BOG KOJI PRAVDA

Ko će optužiti izbrane Božije? Bog koji pravda?” (Rim. 8:33)

 

Biti opravdan, ili biti pravedan je zaista predivna stvar. Da nikada nismo prekršili Božije zakone ovo nam ne bi bilo potrebno, jer bi onda sami od sebe bili pravedni. Onaj koji je čitav svoj život činio stvari koje je trebalo da čini i nikada nije uradio ono što nije trebalo da uradi, je opravdan zakonom. Ali ti, dragi čitaoče, nisi takav, potpuno sam siguran. Previše si iskren da bi se pretvarao da si bez greha i zbog toga moraš biti opravdan. Sada, ako opravdaš sebe, ti ćeš jednostavno varati samog sebe. Zbog toga bi bilo bolje da ne pokušavaš. Nije vredno toga uopšte. Ako zatražiš od svojih drugova smrtnika da te opravdaju, šta oni tu mogu učiniti? Možeš naterati neke od njih da govore dobro o tebi za nekoliko dinara, ali će te zato drugi oklevetati za manje od toga.

Njihova osuda ne vredi toliko.

Naš tekst kaže: “Bog koji pravda”, i u ovome je cela poenta. Ovo je zadivljujuća činjenica i mi se moramo malo pažljivije pozabaviti njome. Dođi i uveri se sam.

Prvo, niko drugi sem Boga bi se ikada setio toga da opravda one koji su krivi. Oni su otvoreno živeli u neposlušnosti; činili su zlo obema rukama; stanje im se pogoršalo; vratili su se grehu čak i posle razočarenja i boli koji im je greh naneo i čime su bili primorani da ga ostave. Oni su prekršili zakon i pregazili Evanđelje. Odbili su milost i uporno su nastavljali sa neznaboštvom. Kako njima oprostiti i opravdati ih? Njihovi prijatelji, očajavajući zbog njih, kažu: “Oni su beznadežni slučajevi”. Čak i Hrišćani gledaju na njih više sa žaljenjem nego sa nadom. Ali njihov Bog nije takav. On je, u divoti svoje milosti, izabrao neke od njih još pre postanka sveta i On neće popustiti dok ih ne opravda i učini ih prihvatljivim u Gospodu. Zar nije napisano: “A koje odredi one i dozva; a koje dozva one i opravda; a koje opravda one i proslavi” (Rim.8:30). Tako da ovde možeš videti da je neke ljude Gospod odredio da ih opravda: zašto ti i ja ne bi bili u tom broju?

Niko sem Boga ne bi se ikada setio da mene opravda. Ja sam za sebe čudo. Ja sumnjam da se ta milost može videti podjednako u drugima. Pogledaj Pavla iz Tarsusa, koji je pričao protiv Božijih slugu na sva usta. Kao gladni vuk, on je gonio jagnjad i ovce na sve strane. Bog ga je onda oborio na putu za Damask, i promenio je njegovo srce tako da gaje u potpunosti opravdao, tako da je ovaj čovek postao najveći propovednik opravdanja verom koji je ikada živeo. Sigurno se često divio činjenici da je on uopšte opravdan verom u Isusa Hrista: jer je nekada bio zagovornik spasenja kroz dela zakona. Niko sem Boga se ne bi setio da opravda bezbožnike, niko sem Boga ne bi mogao to da uradi. Zaista je nemoguće za bilo kog čoveka da oprosti uvrede koje nisu počinjene njemu. Neki čovek te je veoma povredio: ti mu možeš oprostiti i nadam se da ćeš to i učiniti. Ali, treća osoba mu ne može oprostiti umesto tebe. Ako ti je nešto nažao učinjeno, oproštenje mora doći od tebe. Ako smo mi zgrešili protiv Boga, samo Bog može oprostiti − jer su ti gresi protiv njega. Zato David kaže u 51. Psalmu: “Samome tebi zgreših i na tvoje oči zlo učinih”, jer onda Bog, protiv koga je greh učinjen, može otkloniti krivicu. To je ono što mi dugujemo Bogu, naš veliki Poverenik može oprostiti, ako mu je to po volji. I ako On to oprosti, onda je oprošteno. Niko osim uzvišenog Boga, protiv koga smo zgrešili, ne može izbrisati taj greh. Zbog toga, mi se moramo postarati da odemo Njemu i zatražimo milost Njegovih ruku. Ne dopusti da nas sveštenici navedu na pogrešan put. Ko će im se još ispovedati: oni nemaju punomoć u Reči Božijoj za svoje radnje. Ali, čak i da su postavljeni da proglašavaju oproštenje u ime Božije, sigurno bi bilo bolje da mi sami odemo kod uzvišenog Gospoda kroz Isusa Hrista, Posrednika i zatražimo i pronađemo oproštenje iz Njegovih ruku; jer smo mi sigurni da je ovo pravi način. Zastupnička religija povlači preveliki rizik: bolje da se ti sam postaraš za svoju dušu i da je ne ostavljaš u ruke drugog čoveka. Samo Bog može da opravda bezbožnike; i on to može učiniti savršeno. On ostavlja naše grehe iza svojih leđa i briše ih. On kaže da iako ih neko traži, neće ih naći. Bez ijednog drugog razloga već zbog njegove neograničene dobrote, On je pripremio uzvišeni način da grehe crvene kao krv učini beljim od snega i otkloni naše prestupe od nas toliko daleko kao što je istok daleko od zapada. On kaže: “I greha njihovih neću više pominjati” (Jer. 31:34). I on ide toliko daleko daje učinio da grehu dođe kraj. Jedan čovek iz Biblije je rekao u divljenju: “Ko je Bog kao ti? koji prašta bezakonje i prolazi prestupe ostatku od nasledstva svojega, ne drži doveka gneva svojega, jer mu je mala milost.” (Mih.7:18)

