Kasna Kiša

Zaharije, Poglavlje 10

„Prema tome, strpite se, braćo, do dolaska Gospodnjega! Pazite! Ratar iščekuje skupocen rod od zemlje, strpljivo čekajući na nj, dok ne primi ranu i kasnu kišu.“ (Jakovljeva 5:7)  

Tražite!

Tražite od Jahve kišu u vreme proletno! (stih 1) Prolećna kiša. Šta je to? Ovakve izraze moramo sagledati u kontekstu u kojem su napisani. Ne samo da stih treba da posmatramo u kontekstu dela Pisma u kojem se nalazi, već moramo uneti i spisateljski koncept u kontekst vremena i mesta u kojem je napisan. Ne možemo ovaj stih posmatrati u zapadnoevropskom ili američkom kontekstu, jer je on napisan imajući u vidu klimu Izraela. Ukoliko imamo istinsku glad i žeđ za Reči, istraživaćemo ovakve stvari, kao što je Luka, paganin, posmatrao jevrejske stvari kada je pisao svoje Evanđelje. Kada čitam Isaiju i Jezekijela, divim se njihovom poznavanju geografije i političke situacije njihovog vremena. Vreme kasne kiše počinje od marta nadalje. Rana kiša mora stići negde u oktobru, kako bi farmeri mogli da poseju i da očekuju da će seme proklijati. Kasna kiša omogućuje da se oklasalo žito upotrebi.

Ovi prirodni zakoni svakako simbolizuju nešto duhovno, a prirodne stvari su stvorene da ilustruju važnije stvari. Prirodni blagoslovi predstavljaju duhovne blagoslove. Isusove reči takođe simbolizuju ove stvari (na primer, usporedba o žitu i kukolju). U Jakovu 5:7 (videti tekst iznad) imamo stih koji pokazuje jednu od ovih prirodnih/duhovnih paralela, a zatim, u stihovima 17-18, sledi pouka o molitvi: „Ilija je bio čovek koji je patio kao i mi; usrdno je molio da ne bude kiše, i kiša nije pala na zemlju za tri godine i šest meseci. Zatim je ponovo molio, pa je nebo dalo kišu, i zemlja je donela svoj rod.“  U duhovnom smislu, ranu kišu možemo primeniti na Pedesetnicu i Dela Apostolska koja potom slede. To je bilo vreme za sejanje semena po čitavom poznatom svetu. Međutim, još uvek nismo videli duhovnu kasnu kišu, koja mora doći pre žetve.

Prorok nam najpre zapoveda, „Tražite!“  To je poziv na molitvu. Kada molitva ispuni Crkvu, Bog obasipa svojim blagoslovima. Kada Bog razmišlja o tome da na zemlji učini neko posebno delo, On čini da Njegov narod moli. Pogledajte kontekst pre Pedesetnice: „Svi su ovi bili jednodušno istrajni u molitvi…“ (Dela 1:14). Ljudi su molili. Proučavajte istoriju probuđenja i videćete da se nijedno probuđenje nije desilo a da ljudi prethodno nisu proživeli poseban period molitve.

Tražite da Bog izlije „duh molitve“. Kada sam bio dečak, moj otac je bio direktor Mokahuma, Biblijske škole za Američke Urođenike u severnoj polovini države Minesota. Učenici su odlučili da poste i mole svakog ponedeljka. Ono što je započelo kao disciplina, uskoro se pretvorilo u strast. Ponekad su molili do ranih jutarnjih sati a molitva je zauzela mesto njihovih malih, nevinih žurki koje su ranije priređivali radi razonode. Kasnije smo saznali da su i druge grupe, s kojima učenici nisu imali nikakvog kontakta, u to vreme proživljavali slična snažna nastojanja. Kao rezultat, Duh Božji kretao se na toj teritoriji. Specijalna molitva uzdizala se ka nebu i s juga Minesote, iz Bethany Škole za obuku misionara. Bog je onde izlio svoga Duha, a Bethany je postala međunarodno poznata po svom Hrišćanskom izdavaštvu.

U Hrišćanskom kampu Elim, u Rumuniji, upoznao sam mladog Hrišćanina iz grada Sukeava. Kada sam stigao, moj cimer mi je rekao da u sobi imamo još jednog cimera, koji je neprekidno, u suzama molio Boga da pošalje probuđenje. Vremenom, bio sam u prilici da budem s njim i grupom mladih ljudi koji su se svakog meseca, za vreme vikenda, sastajali u Vatra Dornei. Nakon večernjeg sastanka, oni bi nastavljali da se mole do jedan ili dva ujutru, natapajući svoje molitve suzama. U to vreme, neki pastori i starešine različitih crkava okupljali su se u molitvi u gradu Suakeva. Čudo je posmatrati kako je Bog odgovorio na molitvu i kako su se Njegove namere razvijale na toj teritoriji; ranije pomenuti mladi čovek pokrenuo je izdavačku kompaniju koja nudi najbolje od Hrišćanske literature.

