz delovanja uređenog uma, nosi u sebi otisak zakona misli i može da bude shvaćen dovoljno ispravno samo od nekog ko razume normalne, logične procese uma.

Važnost da se poznaju ovi zakoni mogu se ilustrovati kroz zakone prirode u materijalnom, fizičkom svetu. Postoje mnogi zakoni koji upravljaju materijalima koji se ugrađuju u automobile. Govorimo o zakonima koji govore u upotrebi različitih metala, o zakonima koji kontrolišu gasove, eksplozije tih gasova, o onima koji upravljaju električnom energijom. Nijedan proizvođač neće moći da proizvede automobil koji će da vozi i da služi svojoj svrsi, ukoliko ne poznaje i ne razume sve ove zakone i ako svoj rad ne prilagodi zakonitostima istih. Mnogo je zakona uključeno u konstruisanje ovog diktafona u koji ja upravo pričam. Ukoliko se nešto pokvari među ovim elektronskim delovima, uređaj neće da zabeleži ovo što govorim. Potom majstor mora da dođe i da napravi potrebne popravke kako bi uređaj mogao ispravno da funkcioniše.

Jezik ima svoj tačno određeni zakon misli koji je jednako stvaran kao i zakoni koji upravljaju fizičkim stvarima. Ovo mora da se razume ukoliko želimo da uživamo u blagoslovu jezika kojeg koristimo i kojeg nastojimo da razumemo. Pokušaću još malo da ilustrujem potrebu tako da ću prizvati vašu pažnju na Grčki jezik. Kroz koledž i kroz različite seminare, proveo sam sedam godina proučavajući ovaj jezik. To proučavanje i danas traje. Zapravo, teško da prođe poneki dan a da ja ne posegnem za konsultacijom Grčkog Novog Zaveta, ili Grčke gramatike. Proveo sam hiljade časova proučavajući ovaj jezik, i ne samo reči, već sintakse i različito uobličene ideje koje su izražene kroz jako osetljivu upotrebu gramatike. Činio sam to da bi došao do tačne misli izvornog teksta nadahnutog pisca. Ne može se ispravno razumeti Grčki Novi Zavet niti Hebrejska Biblija ukoliko osoba nije spremna i voljna da uči dugo i uporno kako bi ovladala principima koji upravljaju tim jezicima.

Naša Biblija je prevedena od strane naučnika sa izvornog Hebrejskog i Grčkog na Engleski. „American Revised Version“ je verovatno najbolji prevod do sada, iako svakako ima mesta koja se još mogu poboljšati. To je rad čoveka sklonog pogreškama, a takav je svaki čovek. Unatoč tome, po mom mišljenju, to je najbolji prevod koji imamo. Engleski čitalac mora da čita dugo i ustrajno ukoliko želi primiti pravu poruku iz ovog izvrsnog prevoda.

Biblija je Božije otkrivenje čoveku, imamo svaki razlog da verujemo u to, i ne samo to da su misli nadahnute, već je i svaka reč, kojom su te ideje izražene na originalnom jeziku nepogrešivo od Duha tu stavljena. Stoga, ti sveti pisci kombinovali su duhovne misli sa duhovnim rečima. Gospod je rekao tačno ono što je mislio da kaže, i mislio je tačno ono šta je rekao.

Proroci i Apostoli govorili su jezikom naroda kojem su služili. Ali, u isto vreme, njihove poruke izlivene su u misaone forme i kalupe onih koji su nosili poruku, kao i onih kojima su oni služili. Gospod je na umu imao tačno određenu ideju za preneti svaki put kada je god On odlučio da nešto kaže. Na primer, hajde da pročitamo prvi stih iz Pisama: U početku stvori Bog nebesa i zemlju. U frazi „U početku“, dat nam je vremenski element samog stvaranja. Bog, koji je Stvoritelj, pomenut je imenicom, On je subjekt koji vrši radnju. Ono šta On čini izraženo je glagolom – stvori – dovesti u postojanje ono šta pre tog čina nije imalo ni oblik, ni suštinu. Nebesa i zemlja jesu stvari za koje nam je rečeno da su stvorene u početku. Ovo je jedna od najdubljih izjava gde god da tražite. Tačna je i konačna. Kristalno je jasna; toliko je jasna da sama po sebi odbacuje sve pretpostavke većine modernih filozofa.

