Prezirati Mesiju

Moram ponovo da vas zamolim da kraj sebe držite otvorenu Bibliju, kako biste mogli čitati svaki stih koji se pominje u ovom članku. To je način na koji se odvija biblijski studio….

I oni mi odmeriše platu: trideset srebrnjaka… Tu bajnu cenu kojom su me procenili! (Zaharije, 11:12-13)

Studio Zaharije  /  poglavlje 11  /  Izlaganje

Stihovi 1-6; Alegorija s drvećem

Liban je zemlja koja se nalazi severno od Izraela; prostire se od Mediteranskog mora prema planinskoj oblasti čiji su pojedini vrhovi skoro čitavu godinu prekriveni snegom. Požari su uvek bili pretnja njenim prostranstvima, a ista opasnost postoji i danas.
U drevna vremena, Liban je imao ogromne kedrove šume; kedar je do danas njen nacionalni simbol. Da bi izgradio hram, Solomon je dopremao kedar iz Libana;
i Jezdra je koristio ondašnji kedar za izgradnju drugog hrama (Jezdra 3:7). Ime Liban znači belo.

Prema svim komentatorima koje imam, Zaharije u prva tri stiha pred nas stavlja alegoriju. U poglavlju 10, prorokovao je o Drugom dolasku Mesije; u njemu, kuće Jude i Josifa „biće kao da ih nikad nisam ni odbacio“ (10:6). U poglavlju 11, on se vraća na Prvi Dolazak, kada je Mesija bio odbačen, a alegorija opisuje rezultate tog odbacivanja. Vrata Libana na severu nisu mogla, 70. godine pre Hrista, da zaustave invaziju Rimljana, predvođenih Titom, na Izrael; vrata hrama u Jerusalimu nisu odolela kada su Rimljani ušli u grad (stih 1). Kedrovi Libana simbolički predstavljaju Hram, koji je iznutra izrađen od kedrovine, dok spolja, na uzvisini, sija od beline mermera.

Postoje dva interesantna događaja koja su povezana s ovim vratima: Josephus podseća: „na Pashu, istočna kapija unutrašnjeg hrama, koja je od mesinga i jaka, jedva se mogla zatvoriti uz napor dvadesetorice; mada sa šipkama ojačanim gvožđem i dubokim rezama koje su se spuštale do praga, sačinjenog od jednog komada kamena, primećeno je da se u šest sati uveče sama od sebe otvara. Čuvari hrama su otrčali da to kažu nadgledniku, koji je jedva zatvorio. Neupućeni su ovo smatrali vrlo povoljnim znakom; da im je Bog otvorio kapiju svih dobara.“ Rabin Johanan ben Zaccai ih prekoreva i kaže: „O, hrame, zašto se braniš? Znam o tebi da ćeš završiti uništen; to je ono o čemu prorokuje Zaharija, ’Otvori svoje kapije, Libane, da ti oganj proguta kedrove.“ Zapazite da je Josephus rekao kako se ovaj natprirodni događaj zbio na Pashu; po tradiciji, to je bilo 40 godina pre uništenja hrama… kada je Hrist raspet.

U Delima 21:30 nailazimo na još jedan događaj: „Ceo grad se uskomeša i narod se strča sa svih strana. Pavla zgrabiše pa ga izvukoše iz Hrama. A vrata se istog časa zatvoriše.“ Barnes smatra da su se verovatno sama zatvorila: „Zatvaranje kapija hrama… čini se čudesnim i značajnim; nasilno odbijajući propovedanje Evanđelja i izbacujući Pavla napolje, oni su izbacili i sebe; ulazak će kasnije biti uskraćen upravo njima.“

Zaharija stablima daje osobnost, pripisujući im ljudske osećaje, pa tako možemo videti da ono simbolizuje ljude. Kedar je jedna od najcenjenijih vrsta drveta (kao što smo i smatrali, kedar je ponos i nacionalni simbol Libana) i predstavlja sam hram; inferiornije vrste drveta, kao što su bor i hrast, predstavljaju sveštenike i knezove. Ako je kedrovina uništena, šta je onda ostalo za druge vrste drveta? (stih 2).

Pastiri i mladi lavovi, narodne vođe, izgubili su svoje lične pozicije i bogatstva, ali više od toga, izgubili su svoju slavu, koja se ogledala u hramu (stih 3). Ova reč je proročka, a Zaharija ima Hristov Duh. Hrist je Onaj koji napasa stado; zato što nisu hteli da slušaju Pastira, 2.600.000 pripadnika tog stada kasnije je ubijeno od strane Rimljana (stih 4). Kupci, odnosno Rimljani, i pastiri, njihove vođe, ne osećaju grižu savesti ili saosećanje prema njima (stih 5). Bog dopušta da budu uništeni i ne dolazi da im pomogne; pravična osuda pala je na njih (stih 6).

