BLAGDANI IZRAELA

MBS 062

Dr. Arnold G. Fruchtenbaum

 

Ovo su blagdani Gospodnji, sveti zborovi šta ćete ih sazvati u njihovo određeno vreme.
Levitski Zakon 23:4

UVOD

Ovaj studio je o blagdanima Izraela, ili možda još određenije, o proročkom značenju blagdana Izraela onako kako su sadržani u Levitskom Zakonu 23, gde Mojsije iznosi sedam svetih saziva Izraela. U isto vreme, ovih sedam blagdana ili sedam svetih saziva Izraela su obris, kontura, ili nacrt celokupnog programa otkupljenja, od Isusove smrti do uspostave Mesijanskog Kraljevstva. Prva četiri blagdana ispunjavaju program Prvog Dolaska, dok poslednja tri blagdana iz Levitskog Zakona treba da budu ispunjenje programa Drugog Dolaska.

Ovi blagdani će biti studirani jedan po jedan iz tri različite perspektive da bi smo videli na koji način ispunjavaju Mesijanski Program: prvo, kako se proslavljaju u skladu sa Starim Zavetom i Mojsijevim Zakonom; drugo, kako ih praktikuje i obeležava moderni Judaizam, kao dodatak na Biblijski način; i treće, Mesijanska upletenost i veza u svaki od ovih svetih saziva.

Levitski Zakon 23:1-3 govori o pitanju Šabata, naglašavajući njegovu posvećenost. Ovi stihovi su samo sumiranje nekih ranijih detalja koji govore o Šabatu. Njihova svrha je da istaknu kako su zakoni o Šabatu važeči kroz celo ovo vreme obeležavanja ovih sedam svetih saziva.

 

 I. PASHA: LEVITSKI ZAKON 23:4-5

 

Ovo su blagdani Gospodnji, sveti zborovi šta ćete ih sazivati u njihovo određeno vreme: U prvom mesecu, četrnaestoga dana, u suton, jest Pasha u čast Gospodu.

Prvi sveti saziv, Blagdan Pashe, jeste najčešće pominjani blagdan od svih blagdana Izraelskih u oba Zaveta. Pominje se preko pedeset puta u Starom Zavetu i dvadeset-sedam puta u Novom Zavetu. U okviru Judaizma, ovo je najvažniji blagdan celokupnog Jevrejskog religioznog kalendara.

Ovaj blagdan naziva se sa dva različita imena. Prvo ime, pesach , je Jevrejsko ime, i svoje poreklo vuče od motiva „Anđela Smrti“ koji nalazimo u Izlasku 12. Jevrejima je bilo zapoveđeno da uzmu jagnje, da ga zakolju, potom da uzmu krv jagnjetovu i poškrope je po oba dovratnika i nadvratniku svakog doma u kojem budu. Te noći Anđeo Smrti proći će zemljom Egipatskom. Kada dođe do Jevrejske kuće i vidi krv na dovratnicima i nadvratniku „proći će pored“ te Jevrejske kuće. Ali kada dođe do Egipatske kuće i ne vidi krv na dovratnicima
i nadvratniku umesto da „prođe pored“, „proći če kroz“ okvir tih vrata i ubiti prvorođenog sina te Egipatske porodice. Ovo je poreklo imena za ovaj blagdan; taj „prolazak pored“ Jevrejskih domova od strane Anđela Smrti.

Drugo Jevrejsko ime za ovaj blagdan je, zman cheruteinu , a to znači, „doba našeg oslobođenja“. Ovo ime naglašava rezultat prve Pashe; slobodu od Egipatskog ropstva.

 

A. BIBLIJSKO PRAKTIKOVANJE

Postoje dva ključna elementa u Biblijskom praktikovanju Pashe; prvo je klanje jagnjeta; drugo je, jedenje jagnjeta.

 

1. Klanje Jagnjeta

Dve stvari svakako trebamo imati na umu kada razmatramo ubijanje jagnjeta. Prvo, mora se napraviti razlika između jagnjeta za Pashu, ili pashalni obrok, i jagnjeta za Pashalnu žrtvu. Drugo, Jevrejsko računanje dana počinje sa sumrakom i završava sa sumrakom tako da prva noć uvek prethodi prvom danu. U Paganskom računanju, dan počinje u ponoć i završava u ponoć.

Jagnje za pashalnu večeru treba da se odvoji na stranu desetog dana prvog meseca, Aviv-a ili Nissan-a . Od desetog dana do četrnaestog dana, jagnje treba da bude testirano kako bi bilo sigurno da je „bez mrlje i bez mane.“ Ukoliko se potvrdi, dokaže da je bez mrlje i bez mane, jagnje za pashalni obrok je bivalo ubijeno u svakoj Jevrejskoj porodici prve večeri Pashe, navečer četrnaestog u mesecu. Prema tome, na prvu večer Pashe, pashalni obrok je pojeden. Druga ključna tačka koja se tiče pashalnog jagnjeta za večernji obrok jeste da nijedna kost na jagnjetu nije smela da bude slomljena (Izlazak 12:46). Sledećeg jutra, prvi dan Pashe, posebno, žrtveno jagnje će biti ubijeno na oltaru od strane sveštenstva.

 

2. Jedenje Jagnjeta

Drugi glavni element je pashalno jelo (Izlazak 12:8). Pashalno jelo uključuje jedenje jagnjeta zajedno sa još dve stvari; beskvasnim hlebom i gorkim zeljem.

 

 B. JEVREJSKO PRAKTIKOVANJE

Postoje dva ključna elementa u Jevrejskom praktikovanju Pashe ili pashalnog obroka; beskvasni hleb i vino.

 

1. Beskvasni Hleb

Tri stvari trebaju biti ispunjene kod beskvasnog hleba da bi bio Pashalni hleb. Prvo, jasno, mora biti bez kvasca, jer kvasac u Bibliji simbolizuje greh; Gospod neće dozvoliti da niti simbol greha bude u Jevrejskom domu. Drugo, hleb mora biti isprugan. Treće, treba biti probušen, tako da ako veknu beskvasnog hleba podignemo prema svetlu, svetlost će prodirati kroz nju.

Afikomen  ceremonija je poseban običaj sa beskvasnim hlebom koji se provodi tokom pashalnog obroka. Nasred pashalnog stola treba biti torba koja sadrži tri odeljka. Ova torba je obično kvadratasta i zašivena je na tri strane, tako da jedna strana ostane otvorena. Vekna ili kolač od beskvasnog hleba se stavi u svaki odeljak, svaka odvojena od druge jednom plahticom. U Afikomen ceremoniji središnji hleb se izvadi iz torbe i prelomi se na pola. Polovina se umota u laneno platno i sakrije. Nakon šta neko vreme bude sakriveno, izvadi ga se sa tog mesta, odmota, i razlomi tako da svaka osoba dobije deo od toga za jelo.

2. Vino

Drugi ključni element u Jevrejskom obeležavanju Pashe je vino. Svaka osoba treba da popije četiri čaše vina tokom trajanja pashalne večere, i svaki pehar, svaka čaša ima svoje posebno ime. Prva čaša se zove „čaša blagoslova“ ili „čaša zahvaljivanja“. Druga čaša se zove „čaša pošasti“ i simbolizuje deset pošasti koje su zadesile Egipat. Treća čaša, zove se „čaša otkupljenja“, i simbolizuje fizičko otkupljenje Izraela iz Egipta kroz izlivanje krvi pashalnog jagnjeta. Četvrta čaša zove se „čaša slave“ uz koju Jevreji pevaju Psalme 113 – 118.

 

C. MESIJANSKO ZNAČENJE

Unutar okvira Starog Zaveta, Mesijansko značenje nalazimo u Isaija
52:13 – 53:12. Mesija koji treba da dođe opisan je terminima jagnjeta u izjavama koje govore o Slugi Jahvinom u Isaija 53 i jako je slično izjavama koje se koriste za pashalno jagnje. U ovom odlomku, Isaija nas uči da će Mesija biti konačno Pashalno Jagnje.

 

1. Pashalno Jagnje je Prepoznato

Novi Zavet vidi smrt Mesije kao ispunjenje Pashalnog motiva; klanje jagnjeta. Na primer, četiri odlomka iz Novog Zaveta potpuno jasno povezuju Mesiju sa Pashalnim Jagnjetom. Prvo, Jovan Krstitelj predstavlja Isusa Jevrejskom narodu u Jovanu 1:29, 35, i 36 kao Jagnje Božije koje odnosi grehe sveta.  Na ovaj način, Jovan poistovečuje Isusa sa terminima pashalnog jagnjeta iz Izlaska 12 i sa Mesijanskim Jagnjetom iz Isaije 53. Drugo, Mesija je također oslikan kao jagnje u I Petrovoj 1:18-19. Treće, On je Jagnje koje je zaklano  u Otkrivenju 5:12. I četvrto, ne samo da je sam Isus poistovećen sa jagnjetom, već Njega Pavle poistovećuje sa celokupnim Blagdanom Pashe u I Korinćanima 5:7: Očistite dakle stari kvasac, da budete novo testo – kao šta i jeste beskvasni. Jer je Pasha naša, Hristos, za nas žrtvovana.

Prema Biblijskoj praksi, jagnje je trebalo biti odvojeno na stranu desetog dana u mesecu. Od desetog do četrnaestog dana u mesecu jagnje je trebalo biti posmatrano i testirano kako bi se bilo sigurno da je „bez mrlje i bez mane“. Isus je odvojen na stranu desetog dana u mesecu sa Trijumfalnim Ulaskom. Svrha Trijumfalnog Ulaska nije bila u tolikoj meri da predstavi Sebe kao Kralja Jevreja, jer On je to već učinio. Svrha je bila da odvoji Sebe na stranu kao Jagnje Božije. Od desetog do četrnaestog dana u mesecu, On je bio testiran od četiri grupe; Fariseji, Sadukeji, Pismoznanci i Herodovci. Nakon šta je njihovo testiranje pokazalo da je On „bez mrlje i bez mane“, On je tada bio kvalifikovan da bude konačna Pashalna žrtva.

