BOŽIJA IMENA

Charles Caldwell Ryrie

 

Mnoga Božija imena u Pismima pružaju dodatno otkrivenje Njegovog karaktera. To nisu tek titule dodeljene od ljudi nego, najvećim delom, Njegovi opisi samog Sebe. Takvi opisi otkrivaju različite aspekte Njegovog karaktera.

Čak i kad se ne koristi neko određeno ime, rečenica „ime Gospodnje“ otkriva nešto iz Njegovog karaktera. Izgovarati ime Gospodnje je značilo obožavati Ga (Postanje 21:33). Uzimanje Božijeg imena uzalud značilo je obeščastiti Ga (Izlazak 20:7). Ne slediti uslove iz Zakona čini skrnavljenje Njegovog imena (Levitski Zakon 22:2, 32). Sveštenici su vršili svoju službu u ime Gospodnje (Ponovljeni Zakon 21:5). Njegovo ime je bilo garancija za očuvanje naroda                                         (I Samuilova 12:22).

 

I. ELOHIM

A. Primena

Pojam elohim, u generalnom značenju za božanstvo, nalazimo blizu 2.570 puta u Starom Zavetu. Blizu 2.310 puta je to ime koje se daje istinitom Bogu. Prvi put se pominje u prvom stihu Biblije. Koristi se i za lažna božanstva u Postanju 35:2, 4; Izlazak 12:12; 18:11; 23:24.

B. Značenje

Značenje reči elohim zavisi od njenog korena. Neki razumeju da se izvodi iz korena koji znači „strah“ i sugeriše nam da je Božanstvo dostojno strahopoštovanja, štovanja ili obožavanja. Drugi pak tu reč naslanjaju na koren koji znači „snažan“ i ukazuje nam na Božanstvo koje ima veliku moć. Činjenice, iako ne i konačne, izgleda da nam ukazuju na ovo drugo, naznačavajući, kad se radi o istinitom Bogu, da je On Snažni, moćni Vođa, vrhovno Božanstvo.

 

C. U množini

Elohim, u množini, je svojstven Starom Zavetu, i ne pojavljuje se ni u jednom drugom semitskom jeziku. Opšte gledano, s obzirom na to značenje u množini, postoje tri tačke gledišta.

1. Politeistička množina; Izvorno ta je reč imala politeistički smisao, da bi kasnije dobila formu jednine. Međutim, Starozavetni monoteizam je otkriven, i nije se razvio iz politeizma.

2. Trojna množina; Trojednog Boga se posmatra ili se na njega ukazuje koristeći ovu formu množine. Ali, kao što ćemo da vidimo u sledećem poglavlju, da bi se došlo do tog zaključka potrebno je da se otkrivenje iz Novog Zaveta čita unazad, prema Starom Zavetu. Množina možda može da dozvoli naknadno otkrivenje Trojstva, ali to je dosta drugačije od toga da se kaže da množina ukazuje na Trojstvo.

3. Množina veličanstva; Potvrđuje je činjenica da se imenica uvek koristi sa glagolskim, pridevskim i zamenskim oblicima u jednini. Ova množina veličanstva naznačava bezgraničnu veličinu i nadmoć Božiju.

 

D. Povezanosti sa tim imenom

Ako to Božije ime znači Snažni i nalazi se u množini veličanstva, onda se može očekivati da bude korišteno s obzirom na Njegovu veličinu i na Njegova silna dela.

1. S obzirom na Njegovu suverenost; Ime Elohim se koristi da bi On bio opisan kao „Bog nad celom zemljom“ (Isaija 54:5), „Bog svakoga tela“ (Jeremija 32:27), „Bog nebesa“ (Nemija 2:4), i „Bog nad bogovima i Gospodar nad gospodarima“ (Ponovljeni Zakon 10:17).

2. S obzirom na Njegovo delo stvaranja; On je Elohim koji je stvorio sve (Postanje 1:1; Isaija 45:18; Jona 1:9).

3. S obzirom na Njegov sud; (Psalam 50:6; 58:11).

4. S obzirom na Njegova silna dela na dobro Izraela; (Ponovljeni Zakon 5:23; 8:15; Psalam 78:70).

 

E. Sastavljena imena

1. El-Shaddai; Iako koren ove reči nije poznat, najprihvaćenije mišljenje jeste da šadaj ima veze sa akadijskom reči koja znači „planina.“ Tako dakle, ovo Božije ime Njega predstavlja kao Moćnog, uspravljenog na planini. Bilo je to ime putem kojeg je Bog dao patrijarsima da ga spoznaju, da bi im dao utehu i da bi potvrdio Svoj savez sa Avraamom (Postanje 17:1; 28:3; 35:11; Izlazak 6:3; pogledati i Psalam 91:1-2). Ovo ime se često upotrebljava u vezi sa kaznom za narod Božiji (Ruta 1:20-21).

