PODUČAVANJA IZ POSLANICE RIMLJANIMA

PODELA I. DOKTRINALNO

Pravednost Božija koja se otkriva u Evanđelju

Poglavlja 1 – 8

PODUČAVANJE I

Tema i Analiza

Poslanica Rimljanima je bez ikakve sumnje najznanstvenija izjava Božanskog plana za otkupljenje čovečanstva, a koju je Bogu bilo ugodno da nam da. Odvojeno sada od teme inspiracije, na ovu Poslanicu možemo gledati kao na duboko promišljenu, nadnaravnu, intelektualnu moć, koja postiđuje najbriljantnije filozofije ikada začete u ljudskom umu.

Vredno je primetiti da Duh Sveti nije uzeo nepismenog ribara ili nekog provincijalca iz Galileje da razotkrije Njegov plan otkupljenja u svoj njegovoj veličanstvenosti i lepoti. Odabrao je čoveka međunarodnog ugleda, Rimskog građanina, pa ipak, Hebrej od Hebreja; čoveka čija naobrazba kombinuje poznanje Grčke i Rimske predaje, poznavanje istorije, religije, filozofije, poezije, znanosti i muzike, sve zajedno sa intimnim i dubokim poznavanjem Judaizma; i to kao Božijeg otkrivenja i kao entiteta rabinske tradicije i dodatka svetim spremištima Zakona, Proroka i Spisa (u tekstu kaže Psalma). Ovaj čovek, koji je rođen u ponosnom edukacijskom centru Tarzu u Ciliciji i koji je odgojen do nogu Gamaliela u Jerusalimu, bio je Božije izabrano sredstvo da sve narode privede poslušnosti vere, evanđelju slave blagoslovljenog Boga, kako je to čudesno rečeno u ovom besmrtnom Pismu.

Očigledno je da je Poslanica napisana negde na putu između Makedonije i Jerusalima, a najverovatnije, kako nam tradicijska predaja i govori, u Korintu.

Praktično, na samom izlasku iz Evrope, prema Palestini, noseći Jevrejskim Hrišćanima, svojoj braći po telu i u Gospodu, iznos koji je sakupljen i omogućen od Paganskih zajednica, njegovo srce se sa čežnjom okretalo prema Rimu, ’večnom gradu’, ljubavnici drevnog sveta, gde se već, odvojeno od apostolske službe, formirala hrišćanska crkva. Određenom broju njenih članova on je već bio poznat, za druge je bio stranac, ali on je revnovao nad njima kao istinski otac u Hristu, i iskreno ih ljubeči želeo je da podeli sa njima dragoceno blago koje je povereno njemu. Duh mu je već bio naznačio da je poseta Rimu, za njega volja Božija, ali vreme i okolnosti bile su sakrivene za njega. Tako da on piše ovo izlaganje božanskog plana i šalje im ga po jednoj pobožnoj ženi po imenu Feba, ona je đakonica zajednice u Kenhreji, koja je pozvana u Rim nekim poslom. Poslanica je ovde poslužila dvostruko, da predstavi tu ženu hrišćanima u toj zajednici, a poslužila je i njima da im razotkrije veličanstvenu pravednost Božiju otkrivenu nama u evanđeljima, a u skladu sa svedočanstvom koje je povereno Pavlu. Razmislite o milosti koja je poverila ovu neuporedivu Poslanicu u Febine ruke, u ruke žene, u tim vremenima! Čitava Crkva Božija kroz sve vekove duguje Febi zahvalnost iskazanu kroz zahvalnost Bogu koji je čuvao u njenim neprekinutim molitvama za očuvanje vrednog rukopisa kojeg je sigurno dostavila u ruke starešinama u Rimu, a preko njih, nama.

Tema Poslanice je Pravednost Božija. Deo je formiranog nadahnutog tria izlaganja koji nam zajedno daju zadivljujuće bogatu egzegezu jako kratkog teksta iz Starog Zaveta. Tekst nalazimo u Avakumu, poglavlje 2, stih 4; ’Pravednik će živeti od svoje vere’. Tri puta je citiran u Novom Zavetu i ima samo pet reči, zamenica „svoje“ je izostavljena. Tri Pisma koja su upućena Rimljanima, Galaćanima i Hebrejima temelje se na istom ovom Starozavetnom tekstu.

