Biber i So (5)

Poput proroka, Vance Havner nastavlja da nam isporučuje Reč Božiju zanemarujući savremene trendove. „Isus Hrist je isti i juče i danas i doveka. Ne dajte da vas zavedu razna tuđa učenja …“ (Jev.13:8,9). Istina je stara koliko i večni Sin Božiji; On je istina i nimalo Ga ne dotiču današnji eksperti. Nikada Ga neće ubediti da prati promenljivi duh vremena. Nisu to mogli učiniti u prošlosti i neće ni danas. „Ko je Njega savetovao?“

Neki rečiti hrišćanin?… nebeski đavo?

Ne možemo biti hrišćani sa skraćenim radnim vremenom. Mi služimo Hristu s punim radnim vremenom ili bi barem trebalo to da činimo. Čovek koji je pretežno veran svojoj supruzi uopšte nije veran. Čovek koji je hrišćanin i još nešto pored toga uopšte nije hrišćanin. Prijatelj sveta je Božiji neprijatelj. Billy Sunday je imao običaj da kaže: „Ne postoji nešto poput svetskog hrišćanina. Onda bi se jednako moglo govoriti o nebeskom đavolu.“

Lansirne rampe od milion dolara

Gradimo skupe crkve što ponekad liči na podizanje lansirnih rampi od milion dolara, a sve to da bi se ispalile petarde.

Pokajanje i Trajnost

U svojoj drugoj evangelističkoj misiji u Velikoj Britaniji, D. L. Moddy je propovedao pokajanje. Rečeno je: „Spoznao je da bez istinskog okretanja od greha u životu i mislima nema trajne promene.“

Bog nije pragmatičan

Radeći manje često možemo učiniti više. Bog nije preterano zainteresovan za kvantitet proizvodnje. To je američki, a ne biblijski standard.

Izdaja

Ima puno vidova izdaje u onome što nazivamo hrišćanstvom. Ljudi koji poriču istoriju i autentičnost Reči Božije; ljudi od sveta koji ogovaraju neprijatelja; ravnodušni članovi crkve koji ne dolaze po pomoć od Gospoda protiv onih koji imaju moć … sve su to izdajnici. Fino zvuči kada pričamo o tome kako treba da zaboravimo na sve razlike među nama i da zanemarimo predrasude, suočavajući se s neprijateljem bez njih, ali bi se moglo desiti da izgubimo od neprijatelja među nama. Pavle je prepoznao od koga dolazi pretnja crkvi … od vukova i lažnih lidera među vama (Dela 20:29,30).

Dve grupe u kongregaciji

Malahija se suočio s jednom lenjom i drskom generacijom koja je na njegovu osudu greha odgovarala često ponavljanim: „Zar mi?“ U suštini su govorili: „Mi nismo tako loši ljudi. Grdiš nas bez razloga.“ Postojao je, međutim, verni ostatak, jezgro koje su činili oni koji se boje Boga. Svako nedeljno jutro i jedne i druge imamo među okupljenima u crkvi: one koji viču „Zar ja“… ranoranioce koji procvetaju u 11 ujutru i potom zatvore cvet do kraja nedelje … i imamo ostatak. Naša jedina nada leži u regrutovanju ostatka da postanu aktivni pripadnici Gedeonove vojske.

I danas …

George Mueller je na svom radnom stolu imao moto koji se sastojao od dve reči … i danas … one su izvučene iz tog velikog stiha: „Isus Hrist je isti i juče i danas i doveka“ (Jevrejima 13:8). „Uvek sam sa vama“ nije obećanje; to je činjenica … ne radi se o „Ja ću biti s vama“, već o „S vama sam svakog dana, uključujući današnji“.

Božiji plan nije da promeni ili obrati svet

Probuđenjem, posetom od Boga, neće biti postignuto sve što neki ljudi očekuju. Pedesetnica nije obratila Jerusalim. Jerusalim je nastavio ka sudu. Pedesetnica je ispunila naum Božiji. Bog nije tu da obrati svet već da pozove ljude k Sebi. Probuđenje produbljuje taj naum.

Ludi svet vođen od ludaka

Naš svet se ubrzano pretvara u ludnicu čiji štićenici pokušavaju da je vode. Čudno je vreme ako pacijenti pišu recepte. Učenici preuzimaju kontrolu nad školama, deca upravljaju domovima, a članovi crkve … ne Duh Sveti … vode crkve. Takvo bezakonje uvek iznedri diktatora, a poslednji u nizu biće Antihrist, koji u daljini čeka da dođe red na njega.

Poruka Amerikancima

Amerikancu je teže da postane hrišćanin nego paganinu. Paganin nema nekakvih prethodnih ideja o hrišćanstvu, ideja kkoje su izgrađene na osnovu posmatranja članova crkve. Za njega je hrišćanstvo nešto potpuno novo. Sa Amerikancem je stvar sasvim obrnuta. On mora da odbaci puno toga u šta veruje i mora da bude nanovo podučen kako bi mogao da razume šta znači biti Hristov učenik.