2. El-Elion; Ovo ime, „Uzvišeni Bog“ naglašava silu, suverenost, i nadmoć Božiju. Melhisedek prvi koristi to ime kad je blagoslovio Avraama (Postanje 14:19); iako se u Isaiji 14:14 navodi Sotonin pokušaj uzurpiranja Božije nadmoći, ipak to ukazuje na prethodni slučaj. Posle tih ranih pojavljivanja , njegovo korišćenje se prebacuje na period oko 1000 godine pre Hrista, kada se ponovno pojavljuje u pesničkoj literaturi i literaturi progonstva (Psalam 9:2; Danilo 7:18, 22, 25, 27).

3. El-Olam; Ovo ime znači „Bog Večni,“ iz jednog izvornog oblika koji znači „Bog večnosti“ (Postanje 21:33). Naglašava činjenicu da je Bog nepromenjiv (Psalam 100:5; 103:17) i ukazuje na Njegovu neiscrpnu snagu (Isaija 40:28).

4. El-Roi; „Bog koji vidi“ (Postanje 16:13). Agara je zazvala Boga tim imenom kada joj je On progovorio pre Ismailovog rođenja.

II. YAHVEH (JAHVE)

Drugo osnovno ime za Boga je lično, YHVH, GOSPOD, ili Jahve. To je ime koje se najučestalije koristi, nalazi se oko 5.321 put u Starom Zavetu.

 

A. Poreklo reči

Ime na prvi pogled dolazi iz korena hawa, šta znači postojanje (kao trupac od stabla gde padne, Propovednik 11:3) ili razvoj (kao u Nemiji 6:6). Verovatno obe ideje mogu da se kombinuju u značenju imena Božijeg, ukazujući da Njega označava kao onog koji je činilac i koji ima sopstveno postojanje.

 

B. Otkrivenje imena

Ovo ime je izgovorila Eva (Postanje 4:1), narod u danima Sita (stih 26), Noje (9:26) i Avraam (12:8; 15:2, 8). Ali, Mojsije je bio taj kome je otkriveno duboko značenje ovog imena. Bog je rekao da, iako se obznanio patrijarsima, nisu ga spoznali putem Njegovog imena Jahve (Izlazak 6:3). Značenje u svom punom, najdubljem smislu nije bilo poznato. To otkrivenje je došlo Mojsiju u gorućem grmu, kada je Bog samog Sebe predstavio kao „JA SAM ONAJ KOJI JESAM“ (Izlazak 3:14), to je glavna misao, to da je Bog prisutan sa narodom Izraela.

 

C. Svetost imena

Zbog toga što je Jahve lično ime Božije putem kojeg je Izraelu dao da Ga spozna, u vremenima posle progonstva se počelo smatrati toliko svetim, da se nije ni izgovaralo. Generalno se zamenilo za izraz Adonai, i u šestom, sedmom veku pre Hrista, samoglasnici iz imena Adonai su se kombinovali sa suglasnicima YHVH da bi se čitaoca iz sinagoge podsetilo da se sveto ime treba izgovarati kao Adonai.  Odatle dolazi veštačko ime Jahve. Ali, sve to ocrtava poštovanje sa kojim se odnosilo prema tom imenu.

 

D. Značenje imena

Izgleda da se značenju imena Jahve pridodaje više različitih uloga.

1. Naglašava se Božije nepromenjivo samopostojanje; Ova uloga može da se podupre putem etimologije reči i namenom koju joj je dao Gospod koristeći stih 14 (Izlazak 3, nap.prev.) u Jovanu 8:58, iznoseći potvrdu Svog večnog apsolutnog postojanja.

2. Potvrđuje prisustvo Božije u Njegovom narodu; Pogledati Izlazak 3:12.

3. Srodno je sili Božijoj koja čini na dobro Njegovog naroda, kao i Njegovoj odanosti savezu koji je učinio sa njima, što je oslikano i potvrđeno putem oslobođenja iz Egipta koje im je On dao (Izlazak 6:6).

 

E. Kombinovanje sa drugim imenima

1. Yahveh-Yireh, „Jahve proviđa“ (Postanje 22:14). Anđeo Gospodnji je pokazao ovna koji će da zameni Isaka, nakon čega je Avram nazvao to mesto „Gospod će da providi“ (ili „Gospod će se postarati“).