Mogli bismo da uzmemo bilo koju izjavu iz Pisama i videli bismo da svaka ima konačno i tačno određeno značenje. Svrha koju bismo trebali postići jeste da naučimo šta tačno izjava kaže i da dospemo do potpuno tačne ideje koju nam je nadahnuti autor želeo preneti.

DUHOVNE POTREPŠTINE

Biblija je duhovna knjiga i mora se duhovno prosuđivati. Naravni čovek ne prima što je od Duha Božijega i ne može razumeti, jer se to duhovno prosuđuje. Stoga, postoje određene duhovne kvalifikacije koje pojedinac mora da poseduje kako bi mogao da razume otkrivenja Božija.

Prvo i najvažnije je, ja bi rekao, da je prvi preduslov to da osoba voli Boga. Bog je od jednog čoveka načinio sve ljude da prebivaju na licu zemaljskom, odredivši im međe i vremena njihova prebivanja, sa svrhom da traže Boga.

Svaki čovek ima žeđ za Bogom, iako je ta želja generalno izopačena sve do tačke neprepoznavanja samim nasleđem i željom čoveka da traži zadovoljstvo u grehu. Ljudska potraga za sopstvenim zadovoljstvom rezultat je izopačene ljubavi prema Bogu i neznanja čoveka. Ono šta čovek želi je zadovoljstvo, ugoda počinak, radost. Ovo se istinski može pronaći samo u Bogu. Duši čoveka date su sposobnosti i mogućnosti da može da uživa ove blagoslove kroz zajedništvo i kroz odnos sa Bogom.

Ali, ulaskom greha i sa zlom praksom ove urođene sposobnosti za uzvisivanje Boga postale su izopačene. Čovek, zbog toga, traži užitke posvuda.

Ali onaj, koji sledi svoje urođene instikte u traganju za Bogom, dolazi k Njemu i pronalazi Njega, i rađa se nanovo i prima i poseduje ljubav Božiju usađenu u svoju dušu. Ova natprirodna ljubav i privrženost može da bude negovana od strane pojedinca sve dok, poput Davida ne bude rekao; duša moja čezne za Bogom više nego košuta za izvor vodom.

Ja mogu da razumem moju suprugu i stvari koje ona kaže i čini verovatno bolje od bilo koga drugog. Ja nju volim svim svojim srcem. Povezan sam sa njom, imam zajednicu sa njom i znam njene akcije i reakcije u raznim situacijama. Stoga, voleći je i razumevajući je, mogu da procenim i da vrednujem ono šta ona kaže, ili ono šta ona učini, bolje od bilo koga drugog. Isto je tako sa onim ko poznaje i voli Boga.

Drugi preduslov da bi se upoznala Reč Božija jeste volja da se vrši Njegova volja. Gospod Isus Hristos rekao je jednoj grupi Jevreja da: Ako neko hoće vršiti volju njegovu, znaće o nauku, je li od Boga ili ja sȃm od sebe govorim (Jovan 7:17). Svako mora da dođe do tačke gde svoju volju podlaže volji Božijoj, ukoliko taj želi u potpunosti ceniti i voleti otkrivenu volju Božiju.

Naš Gospod Isus Hristos stalno je govorio da je došao, ne da vrši Svoju volju, već da vrši volju Onoga koji Ga je poslao. I u tome je On nastavljao kroz molitvu u zajedništvu i hodanju sa Bogom.