Kraljevi ljudi

David je u Adulamskoj pećini okupio grupu ljudi čiji je jedini cilj bio da Davida učine carem (1. Letopisa 12:31,38). Bio je begunac, ali mu je pripadao presto. Isus Hrist, Sin Davidov, došao je svojima, ali Ga oni ne primiše. Odbačen je od ljudi i izgnan, ali će se jednog dana vratiti kako bi bio krunisan. U međuvremenu, On danas okuplja vojsku onih koji nose Njegovo ime i čiji je cilj da Ga učine Kraljem, najpre u nevidljivom kraljevstvu srca, a potom i u vidljivom Kraljevstvu, kada On bude kraljevao na zemlji. Istinska crkva danas nije taj ogromni institucionalizam sa svojim ogromnim objektima i sjajnom statistikom. Nju čini progonjena manjina u paganskom svetu, moderna Davidova vojska u Adulamskoj pećini, predani ljudi, Kraljevi ljudi, koji rade za dan, kada ćemo izneti kraljevsku krunu i krunisati Njega, Gospoda nad svim. Drugovi, pozdravljam vas!

Tolerancija iznad istine, zanemarivanje negativnog itd.

Pavle je poznavao Sotonina sredstva; mi nismo toliko mudri. U njegova najuspešnija sredstva danas spadaju: uzdizanje tolerancije iznad istine; stavljanje većeg naglaska na glavu nego na srce; isticanjem veličine kao nečeg što je važnije od suštine; naglašavanje pozitivnog u meri da se zanemaruje negativno; stavljanje sreće iznad svetosti; usredsređivanje na ovaj umesto na svet koji dolazi.

Ko se zadnji smeje …

Kada je Isusovo telo položeno u grob izgledalo je kao da su greh, smrt i đavo odneli pobedu. Izgledalo je kao da su trijumfovali Irod, Kajafa, Pilat i svi Božiji neprijatelji. Međutim, tri dana kasnije, Isus je izašao iz te grobnice! On je pobedio! Tako danas izgleda kao da pobeđuju komunizam, sekularizam, ateizam i bezakonje; njihova, međutim, nije poslednja. Hruščov je citirao staru izreku: „Ko se zadnji smeje, najslađe se smeje“; Bog će se, međutim, poslednji smejati. „Smeje se Onaj koji na nebu sedi na prestolu, Gospod im se izruguje“ (Psalam 2:4). „Opaki protiv pravednika smišlja zlo i škrguće zubima na njega. Ali Gospod se smeje opakome, jer zna da dolazi dan njegove kazne“ (Psalam 37:12,13).

Disidenti poput Miheja

Previše odluka u državi i crkvi donosi se konsenzusom … zapečaćenim konsenzusom između gumenih pečata i ljudi koji samo klimaju glavom. Postaje neoprostivo da se čovek ne slaže po nekom pitanju. Velika ideja je da se po svaku cenu predstavi jedinstvo. Čovek koji je cenjen u crkvenim krugovima podsetio nas je da ovo može biti đavolsko sredstvo – to omekšavanje opozicije i isključivanje strasti za ispravnošću i reformom. Pod firmom snažnog fronta protiv spoljnjeg neprijatelja, očekuje se da zažmurimo pred dezerterima i izdajnicima u našim redovima, jer bi u suprotnom nastale podele. Jedinstvo, istomišljeništvo i uniformisanost su danas na ceni i jao svakom Miheju koji se ne slaže sa četiri stotine lažnih proroka koji Ahava i Josefata nagovaraju da napadne Ramot Gilad. Ovo će, naravno, vremenom proizvesti monolitni svet i svetsku crkvu s oznakom zveri, kao i pregršt problema za svakoga ko je ne nosi. To je napredni program Antihrista.

Prorokova nagrada

Televizijski voditelj prati svoj rejting, političari broj glasova, javni govornik osluškuje aplauz; međutim, prorok koji govori u Božije ime nije vođen ovim pokazateljima. On objavljuje svoju poruku, iako ona može dospeti do ušiju koje ne čuju i iako zbog nje može zaraditi samo prekor, možda čak i zatvorsku ćeliju. Amos se nije poredio s moćnicima Betela niti je Jovan Krstitelj dobio aplauz na Irodovom dvoru. Onaj koji priprema put je imao sledbenike, ali se sklonio u stranu i prepustio pozornicu Onome koji je veći od njega. Živimo u vreme u kojem ljudi ne mogu da podnesu zdravu doktrinu već tragaju za onima koji će im golicati uši. Zar ne dolazi neki prorok koji će zaboraviti na udobnost, sigurnost, status i penziju, zarad usamljenosti Jeremije, opasnosti kojima je bio izložen Savonarola, zarad Luterovih sukoba i koji će u ime Božije govoriti u ovim poslednjim danima? Barclay kaže da uređeno sveštenstvo oduvek prezire lutajuće proroke koji uznemiruju njihove kongregacije. Glas onoga koji se ne slaže nije dobrodošao ni kod kuće ni van nje. Međutim, njegova nagrada se nalazi u odobravanju koje dolazi od Boga i u istorijski sud.

Metod, misija i metod crkve

Naš Gospod nije ušao u Jerusalim s transparentom koji poziva na pobunu protiv Rima. Rani hrišćani se nisu specijalizovali za reformu društvenog poretka. Bili su so zemlje; poput soli, oni su bez buke izvodili revoluciju, kroz uticaj evanđelja na ljudska srca. Tužan je dan za crkvu kada je zbunjena u pogledu svoje poruke, misije, ili metode rada.

 

 

Lowell Brueckner