Zapamtite, Jevrejski dan počima u suton, tako da prva noć prethodi prvom danu. Na prvo veče Pashe, pashalno jagnje je pojedeno. Na prvi dan Pashe, prinosi se posebna Pashalna žrtva u 9 sati ujutro. Pashalni obrok koji je Isus jeo sa svojim učenicima često se naziva „Poslednja Večera“, ali trebalo bi ga zvati „Poslednja Pasha“. On je jeo Pashu naveče četrnaestog, u isto veče kada je uobičajeno da je Jevreji jedu. Umro je sledeće jutro u 9 sati; u tačan sat kada je Pashalna žrtva prinešena u Hramskoj Građevini, On je bio zakucan na krst. I baš kao što se pashalnom jagnjetu nije lomila nijedna kost, tako ni Isusu nije slomljena nijedna kost (Jovan 19:36). Još jednom, Pasha je ispunjena Mesijinom smrću.

Neke od Jevrejskih običaja o kojima smo pre govorili vidimo odražene u zapisima Evanđelja o poslednjoj Pashi ili prvoj Gospodnjoj večeri. Odlomak koji nam daje najviše detalja je Luka 22:14-20. Kao što smo ranije spomenuli, postoje dva ključna elementa u Jevrejskom obeležavanju. Prvo, beskvasni hleb, sa tri svoja zahteva, da bude; beskvasan, isprugan, i probijen. Nadalje, tokom Afikomen ceremonije, središnja vekna hleba je uklonjena, razlomljena na dva dela, umotana u lanemu krpu i skrivena na neko vreme. Tada je uzeta sa skrivenog mesta, razmotana iz te lanene krpe i komadi su razlomljeni da se razdele svakom učesniku u Pashi.

 

2. Prepoznavanje Beskvasnog Hleba

Isus je govoreći o hlebu rekao da predstavlja Njegovo telo u Luka 22:19;  I uze hleb, zahvalivši razlomi i dade im govoreći: ‘Ovo je telo Moje koje se za vas daje. Ovo činite Meni na spomen.’

Tri zahteva koja mora da ispuni beskvasni hleb u Jevrejskom obeležavanju Pashe su istinite za telo Mesijino. Prvo, hleb mora da bude beskvasan, jer kvasac je simbol greha; Njegovo telo je bilo beskvasno u smislu da je bio bez greha. Da je On počinio i jedan jedini greh bio bi diskvalifikovan od mogućnosti da bude Pashalna žrtva. Ali Isus je bio jedini Jevrej koji je ikada živeo i držao se u potpunosti i savršeno Mojsijevog Zakona. Stoga, imajući „beskvasno“ telo, bio je kvalifikovan da bude žrtva za greh. Drugo, hleb je morao da bude isprugan; Mesija je bio isprugan posredstvom Rimskog biča dok su ga bičevali. Isaija 53:5 kaže;  i njegovim ranama mi smo isceljeni (u Engleskom prevodu King James Verzije prevod je „with his stripes“ i to bi značilo „njegovim prugama smo isceljeni“). Treće, hleb je morao biti probušen; telo Mesijino je bilo probijeno klinovima kroz Njegove ruke i noge i kopljem kroz Njegov bok. Zaharije 12:10 kaže; i gledaće na me kojeg su proboli . Time šta je isprugan, proboden i beskvasan, Jevrejski Pashalni hleb je jedinstvena slika Mesijinog tela.

Torba sa tri odvojena odeljka u Afikomen ceremoniji daje nam sliku Jednog Boga koji postoji u tri Osobe; Otac, Sin, i Duh Sveti. U ovoj ceremoniji središnja vekna je uklonjena; ovo je slika Utelovljenja kada je Druga Osoba Trojstva postao čovek u osobi Isusa iz Nazareta. Vekna je razlomljena u dva dela; ovo je slika Njegove smrti. Kada je Hritos došao do ovog dela ceremonije, rekao je: Ovo je telo Moje koje se za vas daje.  Deo vekne umotan je u lanenu krpu. Evanđelja nam jasno kažu da je telo Isusovo takođe umotano u laneno platno kad je skinut sa krsta. Slomljena vekna se sakrije na neko vreme; ovo je slika Njegovog ukopa. Posle se ukloni sa mesta na kojem je bila skrivena i razmota; ovo je slika Njegovog Uskrsnuća. I konačno, razlomi se u komade i podeli svakom ko se nalazi za stolom; ovo je slika iz Jovana 6:51, gde Isus kaže da svi moramo jesti od Njega, od Njegovog Tela. U istom tom poglavlju, On potpuno jasno objašnjava da „jesti“ od Njegovog tela znači verovati u Njega da je Hristos.

 

3. Prepoznavanje Vina

Nadalje, ima četiri čaše vina u Jevrejskom načinu obeležavanja Pashe. Luka pominje samo prvu i treću čašu. Prva čaša je u Luka 22:17-18, čaša zahvalnosti sa kojom to obeležavanje započima. Kada je Isus započeo sa Njegovom ceremonijom, popio je prvu čašu i zahvalio nad njom. Treća čaša se pominje u Luka 22:20. Treća čaša se zove „čaša otkupljenja“ od strane Jevreja jer simbolizuje njihovo fizičko otkupljenje koje ih je izvuklo iz zemlje Egipatske i to krvlju pashalnog jagnjeta. Sada to postaje simbol duhovnog otkupljenja od ropstva greha. Isus jako jasno poistovječuje Samog Sebe sa Jevrejskim načinom održavanja Pashe; stoga; Pasha je ispunjena Mesijinom smrću.

 

 

 

 II. BLAGDAN BESKVASNIH HLEBOVA: LEVITSKI ZAKON 23:6-8

 

A petnaestoga dana toga meseca jest Blagdan neukvasanih hlebova u čast Gospodu: sedam dana jedite ne­ukvasane hlebove. Prvoga dana neka vam bude sveti zbor; nikakva težačkoga posla nemojte raditi. Onda sedam dana prinosite Gospodu žrtvu ognjenu. Sedmoga je dana sveti zbor, nikakva težačkoga posla nemojte raditi.

Kao dodatak ovom odlomku, Blagdan Beskvasnih Hlebova pominje se u još šest drugih odlomaka; pet od njih su u Starom Zavetu, a jedan je u Novom Zavetu. Prvo, Brojevi 28:17-25, naglašavaju različite žrtvene prinose i jedan poseban žrtveni prinos koji su bili obavezni za taj blagdan. Drugo, Ponovljeni Zakon 16:3-8, naglašava potrebu za potpunim odsustvom kvasca tokom trajanja Blagdana Beskvasnih Hlebova. Treće, II Dnevnika 29:23-27, beleži kako je ovaj blagdan držao kralj Ezekija. Četvrto, Jezdra 6:21-22 nam kaže da se ovaj blagdan obeležavao i u danima Jezdre. Peto, Jezekilj 45:21-24, nam daje proroštvo da će se ovo obdržavanje činiti i u Mesijanskom Kraljevstvu. Neće se svi blagdani obdržavati tokom Mesijanskog Kraljevstva, ali ovaj hoće. Šesto, jedino mesto u Novom Zavetu gde se pominje ovo je Marko 14:1, a beleži se da je Isus držao ovaj blagdan.

Jevrejsko ime za ovaj blagdan je Hag Hamatzot  šta znači „blagdan beskvasnih hlebova“, a naglašava potrebu za odsustvom kvasca.

 

A. Biblijska Praksa

Biblijska praksa je da se nikakav kvasac nije mogao jesti tokom ovih sedam dana, ali je Jevrejima bilo dozvoljeno da jedu sve ostalo šta je dozvoljavao Mojsijev Zakon.

 

B. Jevrejsko Obeležavanje Blagdana

Dve stvari treba svakako zapaziti u Jevrejskom obeležavanju ovog blagdana. Prvo, sledi se Biblijska praksa da se ne jede kvasac sedam dana. Drugo, postoji posebna hrana koja se priprema baš za ovu priliku, i koja uglavnom sadrži beskvasni hleb. Na primer, postoje Jevrejske palačinke koje se rade sa izlomljenim komadičima beskvasnog hleba umešanog sa kajganom i poprilično je ukusno. Također se i svi sendviči rade od beskvasnog hleba.

 

C. Mesijansko Značenje

Tri stvari bi trebalo naglasiti kada govorimo o Mesijanskom značenju Blagdana Beskvasnih Hlebova. Prvo, kvasac, kada se koristi simbolično u Pismima simbol je za greh. Drugo, Blagdan Beskvasnih Hlebova je ispunjen prinosom bezgrešne Hristove krvi. Ovo je zaključak koji Pisac Poslanice Jevrejima jako opsežno iznosi u Jevrejima 9:11 – 10:18. I dok je Pasha ispunjena samom Hristovom smrću, Blagdan Beskvasnih Hlebova ispunjen je prinosom Njegove bezgrešne krvi. Kada se Isus ponudio kao žrtva i prolio svoju bezgrešnu krv; trenutak kada je Njegova krv potekla iz Njegova tela, Blagdan Beskvasnih Hlebova je ispunjen. Blagdan Beskvasnih Hlebova počima petnaestog dana u mesecu; a to je također i dan kada je Isus umro na krstu i, na taj način, prolio nevinu krv.

Još jedna implikacija vezana za Blagdan Beskvasnih Hlebova jeste to da vernici trebaju obeležavati Blagdan Beskvasnih Hlebova tako šta će hodati u svetosti kao šta ih se na to i poziva u I Korinćanima 5:6-8. U stihu 7, vernici se opominju: Očistite dakle stari kvasac, u njihovim životima jer, Jer je i pasha naša, Hristos, za nas žrtvovana. Još jednom, kvasac je simbol greha. Naravno, vernici počine greh, i taj kvasac ili greh u njihovim životima mora biti očišćen, isčišćen van iz njihovih života. Osoba je rođena nanovo kada prihvati Isusa kao svoju Pashalnu žrtvu u ispunjeju ovog blagdana. U tom trenutku, osoba proživljava regeneracijsko delo Duha Svetog; krštenje u Telo Hristovo; i smešten je, pozicionisan je, u porodicu Božiju. Jednom kada je vernik u Božijoj porodici, on više nikada ne može otpasti od tamo. Međutim, zajedništvo unutar porodice može biti prekinuto grehom ili kvascem u vernikovom životu.

