BLAGODAĆU KROZ VERU

“Jer ste blagodaću spaseni kroz veru” (Ef. 2:8)

Ja mislim da bi trebalo da malo zastanem i da zatražim od dragog čitaoca da sa divljenjem pogleda izvor našeg spasenja, koji je milost Božija. “Jer ste blagodaću spaseni”. Zbog toga što je Bog milostiv, grešnim ljudima je oprošteno, obraćeni su, očišćeni i spašeni. Ovo nije zbog njih ili bilo čega u njima, ili da može ikada biti zbog njih da su spašeni; već zbog neizmerne ljubavi, dobrote, sažaljenja, samilosti i milosti Božije. Zadrži se na trenutak na izvoru. Pogledaj reku čiste vode života koja teče sa Božijeg prestola i Jagnjeta!

Kakav je ambis milost Božija! Ko može izmeriti njenu širinu? Ko može izmeriti njenu dubinu? Kao i ostale Božije osobine, ona je beskrajna. Bog je pun ljubavi, jer “Bog jeste ljubav”. Bog je pun dobrote: samo ime “Bog” je u Engleskom jeziku skraćenica za “dobrotu” (God − good).

Bezgranična dobrota i ljubav su sastavni deo bića Boga Oca. To je zbog toga što “je doveka milost njegova” da ljudi nisu istrebljeni, jer “milosrđe njegovo nije nestalo”  (Plač Jer. 3:22) i grešnici su dovedeni k Njemu i oprošteno im je.

Onda dobro zapamti ovo, ili ćeš u protivnom pogrešiti tako što ćeš misliti toliko mnogo na veru koja je put do spasenja a da ćeš zaboraviti na milost koja izvor same vere. Vera je Božije delo milosti u nama.

Nijedan čovek ne može reći da Isus jeste Hristos osim kroz Svetog Duha. “Ni jedan čovek ne dolazi k meni”, kaže Isus, “ako ga ne dovuče Otac moj koji me je poslao”. Tako da je vera, što je u stvari dolaženje Hristu, rezultat Božanskog “dovlačenja”. Milost je prvi i poslednji pokretač spasenja. A vera, koja je preko potrebna, je samo veoma važan deo mašinerije koju milost koristi. Mi smo spašeni “kroz veru”, ali je spasenje “blagodaću”. Objavi ove reči isto kao što to radi anđeo na trubi: “Blagodaću smo spaseni”. Kako milostiv poklon onima koji to nisu zaslužili! Vera zauzima poziciju kanala ili izduvne cevi. Milost je izvor i reka; vera je vodovod kojim reka milosti teče da osveži žedne čovečije sinove.

Velika je šteta kada je vodovod pokvaren. Zaista je tužan prizor videti u Rimu puno plemenitih vodovoda koji više ne dovode vodu u grad, jer su cevi polomljene i sve je u ruševinama. Vodovod mora biti očuvan u celosti kako bi dovodio vodu; i isto tako vera mora biti istinska i zdrava, vodeći pravo do Boga i onda do nas, da možemo postati prohodan kanal milosti koji vodi do naših duša.

Takođe, ja te ponovo podsećam daje vera samo kanal ili vodovod, a ne izvor, i ne smemo toliko gledati na nju i uzdizati je kao što to radimo sa božanskim izvorom svih blagoslova, koji je milost Božija. Nikada ne odvajaj Hrista od svoje vere, niti razmišljaj o tome kao o nezavisnom izvoru tvog spasenja. Naš život je osnovan na “gledanju na Isusa”, a ne na osnovu naše vere. Verom sve stvari nam postaju moguće, ali sila nije u veri, već u Bogu na koga se vera oslanja. Milost je lokomotiva, a vera je lanac kojim je vagon duše povezan sa uzvišenom pokretačkom snagom. Pravednost vere nije moralno savršenstvo vere, već je to pravednost Isusa Hrista koju vera obuzima i prilagođava. Mir u duši ne proizilazi iz namere naše sopstvene vere, već dolazi od Njega koji je naš mir, rub haljine za koje se vera drži, i snaga dolazi iz Njega u dušu.

