Uvod u proročanstva iz knjige proroka Isaije

Poglavlje 1,   stih 1

Viđenje Isaije, sina Amosova, što ga je imao o Judi i Jerusalimu u dane Uzije, Jotama, Ahaza i Ezekije, kraljeva Judinih.“

Nakon što sam završio sa čitanjem Starog Zaveta u Oktobru 2014., otpočeo sam intenzivno proučavati knjigu Zaharije. Neizmerno sam se okoristio čitajući pažljivo stih po stih iz te knjige bogate proroštvima o prvom i drugom Hristovom dolasku. Bio sam obavezan da to podelim sa jaganjcima i ovcama stada Božjeg i iz tog razloga, napisao sam komentare u formi izlaganja o celoj knjizi. Jednako tako sam na putovanjima, gde god sam imao prilike govorio i izlagao, nadajući se da će oni koji čitaju i slušaju moći da se okoriste na isti način na koji sam se i ja okoristio iz tih izvanrednih proroštava.

Pre nekoliko dana završio sam sa čitanjem Starog Zaveta za 2015. i na neki način sam privučen ka knjizi proroka Isaije. Iako osećam vlastitu nesposobnost pred tako velikim i zahtevnim zadatkom, želja da istražujem izvanrednost materijala nadvladala je uverenje o vlastitoj slabosti. Izuzetan je zadatak odraditi ozbiljan studij ove knjige, u prvom redu iz razloga što knjiga sadrži 66 poglavlja. Međutim, želja za upoznavanjem dubine svetog pomazanja i nadahnuća koje je počivalo na ovom proroku, daleko je veća od kolebanja pred brojem poglavlja ove knjige.

Stručnjaci u klasičnom Jevrejskom kažu da je Isaija imao neuobičajeno širok i opsežan rečnik, obimniji i od onog koji su koristili psalmisti. On je citiran u Novom Zavjetu više nego bilo koji drugi autor iz Starog Zaveta. Njegovo ime se spominje više od 20 puta, a njegov tekst više od 65 puta u Novom Zavjetu.

 Svici s Mrtvog mora

Jedna od činjenica koja me najviše fascinirala u vezi sa knjigom proroka Isaije je upravo nadmoćna uloga te knjige nad hiljadama papirusa, svitaka i fragmenata koje su otkrivene u skrovištima i ruševinama pored Qumrana na obali Mrtvog mora.

Qumran je bio grad Esena – sekte koja se posvetila prepisivanju rukopisa Starog Zaveta. Na hiljade fragmenata iz čitavog Starog Zaveta (osim knjige o Jestiri) je pronađeno u 11 pećina iznad mora. Utvrđeno je da se radi o daleko najstarijim tekstovima Starog Zavjeta od bilo kojih do tada poznatih. Neki datiraju i do 250 godina pre Hrista. Pergament, svitak Izaijin, je u potpunosti sačuvan.

Ne mogu se oteti dojmu da su ove drevne kopije (njihovo otkrivanje) na neki način vremenski povezane i tempirane pred drugi Hristov dolazak. Ovaj svitak je rastvoren za sve posetitelje Svetišta Knjige u muzeju u Jerusalimu… i tko pozna klasični Jevrejski može lično čitati pergament toliko drevan i značajan.

Eseni su živjeli u vreme kad i Hrist i o njima znamo mnogo. O njihovoj kulturi, običajima, verovanjima, jer su za sobom ostavili izuzetno bogatu biblioteku, između ostalog i o sebi.

Kada je rimska vojska osvojila Jerusalim, 70.te godine posle Hrista, pod vodstvom generala Titusa, budućeg rimskog cara, Eseni su sakrili svoje svitke u pećinama iznad Mrtvog mora i otišli iz Jerusalima zajedno sa svim ostalim Jevrejskim stanovništvom. Mislili su da će se jednom vratiti po njih, ali nikad više nisu to mogli uraditi.