Sredstvo kojim se radi ovo očišćenje od kvasca iz života vernika, a u svrhu obnove odnosa i zajedništva unutar porodice Božije nalazimo u I Jovanovoj 1:9; Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe i da nas očisti od svake nepravde.

Kroz ispovedanje greha, vernik može očistiti svoj život od kvasca. Na taj način, on će obdržavati Blagdan Beskvasnih Hlebova u njegovom duhovnom smislu i značenju.

Blagdan Pashe je ispunjen smrću Hristovom.

Blagdan Beskvasnih Hlebova je ispunjen bezgrešnošću Njegove žrtve.

 

 

 

III. BLAGDAN PRVIH PLODOVA : LEVITSKI ZAKON 23:9-14

 

I prozbori Gospod Mojsiju govoreći:Govori sinovima Izraelovim i reci im: Kad uđete u zemlju što vam je ja dajem i požanjete žetvu njezinu, tada snop prvina žetve svoje donesite svešteniku. A on neka snop prinese pred Gospodom da bi vam to bilo primljeno; neka ga sveštenik prinese dan posle subote. A u dan kad budete prinosili snop, prinesite i jednogodišnje jagnje bez mane kao paljenicu Gospodu. Prinosnica pak neka bude: dve desetine efe finoga brašna zamešena s uljem, kao žrtva ognjena Gospodu na ugodan miris; a s njom levanica, četvrt hina vina. Do upravo toga dana, dok ne donesete prinosnicu Bogu svojemu, ni hleba ni pržena zrnja ni sveža klasja nemojte jesti. To je odredba večna u sve vaše naraštaje po svim nastanima vašim.’

Ovaj blagdan se pominje samo još jednom, u Brojevima 28:26-31, gde Mojsije govori o posebnim žrtvenim prinosima koji su obavezni za Blagdan Prvih Plodova.

Sve zajedno, ovaj blagdan ima tri različita imena. Prvo, Jevrejsko ime je Reshit Ketzivchem , šta znači „prvi plodovi vaše žetve“. Drugo ime je „Blagdan Omera“ zbog posebnog Jevrejskog običaja, brojanja omera (omer je Jevrejska suha količinska mera – deseti deo efe), koje započima na ovaj događaj. Treće ime, „Blagdan valovitih korica“ jer je to bilo obavezno uz ovaj blagdan.

 

 A. Biblijska Praksa

Šta se tiće Biblijske prakse, četiri stvari treba primetiti. Prvo, radi se o prvim plodovima žetve ječma i pšenice (žita). Drugo, radi se o prinosu koji sadrži samo jedan snop. Treće, prinos se vrši dan posle Šabata, šta bi bio prvi dan u sedmici ili Nedelja. Četvrto, ovo je označavalo početak dvomesečne proletne žetve.

 

B. Jevrejsko Obeležavanje Blagdana

Šta se tiće Jevrejskog obeležavanja, u Biblijskim vremenima, Jevrejska praksa uvelike je sledila Biblijsku praksu. Od AD 70, ovaj blagdan je uglavnom zanemaren jer se prvenstveno radi o poljoprivrednom blagdanu. Jevreji u Dijaspori nisu smeli da poseduju zemlju zbog Paganskih zakona, stoga nisu mogli imati svoju farmu i blagdan nije mogao biti praktikovan većinu vekova od AD 70 godine. Danas u Izraelu, međutim, uvode se razne inovacije u praksu ovog obeležavanja Blagdana Prvih Plodova.

 

C. Mesijansko Značenje

Šta se tiće Mesijanskog značenja, Blagdan Prvih Plodova je ispunjen Uskrsnućem Hristovim. To je ono šta nam Pavle iznosi u I Korinćanima 15:20-23; Ali sada, Hristos uskrsnu od mrtvih i postade prvina onih koji usnuše. Jer kako po čoveku bî smrt, po Čoveku i uskrsnuće mrtvih. Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi biti oživljeni. Ali svako svojim redom: prvina Hristos, potom oni koji su Hristovi o Njegovu dolasku.

Prema Pavlu, Isus je prvina (prvi plod) Uskrsnuća. Prema Biblijskoj praksi, Blagdan Prvih Plodova dolazi dan posle Šabata, znači u Nedelju. I tako, Hristos je uskrsnuo dan posle Šabata, a to znači u Nedelju. I dok je Blagdan Pashe ispunjen Njegovom smrću, Blagdan Beskvasnih Hlebova Njegovom bezgrešnom žrtvom, Blagdan Prvih Plodova ispunjen je Njegovim Uskrsnućem.  Isus nije prvi koji je podignut iz mrtvih, ali sva ta druga uskrsnuća bila su jednostavno „obnavljanja,“ vraćanja natrag u prirodni život jer su svi ti ljudi ponovno umrli. Međutim, u slučaju Isusa, On je bio prvi koji je uskrsnut u istinski uskrsnuli život tamo gde: se ovo raspadljivo treba obući neraspadljivošću, i ovo smrtno obući besmrtnošću. Budući da je On jedan i jedini koji je iskusio ovakav tip uskrsnuća, On je prvi plod (prvina) prvog uskrsnuća. Prvina ili prvi plod uvek suštinski znači „prvi od svih ostalih koji će doći posle“. I uistinu, jednog dana vernici će biti „ostali koji će doći posle“.

 

 

 IV. BLAGDAN SEDMICA: LEVITSKI ZAKON 23:15-21

 

A od dana posle subote, od dana kad ste doneli snop za prikaznicu, nabrojite sebi sedam punih subota. Do dana nakon sedme subote nabrojite pedeset dana; tada prinesite Gospodu novu prinosnicu. Donesite iz svojih stanova dva hleba za prikaznicu; neka budu od dve desetine efe finoga brašna, ispečeni s kvascem, kao prvine plodova Gospodu. S tim hlebom prinesite i sedam jednogodišnjih jagnjadi bez mane te jednoga junca i dva ovna; oni će biti paljenica Gospodu, zajedno s njihovom prinosnicom i njihovom levanicom, žrtva ognjena na ugodan miris Gospodu. Zatim prinesite jednoga jarića kao okajnicu te dva jednogodišnja jagnjeta kao žrtvu pomirnicu. Neka ih onda sveštenik prinese s hlebom od prvina plodova kao prikaznicu pred Gospodom, zajedno s dva jagnjeta. Sveto za Gospoda neka pripadne svešteniku. I toga istoga dana proglasite da vam je sveti zbor. Nikakva težačkoga posla nemojte raditi; to je odredba večna u sve vaše naraštaje po svim nastanima vašim.

Zato šta se dešava sedam sedmica, sedam nedelja posle Pashe, ovaj blagdan se naziva Shavuot a to znači „sedmice.“ Blagdan Sedmica spominje se na još sedam drugih odlomaka, od kojih su četiri u Starom Zavetu, a tri u Novom Zavetu. Prvo, Blagdan Sedmica se naziva prvina truda svojega u Izlasku 23:16. Drugo, naziva se prvina pšenične žetve  u Izlasku 34:22. Treće, naziva se Blagdan Sedmica u Brojevima 28:26. Četvrto, Jevrejima je zapoveđeno da se raduju na ovaj događaj u Ponovljenom Zakonu 16:9-12. Peto, Duh Sveti započima Svoj posao Krštenja Duhom Svetim u Delima 2:1-4 i Crkva je rođena. Šesti odlomak nam govori o Pavlovoj želji da bude u Jerusalimu da prisustvuje ovom blagdanu u Delima 20:16. Sedam, Pavle pominje da će biti u Efezu do ovog blagdana u I Korinćanima 16:8.

Sveukupno ima sedam različitih imena za ovaj Blagdan Sedmica. Prvo, zove se „Blagdan Sedmica“ jer se događa sedam sedmica posle Pashe. Drugo, zove se „Blagdan Žetve“ jer označava kraj prve proletnje sezone koja započima sa Pashom. Treće, zove se „Dan Prvih Plodova“ da bi smo ga razlikovali od „Blagdana Prvih Plodova.“ Prvi plodovi letnje žetve se nude za ovu priliku, dok se prvi plodovi proletnje žetve prinose za Blagdan Prvih Plodova. Četvrto, zove se „Završni Blagdan,“ jer označava kraj prvog ciklusa ovih praznika. Kao šta smo pre rekli, imamo sedam različitih blagdana koji se pominju u Levitskom Zakonu 23 i oni su odvojeni u dve grupe dešavanja. Prva četiri blagdana odvijaju se unutar pedeset dana jedan od drugog; ova zadnja tri odvijaju se unutar dve nedelje jedan od drugoga. Između prvog ciklusa blagdana i drugog ciklusa blagdana, imamo period od četiri meseca. Zato šta Blagdan Sedmica zatvara prvi ciklus ovih blagdana koji započimaju sa Pashom, zove se Završni Blagdan. Peto, zove se „Završno Doba Pashe,“ iz istih razloga kao i prethodno ime. Šesto, zove se „Doba Davanja Zakona,“ jer se u Jevrejskoj tradiciji smatra da je Mojsijev Zakon, konkretno Deset Zapovedi, predano baš na ovaj datum. I sedmo, najuobičajenije ime među Paganskim vernicima jeste „Blagdan Pentekosta“. Ovo ime je Grčki termin koji znači „pedeset“ jer se događa pedeset dana nakon Pashe.