Pogledaj, onda, dragi prijatelju, da te slabost tvoje vere neće uništiti. Drhteća ruka može primiti zlatni dar. Spasenje Gospodnje nam može doći iako imamo veru malu kao zrno gorušice. Sila se nalazi u milosti Božijoj, a ne u našoj veri. Velika poruka se može poslati tankim žicama, i svedočanstvo Isusa Hrista koje daje mir može dodirnuti srce verom tankom kao nit, koja je toliko tanka da ne može izdržati ni sopstvenu težinu. Razmišljaj više o NJEMU koga gledaš a ne o sebi. Ne smeš skrenuti pogled sa Njega, i ne smeš gledati ništa osim Isusa i milosti Božije otkrivene u Njemu.

VERA, ŠTA JE TO?

Šta je ta vera za koju se kaže: “Jer ste blagodaću spaseni kroz veru”? Postoji puno opisa vere, ali skoro sve definicije sa kojima sam se susreo još su me više zbunile. Jedan crnac je rekao, kada je pročitao ovo poglavlje, da će je on zaprepastiti; a vrlo je moguće da je to i učinio, iako je mislio da je tumači. Mi možemo objašnjavati veru a da je niko ne razume. Ja se nadam da neću biti kriv za ovo. Vera je najjednostavnija od svih stvari, i možda zbog te njene jednostavnosti je teže objasniti je.

Šta je vera? Sačinjena je od tri stvari: znanja, verovanja i pouzdanja. Znanje je prva stvar. “Kako će mu verovati ako nisu čuli za njega?” Ja prvo želim da budem informisan o činjenici pre nego poverujem u nju. “Vera biva od propovedanja” (Rim. 10:17): mi prvo moramo čuti, kako bi znali u šta trebamo verovati. “U tebe se uzdaju oni koji znaju ime tvoje” (Ps. 9:10). Znanje je veoma bitna stvar za veru: zato je veoma važno doći do tog znanja. “Prignite uho svoje i hodite k meni; poslušajte, i živa će biti duša vaša” (Isa. 55:3), takva je bila reč proroka, a ovo je još uvek i reč Evanđelja. Istražuj Sveto Pismo i saznaj šta Sveti Duh govori o Hristu i Njegovom spasenju. Traži da upoznaš Boga: “Jer onaj koji hoće da dođe k Bogu, valja da veruje da ima Bog i da plaća onima koji ga traže” (Jev. 11:6). Neka ti Sveti Duh da duh saznanja i straha Gospodnjeg! Upoznaj Evanđelje: saznaj šta je to dobra vest, kako ona govori o oproštenju, o promeni srca, o usvojenju u Božijoj porodici i o bezbroj drugih blagoslova. Posebno saznaj o Hristu Isusu Božijem Sinu, Spasitelju ljudi, ujedinjenim sa nama Njegovom ljudskom prirodom, ali koji je ipak jedno sa Bogom; kako bi mogao biti posrednik između Boga i čoveka, da položi svoju ruku na oboje, kako bi bio veza između grešnika i Sudije celog univerzuma. Potrudi se da saznaš više o Hristu Isusu. Posebno nastoji da saznaš o doktrini Hristove žrtve, jer je upravo ovo stvar na kojoj se temelji spasonosna vera: “Jer Bog beše u Hristu, i svet pomiri sa sobom ne primivši im greha njihovih” (2. Kor. 5:19). Saznaj da je Isus “nas iskupio od kletve zakonske postavši za nas kletva; jer je pisano: proklet svaki koji visi na drvetu” (Gal. 3:13). Uđite duboko u doktrinu o zastupničkom delu Hristovom, jer tamo leži najslađa moguća uteha za ljude krivce, jer Gospod: “onoga koji ne znadijaše greha nas radi učini grehom, da mi budemo pravda Božija u njemu” (2. Kor. 5:21). Vera počinje sa znanjem.