Mi Sada ne govorimo o pravdi, niti o tome šta bi Bog trebalo da uradi prema onome šta su ljudi zaslužili. Ako želiš da pristupiš Bogu po zakonu onda ti preti večni gnev, jer je to ono što si zaslužio.

Blagosloveno neka je Njegovo ime, jer se nije postavio prema nama na osnovu naših greha; već nas tretira na osnovu besplatne milost i neograničenog sažaljenja i On kaže: “Primiću vas drage volje i voleću vas.” Veruj, jer je zasigurno istina da veliki Bog može da učini bezgraničnu milost onima koji su krivi; i da može da postupa sa bezbožnicima kao da su oduvek bili pobožni. Pročitaj veoma pažljivo priču o izgubljenom sinu, i pogledaj kako je praštajući otac primio lutalicu koji se vratio, istom tolikom ljubavlju kao da nije ni otišao, i kao da se nikada nije uprljao bludnicama. On je išao tako daleko da je čak i stariji brat počeo da gunđa, ali otac nikada nije odustao od svoje ljubavi. O moj brate, koliko god da si kriv, ako se samo vratiš Bogu i Ocu, On će postupati sa tobom kao da nikada nisi ni zgrešio. On će gledati na tebe kao na pravednika i tako će i postupati sa tobom. Šta kažeš na ovo?

Zar ne vidiš − jer ja želim da ti ovo pojasnim, kako je ovo divna stvar − niko osim Boga ne bi želeo da opravda bezbožnike i niko sem Boga ne bi mogao to da učini, već to samo Bog može? Pogledaj kako su Apostoli postavili izazov: “Ko će optužiti izabrane Božije? Bog koji pravda”. Kada Bog opravda čoveka, to je onda dobro, pravilno, pravedno i za večnost učinjeno. Pre neki dan sam pročitao u novinama članak prepun pakosti protiv Evanđelja, da oni koji ga propovedaju imaju neku teoriju po kojoj zamišljaju da ljudi mogu otkloniti greh. Mi nemamo takvu teoriju, mi samo predstavljamo činjenice. Najveća činjenica pod nebom je ova − da Hristos svojom dragocenom krvlju otklanja greh i da Bog, zbog Hrista, postupa sa ljudima božanski milostivo, oprašta im krivicu i opravdava ih, ne zbog onoga što vidi ili predvidi u njima, već zbog bogatstva svoje milosti koja je u Njegovom srcu. Ovo smo mi propovedali, još uvek propovedamo i  propovedaćemo dokle god smo živi. “Bog koji pravda” − On opravdava bezbožnike; On se ne stidi toga, niti se mi stidimo toga propovedajući.

Opravdanje koje dolazi od samog Boga mora biti izvan svake sumnje. Ako me sudija oslobodi, ko me onda može osuditi? Ako me je najviši sud u univerzumu proglasio pravednim, ko će me onda optužiti?

Opravdanje od Boga je dovoljan odgovor probuđenoj savesti. Sveti Duh na svoj način udiše mir preko cele naše prirode i mi se više ne bojimo. Ovim opravdanjem možemo odgovoriti svim napadima i optužbama Sotone i bezbožnika. Sa ovim mi ćemo moći da umremo; sa ovim ćemo moći da ponovo telesno ustanemo i suočimo se sa poslednjim sudom.

“Hrabro ću stajati tog velikog dana, jer ko sme mene optužiti?
Oprostio je meni Gospod,
Oproštena mi je krivica i užasna kletva”

Prijatelju, Gospod može očistiti sve tvoje grehe. Ja ne pucam u prazno kada kažem ovo. “Sve vrste greha i bogohuljenja će biti oproštena ljudima”. Iako si do grla zaglibio u krivici, On može samo jednom rečju da otkloni tu krivicu i kaže: “Da, budi čist”. Gospod je veliki oprostitelj.