Još jedna duhovna kvalifikacija jeste da se odbaci svaka ljudska teorija i praksa koja se protivi volji Božijoj. U Isaiji 66:1-5, imamo predviđanje u vezi sa Jevrejima koji će ponovo zidati Hram i ponovo uspostavljati Hramsku službu i rituale Mojsijeve.

Govoreći o tim ljudima, Isaija, govoreći u ime Gospoda kaže da su oni izabrali svoje sopstvene putove i da njihove duše uživaju u svojim vlastitim odvratnostima; On zato objavljuje da će On da odabere za njih njihove prevare i da će na njih sručiti njihove strahove. Zato što ni na tren nisu zastali da promisle o Njegovim planovima i ciljevima, niti su pitali Njega, On će sada uzeti njihove prevare i učiniti da oni poveruju svojim lažima, a onda će On na njih doneti osudu zbog tih njihovih nedela.

Određene starešine Izraela došle su Jezekilju. U vezi njih, Gospod je otkrio proroku da oni zapravo ne traže Njegovu volju, već su ti ljudi stavili svoje idole u svoja srca; i unatoč tome dolaze k njemu da se raspituju za volju Božiju. U vezi sa tim ljudima Gospod nam daje ovo otkrivenje:

Svaki čovek iz doma Izraelova koji je u srce svoje postavio svoje idole, i ono što ga potiče na bezakonje metnuo ispred lica svoga, a dolazi k proroku, ja, Gospod, odgovoriću onomu koji dolazi prema mnoštvu njegovih idola (Jezekilj 14:4).

Stoga, svaki idol, kojoj god vrsti ili tipu pripadao, mora da bude odbačen od osobe koja dolazi Bogu – koja dolazi Njegovoj Reči – kako bi dokučio i razumeo stvarnu i pravu poruku od Svemogućeg Boga.

Još jedan preduslov je potreban za razumevanje Božije Reči, a to je da svako ko hoće da razume mora da moli Gospoda da mu otvori oči kako bi mogao da vidi čudesne i prekrasne stvari u Njegovoj Reči. David je pred svojim očima imao otkrivenje Božije u formi pisanih dokumenata.

David je bio izuzetan čovek, ali je razumeo da ljudski um mora da bude prosvetljen od Duha Božijeg kako bi mogao da zna šta se nalazi u Reči. Običan razum može da zagrebe i da uoči činjenice koje se nalaze na površini Reči, ali David nikako nije bio zadovoljan samo površnim značenjem otkrivenja. Ono šta je on želeo bilo je da vidi čudesne i prekrasne dubine duhovnih stvari koje se nalaze u Reči. On je znao da može da bude doveden do njih, i znao je kako. Stoga je vapio Gospodu bez prestanka, da otvori njegove oči da može da posmatra te čudesne stvari. Apostol Pavle ohrabrivao je i molio za crkvu u Efezu da oni počnu da mole da njihovo duhovno razumevanje bude produbljeno kako bi mogli da razumeju ogromne duhovne realnosti koje pripadaju nama u Hristu.

Jako se dobro sećam vremena kada sam ja naučio ovu važnu istinu. Kada je moja pažnja bila prizvana na ovo, počeo sam da molim za dublji duhovni uvid. Prvi put kada sam izgovorio molitvu, Gospod me osposobio da vidim stvari koje nikada pre nisam zapazio, niti sam čuo da ih neko izgovara. U deset hiljada primera posle tog dana, tražio sam od Njega da otvori moje oči da mogu da posmatram ta veličanstvena čuda. Uvek je odgovorio i udovoljio mojim traženjima za još više svetla. Ja nisam jedan od Njegovih ljubimaca i to je zato što On nema ljubimce. Svako Njegovo dete koje dođe ka Njemu i traži od Njega, u veri, da mu da duhovno razumevanje Reči, On će čuti i blagosloviće takvog – i moći će da koristi primljeno na Njegovu slavu i častiće i ceniće duhovna dobra. Hajde, stoga, da bez prestanka tražimo od Njega da nas učini sposobnima da vidimo te predivne stvari i čudesa Njegove Reči. I dok učimo i razumevamo, stavljajmo to u našu praksu i napredujmo u Njegovom planu.