Zatim moramo verovati da su ove stvari istinite. Duša veruje da Bog postoji i da čuje vapaje iskrenih srca; daje Evanđelje od Boga; daje opravdanje verom osnovna istina koju je Bog otkrio ovih poslednjih dana uz pomoć Svetog Duha, jasnije nego ikada pre. Onda srce veruje da je Isus zaista i u istinu naš Bog i Spasitelj, Otkupitelj ljudi, Prorok, Sveštenik i Kralj svog naroda. Sve se ovo prihvata kao sigurna istina, bez ikakve sumnje. Ja se molim da ti odmah dođeš do ovog saznanja. Čvrsto poveruj u ovo da “krv Isusa Hrista, Božijeg sina, očišćava nas od svakog greha” (1.Jn. 1:7); da je Njegova žrtva dovoljna i u potpunosti Bogu ugodna umesto ljudske, tako da onaj koji veruje u Isusa nije osuđen. Veruj u ove istine kao što veruješ u druge, jer razlika između spasonosne i obične vere leži samo u tome na osnovu čega se veruje. Veruj u Božije svedočanstvo kao što veruješ u svedočanstvo svog oca ili prijatelja. “Kad primamo svedočanstvo čovečije, svedočanstvo je Božije veće” (1.Jn. 5:9).

Ti si do sada napredovao prema veri; potreban je još samo jedan sastojak za završetak, koji je pouzdanje. Predaj se milostivom Bogu, položi svoju nadu u milostivo Evanđelje, poveri svoju dušu Spasitelju koji je umro a sada živi; operi svoje grehe krvlju Hristovom; prihvati Njegovu savršenu pravednost, i sve će biti dobro. Pouzdanje je životna srž vere: ne postoji spasonosna vera bez njega. Puritanci su navikli da objašnjavaju veru rečju “naslon”. To znači oslanjati se na stvari. Osloni se svom svojom težinom na Hrista. Čak bi bio bolji primer da kažem: padni potpuno, i legni na Stenu Spasa. Prepusti se Isusu, počivaj u Njemu; predaj mu se. Kada to uradiš, onda si upotrebio spasonosnu veru. Vera nije slepa; jer ona počinje znanjem. Ona nije sumnjičava; jer veruje činjenicama koje su istinite. Nije nepraktična, sanjalačka; zato što veruje i bazira svoju sudbinu na osnovu istine otkrivenja. Ovo je jedan način na koji možemo opisati šta je vera: pitam se da li sam je već jednom “zaprepastio”.

Dopusti mi da ponovo pokušam. Vera je verovanje daje Hristos ono što je rekao da jeste, i da će On učiniti ono što je obećao, i da onda to očekujemo od Njega. Sveto Pismo govori o Isusu kao Bogu, Bogu u ljudskom telu; kao o Onome koje savršen u svom karakteru; kao o Onome ko je učinjen grehom zbog nas; kao o Onome koje odneo sve naše grehe na krst. Sveto Pismo govori da je On završio prestupe, učinio kraj grehu i doneo večnu pravednost. Sveti zapisi nam dalje govore daje On “vaskrsnuo” (1. Sol. 4:14), “kad svagda živi da se može moliti za njih” (Jev. 7:25), da je otišao u slavi, daje napravio mesto vernima na nebu i da će ubrzo doći ponovo “da sudi vasionome svetu po pravdi” (Dela 17:31). Mi trebamo najiskrenije verovati da je ovo tako; jer je ovo svedočanstvo Boga Oca koji je rekao: “Ovo je sin moj ljubljeni; njega poslušajte”. Ovo je takođe posvedočio i Sveti Duh, jer je Duh doneo svedočanstvo Hristu, inspirisanom rečju i raznim čudima, i Njegovim delima u srcima ljudi. Mi trebamo verovati da je ovo svedočanstvo istina.