“JA VERUJEM U OPROŠTENJE GREHA”. DA LI TI VERUJEŠ?

On ti već sada može izreći presudu: “Tvoji gresi su oprošteni, idi u miru”. I ako On učini ovo, nijedna sila na nebu, ili zemlji, ili pod zemljom te ne može staviti pod sumnjom, a kamoli pod gnevom. Ne sumnjaj u moć Uzvišene ljubavi. Ti ne bi mogao oprostiti ljudima da su te povredili toliko koliko si ti Boga povredio, ali ne smeš porediti Božija dela svojim gledanjem. Njegove misli i načini su toliko iznad tvojih kao što je nebo visoko od zemlje.

“Onda”, možda ćeš reći, “bilo bi zaista veliko čudo kada bi mi Gospod oprostio”. Zaista. To bi bilo uzvišeno čudo i zbog toga će On to učiniti; jer On čini “velike i nedokučive stvari” koje nismo tražili.

Ja sam sam bio poražen strašnim osećajem krivice, koja je od mog života napravila jad; ali kada sam čuo zapovest: “Pogledajte u mene, i spašćete se svi krajevi zemaljski; jer sam ja Bog, i nema drugoga” (Isa. 45:22) − ja sam pogledao, i za jedan tren me je Gospod opravdao. Isus Hristos, koji je zbog mene učinjen grehom, je bilo ono što sam video, i taj prizor mi je dao mira. Kada su oni, koje je opasna zmija ujela u pustinji, pogledali u zmiju od mjedi, bili su isceljeni istog momenta; i takođe sam i ja bio isceljen kada sam pogledao raspetog Spasitelja.

Sveti Duh, koji me je osposobio da verujem, dao mi je mir kroz verovanje. Ja sam se osećao tako sigurno da mi je oprošteno isto kao što sam pre toga bio siguran da sam osuđen. Ja sam bio siguran u svoju osudu zato što Reč Božja to kaže, a moja savest je bila svedok. Ali kada me je Gospod opravdao bio sam siguran u to iz istog izvora. Reč Gospodnja u Bibliji kaže: “Onaj koji u njega veruje ne sudi mu se” (Jovan 3:18), i moja savest svedoči da sam poverovao i da je Bog, koji mi je oprostio, pravedan. Zbog toga imam svedoka Svetog Duha i sopstvenu savest, a ove dve stvari se slažu kao jedna. O, kako bih želeo da ti koji ovo čitaš primiš Božije svedočanstvo o ovome, a onda uskoro posle toga i sam svedočiš o tome!

Ja se usuđujem da kažem da grešnik koga je Bog opravdao stoji na čvršćem i sigurnijem tlu nego li pravedan čovek opravdan sopstvenim delima, ako tako nešto može biti. Mi nikada ne možemo biti sigurni da smo učinili dovoljno dela: savest neće nikada biti mirna, jer ako ne bi uspeli u tome onda nas očekuje samo strepnja o presudi što je pogrešno: ali kada sam Bog opravda, a Sveti Duh donese svedočanstvo davši nam mir sa Bogom, zašto se onda osećamo tako sigurno i smireno, i nalazimo mir? Nijedan jezik ne može izreći dubinu te smirenosti koja obuzme dušu koja je primila mir Božiji, koji prevazilazi svaki ljudski um. Prijatelju, potraži ga ODMAH.

 

PRAVEDNIK I ONAJ KOJI  OPRAVDAVA

Videli smo opravdane bezbožnike, i razmotrili smo uzvišenu istinu da samo Bog može opravdati bilo kog čoveka. Sada idemo korak dalje i pitamo se: Kako pravedan Bog može opravdati krivog čoveka? Ovde se susrećemo sa potpunim odgovorom u Pavlovim rečima, u Rimljanima 3:21−26. Pročitaćemo šest stihova iz ove glave kako bi videli o čemu ovaj tekst govori:

“A sada se bez zakona javi pravda Božija, posvedočena od zakona i od proroka. A pravda Božija verom Isusa Hrista u sve i na sve koji veruju;jer nema razlike. Jer svi sagrešiše i izgubili su slavu Božiju, i opravdaće se zabadava blagodaću njegovom, otkupom Isusa Hrista, kojega postavi Bog očišćenje verom u krvi njegovoj da pokaže svoju pravdu oproštenjem pređašnjih greha; U podnošenju Božijem, da pokaže pravdu svoju u sadašnje vreme daje on pravedan i da pravda onoga koji je od vere Isusove.”

