CALL TO COMMINTMENT

KOREN PRAVEDNIH

A.W. Tozer

U Knjizi Propovednika, jedan neobičan mali odlomak kaže: nego kralj star a lud, koji više ne zna za savet (Propovednik 4:13).

Nije toliko teško da se razume zašto jedan kralj, pogotovo ako je lud, misli za sebe da je iznad svakog saveta i ispravke. Nakon šta je godinama izdavao naređenja, lako je moguće da je izgradio psihologiju samouverenosti koja ne može niti da podnese ideju da bi on trebao savet od drugog. Toliko dugo vremena njegova reč je bila zakon, i za njega, ispravno je postalo sinonim za ono šta se slaže sa onim šta on hoće, a pogrešno je sve šta ide protivno njegovim željama. Uskoro, sama ideja da ima neko dovoljno mudar, ili dovoljno dobar, da ispravi njega, niti ne dolazi do njegovih misli. On mora da bude lud kralj da bi dozvolio da bude uhvaćen u ovakvu vrstu mreže, a mora da bude i star, da bi dao mreži dovoljno vremena da postane tako čvrsta da više ne može da je raskine, već se navikne na takvo stanje i više ga nije ni svestan.

Zanemarujući moralnu proceduru preko koje je on stigao do ovako otvrdlog stanja, za takvog se može reći da mu je odzvonilo. U svakom segmentu govorimo o čoveku koji je izgubljen. Njegovo naborano staračko telo još se nekako drži, poput nekakve pokretne grobnice, poput nastambe za dušu, koja je već mrtva. Nada je već odavno napustila to mesto. Bog ga je prepustio njegovoj sopstvenoj smrtonosnoj uobraženosti. Takav će uskoro i fizički da umre, a umreće onako kako umiru lude.

Stanje srca koje odbija ispravku, koje odbija savet, okarakterisalo je Izrael u različitim periodima njegove istorije, a svaki od tih perioda, bez iznimke, sledio je sud. Kada je Hristos došao Judejima pronašao ih je prepune arogancije i samopouzdanja, koje nije htelo da prihvati ispravku. Mi smo Avraamovo potomstvo, hladno su Mu odgovorili kada im je pričao o njihovim gresima i o potrebi da budu spašeni. Obični, mali ljudi, čuli su Ga i pokajali su se, ali Jevrejsko sveštenstvo, predugo je vladalo i rukovodilo da bi bili voljni da se odreknu svog privilegovanog položaja. Baš poput starog kralja, navikli su se na to da su uvek u pravu. Ispraviti ih, značilo je vređati ih. Popeli su se iznad svakog saveta i ispravke.

Crkve i Hrišćanske organizacije pokazuju tendenciju upadanja u istu ovu pogrešku koja je uništila Izrael: nesposobnost da prihvate ispravku. Nakon vremena rasta i uspešno obavljenog posla uvek dolazi smrtonosna psihologija čestitanja samom sebi. Sam po sebi, uspeh, često postane uzrok za kasniji pad. Lideri počinju razumeti sebe kao jedinstvene ljude odabrane od Boga. Oni su posebni objekti naklonosti Božije, a njihov uspeh dovoljan je dokaz da to jeste tako. Stoga, oni jednostavno mora da su u pravu, a bilo ko, ko bi ih pozvao da polože račun, odmah je otpisan kao nametljivac, bez ikakvog autoriteta koji bi trebao da se stidi što ispravlja svoje, koji su bolji od njega.

Ako neko misli da smo se mi ovde zaigrali sa rečima, neka priđe, nasumice, nekom religioznom vođi i neka mu prizove pažnju na slabosti i na grehe unutar njegove organizacije. Neka takav bude siguran da će ubrzo biti odbačen, a ako se usudi da bude uporan, takav će biti suočen sa izveštajima i statistikama koje će da mu pokažu, ne samo koliko je u krivu, već i koliko se samo usudio preći svaku granicu uljudnosti. Mi smo Avraamovo potomstvo, biće pozicija na kojoj se gradi obrana. A ko je taj koji se usuđuje tražiti pogreške kod semena Avraamovog?

Oni koji su već zagazili u stanje gde više nisu sposobni da prime ispravku, verovatno je da neće imati mnogo koristi od ovog upozorenja. Nakon šta čovek zakorači preko litice malo toga možete za njega da napravite, ali možemo da postavimo znakove, da još neko ne bi zakoračio preko. Evo nekoliko znakova upozorenja:

1. Nemojte da branite svoju crkvu, ili organizaciju od kritika. Ako je kritika lažna, ne može vam ništa. Ako je istinita, treba da čuješ i da napraviš nešto u vezi toga.

2. Nemojte da se zaokupljate sa onim šta ste postigli, već budite zaokupljeni sa onim šta ste mogli da postignete da ste u potpunosti sledili Gospoda. Bolje je kada se za sebe govori (i kada se to i misli i oseća): Sluge smo beskorisne, učinili smo samo ono šta smo bili dužni da učinimo.

3. Kada vas se ispravi, ne obraćajte pažnju na izvor. Ne pitajte da li vas kori prijatelj ili neprijatelj. Neprijatelj za vas često može da bude vredniji, jer mu niste simpatični.

4. Neka vaše srce bude otvoreno za ispravku od Gospoda, i budite spremni da primite disciplinsku kaznu, bez obzira ko drži šibu. Svi veliki sveti naučili su da sa zahvalnošću prime svoju porciju batina – a to bi lako mogao da bude razlog zašto su i bili veliki sveti.

(A.W. Tozer – iz knjige “Koren Pravednih”)

Lowell Brueckner