 

A. Biblijska Praksa

U vezi sa Biblijskom praksom tri stvari treba treba istaknuti. Prvo, ovom prilikom treba da budu prinesene dve vekne hleba na jednoj plahti. Drugo, ove vekne treba da budu sa kvascem. Ovo je jedini blagdan gde je kvasac dozvoljen kao dodatak na žrtveni prinos. Kvasac je simbol za greh, i oni koji su predstavljeni ovim žrtvenim prinosom su grešnici. Treće, datum ovog blagdana je šesti dan meseca Sivan, sedam nedelja plus jedan dan nakon drugog dana Pashe.

 

B. Jevrejsko Obeležavanje Blagdana

Šta se tiće Jevrejskog obeležavanja Blagdana Sedmica, nekoliko stvari treba primetiti. Prvo, ovaj blagdan se obeležava čitanjem Knjige o Ruti jer se ta priča dešava za vreme žetve. Jedan od razloga koji se navodi za to je šta je Ruta bila Paganka koja je postala obraćenik na Zakon i rabini misle da je Zakon dan upravo u to vreme. Nadalje, Knjiga o Ruti se čita zbog jedne druge Jevrejske predaje koja kaže da je Kralj David, potomak Rute, rođen upravo u vremenu Blagdana Sedmica.

Drugi Jevrejski običaj je da se ostane budan celu noć kako bi se proučavao Mojsijev Zakon. Razlog koji rabini daju za ovaj običaj je da su gromovi i munje bili prisutni kada se Zakon davao i to je Jevreje držalo budnima čitavu noć.

Treća Jevrejska praksa je jedenje posebne hrane koja se zove kreplach. Kreplach je nešto poput Jevrejskih raviola, koji sadrže naseckano meso, beli luk i luk uvijen u testeninu. Italijanski ravioli su uglavnom četvrtasti, dok se Jevrejski kreplach prave kao trouglići. Te tri strane su simbolične za nekoliko stvari. Predstavljaju tri Patrijarha; Avrama, Isaka i Jakova. Predstavljaju tri podele Starog Zaveta; Zakon, Proroci i Spisi. Označavaju da je Mojsije bio treći od troje dece iz njegove porodice. I označavaju tri dana koja su bila neophodna u pripremi za primanje Zakona. Umesto da ih se posluži u paradajz sosu, kreplach se obično prže ili se stavljaju u pileću supu. Drugi Jevrejski običaj za ovu priliku je jedenje sira. Sir je mlečni proizvod, jedan je od proizvoda iz Svete Zemlje. Gospod ih je doveo u zemlju kojom teku „med i mleko“. Ima još jedna posebna hrana koja se priprema, a radi se o „cheese blintz“ – „vrsta tankih palačinki koje se pune sirom i onda se prže ili peku.“ Obično se jedu sa nekom vrstom kiselkaste kreme ili uz neki voćni toping. Serviraju se obično po dve, jedna pored druge kako bi predstavljale dve ploče Zakona, koje su ovom prilikom po rabinskom tumačenju predane Mojsiju.

Jedan drugi Jevrejski običaj pominje da se uzmu grane sa stabala i trava iz polja i da se to prostre po podu Sinagoge za ovu priliku, kao podsetnik Jevrejima da se trebaju moliti za zaštitu o obrezivanje ploda.

 

C. Mesijansko Značenje

Tri elementa svakako treba napomenuti u Mesijanskom značenju Blagdana Sedmica; prvo, rođenje Crkve; drugo, dve vekne; treće, samu primenu.

 

1. Rođenje Crkve

Blagdan Sedmica se jako posebno ispunio u rođenju Crkve (Dela 2:1-4). Nije slučajnost da je Crkva rođena na Blagdan Sedmica ili Blagdan Pentekosta. Upravo ovom prilikom Duh Sveti otpočeo je novu službu. Neki uče da je ovo prvo pojavljivanje Duha Svetog, ali to jednostavno nije tako. Aktivnosti Duha Svetog vidljive su kroz stranice Starog Zaveta i kroz Evanđelja. Ono šta je novo u Delima 2 nije bio dolazak Duha Svetog sam po sebi, već nova služba Duha Svetog; služba krštenja Duhom Svetim. Niko nikada nije kršten Duhom kroz sve stranice Starog Zaveta; niti je iko kršten Duhom u Evanđeljima. Prvi put da Duh Sveti započima svoj rad krštenja nalazimo u Delima 2. To je jedinstvena služba koja se tiče Crkve i samo i jedino Crkve. Ova prilika, rođenje Crkve, jeste ispunjenje Blagdana Sedmica.

To da se Krštenje Duhom Svetim i rođenje Crkve isprepliću je očigledno iz nekoliko različitih pravaca dokaza. Prvo, u Kološanima 1:18 se tvrdi da je Crkva Telo Hristovo. Drugo, u Efescima 2:11-16 kaže se da je to Telo, Crkva, sastavljeno od Jevrejskih i Paganskih vernika ujedinjenih u jedno Telo. Treće, tvrdi se da je ulaz u to Telo putem Krštenja Duhom Svetim u I Korinćanima 12:13; Ta u jednom smo Duhu svi mi u jedno telo kršteni, bilo Judeji ili Grci, bilo robovi ili slobodnjaci. I svi smo jednim Duhom napojeni.

Ako je Crkva Telo Hristovo, a jeste; i ako je to telo sastavljeno od Jevrejskih i Paganskih vernika, kao šta i to jeste; i ukoliko je način za ulazak u to telo Krštenjem Duhom Svetim kao šta i to jeste; to onda samo po sebi znači još dve stvari. Prvo, to znači da niko nije mogao biti deo tela sve do Dela 2, jer tek tada je započelo Krštenje Duhom. Krštenje Duhom je u potpunosti, apsolutno neophodno za učlanjenje i rast Tela. I drugo, to znači da je svaki vernik Kršten Duhom Svetim. To je razlog zašto je Pavle tako jasan u I Korinćanima 12:13: Ta u jednom smo Duhu svi mi u jedno telo kršteni. Dolazak Duha Svetog u Delima 2 znači početak Njegovog dela Krštenja Duhom Svetim i tako daje rađanje Crkvi, Telu Hristovom. I zato šta je svaki vernik deo Hristova tela, svaki vernik, u trenutku kad poveruje, biva kršten Duhom Svetim u Telo Hristovo. Stoga, Blagdan Sedmica jeste ispunjen kroz rođenje Crkve.

 

2. Dve Vekne

Drugi element ovog Mesijanskog značenja je da se setimo da su bile dve vekne hleba prinešene na jednoj plahtici u Biblijskom praktikovanju ovog blagdana. Ove dve vekne predstavljaju dve grupe ljudi unutar Crkve; Jevreje i Pagane, ujedinjene u jedno Telo (Efescima 2:11-16; 3:5-6). Nadalje, ove vekne moraju biti ukvasane. Kako je kvasac simbol greha, ovo znači da Jevrejski i Paganski grešnici bivaju uvedeni u Crkvu, Telo Hristovo.

 

3. Primena

Treba također istaknuti i to da se Blagdan Sedmica još zove i „Dan Prvih Plodova“ zato jer označava prve plodove letnje žetve. Primena je da se to odnosi na prve plodove koji su Jevrejski vernici. Na primer, prvi plodovi Crkve su bili tri hiljade Jevreja koji su spašeni tom prilikom prema Delima 2:41-42. Oni su sačinjavali Crkvu tog dana. Nadalje, Jakov, koji piše posebno Jevrejskim vernicima (Jakov.1:1-12), naziva te Jevrejske vernike „prvim plodovima“ u Jakovljevoj 1:18.

Blagdan Sedmica jeste ispunjen rođenjem Crkve koja se sastoji od Jevrejskih i Paganskih vernika u jednom Telu. Aspekt prvih plodova je doslovno ispunjen činjenicom da su Jevrejski vernici bili prvi unutar Tela tokom prvog veka.

 

 

 V. ČETVEROMESEČNI VREMENSKI PERIOD: LEVITSKI ZAKON 23:22

Prva četiri blagdana ispunjavaju program Prvog Hristovog Dolaska i događaju se unutar pedeset dana. Između prva četiri blagdana i poslednja tri blagdana, nalazimo vremenski period od četiri meseca. Taj interval se pominje onako, kao u prolazu, u Levitskom Zakonu 23:22: A kad budete želi žetvu zemlje svoje, nemoj dokraja žeti svoju njivu ni pabirčiti zaostatke žetve svoje. Ostavi to siromahu i pridošlici. Ja sam Gospod, Bog vaš.

Tokom pauze između ova dva odvojena seta blagdana, život se nastavlja svojim normalnim tempom. Ovaj interval se opisuje kao letnje vreme rada u polju kao priprema za konačnu žetvu leta i vreme pred jesenju žetvu. Ovaj stih nije povezan ni sa jednim blagdanom. Osim ukoliko osoba uistinu razume o čemu se ovde radi, ovaj stih gotovo da izgleda kao potpuno nepotreban prekid. Međutim, to je pauza između blagdana koja je ispunjenje programa Prvog Dolaska koja stoji nasuprot ispunjenju programa Drugog Dolaska. Ovaj četveromesečni interval svakako ima svoje Mesijanske implikacije.

Mesijanske implikacije su umetanje Crkvenog Doba, sa čime se prekida program Blagdana Izraela. Uistinu, „pabirci za siromašne i za strance“ je izuzetno dobra slika misije koju ima Crkva u propovedanju Evanđelja. Na primer, Jovan 4:35 kaže: podignite oči svoje i promotrite polja: već su bele za žetvu. Tako da ovo postaje simbol koji se izvrsno uklapa u obavezu Crkve da čini delo širenja Evanđelja. Levitski Zakon 23:22, izgleda kao stih unutar zagrada, prekida ovo izlaganje o Blagdanima Izraela, i to je značajno u tome da simbolizuje sadašnje doba u kojem živimo i u kojem je program Blagdana Izraela privremeno prekinut.

Poslednja tri blagdana u drugom krugu ovog ciklusa također su jako blizu jedan drugom, čak i bliže nego blagdani prvog ciklusa. Zapravo, svi se dešavaju unutar dve sedmice. Poslednja tri blagdana drugog ciklusa biće ispunjenje programa Drugog Hristovog Dolaska.