Vera takođe veruje da će Hristos učiniti ono što je obećao; pošto je obećao da neće odbaciti nikoga ko dođe Njemu, da je sigurno da nas neće odbaciti ako dođemo k Njemu. Vera veruje da pošto je Isus rekao “koji mene veruje, kao što pismo reče, iz njegova tela poteći će reka žive vode” (Jn.7:38), mora biti istina; i ako mi dobijemo ovu reku žive vode od Hrista ona će ostati u nama, a iz nas će poteći potoci svetog života. Šta god je Hristos obećao On će to učiniti, i mi u to moramo verovati i takođe moramo tražiti oproštenje, opravdanje, očuvanje i večnu slavu iz Njegovih ruku, kao što je to obećao svima onima koji u Njega veruju.

Onda sledi obavezan korak. Isus je ono što je rekao da jeste, Isus će učiniti ono što je obećao; zato svako od nas mora verovati u Njega, govoreći: “On će mi biti ono što je rekao da jeste, i učiniće ono što je obećao. Ja se prepuštam Njemu koji je postavljen za spasenje, da me spasi. Ja se predajem Njegovom obećanju da će učiniti ono što je rekao”. Ovo je spasonosna vera, i onaj koji nju ima živeće večno. Bez obzira na opasnosti i poteškoće, bez obzira na tamu i depresiju, bez obzira na pogreške i grehe, onaj koji veruje u Isusa nije osuđen, i nikada neće biti osuđen.

Neka ti ovo obećanje bude na korist! Ja verujem da će ga Duh Božiji iskoristiti da dovede mog čitaoca u momentalni mir. “Ne boj se, samo veruj” (Mk. 5:36). Veruj i budi u miru.

Ja se bojim da će čitalac razumeti šta je potrebno učiniti, ali da to nikada neće uraditi. Bolje je imati najjednostavniju veru koja zaista veruje, nego znati puno stvari o tome ali ostati u sumnji. Velika je stvar poverovati u Gospoda Isusa odmah. Ne obaziri se na osobenosti i definicije. Gladan čovek jede iako ne razume sastav hrane koju jede, anatomiju svojih usta, ili proces varenja: on živi zato što jede. Neka možda pametnija osoba razume u potpunosti nutristiku, ali ako ne jede umreće, sa svim svojim znanjem. Postoji mnogo, baš sada, u paklu onih koji razumeju doktrinu vere, ali nisu verovali. Sa druge strane, nijedan koji veruje u Gospoda Isusa nije odbačen, iako možda nikada nije mogao da inteligentno definiše svoju veru. Dragi čitaoče, primi Gospoda Isusa u svoju dušu i živećeš večno.

“ONAJ KOJI U NJEGA VERUJE IMA ŽIVOT VEČNI” (Jn.6:40)

KAKO MOŽEMO OPISATI  VERU?

Kako bi malo pojasnili veru, daću ti nekoliko primera. Iako samo Sveti Duh može učiniti da moj čitalac progleda, moja je dužnost i radost da obezbedim koliko god mogu svetla, i da se molim da uzvišeni Gospod otvori slepe oči.
O, kada bi moj čitalac molio istu molitvu za sebe! Vera koja spasava ima sličnosti sa ljudskim osobinama.

To je oko koje vidi. Mi okom približavamo ono što je daleko; mi možemo približiti sunce i daleke zvezde našem umu samo jednim pogledom. Tako i verom mi dovodimo Gospoda Isusa blizu nas; i iako je On daleko na nebu, On ulazi u naše srce. Samo pogledaj u Isusa; ova pesma je zaista istinita:

Ima života u pogledu na onog koji je Raspet,
Ima života ovog trenutka za tebe
.

