Hrist oslobađa Svoj narod

A onda će izaći Gospod i boriti se protiv tih naroda…
(Zaharija 14:3)

Poglavlje 14

U Otkrivenju 19:17-21, anđeo poziva ptice mesožderke na gozbu (to će bukvalno biti gozba mišara). Joil prorokuje o ovome (Joil 3:2) i naziva mesto bitke dolina Josafat. Josafat znači sud Gospodnji jer je kralj dobio važnu bitku protiv konfederacije nacija (II Let.20:26). Na tom istom tlu odigraće se daleko važnija bitka, a svi narodi zemlje biće tu (stih 1-3). Sam Hrist sići će s neba kako bi uništio narode koje predvodi zver (Otkr.19:15,19-21). Isus govori o Svom drugom dolasku u Luki 17:22-37 (a opis toga postoji i u Otkr.19:11-16), upoređujući to s danima Noja i Lota, a zatim dodaje da će u taj dan neki biti uzeti. Pitali su Ga, Gde?, a On je odgovorio, Gde bude lešina, tamo će se okupiti i lešinari (stih 37).

Kako bi Ostatak mogao da pobegne, Bog će spustiti svoje noge na Maslinsku goru, na istočnoj strani koja gleda prema Jerusalimu, odakle se uzneo na nebo (stih 4, Dela 1:12, Lk.24:50), gde je isto tako zapovedio odvezivanje magareta
(Lk.19:29,27,41 ); gde se molio u Getsimaniji (Lk.22:39); i gde se često povlačio. Ta ista Gora podeliće se nadvoje. Jedan deo će se pomeriti na sever, a drugi na jug; među njima će nastati dolina (baš kao što se otvorilo Crveno more). Tu između njih, iz Jerusalima na zapadu i idući prema istoku, pobeći će Ostatak Jevreja, sada vernika. Iz ovog opisa možemo da znamo da će se Isus vratiti sa istoka, kao što je Ezekiel video u svoje vreme (Ezek.43:2-5).

Dolina Kedron, koja sada leži između Jerusalima i Maslinske gore, proširiće se i protezaće se kroz podeljenu Goru (stih 5). Zaharija ih podseća kako su njihovi praočevi izbegli zemljotres u danima Ozije (Amos 1:1). Interesantno je primetiti da u svim ovim proročanstvima o poslednjem danu postoje presedani u istoriji Jevreja. Jasno ih vidimo u ovoj lekciji i mogu se videti u čitavoj knjizi. Gospod će ponovo doći, kako je Jovan opisao u Otkrivenju 19:14, da bi uništio antihrista i lažnog proroka. On će zatim zauzeti hram u Jerusalimu i sesti na Svoj tron.

Počev od stiha 6, Zaharija daje veličanstven opis Milenijuma. U ovom malom članku ga nećemo studirati, ali ćemo ga, ako Bog dopusti, videti u budućnosti. Sada zaključujemo ovo razmatranje s napomenom da će Isus biti kralj nad celom zemljom (stih 9), a da će Jerusalim biti grad mira, prestonica univerzalnog kraljevstva (stih 11). Oko Njegovog trona biće nacija Avrama, Isaka i Jakova, a ostatak paganskih porodica iz čitavog sveta biće vernici koji će doći da slave u Jerusalimu.

Kralj nad planetom Zemljom

„Gospod će biti car nad svom zemljom.“
(Zaharije 14:9)

Koliko će još vremena proteći dok se Gospod ne vrati na zemlju i ne uspostavi Njegovo kraljevstvo? Da li bi se to moglo dogoditi u ovom, 21.veku? Mislim da bi se lako moglo desiti u ovom veku. Može li se zbiti za dvadeset godina? I to pitanje je na mestu. Deset godina? I to je moguće. Mogu vam reći da se to neće dogoditi pre 2022. Mora da prođe još najmanje sedam godina. Sada, pogledajmo sedam godina unazad, do 2008; čini se kao juče, zar ne? Vreme je da gledamo unapred, prema najuzvišenijem vremenu koje je planeta zemlja ikada doživela. Zauzmimo perspektivu tako što ćemo pogledati Zaharijno milenijumsko proročanstvo. Približava se Božiji dolazak!