Ovde me kopka da vam ispričam jedno sopstveno iskustvo. Kada sam bio pod rukom Svetog Duha tokom ubeđivanja o krivici, imao sam jasan i oštar osećaj za pravdu Božiju. Greh, bilo šta da predstavlja drugim ljudima, meni je postao nepodnošljivi teret. Nije da sam se toliko plašio pakla koliko sam se plašio greha. Znao sam da sam strašno grešan da se sećam da sam se osećao da ako me Bog nije kaznio za greh, to bi svakako trebao da uradi. Ja sam osećao da je Sudija cele planete trebalo da osudi ovakve kao ja. Sedeo sam na optuženičkoj klupi, i osudio sam samog sebe na smrt; jer sam priznao da kada bih ja bio Bog ništa drugo ne bih mogao da učinim nego da pošaljem krivo stvorenje, gde sam i ja bio, dole u najgori pakao. Sve vreme sam imao na umu duboku zabrinutost za  čast Božijeg imena, i integritet Njegove moralne vladavine. Osećao sam da neću umiriti svoju savest kada bi mi nepravedno bilo oprošteno. Greh koji sam počinio mora biti kažnjen. Ali onda, pitao sam se kako Bog može biti pravedan, a da ipak može opravdati mene koji sam toliko kriv. Pitao sam svoje srce: “Kako On može biti pravedan i onaj koji opravdava?” Bio sam zabrinut i potišten ovim pitanjem, i nigde nisam mogao naći odgovor. Sigurno, nikada ne bih mogao da izmislim odgovor koji bi zadovoljio moju savest.

Nauka o ispaštanju za greh je za mene jedna od najsigurnijih dokaza božanskog nadahnuća Svetog Pisma. Koje mogao ili hteo da pomisli da pravedni Vladar može umreti za nepravedne pobunjenike? Ovo nije učenje neke ljudske mitologije, san ili neka pesnička slika. Ova metoda ispaštanja krivice je ljudima poznata samo zato što je to činjenica: mašta to nije mogla smisliti. Sam Bog je to naredio: to nije stvar koja bi mogla biti izmišljena.

Slušao sam o planu spasenja žrtvom Isusovom još od ranog detinjstva; ali nisam ništa znao o tome u duši kao da sam bio i ostao Hotentot (Divljak sa krajnjeg juga Afrike). Svetlo je postojalo, ali sam ja bio slep: bilo je neophodno da mi sam Gospod razjasni ovu stvar. To mi je bilo kao novo okrivenje, sveže kao da nikada nisam čitao u Svetom Pismu da je Isus proglašen pomirenjem za greh kako bi Bog bio pravedan. Ja verujem da bi to trebalo doći kao otkrivenje svakom nanovorođenom detetu Božijem kada god On to želi − mislim na uzvišenu doktrinu zastupničke smrti Isusa Hrista. Ja sam shvatio da je spasenje moguće kroz pobedonosnu žrtvu. Ta zamena je stvorena još za vreme planiranja takve vrste zamene. Ja sam uvideo daje On koji je Božiji Sin, jednak, večan kao i Otac, još je od davnina postavljen na čelo izabranih ljudi, kako bi mogao patiti za njih i spasiti ih. Iako naš pad nije bio naš lično u početku, jer je sagrešio naš predstavnik, prvi čovek Adam, omogućeno nam je da budemo spašeni uz pomoć našeg drugog predstavnika, čak iako je On bio na čelu svojih ljudi, tako da je postao njihov drugi Adam. Uvideo sam da sam u stvari i ja zgrešio padom mog prvog oca; i radovao sam se činjenici da mi je omogućeno zakonom da se podignem uz pomoć drugog predstavnika. Adamov pad je ostavio izgovor za bekstvo; drugi Adam je popravio ruševine koje je prvi napravio. Kada sam se brinuo kako mi pravedni Bog može oprostiti, razumeo sam i video uz pomoć vere da je Sin Božiji postao čovek, i uzeo je moj greh na svoje telo tamo na drvetu. Ja sam video da je kažnjavanje mog mira stavljeno na Njega, i da sam Njegovim ranama izlečen. Dragi prijatelju, da li si ti ikada uvideo ovo? Da li razumeš kako Bog može u potpunosti biti pravedan, bez ukidanja kazne i tupljenja mača, a da je ipak tako bezgranično milostiv da može oprostiti bezbožnicima koji se okrenu Njemu? To je zato što je Sin Božiji, uzvišeno veličanstven u neuporedivoj osobi, preuzeo odgovornost da odbrani zakon noseći krivicu zbog mene, kako bi Bog mogao da prođe mimo mojih greha.