 

 

 VI. BLAGDAN TRUBA: LEVITSKI ZAKON 23:23-25

 

I prozbori Gospod Mojsiju govoreći: Kaži sinovima Izraelovim govoreći: U sedmome mesecu, prvoga dana u mesecu, neka vam bude subotnji počinak, spomen na glas trube, sveti zbor. Nikakva težačkoga posla nemojte raditi, nego prinesite Gospodu žrtvu ognjenu.

Ova tri stiha jako jednostavno opisuju Blagdan Truba. I to se spominje u još dva odlomka u Pismima. Prvo, Brojevi 29:1-6 naglašava različite žrtvene prinose koji su obavezni za ovaj blagdan. Drugo, Nemija 8:1-12 kaže da je tokom Blagdana Truba Jezdra čitao Zakon Mojsijev pred narodom.

Ovaj blagdan ima sveukupno pet različitih imena. Prvo je, Yom Truah, a znači „dan duvanja u trube.“ Ovo je Biblijsko ime za ovaj blagdan. U modernom Judaizmu poučava se da je ovo ime dato iz razloga da bi se Jevreji prisetili svojih greha na taj dan.

Drugo ime je „Sećanje na Pobedu“ ili „Uzvikivanje od Radosti.“ Ovo ime se temelji na deo iz Knjige o Jovu 38:7, gde kaže da kada je Bog stvarao nebesa i zemlju, toga dana su uzvikivali radosno svi sinovi Božiji. U ovom kontekstu, sinovi Božiji su anđeli. Postoji Jevrejska predaja da je svet stvoren na Blagdan Truba, šta dodatno pojačava ovo ime.

Treće ime za ovaj blagdan je „Dan Prisećanja.“ Jevrejski teolozi podučavaju da je ovo ime dano jer ima jedan poziv za Jevreje da se sete svojih greha na ovaj dan pre sledećeg Svetog Saziva, a to je Yom Kippur  ili „Dan Pomirenja“.

Četvrto ime je „Dan Suda.“ Jevrejska predaja uči da će na ovaj dan svi Jevreji doći na sud, da vide da li će njihovi gresi biti oprošteni ili ne.

Peto ime je najčešće ime među Jevrejskim narodom za ovaj blagdan, Rosh Hashanah, a to znači „glavni deo u godini.“ Ovo je početak Jevrejske građanske godine. Tehnički govoreći Jevrejski kalendar ima dve Nove Godine. Religioznu Novu Godinu koja počima u proleće sa Blagdanom Pashe. I civilnu ili građansku Novu Godinu koja počima u jesen sa Blagdanom Truba. Ovo se zove Jevrejska Nova Godina jer je utemeljena na Jevrejskoj tradiciji da je na ovaj dan Gospod stvorio nebo i zemlju.

 

A. Biblijska Praksa

Šta se tiće Biblijske prakse četiri stvari treba pomenuti. Prvo to je blagdan koji traje samo jedan dan. Drugo, to treba da bude dan na koji se ne radi, to je dan počinka, poput Šabata. Treće, treba ga slaviti duvanjem u trube. Četvrto, „trube“ nisu duge, srebrne trube kako su često naslikane u mnogim oslikanim Biblijama. Radi se o trubama koje su u ovom slučaju od roga ovna i zovu se shofar. Po Jevrejskom zakonu, rogovi svih košer (čistih, ispravnih) životinja su dozvoljeni, osim rogova od bika, ali rog od ovna je uglavnom korišten zbog svoje simbolične povezanosti sa prinošenjem Isaka u Postanku 22.

 

B. Jevrejsko Obeležavanje Blagdana

Šta se tiće Jevrejskog obeležavanja ovog blagdana, šest stvari treba pomenuti; duvanje u shofar, značenje samog duvanja, zvuk trube, ceremoniju Taslich, legendu o blagdanu, i hranu koja se posebno sprema za ovaj blagdan.

 

1. Duvanje u Shofar

U ovoj prilici u trube se duva u sinagogi. U Jevrejskoj teologiji, postoje tri razloga za duvanje u trube. Prvo, to je poziv na prisećanje i na pokajanje. Na ovaj dan ima jedan poziv za sve Jevreje da se obrate na Judaizam, jer će na ovaj dan svi Jevreji proći sud. Drugi razlog za duvanje u trube je podsetnik na Izraelski odnos sa Bogom koji je unutar Saveza Izraelskih. Treći razlog za duvanje u rog ovna je da se zbuni Sotona na dan na koji je on optužio Izrael, prema Zaharije 3:1.

 

2. Značenje Duvanja u Shofar

Postoje tri različita značenja ovog duvanja u shofar ili rog od ovna.
Prvo, to je znak za ponovno okupljanje Izraela; Ponovno okupljanje Izraela biti će označeno duvanjem u trubu prema Isaija 27:12-13. Drugo značenje je da je to simbol uskrsnuća mrtvih, jer truba će se čuti kada mrtvi ustanu. Treće značenje za duvanje u trube jeste da će na ovaj dan, kada se začuje truba na zemlji, tri knjige biti otvorene na nebu. Prva knjiga je Knjiga Pravednih, u kojoj pravednici imaju zapisano svoje ime. Ovo znači da su u knjizi života i da će preživeti još jednu godinu. Druga knjiga je Knjiga Opakih, u kojoj su zapisana imena opakih. Ova knjiga je poznata i kao Knjiga Mrtvih. Ovo su oni koji su u potpunosti iskvareni i znači da će umreti tokom te godine. Ima i treća knjiga koja se zove Knjiga Između. Kako većina Jevreja nije niti u potpunosti pravedna niti u potpunosti izopačena, oni su zapisani u Knjigu Onih Između na taj dan i imaju deset dana između Blagdana Truba i Dana Pomirenja da se pokaju. Kako osoba ne može biti sigurna u kojoj je knjizi zapisana, Jevrejsko učenje je da bi trebalo pretpostaviti da im je ime u ovoj knjizi i pokajati se u sledećih deset dana.

 

3. Zvuk Trube

Treća stvar u Jevrejskom obeležavanju tiče se samog trubljenja. Sveukupno ima stotinu duvanja u trubu, podeljenih u četiri različite vrste.

Prva vrsta se naziva tekiah,  i to je dug izdvojen zvuk (upuhivanje, duvanje). To je sređen, čist, miran, neprekinuti ton, koji simbolizuje radost i zadovoljstvo.

Druga vrsta zvuka trube je shevarim,  i radi se o tri kratka zvuka, o kombinaciji tri isprekidana zvuka.

Treća vrsta se zove truah,  i radi se o iznimno kratkom zvuku koji se sastoji od devet staccato (brzih odvojenih) tonova. To je brzi sled kratkih i odvojenih tonova koji simbolizuju strah i tugu. Ova prve tri vrste duvanja (zvukova); tekiah, shevarim, i truah, se izmenjuju neprestano sve dok se ne dopuni devedeset-devet duvanja u trubu.

Konačno na red dolazi četvrta i poslednja vrsta koja se zove tekiah gedoah,  a to znači „veliki tekiah,“ „veliki zvuk,“ ili „poslednji zvuk trube“. Ovo je dug, neprekidan ton koji zaključuje duvanje u trube, stoti zvuk trube.

 

4. Tashlich Ceremonija (Svečanost)

Četvrta stvar koju treba pomenuti oko Jevrejskog obeležavanja jeste svečanost koja se praktikuje od strane ortodoksnih Jevreja i zove se Tashlich. Ova svečanost je utemeljena na Mihej 7:19, gde Mihej prorokuje da će doći dan kada će Gospod sve grehe Izraela baciti u dubine mora. Tashlich ceremonija se dešava poslepodne toga dana. Jevreji dolaze pored obala voda; reka, jezera, okeana i prazne svoje džepove u vodu, simbolizujući dan kada će Gospod njihove grehe baciti na dno mora.

 

5. Legende o Blagdanu Truba

Peta stvar koja se tiče Jevrejskog obeležavanja Blagdana Truba je ta da danas postoje mnoge legende koje se odnose na samo značenje toga dana. Navešćemo ovde nekoliko njih koje se povezuju sa ovim blagdanom; na taj dan je stvoren svet; na taj dan je stvoren Adam; na taj dan je Adam sagrešio; na taj dan se rodio Kain sa svojom sestrom bliznakinjom i rodio se Avelj sa svojom sestrom bliznakinjom; na taj dan Kain je ubio Avelja; na taj dan su potopne vode presušile; na taj su rođeni Avram, Isak i Jakov i na taj dan su posle i umrli; na taj dan su Sara, Rebeka i Ana rodile; na taj dan Jelisej je blagoslovio Šunamku sa detetom; na taj dan je nastavljeno prinošenje žrtava kada je Hram ponovno izgrađen, po povratku iz Vavilonskog ropstva.

 

6. Posebna Hrana

Poslednja stvar koju ćemo pomenuti, a tiće se Jevrejskog obeležavanja ovog blagdana, u vezi je sa hranom, odnosno sa određenim prehrambenim artiklima poput; jedenje hleba koji je umočen u med, u ovoj prilici simbolizuje nadu za slatku godinu, jer sa ovim danom započima građanska nova godina. Jedu se i jabuke takođe umočene u med. Vrelo jelo pod nazivom „medene šargarepe“ se jedu. Blagdansko jelo ovom prilikom uključuje glave. Ponekad se jede glava od ovna, kao sećanje na žrtvovanje Isaka. Ponekad se jede glava ribe, kao nada da će Jevreji biti „glava“ a ne „rep.“ Voće koje je popularno za ovu priliku su jabuke, grožđe i nar.

 

C. Mesijansko Značenje

Dva su temeljna elementa koja oslikavaju Mesijansko značenje Blagdana Truba; ponovno okupljanje Izraela i Uzdignuće Crkve.