Vera je ruka koja dohvata. Kada se naša ruka dohvati nečega, ona tačno radi ono što vera čini kada prisvaja Hrista i blagoslove Njegovog otkupljenja. Vera kaže: “Isus je moj”. Vera čuje o krvi koja prašta i viče: “Prihvatam te da me opravdaš”. Vera uzima nasledstvo Isusa koji je umro za tebe; i ono zaista pripada veri, jer je vera Hristov naslednik; On je dao sebe i sve što ima veri. Uzmi, prijatelju, ono što je milost obezbedila za tebe. Nećeš biti lopov, jer imaš božansku dozvolu: “Koji god želi, neka slobodno uzme vodu života”. Onaj koji može imati bogatstvo da ga jednostavno uzme zaista bi bio budala kada bi ostao siromašan.

Vera su usta koja se hrane Hristom. Pre nego nas hrana može nahraniti moramo je prvo uzeti. Ovo je jednostavna stvar − jesti i piti. Mi voljno primamo u usta ono što je naša hrana, i onda se slažemo da to ode dole, gde će se svariti i kasnije apsorbovati u našem telu. Pavle kaže, u njegovoj poslanici Rimljanima 10:8: “Blizu ti je reč u ustima tvojim i u srcu tvojemu”. Sada, sve što bi trebalo da uradimo je da to progutamo, kako bi otišlo u dušu.

O, kada bi ljudi imali apetit! Jer onaj ko je gladan koji vidi meso pred sobom ne mora učiti kako da ga pojede. “Daj mi”, rekao bi, “nož i viljušku, i šansu”. On je u potpunosti bio spreman da učini sve ostalo. Zaista, srce koje je gladno i žedno za Hristom treba samo da zna da je On besplatan, i odmah će ga primiti. Da je moj čitalac u takvoj prilici, ne sme oklevati da primi Isusa, jer može biti siguran da ga niko neće kriviti zbog toga jer “koji ga god primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji” (Jn.1:12). On nikada ne odbija ljude, već prima sve koji dođu i postaju Njegovi sinovi zauvek.

Potrage za životom oslikavaju veru na mnogo načina.On veruje u zavetni dogovor, da vreme sejanja i žetve neće prestati, i on dobija nagradu za svoju veru. Trgovac stavlja svoj novac u banku, i veruje u iskrenost i verodostojnost banke. On poverava svoj kapital u ruke drugog čoveka, i oseća se lagodnije tako nego da mu novac stoji u gvozdenom sefu. Mornar se predaje moru. Kada pliva on sklanja svoje stopalo sa dna i oslanja se na more koje ga nosi. On ne bi mogao da pliva a da se u potpunosti nije predao vodi. Kovač stavlja dragoceni metal u vatru koja izgleda kao da će ga proždreti, ali ga on ponovo dobija natrag iz peći očišćenog zbog toplote.

Ti se nikamo ne možeš okrenuti u životu a da ne vidiš veru kako radi između dvoje ljudi, ili između čoveka i zakona prirode. Sada, kao što verujemo u svakodnevnom životu, tako moramo verovati Bogu koji se otkrio u Hristu Isusu. Vera postoji u različitim osobama u različitim oblicima, u zavisnosti od stepena njihovog znanja, ili rasta u milosti. Kada si dole na obali mora videćeš jednu vrstu školjke, prilepak, prilepljene za stene. Ako bi prešao nežnom tkaninom preko stena; onda udariš u školjku brzo svojim štapom, školjka će se odlepiti. Ali, probaj da to uradiš sa sledećom: jer si im dao upozorenje. One su čule udarac kada si udario njihovog komšiju, tako da će se sada prilepiti svom svojom snagom.

Nikada ih nećeš moći skinuti! Udaraj koliko god želiš, ali ćeš uskoro slomiti kamen. Naš mali prijatelj, školjka, ne zna puno, ali se lepi.Ona ne zna geološki sastav stena i kamenja, ali se prilepljuje. Ona može da se lepi jer je našla nešto za šta može da se uhvati: to je svo znanje koje školjke imaju, i to koriste radi svoje sigurnosti i spasenja. Život jedne školjke je da se prilepljuje na kamen, a grešnikov život je da se prilepljuje Hristu. Na hiljade Božijih ljudi nemaju veću veru od ovoga; oni znaju dovoljno da se prilepe Hristu svim svojim srcem i dušom, i ovo je dovoljno za mir i večnu bezbednost. Isus Hristos je njihov Spasitelj jak i moćan, nepokretna i nepromenjiva stena; oni idu k Njemu po život, i ovo ih prilepljavanje spašava. Čitaoče, zar se ne možeš prilepiti? Učini to odmah!