2. Yahveh-Nissi, „Jahve, zastava moja“ (Izlazak 17:15). Mojsije je, nakon poraza od Amaleka sagradio oltar nazvavši ga Jahve-Nizi.

3. Yahveh-Shalom, „Jahve je mir“ (Sudije 6:24).

4. Yahveh-Sabaot, „Jahve nad Vojskama“ (I Samuilova 1:3). Ovo je vojni pojam po kojem je Jahve predstavljen kao Zapovednik, kako anđeoskih nebeskih vojski, tako i vojski Izraela (I Samuilova 17:45). Tu titulu, koja objavljuje Božiju suverenost i nadmoć, često su koristili proroci (Isaija i Jeremija) da bi podsetili narod u kriznim nacionalnim periodima, da je Bog njihov Vođa i Zaštitnik.      

5. Yahveh-Maccaddeshcem, „Jahve koji vas posvećujem“ (Izlazak 31:13).

6. Yahveh-Raah, „Jahve je moj pastir“ (Psalam 23:1).

7. Yahveh-Tsidkenu, „Jahve, pravda naša“ (Jeremija 23:6).

8. Yahveh-Shamma, „Jahve je ovde“ (Jezekilj 48:35).

9. Yahveh-Elohim-Israel, „Jahve, Bog Izraela“ (Sudije 5:3; Isaija 17:6).

Striktno govoreći, ovi sklopovi nisu Božija dodatna imena, nego oznake ili titule koje su u mnogo navrata proizlazile iz komemorativnih događaja. Bez obzira, ovi sklopovi otkrivaju dodatne vidove Božijeg karaktera.

III. ADONAI

Isto kao i Elohim, Adonai je imenica koja je u množini veličanstva. U jednini znači gospod, gospodar, vlasnik (Postanje 19:2; 40:1; I Samuilova 1:15). Očekivano, koristi se da oslika međuljudske odnose (odnos gospodar – rob Izlazak 21:1-6). Kada se koristi da oslika odnos između Boga i ljudi, na taj način nam se prenosi misao o Njegovom apsolutnom autoritetu.  Isus Navin je prepoznao autoritet Zapovednika vojske Gospodnje (Isus Navin 5:14), tako se i Isaija pokorio pred autoritetom Gospoda, svog Gospodara (Isaija 6:8-11). Ekvivalent tome u Novom Zavetu jeste kyrios, „gospod.“

 

 IV. BOG (THEOS)

A. Primena

Theos, jedno od najčešćih naziva za Boga u Novom Zavetu, jeste i najuobičajeniji prevod imena Elohim u Septuaginti. Skoro uvek se odnosi na jedinog istinitog Boga, iako se poneki put primenjuje za paganske bogove u rečima koje citiraju izjave koje, kako Pagani, tako i Hrišćani, izgovaraju kada se odriću tih lažnih bogova (Dela 12:22; 14:11; 17:23; 19:26-27; I Korinćanima 8:5; II Solunjanima 2:4). Isto tako se odnosi na đavola (II Korinćanima 4:4) i na telesnost (Filipljanima 3:19). Najvažnije od svega, Isusa Hrista se naziva theos (iako postoje diskusije oko određenih delova iz Pisama. Pogledajte Rimljanima 9:5; Jovan 1:1, 18; 20:28; i Titu 2:13).

B. Naučavanje

Upotrebljavanje te reči otkriva različite istine o istinitom Bogu.

1. On je jedini istiniti Bog. (Matej 23:9; Rimljanima 3:30; I Korinćanima 8:4, 6; Galatima 3:20; I Timoteju 2:5; Jakovljeva 2:19). Božiju jedinstvenost, tu temeljnu istinu Judaizma, potvrdio je Hristos i rana crkva.

2. On je jedini. On je jedini Bog (I Timoteju 1:17), jedini istiniti Bog (Jovan 17:3), jedini sveti (Otkrivenje 15:4), jedini mudri (Rimljanima 16:27). Zbog toga, vernici ne smeju da imaju druge bogove uz jedinog istinitog Boga (Matej 6:24).

3. On je natprirodan. Bog je Stvoritelj, Svedržitelj, Bog svemira i Gospodar vekova (Dela 17:24; Jevrejima 3:4; Otkrivenje 10:6).

4. On je Spasitelj. (I Timoteju 1:1; 2:3; 4:10; Titu 1:3; 2:13; 3:4). On je poslao svoga Sina da bude Otkupitelj (Jovan 3:16) i predao ga smrti za nas (Rimljanima 8:32).