Bog koristi različita sredstva da podstakne Svoj narod tako da se Duh može kretati među njima. Šta bi Bog mogao da koristi? Ako proučavate istoriju probuđenja, čitaćete o veoma jasnom pokazivanjima i ispoljavanjima moći neprijatelja, do kojih dolazi pre tih probuđenja. U školi u Minesoti, na primer, bilo je otkriveno da su jednog od učenika zaposeli demoni. U filmu o probuđenjima u današnje vreme, Transformacija II, uočićete da govori o vraču-doktoru u Ugandi koji se protivio i ometao delo Božje. Među Eskimima u severoistočnoj Kanadi, takođe su se manifestovali demoni, samoubistva, jeziva pijanstva i zlostavljanje dece. Bog je iskoristio ove situacije i pretvorio ih u sredstva da probudi Svoj narod i pozove ga na molitvu.

Princip Krsta

Zapazite duhovni princip iza okolnosti na koje sam ukazivao. U II Korinćanima 13:4, Pavle nas vodi do Krsta: „Istina, razapet bi zbog slabosti, ali živi snagom Božjom.“ Ova doktrina može biti nazvana „princip krsta“, što takođe može precizno da opiše Hrišćanski život… Upravo je snaga koja leži u ljudskoj slabosti tajna istinskog uspeha!… i Bog zna kako da nas dovede do stanja slabosti. Pogledajte kako Pavle, u ovom istom stihu, govori o svom ličnom slučaju:
„I mi smo, istina, slabi u njemu, ali ćemo se snagom Božjom s njim pokazati živima pred vama.“

Uočite kako je, u poglavlju ranije, Bog u praktičnom obliku doveo Pavla do slabosti:
„I da se ne bih uzoholio zbog obilja objava, stavljen mi je trn u tijelo, sotonin poslanik, da me trajno muči da se ne uzoholim. Za to sam triput molio Gospodina da prestane. A on mi je odgovorio: ’Dosta ti je moja milost, jer se moja snaga savršeno očituje u slabosti.’ Prema tome, vrlo ću se rado – rdiije nego da tražim oslobođenje – hvaliti svojim slabostima da se na meni nastani snaga Kristova.“ (II Kor. 12:7-9).

Narod Božji, ponižen i oslabljen pred neprijateljske napade, pribegava molitvi. Na kraju, oni počinju da veruju i prihvataju ono što Isus naučava: „Bez mene, ništa ne možete da učinite.“ Više se ne sećam ko je podučavao o tome da se bude sveden na molitvu. Sa dva elementa, molitva plus znanje i razumevanje Reči, Bog će svakom čoveku  poslati olujne oblake, izlit će kišu i polje će roditi.

Proučavanje Biblije

U vreme prolećne kiše. Postoji dosta uslova povezanih s molitvom. Jedan od njih se odnosi na vreme, odnosno na doba koje donosi kišu. Danijel je molio nakon što je proučio Jeremijino proročanstvo koje se odnosi na 70 godina ropstva i nakon što je uvideo da je tih 70 godina isteklo. Moramo moliti u pravo vreme; drugim rečima, moramo moliti u skladu s voljom Božjom, otkrivenom u Njegovoj Reči (I Jn. 5:14). Ovo zahteva proučavanje i razumevanje Spisa.

Ispovedamo da smo vernici koji su vođeni Biblijom, ali ja mislim da kod pojedinačnog Hrišćanina danas postoji ogroman problem nepoznavanja Pisama, a pošto jeste tako, čujemo puno izgovora. Čujem da razumevanje Biblije nije za svakoga, već samo za učitelje Biblije. Zatim slušam kako neki govore o onima „koji puno znaju o Bibliji, ali ne žive po njoj“. Zaboravite na te stvari! To su izgovori i to svakako nije poruka koju trebamo u našim krugovima.

Potrebno je da čujemo nešto što pokazuje naše neznanje Biblije. Jedan od razloga zbog kojih je naše znanje siromašno je taj što slušamo premalo studija Biblije. Umesto toga, obično čujemo ideje. Obratite pažnju na to kako onaj koji govori započinje da govori: „Puno sam razmišljao o…“; zatim iznosi temu i pronalazi stihove da potkrepi svoje vlastite ideje. Zatim drugi ponavljaju te ideje i, isto tako, dodaju sopstvene. Sem toga, ponekad ima grešaka u prvobitnim mislima, kao što ih, svakako, ima kada se one ponavljaju.