Zakon Božiji je odbranjen Hristovom smrću bolje nego da su svi krivci poslati u pakao. Jer je patnja Božijeg Sina veličanstvenije postavljanje Božije vladavine, nego li što bi se to desilo kada bi cela ljudska rasa morala da ispašta.

Isus je poneo smrtnu kaznu umesto nas. Divnog li čuda! On je visio na krstu! Ovo je najlepši prizor koji ćete ikada videti. Božiji i Čovečiji Sin, visi tamo, podnoseći nepodnošljivu bol, pravednik za nepravednike, kako bi nas doveo Bogu. O, kako je taj prizor predivan! Nevin je kažnjen! Svetac je osuđen! Blagosloveni je proklet! Bezgranično uzvišen umro je sramotnom smrću! Što više gledam patnje Sina Božijeg, sve sam sigurniji da to mora biti dovoljno. Zašto je On patio, ako to nije učinio da otkloni kaznu od nas? Ako je On to otklonio svojom smrću, onda je to otklonjeno i oni koji u Njega veruju ne trebaju se plašiti. Mora biti tako, jer kada je ispaštanje učinjeno, Bog može praštati bez ikakvih posledica na Njegov tron ili u najmanju ruku prljanje zakonika. Savest dobija potpuni odgovor na svoje strahovito pitanje. Gnev Božiji protiv pogrešaka, šta god one bile, mora biti užasan van svakog razumevanja. Mojsije je dobro rekao: “Ko zna moć njegovog gneva?” Ali, kada čujemo Gospoda slave kako vapi: “Zašto si me ostavio?” i vidimo kako predaje duh, onda osećamo kako je Božija pravda primila zadovoljavajuću pobedu kroz tako savršenu poslušnost i tako užasnu smrt tako božanske osobe. Ako se sam Bog klanja pred sopstvenim zakonom, šta se još može učiniti? Više vredi Isusovo ispaštanje nego što vrede zasluge cele ljudske rase. Veliki ambis Isusovog ljubljenog samožrtvovanja može progutati planine naših greha, sve njih. Zarad beskrajne dobrote ovog čoveka predstavnika Gospod će sa naklonošću gledati na ljude,ma koliko oni bili nedostojni toga. To je zaista čudo nad svim čudima, da je Gospod Isus Hristos stao umesto nas: “U podnošenju onoga da mi nikada ne podnesemo, pravedan gnev Njegovog Oca.” Ali je On to učinio. “Svršeno je”. Bog će poštedeti grešnika zato što nije poštedeo svog Sina. Bog može proći mimo tvojih greha zato što je On stavio te grehe na svog Jedinorodnog Sina pre dve hiljade godina. Ako veruješ u Isusa (a u tome je stvar), onda je tvoje grehe odneo Onaj koji je bio žrtveno jagnje za svoj narod.

Šta treba verovati? Nije dovoljno samo reći: “On je Bog i Spasitelj”, već mu moramo verovati potpuno i u celosti i uzeti ga za spasenje od sada pa do večnosti − tvoj Gospod, tvoj Gospodar, tvoje sve. Ako želiš da primiš Isusa, On je tebe već primio. Ako veruješ u Njega, ja ti govorim da ne možeš ići u pakao, jer bi to onda učinilo ovu žrtvu nedelotvornom. Ne može se desiti da je žrtva prihvaćena, a da duša, za koju je ta krivica učinjena, umre. Ako duša koja veruje može biti osuđena, šta će nam onda žrtva? Ako je Isus umro umesto mene, zašto onda i ja da umrem? Svaki vernik može tvrditi daje žrtva u stvari učinjena za njega: verom on je postavio svoje ruke na nju, i učinio je svojom, i zbog toga može biti siguran da neće nikada umreti. Gospod neće prihvatiti ovo umesto nas a onda nas osuditi na smrt. Gospod neće pročitati naše oproštenje napisano krvlju svog Sina i onda nas pogubiti. To je nemoguće. O, kada bi se sada smilovao datom milošću da pogledaš na Isusa, i da počneš od početka, čak od Isusa, koji je izvor milosti čoveku krivcu! “On pravda bezbožnike”. “Bog koji pravda”, zato, i samo iz tog razloga to može biti učinjeno, i On to čini kroz zastupničku žrtvu svog božanskog Sina. Zato to može biti pravedno učinjeno − tako pravedno da niko ne može posumnjati − tako precizno da poslednjeg dana, kada će nebo i zemlja proći, niko neće moći da porekne zakonitost opravdanja. “Ko će osuditi? Hristos Isus koji umre, pa još i vaskrse, koji je sa desne strane Bogu, i moli za nas?Ko će optužiti izabrane Božije? Bog koji pravda” (Rim. 8:33−34)

Odmah jadna dušo! Hoćeš li doći u čamac za spasavanje, takav kakav si? Ovde je spasenje za potonule! Prihvati sigurno izbavljenje. “Nemam ništa kod sebe”, možda ćeš reći. Niko ti ništa ne traži da doneseš sa sobom. Ljudi koji se bore za život će ostaviti čak i svoju odeću. Uskoči u njega, baš takav kakav si.