Stihovi 6-15; Koraci ka savršenstvu

Prvi opis koji Zaharija daje nakon bitke na Armagedonu je pomalo teško razumeti. Pisma, i Stari i Novi Zavet, više puta govore o tom periodu, tako da ćemo pustiti da Spisi govore. Izaija nas, kao i drugi proroci, obaveštava o ovom fenomenu: „Mesec će se postideti i sunce posramiti. Jer, Gospod nad vojskama vladaće na gori Sion i u Jerusalimu“ (Iz.24:23). Sam Isus je rekao: „A odmah posle nevolje tih dana, sunce će potamneti i mesec više neće sjati“ (Mt.24:29). Može li to biti vreme Suda nad narodima? Reči kojima je Isus govorio o sudu slične su Zaharijinim: „Kada Sin čovečiji dođe u svojoj slavi, a s njim svi njegovi anđeli, sešće na svoj slavni presto. Pred njim će biti okupljeni svi narodi, a on će razdvojiti jedne od drugih…“  (Mt.25:31,32).

„Biće to jedinstven dan“ ; mislim da Zaharija ne opisuje čitav Milenijum, već samo vreme između Velike nevolje i Milenijuma. To je misteriozni dan, o kojem potpunu spoznaju ima samo Bog (stih 7). Posle bitke na Armagedonu, obdanica će se produžiti kako bi se neophodan posao okončao što je pre moguće.

Nakon ovoga, Zaharija nas jasno vodi do Milenijuma i pokazuje nam žive vode (stih 8). To su iste one vode koje su kod Jezekijela tekle ispod praga hrama. Jezekija je trebao više poglavlja da bi opisao novi hram (40-46); potom, u glavi 47, piše o ovim vodama, detaljnije neko Zaharije – u dvanaest stihova, dok Zaharija to čini u samo jednom.

Gospod će biti kralj nad svom zemljom (stih 9) i Jahve će biti jedan. Jamison, Faucett, Brown komentarišu: „Ne samo da On to sada nije, već će On od svih, bez izuzetka, biti priznat kao ’Jedan’. Sada postoji ’mnogo bogova i mnogo gospoda’(1.Kor.8:5). Tada će samo Jahve biti obožavan. Manifestacija jedinstva Božanstva biće istovremena s manifestacijom jedinstva Crkve. Vernici su u duhu već jedno, kao što je i Bog jedan (Ef.4:3-6). Spolja, na žalost, ima podela. Dok one ne nestanu, Bog neće otkriti svetu Njegovo jedinstvo (Jn.17:23). Videćemo savršeno ispunjenje Isusove ’molitve’: ’Ja u njima, a ti u meni, da budu savršeno ujedinjeni, da svet spozna da si me ti poslao…’“ Njegov narod će biti savršeno jedno, a svet će priznati Isusa za Gospoda nad celom zemljom i pašće pred Njim na kolena.

Jerusalim će biti grad mira, glavni grad sveopšteg kraljevstva (stih 10). Sva brda oko Jerusalima biće poravnata, a ravnica će se prostirati od stare granice Jude na severu do južne granice. Jerusalim će biti izdignut, što će označiti prisustvo Velikog Kralja u gradu. Izraz iz 12:6, „na svom mestu“, se ponavlja; to mesto je označeno kapijama na tri strane i kulom na četvrtoj, dok se u unutrašnjosti grada nalaze Careve vinske preše. Sve jednostavno naglašava činjenicu da će Jerusalim biti potpuno naseljen. Zapazite da će, posle sve destrukcije i rata, Sveti Grad konačno biti usklađen sa svojim imenom, Grad Mira (stih 11). Na zemlji neće biti drugog tako sigurnog mesta. Oko Njegovog trona biće narod Abrahama, Isaka i Jakova, dok će paganske porodice iz čitavog sveta biti obožavaoci; oni će doći da slave u Jerusalimu.