U Rimljanima se govori o prvoj reči. Poruka je, ’PRAVEDNIK će živeti od vere’, i odgovara na pitanje koje je postavljeno u Knjizi o Jobu; ’Kako da čovek bude pravedan pred Bogom?’

U Galaćanima se izlažu dve centralne reči; ’Pravednik ĆE ŽIVETI od vere. Pogreška galaćana je bila u tome da su pretpostavili da iako započinjemo u veri, usavršavamo se kroz dela. Ali apostol im pokazuje da živimo istu veru kroz koju smo i opravdani; ’Započeli ste u Duhu, zar ćete sada u telu dovršavati?’

Hebrejima uzimaju dve poslednje reči; ’Pravednik će živeti OD VERE’. U ovoj Poslanici se naglašava priroda i moć same vere, i kako pravednik hoda samo i jedino po njoj.

Kao posledica toga; to je jedan od razloga; nakon šta sam pomno ispitao mnoge argumente protiv Pavlovog autorstva Hebreja, nemam ni najmanje sumnje da je ispravno dodeliti autorstvo te Poslanice istom onom koji je napisao Rimljane i Galaćane; a ovo je potvrđeno i svedočanstvom apostola Petra u njegovoj drugoj Poslanici, poglavlje 3:15,16, jer Petar je pisao obraćenim Jevrejima, a njima je pisao i Pavle.

Poslanicu Rimljanima može se podeliti na tri velike podele. Poglavlja 1-8 su DOKTRINALNA, i daju nam PRAVEDNOST BOŽIJU OTKRIVENU U EVANĐELJIMA. Poglavlja 9-11 su DISPENZACIONALNA, i daju nam PRAVEDNOST BOŽIJU USKLAĐENU SA SVOJIM DISPENZACIONALNIM NAČINIMA. Poglavlja 12-16 su PRAKTIČNA, i postavljaju PRAVEDNOST BOŽIJA PROIZVODI PRAKTIČNU PRAVEDNOST U VERNIKU. Svaku od ovih podela, kako ćemo videti, razbićemo na manje podpodele, a ove opet u delove i poddelove.

Stavljajući pred vas sledeći raspored, činim to samo kao predlog. Neki predani student će možda smisliti neki pogodniji način za svaki ili neki od ovih predloženih delova, i možda će jednostavnije da posloži ove paragrafe po nekom drugom uzorku, ali ja predlažem sledeću analizu kao onu koja mi se čini jednostavna i prosvetljujuća.

PODELA I. DOKTRINALNA, pogl. 1-8; Pravednost Božija Otkrivena u Evanđeljima
PODPODELA I. pogl. 1:1-3:20; Potreba za Evanđeljem.
Deo A. 1:1-7; Pozdrav
Deo B. 1:8-17; Uvod
Poddeo (a) stihovi 8-15; Apostolstvo
Poddeo (b) stihovi 16,17; Utvrđivanje Teme
Deo C. pogl. 1:18-3:20; Bezbožnost i Nepravednost cele obitelji čovečanstva jasno pokazana, ili, Potreba za Evanđeljem
Poddeo (a) pogl. 1:18-32; Stanje Nacija koje propadaju – Svet Barbara
Poddeo (b) pogl. 2:1-16; Stanje kulturnih Pagana, Moralisti
Poddeo (c) pogl. 2:17-29; Stanje religioznih Jevreja
Poddeo (d) pogl. 3:1-20; Celokupna osuda celog sveta
PODPODELA II. Pogl. 3:21-5:11; Evanđelje u odnosu na pitanje naših greha
Deo A. pogl. 3:21-31; opravdanje po milosti kroz veru na temelju završenog otkupljenja
Deo B. Pogl. 4; Svedočanstvo zakona i proroka
Poddeo (a) stihovi 1-6; Abrahamovo opravdanje
Poddeo (b) stihovi 7,8; Davidovo svedočanstvo
Poddeo (c) stihovi 9-25; Za svu ljudsku vrstu na istim principima