Reći ću ti ovu stvar o sebi da te ohrabrim. Moja jedina nada za nebom leži u potpunoj žrtvi na Golgotskom krstu za bezbožnike. Ja se čvrsto oslanjam na to. Nemam ni trunku nade u bilo šta drugo. Ti si u istom stanju kao i ja. Jer ni jedan od nas nema ništa vredno u sebi kao osnovu za veru. Hajde da sklopimo ruke i zajedno stanemo ispred krsta, i poverimo naše duše jednom zauvek onome koji je prolio svoju krv za krivce. Spašće nas jedan i isti Spasitelj. Ako ti umreš verujući u Njega, onda ću i ja zajedno sa tobom. Šta više mogu učiniti da ti dokažem moje poverenje u Evanđelje koje sam ti predstavio?

 

O OČIŠĆENJU OD GREHA

Ovde bih rekao reč ili dve onima koji razumeju metodu opravdanja verom koja je u Hristu Isusu, ali čiji je problem da ne mogu da prestanu da greše. Mi nikada ne možemo biti srećni, mirni ili duhovno zdravi dok ne postanemo verni. Moramo se otarasiti greha, ali kako da to učinimo? Ovo je za mnoge pitanje života ili smrti. Stara priroda je veoma jaka, i oni su pokušali da je obuzdaju i da je pripitome, ali ona ne može biti pokorena, tako da su oni u još gorem položaju, iako su toliko željni da se poprave. Srce je tako tvrdo, volja je tako tvrdoglava, strasti su usplamtele, misli su tako snažne, mašta je nepopravljiva, želje su tako divlje, da se čovek oseća kao da u sebi ima kavez sa divljim zverima, koje će ga pre proždreti nego li preuzeti kontrolu nad njim. Mi možemo reći našoj grešnoj prirodi ono što je Gospod rekao Jovu za krokodila: “Hoćeš li se s njime kao sa pticom igrati? Ili ćeš ga za lanac voditi?” (Jov 40:24). Čovek se može nadati tome kao da može držati severni vetar u šupljini svoje ruke isto koliko se možemo nadati da sopstvenom snagom kontrolišemo uzburkane moći koje se nalaze u njegovoj grešnoj prirodi. Ovo je veći poduhvat nego bilo koji Herkulesov izmišljeni posao: ovde nam je potreban Bog.

“Ja bih mogao da poverujem da Isus oprašta grehe”, kaže jedan  čovek, “ali moja nevolja je u tome da ja ponovo zgrešim, i tada osećam tako grozne zle nagone u sebi. Kada bi čvrst kamen bacili u vazduh vrlo brzo bi ponovo pao na zemlju. Tako bih i ja, iako poslat na nebo iskrenim propovedanjem, ponovo bi se vratio u svoje bezosećajno stanje. O ne! Veoma se brzo očaram svetlucavim očima greha, i zbog toga se nalazim pod kletvom tako da ne mogu pobeći od sopstvene lakoumnosti.”

Dragi prijatelju, spasenje bi bila nepotpuna stvar kada ne bi imala veze sa ovim delom našeg uništenog bića. Mi želimo da budemo očišćeni i da nam bude oprošteno. Opravdanje bez posvećenja ne bi uopšte bilo spasenje. To bi nazvalo gubavca čistim, i ostavilo bi ga da umre od svoje bolesti. To bi oprostilo neposlušnost a dozvolilo pobunjeniku da ostane kraljev neprijatelj. To bi otklonilo posledice ali bi predvidelo uzrok, a ovo bi ostavilo beskrajan i beznadežan zadatak pred nama. To bi zaustavilo mlaz vode na neko vreme, ali bi ostala otvorena fontana sa prljavštinom, koja bi se pre ili kasnije prelila još više. Zapamtite da je Gospod Isus došao da otkloni grehe na tri načina: došao je da otkloni kaznu za greh, moć greha i poslednje, prisustvo greha. Ti bi odmah mogao doći do drugog dela − moć greha se odmah može otkloniti i tako bi bio na putu do trećeg, što je otklonjenje greha. “Mi znamo da se on pojavio da otkloni naše grehe”.

Anđeo je rekao o našem Gospodu: “I zvaće se Isus, jer će spasiti svoj narod od njihovih greha”. Naš Gospod Isus je došao da uništi u nama delo đavola. Ono što je rečeno kada se naš Gospod rodio je takođe objavljeno prilikom Njegove smrti. Jer, kada je vojnik probušio Njegovo telo izašla je krv i voda, kako bi dobili dupli lek kojim smo oslobođeni od krivice i od prljavštine greha.