Vera se vidi kada se jedan čovek oslanja na drugog zbog saznanja daje ovaj superiorniji od njega. Ovo je viša vera; vera koja zna razlog zavisnosti, i tako i deluje. Ja mislim da školjka ne zna puno o steni; ali kako njena vera raste ona postaje sve pametnija. Slepac veruje svom vodiču zato što zna da njegov prijatelj vidi, i verujući, on hoda tamo gde ga njegov vodič vodi. Ako je taj nesrećni čovek rođen slep on ne zna šta je vid; ali zna da vid prstoji, i da ga njegov prijatelj ima, i zbog toga slobodno stavlja svoju ruku u ruku onoga koji vidi, i sledi njegovo vođstvo. “Jer po veri živimo ne po gledanju” (2. Kor. 5:7).

“Blago onima koji ne videše i verovaše” (Jn.20:29). Ovo je najbolji prikaz vere koji postoji; mi znamo da Isus ima u sebi zasluge, silu i blagoslov koje mi nemamo, i zbog toga mu se rado predajemo da nam bude ono što mi ne možemo sami biti. Mi mu verujemo kao što slepac veruje svom vodiču. On nikada nije izdao naše poverenje; već nam je “postao premudrost od Boga i pravda i osvećenje i izbavljenje” (2.Kor.1:30).

Svako dete koje ide u školu mora da upotrebi veru prilikom učenja. Njegov učitelj mu predaje geografiju i uči ga o obliku zemlje, i o postojanju nekih velikih gradova i carstava. Samo dete ne zna da li je ovo zaista istina, osim što veruje svom učitelju i knjigama koje čita. To je isto šta i ti trebaš činiti sa Hristom, ako želiš biti spašen. Jednostavno moraš to znati, jer ti On to kaže, moraš verovati jer te On uverava da je tako, i moraš mu se predati jer je obećao da će te spasiti. Skoro sve što ti i ja znamo je došlo uz pomoć vere. Naučno otkriće je postignuto, i mi smo sigurni u to. Na osnovu čega mi verujemo u to? Zbog autoriteta nekog veoma poznatog naučnika koji ima dobru reputaciju. Mi nikada nismo to isprobali ili videli njihove eksperimente, ali mi verujemo njihovom svedočanstvu. Ti moraš učiniti istu stvar sa Isusom: jer te On uči određenim istinama, ti moraš biti Njegov učenik i moraš verovati Njegovim rečima. Jer je On učinio nešto, ti moraš biti njegov klijent, i predati se Njemu. On je bezgranično superiorniji od tebe, i predstavlja se tvom poverenju kao tvoj Gospodar i Gospod. Ako primiš Njega i Njegove reči bićeš spašen.

Drugi i uzvišeniji oblik vere je vera koja raste iz ljubavi. Zašto sin veruje svom ocu? Razlog zašto sin veruje svom ocu je zato što ga voli. Srećni su i blagosloveni oni koji imaju dragu veru u Isusa, prepletenu dubokom ljubavlju prema Njemu, jer je ovo mirno poverenje. Ovi zaljubljenici u Isusa su očarani Njegovim karakterom, i uživaju u Njegovoj misiji, zaneti su odanošću koju je prikazao, i zbog toga oni ne mogu a da mu ne veruju, jer mu se toliko dive, poštuju ga i vole ga. Ovako možemo prikazati taj način vere u ljubavi prema Spasitelju. Jedna gospođa je supruga najuglednijeg doktora u to vreme. Ona se