Stihovi 7-12; Palica Milost ili Naklonost je slomljena

Puno puta proroci su prorokovali svojim životom, a ne samo rečima, i to u tolikoj meri da evnuh nije znao da li Isaija govori o sebi ili o drugom čoveku. David se takođe poistovećivao s Hristovim patnjama (Psalam 22). Jezekijel je ležao na jednom pa na drugom boku (Jez.4:4-9), predstavljajući tako čitav Izrael. Oni su „jeli“ svoja proroštva, što je simbol činjenice da je Reč Božija postala jedno s njihovim životom (Jez.3:2), a zbog vrednosti i autoriteta koji su pridavali Reči. Pravi prorok ne koristi samo svoja usta da bi govorio. U ovom odeljku, Zaharije predstavlja Mesiju koji će doći (stih 7).

Postoje različita mišljenja o tri pastira; jedna stvar je sigurna, a to je da nema dokaza da su oni uništeni u Zaharijino vreme. Rimljani su svakako potpuno uništili vođstvo Izraela, uključujući religiozne sekte – fariseje, sadukeje i Herodijance (stih 8). Bog ih je prepustio smrtnom prokletstvu; sklonio je Svoju ruku i ostavio ih da sami uginu, jer su odbacili Njega koji ih je mogao spasiti (stih 9).

Lomljenje štapa, Milosti, značilo je kraj Njegovog saveza s njima i „biće vam oduzeto Božije carstvo i dato narodu koji donosi njegove plodove“ (Mt 21:43). Ostatak naroda je to prepoznao. „A silan narod ga je sa uživanjem slušao“ (Mk 12:37). Oni su bili siromašni Duhom, „ostatak izabran po milosti“ (Rim 11:5), Jevreji koji su verovali u Hrista i Njegov Prvi dolazak i koji su, kroz Njega, primili Reč Božiju.

„Ako mislite da je to u redu, dajte mi platu, a ako ne, zadržite je“ (stih 12). Koliko im je vredela Njegova briga, koju je za njih pokazivao od oslobađanja iz Egipta do trenutka kada je Reč postala telo? Svesni ljubavi zbog koje je dao Svog jedinog, voljenog Sina, za uzvrat su mu dali trideset srebrnjaka! Nagrada koju je tražio bila je njihova ljubav. Isus, poput Jakova, uskraćen za svoju platu od strane Libana, sve prepušta u Božije ruke. To je bila cena roba; slobodan čovek vredeo je dvostruko više (Izlaz.21:32; Mt 26:15).

 Stihovi 13-17; Prokletstvo Grnčareve njive

„Stavi ih u hramsku riznicu!“ (stih 13); ovo je bila izreka, kao kada bismo mi rekli „Baci to psima!“. U Mateju 27:3-10, vidimo ispunjenje ovog proroštva. Juda je bacio srebrnjake u Hram. U normalnim okolnostima, oni bi završili u hramskoj riznici, ali u slučaju Hrista, tako nešto je bilo nezakonito, jer se radilo o plati za krv. Kupili su Grnčarevu njivu. Pošto Jeremija u Knjizi Proroka dolazi pre Zaharije, Matej njega navodi njega kao izvor, mada je proroštvo zapravo Zaharijino. Međutim, neka Jeremijina proroštva odnose se na ovo, pa postoji razlog za citirati ga (Jer.19:2-11; 7:31). Jeremija je govorio o istočnim vratima, koja se zovu Grnčarska vrata, koja vode do Doline Ben Hinom ili Trofeta, gde su grnčari pravili posude koje će biti korišćene u obližnjem hramu. Dolina je bilo mesto gde su, u drevna vremena, obožavaoci idola spaljivali svoju decu, žrtvujući ih Balu. Zvala se i Dolina pokolja, ali je Isus zvao Gehenna, oganj pakla (Mt 5:22). U Njegovo vreme tamo su spaljivani đubre i leševi mrtvih životinja, koji su se bacali izvan zidina Jerusalima.

Prelomljen je i štap Jedinstvo. Kada se prekine kontakt s Bogom, to izaziva pucanje bratskog jedinstva. Istinski mirotvorac na prvom mestu izmiruje čoveka s Bogom; tek onda među braćom može biti uspostavljen mir. Dok su Rimljani pretili na vratima Jerusalima, u samom gradu međusobno su se sporile različite grupacije Jevreja. Od tada, dvanaest plemena su rasuta i međusobno razdvojena; ostaće tako sve do ujedinjenja koje pominje Pavle
(Rim 11:15).

Konačno, proroštvo govori o još jednom, zlom pastiru, koji ima lažne štapove saveza i jedinstva. On je potpuno bezvredan i ni od kakve koristi narodu (stih 15-16). To nije niko drugi do antihrist, od Boga poslata „delotvorna zabluda, da poveruju laži, da budu suđeni svi koji nisu poverovali istini, nego su se opredeili za nepravdu“               (2.Sol 2:11-12). Njegove su namere isključivo egoistične i u svom će kraljevstvu služiti samo sopstvenim ambicijama. „pa će tako zasesti u Božijem hramu, tvrdeći za sebe da je bog… Njega će Gospod Isus ubiti dahom svojih usta i uništiti sjajem svoga Dolaska“ (stih 17; 2.Sol 2:4)

 

 

Lowell Brueckner