1. Ponovno Okupljanje Izraela

Znak za okupljanje Izraela daje se duvanjem u trubu u Isaiji 27:13. Jedno značenje Blagdana Truba jeste to da će Izrael postati država pre same Velike Nevolje.

 

2. Uznesenje Crkve

Uzdignuće Crkve biće konačno ispunjenje Blagdana Truba. Postoje dva glavna odlomka koja nam daju detalje o Uzdignuću Crkve i oba pominju trubu.

 

a. I Solunjanima 4:13-18

Stih 16 u tom odlomku kaže: Jer sâm Gospod – na zapoved, na glas arhanđela i na zvuk trube Božije – sići će s neba. I najpre će uskrsnuti mrtvi u Hristu.

Jedna od stvari čiji zvuk će se čuti na dan Uznesenja biće zvuk trube Božije. S jedne strane, Isus će izdati zapoved; drugo, arhanđel će ponoviti zapoved, a tada truba će da zatrubi, stavljajući u kretanje događanja oko Uzdignuća.

 

b. I Korinćanima 15:15-58

u stihu 52, dva puta se pominje truba: U hipu, u tren oka, na poslednju trubu – jer zatrubiće, i mrtvi će uskrsnuti neraspadljivi, a mi ćemo se izmeniti.

Događaji Uzdignuća dešavaće se sledećim redom; prvo, uskrsnuće mrtvih svetih; ovo je kada „raspadljivo obuće neraspadljivo.“ I drugo, hvatanje ili „uzdignuće“ živih svetih, ovo je kada se „smrtno obuće u besmrtnost.“ Ovo će biti označeno zvukom trube, i jasno je rečeno da će to biti na poslednju trubu.

Post-tribulacionisti veruju da će Crkva proći kroz Veliku Nevolju i često koriste ovaj stih kako bi dokazali svoje stajalište. Oni kažu da, kako će se Uznesenje dogoditi na zadnju trubu, i kako je zadnja truba sedma truba iz Otkrivenja, to dokazuje da će Crkva proći kroz Veliku Nevolju. Jednu stvar svakako trebamo znati; a to je da Pavle nikako nije mogao govoriti o sedmoj trubi iz Otkrivenja, jednostavno zato što Knjiga Otkrivenja još uvek nije bila napisana kada je Pavle pisao I Korinćanima. Očigledno je da kada je on pisao to poglavlje, očekivao je da njegovi čitatelji znaju o čemu on govori kada je upotrebio termin poslednja truba. Korinćani to nisu mogli saznati iz Knjige Otkrivenja jer još uvek tada, ta knjiga nije bila napisana.

Pavle je pisao sa svog stajališta, a to je Farizejska i rabinska pozadina. Poslednja truba je tehnički izraz za konačni, dugi i najznačajniji zvuk trube u Blagdanu Truba. Kada je Pavle upotrebio ovaj termin on nije razmišljao o sedam truba iz Otkrivenja, već je govorio o Blagdanu Truba. Pavle je govorio da će Blagdan Truba biti ispunjen Uzdignućem Crkve.

U svetlu činjenice da Blagdan Truba prethodi Danu Pomirenja, isto tako će Uzdignuće prethoditi Velikoj Nevolji, ispunjavajući Blagdan Truba.

 

 

 

VII. DAN POMIRENJA: LEVITSKI ZAKON 23:26-32

 

I prozbori Gospod Mojsiju govoreći: Usto, u deseti dan toga sedmoga meseca biće Dan pomirenja. To nek vam bude sveti zbor; a vi ćete moriti duše svoje i prinositi Gospodu žrtvu ognjenu. Upravo toga dana nikakva posla nemojte raditi. To je naime Dan pomirenja, kada će se za vas izvršiti pomirenje pred Gospodom, Bogom vašim. Jer ko god ne bi morio dušu upravo toga dana bio bi istrebljen iz puka svoga. A svaka osoba koja bi radila bilo kakav posao upravo toga dana, takvu bih osobu istrebio isred puka njezina. Nikakva posla nemojte raditi. To je odredba večna u sve vaše naraštaje po svim nastanima vašim. To će vam biti subotnji počinak kad ćete moriti duše svoje. Navečer devetoga dana u mesecu, od večeri do večeri, praznujte svoju subotu.

Zato šta Dan Pomirenja nije blagdan, izraz „sveti saziv“ je bolji način da ga se opiše. Ovaj sveti saziv se pominje u još pet različitih odlomaka. Prvo, u Levitskom Zakonu 16:1-34, o kojem ćemo opširnije govoriti u delu koji se tiče Biblijskog obeležavanja ovog saziva. Drugo, Levitski Zakon 25:8-12 govori o nekim posebnim pravilima za obeležavanje jeseni u godini Šabata, svake sedme godine, ili tokom godine jubileja, svake pedesete godine. Treće, Brojevi 29:7-11, daju naglasak na posebne žrtvene prinose za ovu priliku. Četvrto, Jevrejima 9:11-10:18 upoređuju krvnu žrtvu životinja sa krvlju Hristovom i pokazuju superiornost krvi Mesije. Peto, Jevreji 13:10-16 povlače nam poređenje između žrtava koje su bile spaljivane izvan tabora i smrti Mesije koja se desila izvan kapija Jerusalima. Poveznica je ta da baš kao što je žrtva za Dan Pomirenja spaljivana izvan tabora, tako je i Isus prinešen za žrtvu izvan kapije i zidina Jerusalima.

Ima tri različita imena za ovaj sveti saziv. Najuobičajenije ime je Yom Kippur, a znači „dan pomirenja“. Drugo ime je Yom Hakippurim, vrlo je slično i znači „dan mnogih pomirenja.“ Ovo ime koristi oblik množine za reč „pomirenje“ jer, u Jevrejskoj tradiciji pomirenje u ovaj dan se vrši za žive i za mrtve. Treće ime je Shabbat Shabbaton, a znači „Šabat od Šabata“ jer ovo je najsvetiji od svih dana za počinak. Svi zakoni koji se primenjuju na Šabat primenjuju se i na ovaj dan, ali i više od toga.

 

A. Biblijska Praksa

Tri stvari bi za sada trebalo zabeležiti šta se tiće Biblijske prakse: patnje duše, detalji Biblijske prakse, i dva ključna elementa.

 

1. Patnje Duše

U Biblijskoj praksi ovo je dan patnje duše, dan ličnog i nacionalnog pomirenja.

 

2. Detalji Biblijske Prakse

Druga stvar u vezi Biblijske prakse na Dan Pomirenja su detalji koji nam se daju u Levitskom Zakonu 16:1-34. Da nekako sumiramo ovaj odlomak, stihovi 1-2 daju nam zabrane koje se tiču Svetinje nad Svetinjama i to da je Svetinja nad Svetinjama ograničena za samo jednu osobu, velikog sveštenika. Čak i njemu je dozvoljeno da uđe samo jednom na godinu; na Dan Pomirenja.

Stihovi 3-5 govore o pripremanju žrtvenih prinosa; žrtava koje će biti prinešene, a to su junac i ovan koji su trebali biti prinešeni za velikog sveštenika. Veliki sveštenik je obučen u posebnu odeću velikog sveštenika baš za ovu priliku. Trebali su također biti prinešene i žrtve za narod koje su se sastojale od dva jarca.

Stihovi 6-10 govore o samom prinošenju žrtava, junac ili ovan su prinošeni za velikog sveštenika, a dva jarca su prinošena za narod. Dva jarca su dovedena pred velikog sveštenika, a kocke su trebale odlučiti koji će jarac biti žrtveni prinos za Jahvu kao žrtva za greh, a koji će biti onaj koji će na sebe preuzeti greh, jarac koji se uklanja ili jarac za Azazela. Kada bi odluka bila donešena bacanjem kocki koji će jarac živeti, a koji će umreti, izmirenje bi tada bilo izvršeno za velikog sveštenika.

Stihovi 11-14 govore o pomirenju za velikog sveštenika; junca je trebalo ubiti, a krv je trebalo uneti u Svetinju nad Svetinjama u Tabernakl ili u Hram. Ovo je bilo prvi put da je veliki sveštenik mogao ući u Svetinju nad Svetinjama ovom prilikom. Jednom kada su gresi velikog sveštenika bili izmireni, onda je dolazilo na red izmirenje naroda.

Stihovi 15-19 govore o jarcu koji je izabran da umre; ovo je bio žrtveni prinos za narod. Krv jarca bi tada trebala biti unešena u Svetinju nad Svetinjama, i po drugi put ovom prilikom, veliki sveštenik je ulazio u Svetinju nad Svetinjama.

Stihovi 20-22 govore o drugom jarcu; o jarcu koji se uklanja za Azazela. Veliki sveštenik polaže ruke na glavu živog jarca i ispoveda grehe Izraela. Ovaj jarac je tada odveden u pustinju, oslikavajući tako uklanjanje Izraelovih greha. Princip je sledeći; nakon prolivanja krvi dolazi uklanjanje greha.

Stihovi 23-28 govore o čišćenju svih učesnika; ovo uključuje spaljivanje svega preostalog od žrtava za Dan Pomirenja izvan tabora.

Stihovi 29-34 dalje govore o ograničenjima i detaljima.

 

3. Dva Ključna Elementa

Ovde ima dva ključna elementa koja se tiću Biblijske prakse za Dan Pomirenja. Prvo to je vreme u kojem duša prolazi kroz patnje. Drugo, to je vreme kada se prinose dva jarca; jedan da umre, a drugi da ukloni grehe.

 

 B. Jevrejski Način Obeležavanja Blagdana

Kada govorimo o Jevrejskom načinu obeležavanja ovom prilikom, nekoliko stvari treba da se napomene. Prvo, osnovna tendencija modernog Judaizma je da čovek može da postigne pomirenje za svoje grehe svojim naporima; ovo nikako nije Biblijsko učenje.