Deo C. pogl. 5:1-5; Mir s Bogom; Temelj i rezultat
Deo D. pogl. 5:6-11; Zaključak / Sumiranje
PODPODELA III. Pogl. 5:12-8:39; Evanđelje u odnosu na GREH koji prebiva u nama
Deo A. Pogl. 5:12-21; Dve rase i dve glave
Deo B. Pogl. 6; Dva Gospodara – Greh i Pravednost
Deo C. Pogl. 7; Dva Muža, Dve Prirode i Dva Zakona
Deo D. Pogl. 8; Trijumf Milosti
Poddeo (a) stih. 1-4; Nema osude; U Hristu
Poddeo (b) stih. 5-27; Duh Hristov u verniku
Poddeo (c) stih. 28-34; Bog za nas
Poddeo (d) stih. 35-39; Nema odvojenja

PODELA II. Dispenzacijska. Pogl. 9-11; Pravednost Božija koja je Usklađena sa Njegovim dispenzacijskim načinima
PODPODELA I. Pogl. 9; Božiji tretman sa Izraelom u Milosnom Odabiru
PODPODELA II. Pogl. 10; Božiji sadašnji tretman sa Izraelom kroz Upravljačku Disciplinu
PODPODELA III. Pogl. 11; Božiji budući tretman sa Izraelom u Ispunjenju Proročkih Spisa

PODELA III. PRAKTIČNA. Pogl. 12-16; Božanska Pravednost proizvodi praktičnu pravednost u verniku
PODPODELA I. Pogl. 12:1-15:7; Otkrivena Volja Božija, Dobra, Ugodna, Savršena
Deo A. Pogl. 12; Hod Hrišćanina u odnosu na njegove sudrugove vernike, i u odnosu na ljude ovog sveta
Deo B. Pogl. 13; Hrišćanski odnos prema vlastima ovog sveta
Deo C. Pogl. 14; Hrišćanska Sloboda i briga i potrebe drugih
Deo D. Pogl. 15:1-7; Hrist, uzor za vernika
PODDEO II. Pogl. 15:8-33; Zaključak
PODDEO III. Pogl. 16:1-24; Pozdravi

DODATAK. 16:25-27; Epilog; Otkrivena Tajna.

Najiskrenije inzistiram na onoga koji ovo proučava da, ako je moguće, nauči napamet ovaj sadržaj (ove izvučene naslove teksta) ili neku sličnu analizu ove Poslanice pre nego pokuša da proučava i studira samu Poslanicu. Ako to ne učini. Ako nema čvrsto poznate ove podele i podpodele otvaraju se vrata za lažna tumačenja i jako zbunjene poglede. Mnogi, na primer, kroz to šta ne vide da je pitanje Opravdanja rešeno u Poglavljima 3-5, uvelike zapetljaju sebe kada dođu u poglavlje 7. Ali ukoliko učenja iz prvih poglavlja budu jasno shvačena, tada će biti vidljivo da čovek u poglavlju 7 ne podiže pitanje Božijeg prihvaćanja grešnika, već je preokupiran hodanjem u svetosti osobe koja je već sveta. Onda opet, koliko je samo duša došlo do toga da budu ometene čitajuči večna pitanja u Poglavlju 9, trudeči se da u te stihove dovedu i nebesa i pakao, i sve to daleko nadilazeći ono šta je apostol nameravao da kaže. Govorimo o stihovima u kojima Bog tretira veliko dispenzacijsko pitanje Njegovog suverenog milosnog izbora prema Izraelu, i Njegovog privremenog odbacivanja Izraela kao nacije, dok se na jedan poseban način milost prelila i izašla na pogane. Spominjem ova mesta i slučajeve sada da bih izvršio pritisak na svakog pojedinog studenta da razume važnost imanja ovog ’sadržaja zdravih reči’ dok proučava ovu ili bilo koju drugu knjigu iz Biblije.

Dodaću još koji predlog i savet. Dobro je ponekad imati ’ključne reči’ da bi stvari bile učvršćene u našem umu. Neko je sklon da označi Poslanicu Rimljanima sa reči ’Forum’. I ovo, ja bi se složio mnogo pomaže. U ovoj Poslanici grešnik je doveden u veliku sudnicu, u ’Forum’, na mesto suda, i pokazuje mu se da je izrijekom kriv i da je gotov, osuđen. Ali kroz Hristovo delo pravedan temelj je položen, na kojem grešnik može biti opravdan od svake optužnice. Ali Gospod se ovde ne zaustavlja, već otvoreno priznaje verujućeg grešnika kao Svog vlastitog sina, čineći ga građaninom privilegovane rase i ovlašćujući ga kao baštinika Njegovog nasledstva. Stoga se izazov može uputiti svima koji posmatraju; „Šta ćemo na ovo reći? Ako je Bog za nas, ko će protiv nas?“ Svaki glas je utihnuo, jer; „Bog je taj koji opravdava“, i to ne čini na štetu pravednosti, već u potpunom skladu sa pravednošću. Ovaj pogled spremno koristi zakonske i sudske termine koje ćete tako često pronaći u argumentima.