Žao mi je ako sam vas uvredio, ali ne znam kako bismo uopšte mogli napredovati ako ne možemo biti iskreni u pogledu naše situacije. Ne tako davno, prijatelj, dobar čovek, govorio mi je o upozorenju koje je Isus, u Mateju 24:17, dao onome koji se nađe na krovu kuće, da „ne silazi da što uzme iz kuće“. On je taj citat povezao sa zapovešću koju je Isus dao svojim učenicima – da s krovova kuća propovedaju ono što su čuli. On je mislio da Isus od nas traži da budemo na krovovima i propovedamo s njih za vreme progonstva!

Rekao sam mu, „Ne! Isus govori o bežanju u vreme nevolje i On to govori isključivo onima koji su u Judeji (stih 16). Sem toga, ovo se zbiva u momentu ’gnusobe opustošenja’ (stih 15). Ne ostavljaj tog jadnog čoveka na krovu!“

Matej, u pogledu ’gnusobe’, dodaje: „Tko čita, neka shvati“. Shvatate li vi ove stvari? Naš sin, Dejv, pomenuo je kako je, dok je živeo u Španiji, sreo dugogodišnje Hrišćane koji ne razumeju ni jednostavne priče iz Biblije kakve dete nauči u Nedeljnoj Školi.

Najbolji način da se da Biblijski studio jeste da se uzme odeljak, ili poglavlje, ili čitava knjiga i da se podučava stih po stih, bez da se u obzir uzima neka naša određena situacija, naš običaj ili naš program. Na taj način, jednostavno podučavamo ono što Biblija kaže, prilagođavajući tako našu situaciju Bibliji, a ne Bibliju našoj situaciji. Tako nastojimo da razumemo šta je Autor, Sveti Duh, želeo da nas poduči u vreme kada su te reči zapisane.

Nedavno sam slušao doktora teologije, profesora Starog Zaveta na Hrišćanskoj Bogosloviji. On je Baptista i propovedao je u Baptističkoj crkvi na temu jezika. Baptisti obično ne govore u jezicima i ne veruju da je to dar za ova naša vremena. Veoma snažno je govorio protiv Hrišćana koji umeju samo da ponavljaju ono što čuju u svojoj denominaciji i ne istražuju Bibliju iskreno, otvorenog srca. Nemam tačan citat pitanja koje je postavio i tvrdnje koju je izneo, ali glase otprilike ovako: „Mislite li da ste vi jedini koji znaju istinu, a da svi drugi, koji se s vama ne slažu, greše? ’Da’, odgovarate, ’mi smo Božji miljenici i ako On ima nešto da poduči ili pruži, svakako će raditi prvo s nama.’ Kakva oholost!“ Načinio je pokret kao da pljuje. Meni se to dopalo.

Poseta Gospoda Nad Vojskama

Zar nisu Fariseji i Sadukeji pokazivali istu takvu oholost? Prorok je u svoje vreme rekao, „Lažno bajaju kumiri, prijevaru vide gatari, obmanu govore snovi, varljivu utjehu daju, zato kao stado blude ljudi, lutaju jer nemaju pastira“ (stih 2). Bog je ovo izrekao u gnevu i nije se postideo toga. Ne bi trebalo da se ustežemo da govorimo o gnevu Božjem. „Moj je gnjev planuo na pastire, i ja ću kaznom pohodit jarce“ (stih 3). Sva ta ljudska slabost, lažni autoritet i đavolska ispoljavanja (o čemu sam ranije pisao) su stvari koje se mogu javiti pre probuđenja, terajući ljude da traže kišu u sezoni prolećnih kiša. Oni traže da Gospod poseti Njegovo stado.

Isus je plakao nad ovcama, jer nisu imale pastira. Imale su vođe, ali nisu imale pastire, a Petar im je rekao, „Treba se više pokoravati Bogu nego ljudima“ (Dela 5:29). Isus će im se vratiti kao Gospod Nad Vojskama i osnažiće svoj narod, tako da mogu da se bore pod Njegovim zapovedništvom. Pogledajte razliku koja nastaje kada imaju istinskog pastira. Kada Bog izlije Duha, oni će se boriti kao ratna konjica. Kamen ugaoni dolazi na Njegovo uzvišeno mesto i sve se gradi na toj Steni. Božji šator čvrsto stoji, privezan za Klin, a On dobija slavu. On je snaga iza ratnog oružja koja daje moć bilo kom luku, praćki ili štapu koje ljudi mogu držati u svojim rukama. On poziva sve vođe da budu pod njegovim naredbama (stih 4).