 

Ako se, međutim, brineš o moći greha i zbog naklonosti tvoje prirode, za šta bi i trebao brinuti, evo obećanja za tebe. Veruj u njega, jer se nalazi u zavetu milosti koji je za sve stvari i koji je istinit. Bog koji ne može da laže je rekao u Ezekilju 36:26:

“I daću vam nova srca, nov duh ću metnuti u vašu i izvadiću kameno srce iz tela vašega, i daću vam srce od mesa”.

Pogledaj, svuda se nalazi “Ja ću”, i “ja ću”. “Ja ću vam dati”, i “Ja ću izvaditi”. Ovo je kraljevski stil Kralja nad kraljevima koji može ispuniti svoju volju. Nijedna Njegova reč neće prazna pasti na zemlju.

Gospod veoma dobro zna da ti sam ne možeš promeniti svoje srce, i da ne možeš očistiti sopstvenu prirodu. Ali On takođe zna da On može učiniti obe stvari. On je naterao Etiopljanina da promeni svoj stav, i leoparda da promeni svoje šare. Čuj ovo, i zadivi se: On te može stvoriti po drugi put; On može učiniti da se ponovo rodiš. Ovo je čudo milosti, ali će to Duh Sveti izvesti. Zaista bi bilo čudo da neko može stati ispred Nijagarinih vodopada, da kaže jednu reč da učini da reka Sv. Lorensa promeni svoj tok i da obiđe tu strminu koja sada pada zapanjujućom snagom. Ništa osim moći Božije ne bi moglo da učini ovo čudo. Ali bi ovo teško moglo biti poređenje sa onim što će se desiti sa tvojom prirodom kada bi se ona promenila. Bogu je sve moguće. On može skrenuti tok tvojih želja i tok tvog života, i umesto da ideš od Boga, On može učiniti da celo tvoje biće ide prema Bogu. Ovo je, u stvari, ono šta je Gospod obećao da će učiniti za sve one koji su deo zaveta; a mi znamo iz Svetog Pisma da svi vernici pripadaju tom zavetu. Dopusti mi da još jednom pročitam ove reči:

“I daću vam nova srca, nov duh ću metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašega, i daću vam srce od mesa”.

Divnog li obećanja! Neka bude “Da” i “Amin” u Hristu Isusu na slavu Božiju od nas. Hajde da se toga prihvatimo, da ga prihvatimo kao istinu i da ga uzmemo za sebe. Onda će ovo obećanje biti ispunjeno u nama, i mi ćemo, posle puno dana i godina, pevati o ovoj predivnoj promeni koju je uzvišena milost Božija učinila u nama.

Zaista je vredno razmišljanja da kada Bog otkloni srce od kamena, to je onda i učinjeno. A kada se to jednom desi, ni jedna znana sila ikada ne može oduzeti to novo srce koje On daje, kao i taj pravi duh koji je On stavio u nas. “Jer se Bog neće raskajati za svoje darove i zvanje” (Rim. 11:29). Ovo znači bez kajanja sa Njegove strane i On ne uzima ono što je jednom dao. Dopusti mu da te obnovi, i bićeš obnovljen.

Ljudske reforme i očišćenja ubrzo izgube delotvornost, jer se pas vraća na svoju bljuvotinu (2. Pet. 2:22), ali kada nam Bog stavi novo srce, to novo srce ostaje tamo zauvek, i nikada se ponovo neće pretvoriti u kamen. Onaj koji je stvorio ljude će se pobrinuti za to. Zato se možemo radovati i veseliti zauvek onome što je Bog stvorio u kraljevstvu Njegove milosti.

Da pojednostavim stvar − da li si ikada čuo za primer gospodina Rolanda Hila o mački i krmači? Ja ću to ispričati na svoj način, kako bih ilustrovao izražajne reči našeg Spasitelja: “Morate se nanovo roditi”. Zamisli mačku. Kako je ona čisto stvorenje! Kako se ona pažljivo umiva svojim jezikom i šapama! To je zaista divan prizor! Da li si ikada video kako krmača to radi? Ne, mislim da nisi. To je suprotno njenoj prirodi. Ona uživa da se valja u blatu. Idi i nauči svinju da se umije, i videćeš da nećeš uspeti u tome. Zaista bi bio ogroman sanitarni pomak kada bi svinje bile čiste. Nauči ih kako da se operu i očiste kao što to mačke rade. Ovo je beskoristan posao. Možeš na silu oprati tu krmaču, ali će se ona vratiti u blato, i ubrzo će biti još prljavija nego pre. Jedini način na koji možeš naterati svinju da se opere je ako je pretvoriš u mačku, onda će se umivati i biti čista, ali neće do tada!