INTELEKTUALNE POTREPŠTINE

Sada ćemo preći na intelektualne potrepštine koje su neophodne za razumevanje Reči. Na prvom mestu usmerićemo pažnju na II Timoteju 2:15: Uznastoj da se kao prokušan pokažeš pred Bogom, kao radnik koji nema čega da se stidi, koji ispravno razlaže reč istine. Apostol poziva Timoteja da uznastoji da se pokaže prokušan pred Bogom, i da ispravno razlaže Reč Božiju.

Prevod ‘King James Version’ kaže „marljivo uči da se pokažeš prokušan pred Bogom“. Tačan i doslovan prevod je svakako ovaj prvi, iz Revised Version. Osoba svakako može da ispravno i pogrešno razlaže Reč Božiju. Ukoliko je razlaže ispravno, to jest, „drži se ispravnog smera u reči istine“, takav će dobiti ispravnu poruku iz Reči. Sam Pavle je verovao u proučavanje i studiranje Reči, iako je bio nadahnuti Apostol. On je zato i poručio Timoteju da ponese knjige, a posebno pergamene (II Timoteju 4:13).

Danilo, prorok Božiji, proučavao je proroštva Jeremijina i uspoređivao ih je sa „knjigama“, verovatno se radi o Knjizi Carevima, ili o Letopisima. Provodeći ova istraživanja, prorok je nastojao da dođe do značenja pisane Reči. Hajde, stoga, da studiramo Reč da bismo mogli da primimo poruku.

Važnost ovog principa mogu da ilustrujem kroz primitivne jezike Egipta, Vavilona i Asirije. Naučnici su iskopavali ruševine u Egiptu i ostajali su zapanjeni pred hijeroglifima koji su bili uklesani na spomenicima. Tražili su svaki mogući način da ih dešifruju. Svi njihovi napori su bili uzaludni sve do pronalaska kamena iz Rozete, koji je na sebi imao ključ za ta arhaična pisma. Potom su naučnici otpočeli da ih proučavaju i da ih prevode. I tako su iz ovih jedinstvenih zapisa izvukli zabeležene podatke o Egiptu i priče o drevnim Faraonima.

Stari Vavilonski i Asirski spomenici odražavali su se grobnom tišinom prema naučnicima modernog doba, sve dok Rawlinson nije kopirao Behistunske Natpise, koji su u sebi imali ključ da se dešifruje to drevno klinasto pismo. Od tada, naučnici su ovladali jezicima tih drevnih naroda i danas možemo da čitamo priče o imperijama koje je davno prekrio pesak vekova. Ali, trebao je naporan i mukotrpan posao tih naučnika da se iščačka pravopis i gramatika tih odavno mrtvih jezika. Postojano naučno proučavanje i znoj uvek donose rezultate.

Ista je stvar i u polju Biblijskih studija. Postoje određeni temeljni zakoni Biblijske misli kojima se mora ovladati ukoliko osoba želi da ispravno razume poruku iz Pisama. Na dnu ovog teksta dajem glavne zakone tumačenja o kojima ćemo govoriti, ako Bog dozvoli, u ovoj seriji članaka:

I. Prvi korak u tumačenju.
II. Drugi korak u tumačenju.
III. Zlatno pravilo tumačenja.
IV. Zakon prvog pominjanja.
V. Zakon dvostruke reference.
VI. Zakon ponavljanja.
VII. Igra reči.
VIII. Analiza govornih figura.
IX. Izbegavanje ekstremne doslovnosti.
X. Zakon konteksta citata.
XI. Hebrejski paralelizam.
XII. Tumačenje protiv Primene.
XIII. Simbolički jezik.
XIV. Upoređivanje pisama sa pismima
XV. Proučavanje nejasnih odlomaka u svetlu potpuno jasnih.

 

Prevod: Branko Gotovac, Decembar, 2018