Druga stvar kada govorimo o Jevrejskom obeležavanju jeste zamena Biblijske prakse. Umesto patnje duše, prvog ključnog elementa u Biblijskom vršenju ovog blagdana, Judaizam praktikuje patnju tela. Ovaj dan je dan posta. Čak je za neke Jevreje uobičajena praksa da na dan pre Dana Pomirenja bičuju sami sebe.

Zato šta Hram više ne postoji, zajedno sa svojim žrtvenim sistemom, večina Jevrejskog naroda više opšte ne praktikuje bilo kakav oblik krvnih žrtava. Učenja rabina su da su pokajanje, molitva i davanje milostinje zamene koje vrede kao i krvna žrtva. Ultra-ortodoksni Jevreji i dalje praktikuju oblik krvne žrtve; umesto jarca, žrtvuje se perad, petao za muškarca, a kokoš za ženu. Pre nego se perad žrtvuje, podigne se iznad glave i izgovara se sledeća molitva; „Ovo je umesto mene. Ovo je moja zamena. Ovo je moje pomirenje. Ova perad će otići u smrt, a ja ću ući u dobar i dug život i mir.“

Treća stvar koja se odnosi na Jevrejsko obdržavanje tiče se Jevrejske prakse samo-negiranja. Držeći se tog motiva patnje tela, Jevrejima je zabranjeno pet stvari. Prvo, kako bi duhovno rasli, ne jedu i ne piju. Drugo, zato što se osoba ne treba osećati komotno na ovaj dan, nema ni umivanja, ni kupanja. Treće, nema pomazivanja uljem, a to uključuje sve kreme i pomade modernog doba. Četvrto, tog dana ne može se imati zajedništvo sa svojom suprugom. Peto, zato jer se ne sme uživati u luksuznim stvarima ovom prilikom, odevni predmeti poput kožnih cipela ili sandala ne mogu da se obuvaju. Nadalje, rabini podučavaju da je čitava zemlja sveta na Dan Pomirenja i zato Jevrej mora nositi cipele od gume ili platna tako da može da oseti sveto tlo.

Četvrta stvar kako se obeležava ovaj dan je čitanje Knjige Jone jer ona uči da čovek ne može da pobegne od Boga, a uči i također učinkovitost pokajanja. Baš kako je Gospod čuo pokajanje Ninive i poštedeo ih, On će to i opet učiniti.

 

 C. Mesijansko Značenje

Dan Pomirenja se ispunja, naravno, sa Mesijom. Ovom konceptu nas uči Stari Zavet u Isaiji 52:13-53:12. Ovde je Mesija oslikan kao konačna žrtva Dana Pomirenja koja u sebi sadrži koncept zamenske žrtve i koncept pomirenja. Kontekstualno govoreći, Isaija 52:13-53:12 nisu samo reči proroštva o Razapinjanju, već su to reči Izraelovog priznavanja nacionalnog greha da bi se nacija mogla spasiti.

Ključni element Dana Pomirenja je element patnje. U Biblijskoj praksi radi se o patnji duše. U Jevrejskoj praksi radi se o patnji tela. Dan Pomirenja biće ispunjen Velikom Nevoljom gde će obe vrste ovih patnji itekako biti prisutne. Nije slučajno da se Velika Nevolja u Pismima često pominje kao Patnja. To je vreme izuzetne patnje kako bi se ispunile patnje Dana Pomirenja. Tokom Velike Nevolje, biće patnji i duše i tela.

Detalji tih patnji tela Izraela dani su nam u Osija 5:15-6:3 kada će Izrael kao nacija patiti kroz vreme Velike Nevolje. Osija 5:15 kaže: Otići ću i vratiti se na svoje mesto, dok krivnju ne priznaju i lice moje ne potraže; u nevolji svojoj tražiće me odlučno i predano.

Zaharija 13:8-9, takođe daje detalje ovih patnji koje će uništiti dve trečine nacije tih dana i tako ih odvesti u drugi tip patnji, patnje duše.

Patnje duše daje nam Zaharija 12:10-13:1; kada se Duh izliva na narod Izraela i tada će oni gledati Onog kojeg su proboli i jadikovaće nad Njim kao što se tuži nad jedinim sinom. Nacionalna regeneracija Izraela doći će putem patnji u vremenu Velike Nevolje, a tada, kao posledica, Izrael će to odvesti u priznanje nacionalne uvrede sa rečima iz Isaija 53:1-9.

Blagdan Truba biće ispunjen Uznesenjem Crkve, a Dan Pomirenja biće ispunjen Velikom Nevoljom. Baš kao što Blagdan Truba predhodi Danu Pomirenja, tako će i Uzdignuće prethoditi Velikoj Nevolji.

 

 

VIII. BLAGDAN SENICA: LEVITSKI ZAKON 23:33-44

I prozbori Gospod Mojsiju govoreći: ‘Kaži sinovima Izraelovim govoreći, petnaestog dana toga sedmog meseca tokom sedam dana biće Blagdan Senica (Tabernakula) u čast Gospodu. Prvog dana biće sveti zbor. Nikakva težačkog posla nemojte raditi. Sedam dana prinosite Gospodu žrtvu ognjenu. Osmog dana neka vam bude sveti zbor; tada prinosite Gospodu žrtvu ognjenu. To je svečani zbor, nikakva težačkog posla nemojte raditi. Ovo su blagdani Gospodnji što ćete ih sazivati kao svete zborove da biste prinosili Gospodu žrtvu ognjenu – paljenicu i prinosnicu, žrtvu i levanicu, svaku kad je njezin dan, povrh subota Gospodnjih i povrh vaših darova i povrh svih vaših zaveta i povrh svih vaših dragovoljnih prinosa što ih dajete Gospodu. Usto, petnaestog dana sedmog meseca, pošto pokupite urod zemlje, svetkujte blagdan Gospodnji sedam dana; prvog dana imajte subotnji počinak i osmog dana imajte subotnji počinak. I uzmite sebi prvoga dana plodove najlepšega drveća, grane palmi i grančice lisnatih stabala i potočne vrbovine, i radujte se pred Gospodom, Bogom svojim, sedam dana. Svetkujte dakle taj blagdan Gospodu sedam dana u godini. To je odredba večna u sve vaše naraštaje. Svetkujte ga u sedmom mesecu. Sedam dana boravite u senicama; svi koji su Izraelci rodom neka borave u senicama, kako bi vaši naraštaji znali da sam Ja učinio da sinovi Izraelovi borave u senicama kad sam ih izveo iz zemlje egipatske. Ja sam Gospod, Bog vaš’. Tako Mojsije objavi sinovima Izraelovim blagdane Gospodnje.

Osim ovog odlomka, Blagdan Senica se pominje u još pet drugih odlomaka. Prvo, u Brojevima 29:12-34, govori o žrtvama za svaki dan od sedam dana Blagdana Senica. Sve zajedno, ukupno se prinosi sedamdeset bikova tokom ovog perioda. Prema Judaizmu, ovih sedamdeset bikova predstavljaju sedamdeset paganskih naroda iz Postanka 10. Ono šta je značajno je da Judaizam povezuje ovaj blagdan sa Paganima, a to je nešto šta ne rade i nije istina za ostale blagdane. Drugo, Ponovljeni Zakon 16:13-15 stavlja poseban naglasak na radost. Treće, Nemija 8:13-18 otkriva nam iznenađujuču činjenicu da se ovaj blagdan održavao po prvi put još od vremena Isusa Navina. Drugim rečima, posle Isusa Navina, Blagdan Senica nije se obeležavao vekovima, čak ni u vremenu pravedne vladavine kraljeva Davida i Salomona. Pa iako se datum posvećenja Prvog Hrama podudara sa Blagdanom Senica, Blagdan Senica se nije obeležio, već se samo posvetio Hram. Četvrti odlomak gde se pominje ovaj odlomak je Zaharija 14:16-19, a o njemu ćemo detaljnije govoriti u delu koji obrađuje Mesijansko značenje ovog blagdana. I peto, Jovan 7:1-10:21 beleži kako je Hristos obeležio upravo ovaj blagdan.

Sve zajedno ima pet različitih imena za ovaj blagdan. Prvo ime je jednostavno „Blagdan“. Kada Jevreji govore o Blagdanu, uvek misle na Blagdan Senica i to zato jer postoji jako mnogo pompe i neobičnih ceremonija koje su povezane sa ovim blagdanom. Drugo, naziva se Succot  ili „Blagdan Šatora“ ili „Blagdan Tabernakulova,“ jer su Jevreji tada obavezni da žive u succah, šatoru, ili tabernaklu. Treće, naziva se „Blagdan Berbe (sakupljanja)“ u Izlasku 23:16 jer obeležava kraj letnje žetve. Četvrto ime je „Osmi Dan Okupljanja Zajednice.“ Ovo je zapravo nezavisan praznik od Blagdana Senica, ali je povezan sa njim jer sledi odmah dan posle. I označava zaključak blagdanske sezone i obeležavanja Blagdana Senica. Peto ime je Simchat Torah, a znači „Radovanje nad Zakonom“. To je takođe ime koje je dano ovom nadodanom osmom danu, a temelji se na Brojevima 29:35-38, jer ciklus čitanja Zakona počinje svake godine na ovaj dan. Jevrejski rabini podelili su pet Mojsijevih knjiga na pedeset i dva dela. Svaki deo se čita ujutru na službi za Šabat i na ovaj način kompletan Mojsijev Zakon se pročita u sinagogama do kraja svake godine. Ovom prilikom, osmog dana Blagdana Senica, Judaizam zaključuje čitanje Ponovljenog Zakona i otpočinje sa čitanjem Postanka.