Zaharija proroukuje o ljudima koji se hrabro bore, koji hodajući pešice obaraju neprijateljske konjanike u blato po ulicama (stih 5). To ilustruje nešto što se iznova ponavlja u Bibliji. Onaj koji je slab veruje Pastiru i dobija natprirodnu snagu da pobedi neprijatelja. To je princip krsta, poruka Starog Zaveta, usavršena u Novom Zavetu pod autoritetom Evanđelja, utvrđena Silom sa visine.

Obećanje iz šestog stiha nije dano samo Judi, već i Josipu. Juda predstavlja južno, a Josip severno kraljevstvo. Govorimo o „deset izgubljenih plemena Izraelovih“ jer su ona nestala nakon ropstva pod Asircima. Sedmi stih govori o Efraimu, mlađem Josipovom sinu; on i njegov brat Manaše uspostavili su dva glavna severna plemena. Kada su Rimljani uništili hram u Jerusalimu, nestala su sva dokumenta i rodoslovi, ali Bog nije izgubio ništa. On kaže, „Bit će kao da ih nisam odbacio.“ Pomirenje će biti savršeno i Izraelci će bez zadrške povratiti odnos sa svojim Bogom. On savršeno poznaje genealogiju svakog od njih. Proročanstvo govori o narednoj generaciji, Efraimovim sinovima, i nastavlja, naraštaj po naraštaj, sve do kraja. Bog nije zaboravio na Njegov narod. Otkrivenje nam govori o po 12.000 zapečaćenih iz svakog od plemena Izraelovih.

Najbolje za kraj

Oni će iznova biti uzdignuti poslednjeg dana. Bog ih je pozvao i oni su čuli Njegov zvižduk (stih 8). Milioni su stigli i nastavljaju da pristižu. Kako samo svet i đavo mrze Cionistički Pokret! Čitaj stihove 8 do 12 i raduj se, Hrišćanine, zbog vernosti našeg Boga. On ih ne dovodi zato što su pravedni i dobri, već zato što On ne može da porekne Samoga Sebe. On je veran! Jevrejin može biti paganin koliko i kralj Kir, ali suvereni Bog ga je zvao Svojim pastirom, u Izaiji 44:28, a u 45:1, Svojim pomazanikom. Vreme je da Crkva shvati ko je Onaj koji upravlja nebesima! Moderni Jevrejin može biti zao, ateista, slep, pravoveran ili potpuno sekularan, ali je čuo pištaljku i okuplja se sa svojim bratstvom.
„Bit će opet brojni kao što bjehu“.

To da Bog najbolje čuva za kraj je još jedan biblijski princip: „Prvi će biti poslednji, a poslednji prvi.“ Tražite kasnu  kišu. Uzgred, ne morate da čekate na ispunjenje ovog obećanja… to se odvija pred našim očima! Zar ne bi trebalo da to znamo? Dolaze iz dalekih zemalja (stih 9). Pričao sam s jednim Jevrejem na aerodromu u Londonu. Selio se iz Maroka u Kanadu. Primetio sam želju u njegovom pogledu i strast u njegovom glasu dok mi je pričao o svom snu… da sa svojom ženom i decom živi u Izraelu. Zahvaljujem Bogu Izraelovom što sam imao privilegiju da u jednoj osobi vidim ono što On radi u mnogim drugim.

U Rimljanima, Pavle nam iznosi opštu ideju plana. On je znao detalje koje mi proučavamo u Zaharijinim proroštvima. Stari Zavet je bio jedina Biblija koju su Pavle i Isus imali. U Prvom Veku, paganski učenici morali su da izučavaju Stari Zavet. Da li ste se ikada pitali za koga je napisano tih 39 knjiga? Ne za Avrama… on je mogao da čita jedino o stvaranju i potopu; ne za Davida… on nikada nije čitao Isaiju i Jeremiju; ne za Isaiju… on nije čitao o Vavilonskom ropstvu; ne za Jezekijela… on nije video povratak naroda iz ropstva. Bog je sva blaga Starog Zaveta sačuvao za ovaj period milosti (Jevr.11:40). Mi smo privilegovani da u posedu imamo celokupno otkrivenje Božje i tako ga lako imamo na raspolaganju. Svakodnevno ga u svojim domovima možemo otvoreno čitati našoj deci. Ne moramo da se bojimo da ćemo biti otkriveni i da ćemo zbog toga biti odvedeni u zatvor ili smrt. Hajde da iskoristimo prednosti ove slobode!

 

Lowell Brueckner