Umirući grešnik je zapitan da li bi želeo da bude spašen. „Kako da ne,“ – odgovorio je, „ali“, dodao je iskreno, „ne želim da Bog učini ništa pogrešno spašavajući mene“. Upravo kroz Poslanicu Rimljanima je naučio kako, „Bog može biti pravedan i Onaj koji opravdava onoga koji veruje u Isusa“. Setićete se kako je Sokrat izrazio svoje razmišljanje pet stotina godina pre Hrista. „Može biti“, rekao je obraćajući se Platonu, „da Božanstvo može da oprosti grehe, ali ja jednostavno ne vidim kako bi to napravio“. To je ono šta Duh Sveti tako silno i u punini izražava u ovoj Poslanici. On nam pokazuje da Bog ne spašava grešnike na račun Svoje pravednosti. Drugim rečima, ako budeš opšte spašen, to neće biti zato šta je pravednost gurnuta u stranu kako bi milost mogla da pobedi; već je milost našla put kojim Božanska pravednost biva u potpunosti zadovoljena, a ipak, grešnik koji je kriv biva opravdan pred tronom najuzvišenijeg neba.

Apostol Jovan naznačava istu ovu čudesnu istinu kada u svojoj prvoj Poslanici, poglavlje 1, stih 9, kaže, „Ako ispovedamo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravde“. Iako Jevanđelje na jedan zadivljujući način odpakuje pred nama milosrđe Božije, i uzvisuje Njegovu milost kao šta ništa drugo to ne može, to je upravo zato šta to počiva na čvrstom temelju pravednosti koja daje tako sređen mir duši koja ga veruje. Hrist je umro i zato Bog ne može a da ne bude veran Njemu, niti će da osudi one koji se pouzdaju u Njega koji je poneo naše grehe na drvo u svom vlastitom telu.

Stoga je pravednost Božija ono šta se tako snažno vidi u ovoj Poslanici Rimljanima, čak i David od starine vapi, „Spasi (ili izbavi) me Tvojom pravednošću“. Luter je duboko promišljao ovaj stih i kroz njega je počela da sviće zora nad njegovom zamračenom dušom. Mogao je da razume kako Bog može da ga osudi na prokletstvo u Svojoj pravednosti, ali tek kada je video da Bog može da ga spase u Svojoj pravednosti u njegovu je dušu ušao mir. Neizrecive milijarde našle su isto izbavljenje iz zbunjenosti kada im se Slava Pravednosti Božije razotkrila kroz Jevanđelje i videli su da, „Bog može spasiti, a ipak pravedan biti“. Ukoliko to ne vidimo dok studiramo ovu Poslanicu, onda smo promašili veliku svrhu zbog koje nam je od Boga dana.

Dodao bih još jednu misao, za koju mislim da je sada pravi trenutak, posebno za one koji traže kako da predstave Jevanđelje drugima. Evo je; U Rimljanima, mi imamo Jevanđelje kojim se podučavaju sveti, a ne Jevanđelje koje se propoveda nespašenim grešnicima. Verujem da je jako važno da ovo vidimo. Da bi bio spašen, dovoljno je samo da se pouzdaš u Hrista. Ali da bi razumeo naše spasenje i da bi iz njega primio radost i blagoslov koji Bog hoće da bude naš deo, moramo imati delo Hristovo otkriveno i rastvoreno pred nama. To je ono šta je Duh Sveti učinio u ovoj dragocenoj Poslanici. Napisana je ljudima koji su već spašeni da bi im se pokazao siguran temelj na kojem njihovo spasenje počiva, a to je, Pravednost Božija. Kada vera ovo razume i prihvati, sumnje i strahovi nestaju i duša ulazi u neuzdrmljiv mir.