Ova pisana svedočanstva koja tako snažno svedoče o vernosti i autoritetu Pisama, ležala su skrivena u tišini od 70.te posle Hrista do 1947. god. Ovi svici su hiljadu godina stariji od bilo kojeg do tada poznatog rukopisa. Nisu otkriveni modernom tehnologijom, već ih je otkrio dečak, pastir, beduin čuvajući svoje stado pored hridina Mrtvog mora. Ja jasno vidim ruku Božju u svim ovim dešavanjima oko svitaka, posebno kada razmišljam da je Izrael proglasio suverenu Naciju i Državu samo godinu dana kasnije u maju 1948.god. Kada im je Gospod vratio natrag njihovu zemlju dao im je i veliko drevno blago, kopije Pisama pisanih od njihovih vlastitih proroka.

Stručnjaci su odredili da je rukopis Isaije koji je sada izložen u muzeju u Jerusalimu star između 50.te i 300.te godine pre Hrista. To dokazuje da su ova proroštva pisana pre Hristovog rođenja u Vitlejemu. Iako su Hrišćani, naravno, uvek verovali da je originalni Izaijin rukopis pisan oko 700.te godine pre Hrista.

Bog nije napustio izraelski narod

Pavao kaže da su Jevrejima „poverene objave Božije“ (Rim.3:2), kao najveći dokaz da ih Bog nije napustio. Baš suprotno tome, Pavao govori o prednostima što je neko Jevrej i o superiornosti njihovog udela u planu Božjem.

Izaija ukazuje u svojim proroštvima da Gospod nikad nije odbacio svoj narod Izrael i to snažno odbacuje argumente amilenialista i postmilenialista koji tvrde da je Crkva zamenila i preuzela poziciju koju je prethodno držao drevni Izrael.

Mnoga proroštva iz Isaijine knjige su se već do sada doslovno ispunila i stoga takođe nije logično očekivati da će ona još neispunjena imati jedno ispunjenje u duhovnom, a ne kao i do sada u doslovnom smislu.

Isaija jednako kao i Zaharije uči da će Jerusalim biti uzvišen na zemlji, ne na nebu, i da će Hrist kraljevati na zemlji iz Jerusalima usred Izraela koji će biti Hrišćanski i spašen otkupljujućom krvlju Isusa iz Nazareta.

Pavlova tvrdnja, koju smo citirali, takođe naglašava važnost starozavetnih Spisa, određujući da su ti Spisi autoritet takođe i za Crkvu, odbacujući tvrdnje nekih sekti koje uče da Stari Zavet nije važan u vremenu dispenzacije Crkve.

Mnogo puta sam se pitao, ako ovaj Starozavetni Kanon nije namenjen nama, kome je onda namenjen? Svakako nije za Avraama, Davida, Isaiju ili Jezekiela, jer kanon nije bio ni ustanovljen sve do Malahijinih dana. Kada je Isus rekao Sotoni: “pisano je…“, Sotona je pobegao jer je prepoznao autoritet stihova citiranih iz Starog Zaveta. Govoreći iz knjige Postanka Isus je rekao Sadukejima: „Zar niste čitali što vam je Bog govorio?“

Kanon Starog Zaveta

Knjiga Isaijina je punopravna Reč Božija, baš kao i svaka knjiga Novog Zaveta. Jevreji su utvrdili i uspostavili Kanon Pisama pre prvog Hristovog dolaska i sam Hrist i Njegovi učenici su to prepoznali i prihvatili.

Kada govori o Pismima, Isus ima na umu kolekciju ustanovljenih i utvrđenih knjiga kao Pisma inspirisana od samog Boga. Radi se o 22 knjige koje su u tom vremenu bile podeljene  u tri dela: „Zakon Mojsijev“ (Tora), „Proroci“ i „Spisi“ , a kasnije su podeljene u 39 delova ili knjiga, ali se radi o tačno i potpuno istim tekstovima. Ništa nije izostavljeno i ništa nije nadodano. Pavle govori o ovim Spisima kada se obraća Timoteju:

„Svako je Pismo od Boga nadahnuto i korisno za podučavanje, za prekor, za odgajanje u pravednosti.“ (2.Tim.3:16)

A  Petar to potvrđuje:

„Tako primamo još čvršću proročku Reč…Ponajprije znajte ovo; nijedno se proroštvo iz Pisma ne može tumačiti svojevoljno, jer nikada proroštvo nebi ljudskom voljom doneseno, nego ga nošeni Duhom Svetim izgovoriše sveti Božiji ljudi.“ (2.Pet.1:19-21)