U stihovima koji slede, moramo se vratiti na bitku na Armagedonu kako bismo ponovo dokazali princip koji smo već izučavali na drugom mestu. Sem što će biti proslavljen u Njegovom narodu, slava Gospodnja očitovaće se i u Njegovoj osveti nad Njegovim neprijateljima (stih 12). Toga dana, to će se ispuniti nad konfederacijom kojom upravlja Antihrist (Iz.66:24; Otk.19:17-21). Kao što ponekad vidimo u Starom Zavetu, neprijatelji počinju da ratuju između sebe (stih 13), jer Bog unosi konfuziju među njih. Često je to Njegov način da ih porazi. Neprijatelj ulazi u Jerusalim, a svi građani Jude pomažu svojoj braći u gradu (stih 14). Oni pobeđuju neprijatelja i preuzimaju sva bogatstva sveta. S obzirom da je ovo bitka protiv konfederacije čitavog sveta, pobeda će biti opšta. Životinje korišćene u borbi oboleće od kuge; ako životinje shvatimo simbolički, onda bi to značilo da će svo naoružanje postati nefunkcionalno. Ipak, mislim da uništenje tokom Velike nevolje neće ostaviti za ratovanje ništa osim životinja.

Stihovi 16-21; Neke karakteristike Milenijuma

Ono što vidimo u stihu 16 je ostatak pagana nakon Suda narodima (Mt 25:31-46). To su „ovce“ koje pomažu bratstvu Sina Čovečijeg za vreme Velike nevolje i u Bici na Armagedonu, delima pokazujući pravednost u srcu. To su Hristovi obožavaoci, a praznik koji slave jeste Praznik Senica. Ostali praznici – Pasha sa Beskvasnim hlebom, Praznik Prvina, Pedesetnica, Dan pomirenja i Praznik Truba – oni su već proslavljeni. Stoga, jedini praznik koji će se slaviti u ovo vreme biće Praznik Senica. To je praznik sećanja na sve što su morali podneti tokom svog hodočašća na zemlji, i Judeji i pagani, kao i na čuda koja je Gospod nad vojskama činio za njih. Poslednjeg dana ovog poslednjeg praznika u godini, Isus je uputio Njegov veliki poziv… „Ako je neko žedan, neka dođe k meni i neka pije. Ko god veruje u mene, kao što kaže Pismo, iz njega će poteći reke žive vode“ (Jn.7:37-39); sada svi narodi uživaju u ispunjenju ovog poziva.

U Milenijumu, kroz sve naraštaje, neće svi biti poslušni, ali će Hrist sada u savršenoj pravičnosti kraljevati u korist pravednih, a protiv nepravednih (stih17). Ovi drugi će provesti Milenijum čekajući da njihov zli gospodar bude pušten iz zatvora, kada će ponovo moći da ga slede. Bog će na njih udariti sušom. Što se tiče Egipta, koji uvek ima Nil da ga podrži u vremenima bez kiše, zadesiće ga pošast (stih 18). Postojaće kazna za svaki prekršaj i nijedan pobunjenik neće izbeći (stih 19).

Čini mi se da će za vreme Velike Nevolje biti uništena sva motorna vozila i da u periodu od hiljadu godina neće biti razloga za žurbu. Za transport će se ponovo koristiti konji, kako je na zemlji činjeno tokom 5.900 godina, sve do zlog 20 veka, veka Titanika, automobila i aviona, kojima su žrtvovani milioni života. To je bio vek „nezavisnosti od Boga“, kada je nastupio duh humanizma, identičan antihristovom duhu. Kraljevao je bog „napretka“ i pragmatizma.

U Milenijumu, međutim, svi će konji biti posvećeni Gospodu (stih 20). Dok su u Starom Zavetu sveštenici bili ljudi koji su u potpunosti posvećeni Bogu, sada Ga proslavljaju čak i životinje. U Isaiji čitamo o bezopasnim zmijama, pitomim lavovima i još puno toga lepog u prirodi, u Milenijumu. Obični lonac za kuvanje biće svet kao i posude na oltaru. Žene će u svojim kuhinjama kuvati u loncima posvećenim Gospodu Nad Vojskama, koji je dostojan sve slave i časti. On koji je iz hrama isterao sve trgovce osiguraće da molitva bude jedino što se u njemu čini (stih 21). Umesto da se stvari od Boga finansiraju novcem, sva duhovna ekonomija obavljaće se kroz molitvu u veri… veri koja se polaže samo u Njega koji sedi na tronu nad celom zemljom.

Neka dođe carstvo Tvoje!

Da, dođi brzo, Gospode Isuse!

 

 

Lowell Brueckner