Pretpostavimo da se desila ta transformacija, i sada je moguće ono što je bilo teško ili nemoguće, svinja će moći da uđe u tvoju kuću i sedne na tvoj tepih. Ovo je isto i sa bezbožnikom, ti ga ne možeš prisiliti da čini isto ono šta nanovo rođen čovek voljno čini. Možeš ga naučiti i biti mu dobar primer, ali on ne može naučiti veštinu svetosti, jer nema um za tako nešto. Njegova priroda ga vodi drugim putem. Kada Gospod načini novog čoveka od njega, onda će sve stvari izgledati drugačije.

To je tako velika promena da sam jednom čuo obraćenika kako kaže: “Ili se ceo svet promenio, ili sam se ja promenio”. Nova priroda prirodno sledi dobrotu isto kako je stara priroda sledila zlo. Kako je blagosloveno primiti takvu prirodu! Samo je Sveti Duh može dati.

Da li si ikada razmišljao kako je divno kada Gospod da čoveku novo srce i pravi duh? Video si jastoga, možda, ali kada on izgubi jedan od svojih pipaka ubrzo mu naraste drugi. Ovo je zadivljujuća stvar ali ono što je još više zapanjujuće je činjenica da čovek dobija novo srce. Ovo je zaista čudo van svih sila prirode. Pogledaj drvo. Ako otkineš jednu njegovu granu možda će izrasti druga na istom mestu, ali ti ne možeš promeniti njegovu prirodu: da li možeš da zasladiš njegov biljni sok?

Da li možeš da učiniš da trnje rađa smokve? Možeš mu nakalemiti nešto bolje, a to je primer kako nam priroda daje dela milosti; ali da u potpunosti promenimo životni sok drveta bi zaista bilo čudo. Takva je čudna ili misteriozna sila Božijih dela u svima koji veruju u Isusa.

Ako se predaš Njemu, Gospod će promeniti tvoju prirodu. On će ukrotiti staru prirodu i udahnuće ti novi život. Veruj u Gospoda Isusa Hrista i On će izvaditi to kameno srce iz tvog tela, i daće ti novo, mesno srce. Gde je sve teško, sve će postati lako; gde je sve bilo pokvareno, sve će postati plemenito; gde je sve išlo na dole, sve će se podići na gore žestokom snagom. Besni lav će ustupiti mesto nežnom jagnjetu; crni gavran će odleteti pred belom golubicom; zlu i varljivu zmiju će zgaziti peta istine.

Sopstvenim očima sam video zadivljujuće promene moralnog i duhovnog karaktera, da ne žalim ni za jednom. Ja bih mogao, da je to u redu, pokazati žene koje su nekada bile nečasne a koje su sada čiste kao najbelji sneg, i bogohulnike koji sada uživaju u iskrenom predanju svuda oko njih. Lopovi su postali pošteni, pijanci su se otreznili, lažljivci sada govore istinu, rugači su postali revni. Gde god se milost Božija javila čoveku naučila ga je da se odrekne neznabožstva i svetskih želja, i da živi trezveno, pravedno i pobožno u ovom sadašnjem pokvarenom svetu; i, dragi čitaoče, učiniće istu stvar i tebi.

“Ja se ne mogu popraviti”, možda će neko reći. Koje rekao da možeš? Sveto Pismo koje smo citirali ne govori o tome šta će čovek uraditi, već šta će Bog učiniti. To je Božije obećanje, i na Njemu je da ga ispuni.

Veruj u Njega da ti ispuni svoju Reč, i On će to uraditi.

“Ali kako će On to uraditi?” Šta se to tebe tiče? Zar ti Gospod mora objasniti svoje metode pre nego mu poveruješ? Božije delo u ovome je ogromna misterija: to radi Sveti Duh. Onaj koji je obećao mora održati obećanje, a On je dorastao situaciji. Bog, koji obećava ovu izvanrednu promenu će je zasigurno primeniti na sve koji prime Isusa, jer takvima je dao moć da postanu Sinovi Božiji.

O, kada bi samo poverovao u to! O, kada bi samo učinio pravdu milostivom Gospodu i poverovao da On može i želi učiniti ovo za tebe, to bi zaista bilo divno čudo! O, kada bi poverovao da Bog ne može da laže! O, kada bi mu poverovao da će ti dati novo srce, i pravedan duh, jer ti On sve to može dati! Neka ti Gospod da veru u Njegovo obećanje, veru u Njegovog Sina, veru u Svetog Duha i veru u Njega, a Njemu neka je hvala i čast, i slava za vekove vekova! Amin.