Neki knjigu Isaijinu zovu: „Jevanđelje po Isaiji“ , jer ima jako puno veze sa Jevanđeljima. Ta knjiga nije samo povezana sa spasenjem Izraela, nego i sa spasenjem celog sveta. U sebi sadržava proroštva o rođenju, službi i smrti Hristovoj, ide i dalje od toga dajući nam proroštva o drugom Hristovom dolasku i Hristovoj kraljevskoj vlasti na zemlji, dajući nam o tome više podataka nego bilo koji drugi deo iz Biblije… uključujući Novi Zavet. On govori o konačnim rezultatima našeg spasenja. Ime Isaija (Jeshiahu) na jevrejskom znači „spasenje je od Gospoda“ ili „Gospod je spasenje“. To je vrlo prikladno ime za službu koju je on nosio.

Bio je sin Amosov, ali o njegovom ocu ne znamo ništa. Kao prorok i ne treba da dolazi iz bilo koje posebne obitelji ili loze kao što je to slučaj sa sveštenicima. Prorok je bio čovek pozvan Božijim suverenitetom, bez obzira i odnosa prema njegovom prethodnom radu.

Znamo također da je Izaija bio oženjen čovek koji je imao dva sina simboličnih imena koja im je Bog dao; Šer-Jašub i Maher-Šalal-Haš-Baz.

U osnovi, propovedao je Judi i Jerusalimu, ali ponekad i Vavilonu, Egiptu, Tiru, kao i još ponekim nacijama u okruženju.

Bio je savetnik više kraljeva, tokom vladavine Uzije, Jotama, Ahaza i Ezekije, u periodu od otprilike 53 godine od smrti Uzijine.

Bio je suvremenik Osije i Miheja. Jevrejska tradicija pretpostavlja da je on prepiljen na pola od Manasije. (Jevrejima 11:37)

Izaijina služba

Stara titula ili naziv za proroka je bio „vidilac“, jer su proroci mogli videti stvari koje obični ljudi nisu bili sposobni videti. U prvom stihu, on govori o viziji koju je gledao. Izaija nije prorokovao hronološki, niti je njegova namera bila da se prorokujući drži određene teme ili da ide sa teme na temu. To je zato što su Biblijska proroštva rastuća, živa su, Reč je živa i ljudi Božiji koji dolaze treba da ih sve više razjašnjavaju u budućnosti kako se bliže vremena ispunjenja tih proroštava.

Duhovno stanje Jude pogoršavalo se u vremenu Isaije, a pogoršavanje je otpočelo Uzijinim pokušajem da funkcioniše u ulozi sveštenika. Uzijino vladanje trajalo je 52 godine (790 – 739 pre Hrista). Severni Izrael se ujedinio sa Sirijom da bi se suprostavio Južnom kraljevstvu.

Asirija je postala međunarodno moćna sila pod vladavinom Tigliat Pilesera (745 – 727 pre Hrista) i počela je da ljude sa krajnjeg severa Severnog kraljevstva odvodi u sužanjstvo.

Jotam je bio kralj (750 – 739 pre Hrista), preuzimajući vlast u Judi nakon što je njegov otac bio udaren gubom. Dobro vladanje Ezekijino dešava se (715 – 686 pre Hrista) i trpi tokom svoje vladavine nekoliko pokušaja snažnog protivljenja od dela Asirije. Božjom intervencijom propao je pokušaj Asiraca da zauzmu Jerusalim i nikad više nisu ni zapretili Judi.

Završavam sa ovim sažetkom Izaijine situacije tokom njegovog služenja. Od ove tačke nadalje usredotočit ćemo se na njegove zadivljujuće reči pomazane Duhom Božjim.

Samo još nešto želim dodati ovom uvodu pre početka; ima jedno snažno, dominantno, preovladavajuće otkrivenje Božije koje Isaija tako snažno izražava, prvo Izraelu, a sada i nama u 21. Veku. Prema Isaiji Bog je Svetac Izraelov. Tako on objavljuje Njega u sledećim stihovima:

1:4 ; 5:19,20 ; 10:17,20 ; 12:6 ; 17:7 ; 29:19,23 ; 30:11,12,15,29 ; 31:1 ; 37:23 ; 41:14,16,20 ; 43:3,14,15 ; 45:11 ; 47:4 ; 48:17 ; 49:7 ; 54:5 ; 55:5 ; 60:9,14 .

Lowell Brueckner