 

A. Biblijska Praksa

Što se tiće Biblijske prakse, pet stvari treba da se kaže. Prvo, radi se o blagdanu koji traje sedam dana, sa osmim danom koji je nadodan. Drugo, trebalo je obeležiti ovaj blagdan gradnjom šatora ili senica da bi se tako prisetilo na četrdeset godina Lutanja Pustinjom. Tokom tih četrdeset godina, Jevreji su morali živeti u šatorima ili u senicama naglašavajući na taj način privremenost njihovog prebivališta. Svake godine, kao znak sećanja na tih četrdeset godina, Jevreji su trebali živeti u šatoru ovih sedam dana. Treće, ovo je trebalo proslavljati sa četiri različite vrste; voće, citroni, i tri tipa grana stabala; palmine grane, lisnato malo drveće i potočne vrbe. Četvrta stvar u vezi Biblijske prakse jeste da je to vreme radosti nakon patnji za Dan Pomirenja. I peto, ovo je također blagdan prvih plodova; ali u ovom slučaju radi se o prvim plodovima jesenje žetve.

 

B. Jevrejsko Obeležavanje Blagdana

U vezi Jevrejskog obeležavanja, šest stvari treba primetiti; tri ključna simbola, dve ključne ceremonije, čitanje Knjige Propovednika, molitva za kišu, vreme za radost, i posebna hrana.

 

1. Tri Ključna Simbola

Ima tri ključna simbola u Jevrejskom obeležavanju ovog blagdana. Prvi ključni simbol je šator ili tabernakl, koji je postao simbol protraćene nacionalne nade. U isto vreme, to donosi proviđenje nade za buduću restauraciju temeljenu na Amos 9:11, gde je Amos obećao da će doći dan kada će ta nastambica, šator, ili tabernakl Davidov biti obnovljen. Jevrejska je praksa da šator bude načinjen od slabih materijala tako da odaje osećaj prolaznog prebivališta i da daje jedan osećaj nesigurnosti koji je Jevrejski narod osećao tokom Pustinjskog Lutanja. Krov, koji treba da je načinjen od grana, treba da ima gustoću koja propušta sunce, ali daje hlad, a noću, kroz krov treba da se vide zvezde. Unutrašnjost šatora ili tabernakla ukrašavala se voćem, orašastim plodovima i sličnim stvarima.

Drugi simbol se zove lulav. Lulav  kombinuje tri različite vrste grana koje treba uzeti za obeležavanje ovog blagdana; palmine grane, lisnato malo drveće i grane potočne vrbe. Ovo se čini vezujući jednu palminu, tri vrbine grane i dve grane malog lisnatog stabla zajedno. To se nosi u ruci i njima se maše uokolo. To se posebno čini tokom molitve za kišu, jer sezona kiša počinje u Izraelu upravo u to vreme.

Treći simbol je citron, ili limun; taj plod simbolizuje plod Obećane Zemlje. To se smatra najvažnijim simbolom od ove četiri vrste jer mu je miris najugodniji i najljepši je plod. Palmine grane imaju plod, ali nikakav miris, mala lisnata stabla mogu imati aromu, ali nemaju plod, a potočne vrbe nemaju ni miris ni plod.

 

2. Dve Ključne Ceremonije

Druga stvar koju treba napomenuti u vezi sa Jevrejskim obeležavanjem tiče se dve ključne ceremonije koje su se održavale tokom perioda Drugog Hrama u vremenu Isusa sina Kadmilovog. Prva ključna ceremonija se zvala „Izlivanje Vode.“ U ovoj ceremoniji sveštenici su hodali od Hramskog Brda kroz Dolinu Kidron do Potoka Siloam gde su zahvatali vodu i punili posude. Sveštenici su potom hodali nazad u Hram, pevajući Psalme za Uzlaženje, Psalam 120-134, dok su se uspinjali petnaest koraka u Hramsku Građevinu. Sveštenici su potom izlivali vodu u veliki Umivaonik unutar Hramske Građevine. Ovo je bilo praćeno velikom radošću. Jevrejski Rabini imaju izreku; „Onaj koji nije vidio radovanje kada se izliva voda još u svom životu nije vidio radost.“ Rabini tumače izlivanje vode kao simbol izlivanja Duha Svetog na čitavu naciju Izraela u poslednjim danima. Proroci su predskazali da će doći dan kada će Duh Sveti biti izliven na celokupnu naciju Izraela.

Druga ključna ceremonija bila je loženje svetala. Unutar Hramske Građevine bila su postavljena dva izuzetno velika zlatna postolja za svetiljke. Svaki stalak je imao četiri zlatne posude koje su se palile na zalasku sunca. Zbog velikog broja lampi i zbog jako snažnog svetla, rabini su govorili da nema kuće u Jerusalimu koja nije osvetljena svetlom sa tih svećnjaka. U Judaizmu, ovo je bio simbol koji je predstavljao svetlo Šekina Slave.

 

3. Čitanje Knjige Propovednika

Treći tradicionalni Jevrejski običaj za ovu priliku jeste čitanje Knjige Propovednika, knjige pesimizma. Ova knjiga se čita da pokaže pesimizam koji je često prisutan u mnoštvu koje je upravo živelo dugi period blagdanskog vremena koje je započelo sa Blagdanom Truba, a svoju kulminaciju doseglo je Blagdanom Senica.

 

4. Molitva za Kišu

Četvrta stvar u Jevrejskom obeležavanju je molitva Jevrejskog naroda za kišu tokom ovog vremena, jer u Izraelu sezona kiša počinje jako brzo posle ovog blagdana.

 

5. Vreme za Radovanje

Peta stvar u ovom obeležavanju jeste da je to period velike radosti; to je vreme kada Jevrejski narod peva i pleše, posebno se igraju kola.

 

6. Posebna Hrana

I šesta stvar u Jevrejskom obeležavanju jeste jedenje ‘kreplača.’ Ovo je vrsta Jevrejskih raviola, testenine punjene mlevenim mesom i belim lukom. To simbolizuje udaranje granama uz pomoć kojih Jevreji mole za kišu.

 

C. Mesijansko Značenje

Mesijansko značenje Blagdana Senica se da videti na dva načina; prvo, u Mesijinom odgovoru na ključnu ceremoniju blagdana; i drugo, u ispunjenju ovog blagdana.

 

1. Mesijin Odgovor na Ceremoniju

Blagdan Senica je posmatrao Isus dok je bio na zemlji. Dok je On posmatrao Blagdan Senica, odreagovao je na obe ključne ceremonije. Prvo, na izlivanje vode, Isus je dao jedan poziv u Jovan 7:37-39: Ako je ko žedan, neka dođe k meni i neka pije! Ko veruje u Mene, kao što Pismo reče, iz njegove će nutrine poteći reke žive vode.

Jovan ističe da je Isus govorio o dolasku Duha Svetog koji će ispunjavati i prebivati u svakom verniku. Ovo se još uvek nije desilo jer Isus još nije bio proslavljen. Izlivanje vode na Blagdan Senica simbolizuje prebivanje Duha Svetog kojeg Jevrejski i Paganski vernici sada imaju.

Drugo, kao odgovor na drugu ključnu ceremoniju, paljenje svećnjaka, Isus je izjavio u Jovanu 8:12: Ja sam svetlo sveta.

 

2. Ispunjenje Blagdana

U konačnici, Blagdan Senica će biti ispunjen uspostavljanjem Mesijanskog Kraljevstva prema Zaharija 14:16-19: I dogodiće se da ko god preostane od svih naroda koji dođu na Jerusalim iz godine u godinu uzlaziti da se pokloni Kralju, Gospodu Nad Vojskama, i da svetkuje Blagdan Senica. I dogodiće se, ako koji od rodova zemaljskih ne uzađu u Jerusalim da se poklone Kralju, Gospodu Nad Vojskama, da za njih neće biti kiše. Ako i rod egipatski ne uzađe i ne dođe ni za njih neće biti kiše. Snaći će ih ona ista pošast kojom će Gospod udariti narode koji ne bi uzašli svetkovati Blagdan Senica. To će biti kazna Egiptu i kazna svim narodima koji ne budu uzašli da svetkuju Blagdan Senica.

Pod Mojsijevim Zakonom, Blagdan Senica bio je obavezan samo za Jevrejski narod. Pod Zakonom Kraljevstva, Blagdan Senica biće obavezan za sve Paganske nacije u Mesijanskom Kraljevstvu. Jednom godišnje, svaka Paganska nacija biće pod obavezom da pošalje delegaciju u Jerusalim da posmatra ovaj blagdan. Baš kao što je Blagdan Senica bio vreme radovanja koje je sledilo posle patnje Dana Pomirenja, tako će u Mesijanskom Kraljevstvu biti vreme radovanja koje će slediti nakon Velike Nevolje.

 

ZAKLJUČAK

Sedam Svetih Saziva ili Blagdani Izraela, sadrže izvučene tačke kompletnog programa otkupljenja. Prvi ciklus od četiri blagdana ispunjen je programom Prvog Dolaska. Blagdan Pashe ispunjen je Mesijinom smrću. Blagdan Beskvasnih Hlebova ispunjen je bezgrešnošću Njegove žrtve. Blagdan Prvih Plodova ispunjen je Uskrsnućem Hristovim. Blagdan Sedmica ispunjen je rođenjem Crkve.

Potom dolazi četvero-mesečni period između prvog i drugog ciklusa ovih blagdana. Ovaj interval od četiri meseca je sada ispunjen umetanjem Vremena Crkve.

Drugi ciklus koji se sastoji od tri blagdana ispuniće se programom Drugog Dolaska. Blagdan Truba biće ispunjen Uzdignućem Crkve. Dan Pomirenja biće ispunjen Velikom Patnjom, tokom koje će biti patnje tela Izraela i duše Izraela koje će voditi u spasenje Izraela i nacionalno pomirenje. Blagdan Senica biće ispunjem Mesijanskim Kraljevstvom.

______________________________________________________________________

Napomena prevodioca: Za prevod ovog MBS-a činilo mi se dobro da prevodim Biblijske tekstove iz Engleske verzije prevoda koja je korištena u ovoj studiji. Pri tome mi je od velike pomoći bila Varaždinska Biblija – izdanje Hrvatskog Biblijskog Nakladnika, 2012.
Koristio sam i Savremeni Srpski Prevod u izdanju Hrišćanskog evangelizacionog centra iz Bačkog Petrovca.
Prevod: Branko Gotovac 2019.