 

C. Hristos Bog

Hrista, Božijeg Sina, naziva se Bog u različitim delovima Novog Zaveta.

1. Po Jovanu. Jovanovo naučavanje uključuje sledeće delove: Jovan 1:1; 18, gde neki rukopisi kažu „jedinorođeni Bog,“ i ova drugačija imenica u jednini može se smatrati osnovom da bi se prihvatila autentičnost toga; 20:28, kada je Toma upotrebio pojmove kurios i theos za Isusa, i I Jovanova 5:20.

2. Po Pavlu. U Pavlovim zapisima, u Titu 2:13, izgleda da nalazimo najjasnije nazivanje Hrista Bogom, dok u Rimljanima 9:5 neki diskutuju. Bez obzira, lingvistički ispravno i smisaono prihvatljivo je rečenicu „Bog blagoslovljen doveka“ dodeliti Hristu.

 

V. GOSPOD (KYRIOS)

A. Primena

Reč Kyrios se upotrebljava 717 puta u Novom Zavetu, i to najčešće čini Luka (210) i Pavle (275 puta), imajući u vidu da su oni pisali narodu Grčke kulture i jezika.

 

B. Značenje

Ta reč naglašava autoritet i nadmoć. Može da znači gospod (Jovan 4:11), vlasnik (Luka 19:33), gospodar (Kološanima 3:22), ili da ukazuje na idole (I Korinćanima 8:5), ili na supruga (I Petrova 3:6). Kada se Boga naziva kyrios, onda to „naročito naznačuje Njegov položaj kao Stvoritelja, Njegovu silu otkrivenu kroz istoriju, i Njegovu pravednu vlast nad svemirom“ (H. Bietenhard, „Lord“, The New International Dictionary of New Testament Theology, Colin Brown, ed. [Grand Rapids: Zondervan, 1976], 2:514).

 

C. Hristos kao kyrios

Isusu su se, tokom Njegovog zemaljskog života, obraćali sa „Gospode“ (Matej 8:6). Toma mu je dodelio potpuni božanski kontekst kada je izjavio „Moj Gospod i moj Bog!“ (Jovan 20:28). Vaskrsenje i uzvisenje su Hrista postavili u položaj Gospodara svemira (Dela 2:36; Filipljanima 2:11). Ali, „za ranog Hrišćanina, naviklog da čita Stari Zavet, kada se reč ‘Gospod’ koristila za Isusa, značilo je identifikaciju sa Bogom iz Starog Zaveta“ (S.E. Johnson, „Lord Christ,“ The Interpreters Dictionary of the Bible [New York: Abingdon, 1976], 3:151). To znači da, u vezi sa stihom kao što je Rimljani 10:9, „za bilo kojeg Judejina koji bi javno ispovedio da je Isus iz Nazareta ‘Gospod’, podrazumevalo se da mu pridaje božansku prirodu i osobine“ (William G.T. Shedd, Romans [New York: Scribner, 1879], p. 318). Tako dakle, suština hrišćanske vere jeste bila prepoznati da je Isus iz Nazareta Jahve iz Starog Zaveta.

VI. VLASNIK (DESPOTES)

A. Značenje

Ova reč u sebi nosi pojam vlasništva, dok kyrios naglašava autoritet i nadmoć.

B. Primena

Simeon se u molitvi obraća Bogu sa Despot (Luka 2:29), na isti način kao i Petar i oni koji su bili sa njim (Dela 4:24), isto kao i mučenici na nebu (Otkrivenje 6:10). Hrist je u dva navrata nazvan Despot (II Petrova 2:1; Judina 4).

 

VII. OTAC

Otkrivenje Boga kao Oca pojedinaca je jedno od najistaknutijih otkrivenja u Novom Zavetu. Dok se reč „Otac“ za Boga koristi samo 15 puta u Starom Zavetu, u Novom se, sa istom tom  namenom ta reč spominje 245 puta. On, kao Otac, daje Svojoj deci milost i mir (redovni pozdrav u poslanicama; Efescima 1:2; I Solunjanima 1:1), dobre darove (Jakovljeva 1:17), čak i zapovesti (II Jovanova 4). Mi se Njemu isto tako obraćamo kao Ocu u molitvi (Efescima 2:18; I Solunjanima 3:11).

Da zaključimo: U Bibliji je ime bilo više od same identifikacije; opisivalo je onoga koji je to ime nosio, otkrivajući mnogo puta određenu osobinu neke osobe. (Psalam 8:1, 9).

Prevod: www.potragazabogom.com, Septembar, 2019.