DOŽIVETI PRISUSTVO BOŽIJE

Podučavanja iz Poslanice Jevrejima

Aiden Wilson Tozer

Bog koji je mnogo puta i na mnogo načina govorio ocima po prorocima, u ovim poslednjim danima progovori nama po Sinu, kojega postavi baštinikom svega, po kojemu i sazda svetove. On, koji je odsjaj slave i otisak bića njegova te sve nosi rečju sile svoje, pošto kroz sebe izvrši očišćenje greha naših, sede zdesna Veličanstvu u visinama.

(Jevrejima 1:1-3)

U najvećoj dubini ljudske duše leži sveprožimajuća čežnja za Stvoriteljem. Ovo je zajednička nit koja se provlači kroz čitavo čovečanstvo stvoreno na sliku Božiju. Sve dok ta žudnja nije u potpunosti zadovoljena, ljudska duša ne doseže mir i stalno stremi i pruža se za onim što je u konačnici nedostižno.

Svakom razboritom i mudrom Hrišćaninu lako je uvideti da se muškarci i žene današnjice nalaze u užasnom moralnom rasulu. Osoba mora da zna gde je pre nego shvati i razume gde treba da bude. Rešenje, međutim, ne leži u području ljudskog nastojanja. Najuzvišeniji ideal i najveće postignuće čoveka jeste to da bude oslobođen duhovnih okova i da uđe u prisustvo Božije, znajući pritom da ulazi na teritoriju na kojoj jeste dobrodošao.

U grudima svakog ljudskog bića besni ova želja i tera ga napred. Jako velik broj osoba u potpunoj je konfuziji u vezi sa objektom ove želje i provede ceo svoj život sežući za onim što se neda dohvatiti. Da ovo pojednostavnimo, velika strast u srcu svakog ljudskog bića, koje je stvoreno na sliku Božiju, jeste da iskustveno doživi obožavanja dostojnu veličanstvenost Božijeg prisustva. Najuzvišenije postignuće čovečanstva jeste ulazak u sveprožimajuće prisustvo Božije. Ništa drugo ne može da ugasi ovu žeđ koja gori u nama.

Prosečna osoba, nesposobna da razume ovu strast za intimnošću sa Bogom, puni svoj život sa stvarima, nadajući se nekakvom zadovoljenju te unutarnje žudnje. Traži sa žarom među onim što oko vidi, nadajući se tako zadovoljiti unutarnju žeđ, ali ne postiže to.

Sveti Augustin, biskup iz Hipoe uspeo je da uhvati suštinu ove žudnje u svom delu „Ispovedanja“ (Confessiones): „Stvorio si nas za Sebe i mi smo bez odmora i mira sve dok u potpunosti ne počinemo u Tebi.“ Ovo uvelike objašnjava prisustvo nemirnog duha koji nalazimo u svakom naraštaju i svakoj kulturi – duha koji uvek stremi, ali nikada ne spoznaje istinu Božijeg prisustva.

Jovan Otkrivatelj zbori nešto jako slično ovome: Dostojan si, Gospode, primiti slavu i čast i silu! Jer Ti stvori sve i zbog Tvoje volje jest i bȋ stvoreno! (Otkrivenje 4:11). Veliko zadovoljstvo pričinjavamo Bogu kada potpuno odmaramo u Njegovom prisustvu, tren po tren. Bog je stvorio čoveka upravo zato da bi uživao u zajedništvu sa njim. Ništa na ovom svetu i ništa od ovog sveta ne može da se meri sa jednostavnim zadovoljstvom očitovane prisutnosti Božije.

Taj duh nemira i nespokoja plovi kroz celo more čovečanstva i svedoči ovu istinu. Celokupna svrha našeg postojanja kao stvorenih bića jeste da iskoristimo dodeljeno vreme uživajući u očitovanom prisustvu našeg Stvoritelja. Ovo prisustvo je istovremeno i neopipljivo i neopisivo. Neki su pokušali da ga objasne, ali samo oni sa ličnim, intimnim poznavanjem Božijeg prisustva mogu uistinu da razumeju. Neke stvari odu iznad mogućnosti da se objasne ili da ih čovek razume, i ovo je baš takva stvar. Mnogi su Hrišćani ispunjeni dobrim informacijama, ali istovremeno, samo je nekolicina milosnih kapi pala u njihovu onemoćalu dušu da nešto malo utaži žeđ za prisutsvom Božijim. Isuviše njih nikada nisu doživeli eksploziju tog zaslepljujućeg svetla svesnog i očitovanog Božijeg prisustva. Ili ako možda i jesu, to je za njih jako retko iskustvo, umesto da bude neprestani užitak.

 

Ljudska Čežnja za Visinama

Intimnost sa Stvoriteljem razlikuje čoveka od sveg drugog stvaranja Božijeg. Velika strast zakopana u grudima svakog ljudskog bića stvorena na sliku Božiju jeste upravo to, da iskusi ovu strahopoštovanja vrednu i dostojnu veličanstvenost Njegovog prisustva. Međutim, nekoliko stvari stoji na putu ljudskoj težnji ka prisustvu Božijem u jednom ličnom i intimnom poznanju.

Iskustvo i previše njih koji su pokušali da stignu u prisustvo Božije završilo je kao potpuna i neizreciva frustracija. Žudeti da se bude u Njegovom prisustvu i stvarno stići u Njegovo prisustvo dve su u potpunosti različite stvari. Kao stvoreno biće, čovek žudi i čezne za prisustvom Stvoritelja, ali u samom sebi on to ne nalazi, niti to može.

Pogledajmo orla; rođen je za let. Prirodna žudnja u grudima mladog orla odvešće ga na vrhunce planine i uspinjaće se u nebo dok se hiljade metara čistog vazduha prostiru pod njegovim krilima. Orao može, s vremena na vreme, hodati po tlu ili se smestiti na nekoj grani drveta, ali sve u vezi sa njim dizajnirano je da leti kroz vazduh. Kad bi ovom našem orlu podrezali krila, i na taj način ga sprečili da leti, on bi i dalje u sebi nosio tu goruću želju da na svojim krilima ode iznad planinskih vrhunaca i da se uspinje još više ka nebu. Međutim, njegova mogućnost da to učini bila bi toliko oštećena da on nikada ne bi mogao niti da se podigne od tla. On ne bi mogao da bude ono šta njegova istinska priroda jeste.

Takvo je stanje čovečanstva. Rođeni smo da se uzdignemo u samo okruženje Božijeg prisustva, tamo gde i pripadamo; ali, nešto je podrezalo naša krila i učinilo nas nemoćnim da odgovorimo na ovaj vapaj iz naše nutrine.

Dubina doziva dubinu hukom slapova tvojih: svi tvoji talasi i valovlje tvoje preko mene pređoše (Psalam 42:7). Čovek pati od mnogih bolesti upravo zato što je izbačen iz prisustva Božijeg.

Prepreke i Smetnje za Ulazak u Prisustvo Božije

Najveća prepreka je naravno činjenica da je Bog nepristupačan, Njemu se pristupiti ne može. Greh je napravio neisplativ i neizmerljiv dug za celokupno čovečanstvo. Međutim, dobra vest je da je Hristos platio dug i premostio taj jaz prema Bogu za sve ljude. Ali, još uvek ima barem tri izazova koja stoje na putu čoveka dok on stremi ka prisustvu Božijem.

 

… nastaviće se …