 

susreće sa opakim bolestima, i preplašena je njihovom moći; ali je ipak savršeno mirna i tiha, jer je njen suprug prostudirao tu bolest, i izlečio je na hiljade ljudi koji su bili njome zahvaćeni. Ona nije ni najmanje uzbuđena, jer se oseća savršeno mirnom u rukama svog dragog, čije su veštine i ljubav spojene u najuzvišenijem obliku. Njena vera je razumna i prirodna; njen suprug, sa svake tačke gledišta, zaslužuje to od nje. Ovo je vrsta vere koju najsrećniji vernici imaju prema Hristu. Ne postoji doktor kao što je On, niko ne može spašavati kao što to On može; mi ga volimo, i On voli nas, i zbog toga se prepuštamo Njegovim rukama, prihvatamo šta god nam On prepiše, i činimo šta god On traži. Osećamo da ništa ne može biti pogrešno sve dok On upravlja našim poslovima; jer nas previše voli da nam dopusti da umremo, ili patimo zbog jednog jedinog nepotrebnog bola.

Vera je koren poslušnosti, i ovo se jasno može videti u svakodnevnom životu. Kada kapetan poveri mornaru da dovede njegov brod u luku, on to radi po njegovim uputstvima. Kada putnik poveri svom vodiču da ga provede kroz tešku deonicu, on sledi put koji mu je vodič pokazao. Kada pacijent veruje svom doktoru, on pažljivo sledi recepte i uputstva. Vera koja odbija da posluša zapovesti Spasitelja je samo pretvaranje, i nikada neće spasiti dušu. Mi verujemo Isusu da nas spasi: On nam daje uputstva za put spasenja: mi sledimo ta uputstva i spašeni smo. Nijedan moj čitalac ne sme da zaboravi ovo. Veruj Isusu, i dokaži svoju veru čineći šta god On od tebe traži.

Primećeni oblik vere nastaje usled sigurnog saznanja; ovo dolazi zbog rasta u milosti, i veri koja veruje Hristu jer ga poznaje, i veruje mu jer je dokazao da je nepogrešivo veran. Jedna starija Hrišćanka je imala naviku da piše slova P i D na margini svoje Biblije kada god je probala i dokazala obećanje. Kako je samo lako verovati isprobanom i dokazanom Spasitelju! Ti to još uvek ne možeš učiniti, ali ćeš moći.

Sve mora imati svoj početak. Ti ćeš imati jaku veru u pravo vreme. Ova zrela vera ne traži znake ili sredstva, već hrabro veruje. Pogledaj veru kapetana broda − ja mu se zaista divim. On odvezuje svoje sidreno uže i plovi od kopna. Danima, nedeljama ili čak mesecima, on ne vidi obalu ili drugi brod, ali on ipak plovi dan i noć bez straha, sve dok se jednog jutra ne nađe tačno suprotno luki odakle je pošao, gde je želeo da otputuje. Kako se je on snašao u tom besputnom moru? Verovao je svom kompasu, svojim nautičkim kartama, svom dvogledu i nebeskim telima; sledio je njihovo vođstvo, bez da je video kopno, upravljao je tačno da nije morao menjati tačku ulaska u luku. Predivna je stvar upravljati ili voziti bez pregleda. Duhovno je blagoslovena stvar napustiti obale koje vidiš, obale osećanja i reći: “Zbogom” unutrašnjim osećanjima, hrani na vreme, znakovima, predskazanjima, i tako dalje. Zaista je divno biti daleko u okeanu božanske ljubavi, verujući u Boga, i upravljajući prema luci po uputstvima iz Reči Božije. “Blago onima koji ne videše i verovaše” (Jn. 20:29): njima će biti omogućen ulazak na kraju, i bezbedan put. Zar moj čitalac neće poverovati u Boga u Hristu Isusu? Ovde ću stati sa radosnom sigurnošću. Brate, dođi sa mnom, i veruj našem Ocu i Spasitelju. Dođi odmah.